U poslednja dva dana sve oči su uprte u švajcarski franak. O posledicama odluke Švajcarske centralne banke da ukine veštačku granicu koja je sprečavala da evro padne ispod 1,20 franka za Biznis i finansije govori Džon DŽ. Hardi (John J Hardy), šef odeljenja Saxo banke koje se bavi strategijom trgovanja stranim valutama.
B&F: Možemo li već sada sagledati posledice ove odluke Švajcarske centralne banke (SNB) po ukupnu ekonomiju?
DŽ. Hardi: Posledice će osetiti i Švajcarska ali i neke evropske zemlje sa nestabilnim valutama. Pre svega ovo će se loše odraziti na švajcarski izvoz kao i na tamošnju potrošnju – moguće je da će pasti prodaja nekretnina ali i raznih potrošačkih dobara.
Što se tiče samog švajcarskog franka, čeka se da se vidi šta će se sa njim desiti. Mnogi govore da je “fer odnos” evra i franka na 1,10, tako da bi klizanje preko noći na 0,9 evra za franak uskoro moglo da promeni tok. Dugoročno gledano, svakako će doći do slabljenja franka usled kombinacije raznih faktora: odlaska Švajcaraca iz zemlje zarad šopingovanja u inostranstvu gde je jefitnije, nižih prihoda od turizma itd. Na kraju krajeva, samo tržište će u jednom trenutku doneti presudu da čuvanje novca u švajcarskoj valuti nije tako atraktivno kao što se ranije mislilo. Prolongirani efekti pogoršanja švajcarske ekonomije mogu navesti Švajcarsku centralnu banku na neke monetarne podsticaje, ali sačekajmo prvo da vidimo da li će i koliko franak oslabiti.
Što se tiče nestabilnih valuta, ova situacija mogla bi najviše da pogodi mađarsku forintu i poljski zlot. Ovo su valute koje se najviše dovode u vezu sa uzimanjem kredita u francima, i to hipotekarnih, u poslednje dve decenije. Forinta je u ovom pogledu veoma izložena, dok je zlot u umerenom riziku.
Međutim, ovo neće ugroziti nijednu nacionalnu valutu, već najviše one koje trguju devizama i koji su bili nepripremljeni na ovu situaciju.
Štetu će pretrpeti i Švajcarska centralna banka, ovo je za nju PR katastrofa. Jer, trebalo je ovaj potez nekako najaviti ili bar ga iskoordinirati sa ostalim centralnim bankama kako bi se lakše prilagodile novonastaloj situaciji. Takođe, raste i nepoverenje u ostale centralne banke a javnost je posebno fokusirana na Evropsku centralnu banku koja bi u utorak trebalo da objavi svoju odluku o mogućim stimulansima.
Zanimljivo je i kako ove turbulencije na tržištu utiču na trgovanje zlatom, čije je vrednost narasla u svim segmentima, i biće zanimljivo pratiti dalji cenovni rast ovog plemenitog metala.
B&F: Šta bi mogao biti povod za ovako iznenadnu odluku Švajcarske centralne banke?
DŽ. Hardi: Ova banka je prošle godine prijavila profit od 38 milijardi franaka na svojim rezervama, uglavnom zbog devalvacije evra sa kojim je franak bio povezan. U očima Švajcaraca njihove rezerve bi mnogo više porasle da su bile vezane za zlato ili npr američki dolar.
Centralna banka Švajcarske je verovatno stavila na vagu više opcija i odlučila da su rizici od “puštanja” franka manji od dobiti koju donose.
Troškovi bi mogli uključiti dodatne opasne tržišne pretpostavke koje bi zahtevale više i više sredstava za odbranu od revalvacije u slučaju da se ona dogodi (današnja događanja o tome svedoče…) kao i nemanje sposobnosti da se vodi monetarna politika koja bi bila nezavisna od Evropske centralne banke zbog “trileme” da nijedna zemlja ne može imati sva tri od sledećih karakteristika:
- Slobodan protok kapitala
- fiksni devizni bes (1.20 u EURCHF )
- Kontrolu monetarne politike
Tržište je, za šta se sada vidi da je bilo opasno , verovalo šefu centralne banke Tomasu Džordanu koji je stalno tvrdio, poslednji put u decembru prošle godine da je apsolutno neophodno ograničavanje vrednosti franka. Tržište se držalo prepotpostavke da će na svaku novu odluku Evropske centralne banke, švajcarska centralna banka odgovoriti novim kaznenim merama da bi franak zadržala u okviru plafona kursa u odnosu na evro.
Umesto toga, SNB je potpunosti odustala od vezivanja franka za evro i tržištu nije učinila čak ni takvu uslugu da obezbedi dovoljno likvidnosti da ublaži udarac usled ove odluke, s obzirom na jaz na tržištu od20%, najveći u istoriji modernog tržišta. Tj jaz je bio mnogo veći nego nego kada je japanska centralna banka obarala vrednost jena 2003. kada je SNB objavila da prelazi na ograničavanje vrednosti franka 2011. ili na period kada je britanska funta izbačena iz ERM 1992. (samo oko 10%)
Nakon što su rezerve SNB narasle na preko 65 % BDP-a i kada je tempo njihovog rasta počeo da se ubrzava u drugoj polovini 2014. godine, uglavnom zbog toga što je CHF pratio slabljenje evra, za SNB je postalo lakše da napusti ovo vezivanje, jer je obezbedila kapital da ublaži potres za koji je oduvek znala da će koštati bez obzira na tajming odluke.
ECB će sledeće nedelje će nesumnjivo najaviti neku vrstu kvantitativnog popuštanja. Moguće je da je ECB nagovestio SNB razmere onoga što namerava da preduzme iduće nedelje i da je SNB iz straha odlučio da reaguje radije pre tog događaja nego posle, kada, verovatno evro dodatno oslabi. Ako se to pokaže tačnim, onda bi potez ECB možda mogao a prevažiđe već veoma slabašna očekivanja.
Kakvu reakciju očekujete od Evropske centralne banke?
Ovo neće imati nikakav efekat na ECB, to će jednostavno pomoći slabljenju evra s obzirom da je SNB veliki kupac. ECB zapravo nije briga izuzev ako neka odluka počne da utiče na poverenje u evropske hartije od vrednosti, ali nema nikakvog znaka o tako nečemu, a njihov veliki kupac je ionako ECB.
Ko su glavi dobitnici a ko glavni gubitnici odvajanja kursa franka od evra?
Dobitnici: Ljudi (a takvih je malo) koji su kupili franak i bili su u pravu; švajcarski kupci koji će zbog nižih cena svoj novac potrošiti u Francuskoj u Carrefour; Ljudi koji poseduju švajcarce u kešu (jer nema negativnih interesnih stopa na keš); švajcarski građani jer je švajcarska centralna banka prestala da baca novac u slivnik.
Gubitnici: trgovci valutom, posebno oni koji su bili previše izloženi u francima, oni koji su štedeli u švajcarskim francima ( negativne kamatne stope); švajcarski izvoznici koji nisu bili dovoljno pokriveni u slučaju valutnog rizika (na primer Nestle, Swatch); Švajcarski vlasnici švajcarskih akcija (strani vlasnici švajcarskih akcija, koji nisu bili pokriveni hedžingom, će dobiti jači švajcarski franak kao kompenzaciju).