Narodna banka Srbije će nastojati da, kroz dijalog sa predstavnicima Vlade Srbije, banaka, Udruženjem banaka, kao i svim drugim nadležnim institucijama i organizacijama, u kratkom roku pronađe način da pomogne građanima-korisnicima kredita u švajcarskim francima, koji su se našli u teškoj situaciji posle snažnog i iznenadnog jačanja te valute, saopštio je Kabinet guvernera NBS.
Povodom pisanja pojedinih medija, Narodna banka Srbije podseća da je u junu 2011. godine, pošto su se pojedini građani, i posle svih sprovedenih aktivnosti i upozorenja centralne banke i dalje zaduživali u švajcarskim francima, donela odluku (sa primenom od jula) da se zabrani kreditiranje stanovništva u stranoj valuti, osim u evrima. Dakle, ne može se očekivati da zvaničnici upozoravaju građane da se ne zadužuju u valuti u kojoj je zaduživanje zabranjeno.
Što se tiče aktuelne situacije, jačanje franka se moglo očekivati u perspektivi, ali ovakav svojevrsni devizni udar (jačanje švajcarskog franka za oko 15% u jednom danu) koji je zatekao sva tržišta (čak i najrazvijenija), nije mogao da se predvidi, niti je bilo koja centralna banka predvidela reakciju Centralne banke Švajcarske. Oni koji sada kažu da se takva reakcija mogla predvideti, trebalo je da na to jasno i nedvosmisleno ukažu, ali takvih ukazivanja nije bilo.
Iako je kreditiranje u švajcarskim francima zabranjeno od jula 2011. godine, Narodna banka Srbije je nastavila da pažljivo prati kretanje rata kredita građana koji su se zadužili kako u švajcarskim francima, tako i u evrima.
Svesna situacije sa kojom se suočava oko 22.000 građana, ali uvažavajući i činjenicu da su i građani koji su uzeli kredite indeksirane u evrima takođe izloženi deviznom riziku, Narodna banka Srbije je u maju 2013. godine dala preporuku bankama čiji je cilj bio da se korisnicima kredita indeksiranih u švajcarskim francima, u naredne tri godine, omogući otplata nižih rata kredita.
Time bi se, u uslovima u kojima je bilo izvesno da se moraju sprovesti mere fiskalne konsolidacije koje će se odraziti i na standard građana, teret otplate ovih kredita ublažio u tom najtežem periodu. Razlika između svake stvarne i umanjene rate odlaže se na period od tri godine, i na tako odloženo potraživanje se ne obračunava kamata. Drugim rečima, građani su, po ovom osnovu, dok mere fiskalne konsolidacije ne počnu da daju pune efekte na životni standard stanovništva, mogli da imaju rate kredita koje su niže između 12% i 20% (u zavisnosti od perioda uzimanja kredita). Zbog toga su korisnici kredita koji su prihvatili ovu preporuku u manjoj meri pogođeni aktuelnim jačanjem franka.
Povodom aktuelne situacije, kao i u drugim zemljama, odmah po objavljivanju mera Centralne banke Švajcarske, u Narodnoj banci Srbije su počele da se sprovode sveobuhvatne analize efekata jačanja švajcarskog franka na položaj građana koji imaju stambene kredite u ovoj valuti, kao i analize posledica ovog svojevrsnog šoka na stabilnost finansijskog sistema.
I u drugim zemljama poput Poljske, Hrvatske i Rumunije u toku je sagledavanje efekata, ali nisu predložene nikakve konkretne mere, niti se mogu predložiti u tako kratkom roku. Predlozi koji su dati su u ranoj fazi, ali konkretne mere nisu usvojene jer se efekti svake od njih moraju veoma pažljivo odmeriti.
Radi ispravnog informisanja javnosti, Narodna banka Srbije mora da ukaže i da sva „gotova“ rešenja koja se tokom nekoliko proteklih dana pominju od predstavnika udruženja građana, ali i nekih drugih lica, po pravilu znače i prenošenje rizika sa korisnika ovih kredita, a samim tim i troškova, na banke, Narodnu banku Srbije i/ili državu.
Tako npr. fiksiranje kursa na nivou od 102 dinara za švajcarski franak, koje znači eliminisanje deviznog rizika za korisnike ovih kredita, znači ne samo trošak po banke, već nije korektno prema korisnicima kredita koji su inicijalno bili oprezniji i zadužili se u evrima, jer oni i dalje ostaju izloženi deviznom riziku, u koji su svesno ušli.
Što se tiče konverzije kredita iz švajcarskog franka u evro, uz navođenje argumenata da bi u tom slučaju banke samo smanjile „ekstra profite“ koje imaju po osnovu kursnih razlika, ovom prilikom ukazujemo da takva tvrdnja nije tačna. Uvažavajući propise koji važe u svim uređenim sistemima, banke moraju da imaju usklađene iznose izvora sredstava i plasmana po svim valutama (uz dozvoljeno odstupanje od 20%).
Dakle, da bi odobrile kredite indeksirane u švajcarskim francima one su morale da imaju izvore u toj valuti (krediti, devizni depoziti, finansijski derivati i dr). Drugim rečima, „ekstra profit“ po osnovu kursnih razlika koji se pominje u tim „gotovim“ rešenjima ne postoji.
Takođe, u tim predlozima se ne pominje da bi u slučaju eventualne konverzije u evro kredite po kursu koji je važio u momentu odobravanja kredita, morale da se primene i više kamatne stope koje su građani koji su se zadužili u evrima plaćali duži niz godina (razlike između euribora i libora, u periodu od 2006 do 2008. godine, kada su krediti indeksirani u švajcarskom franku mahom uzimani, oscilirale su u rasponu od 1,5 pp do 2,7 pp).
Zbog toga, tek nakon sveobuhvatne analize svih aspekata – položaja građana i mogućnosti podnošenja troškova svake od mera, mogu se komentarisati eventualne mere i aktivnosti u cilju iznalaženja modaliteta za dugoročnije i održivije prevazilaženje problema u otplati kredita.