Ministri finansija evrozone, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond odobrili su, na telefonskoj sednici, plan reformi grčke vlade koji omogućava produženje finansijske pomoći Atini, ali su čelnici ECB i MMF-a „primetili“ da se taj plan u mnogim oblastima razlikuje od postojećih programskih obaveza i da nema konkretnih detalja, prenosi Tanjug.
Grčka je u programu, napisanom na šest strana, obećala da neće zaustavljati privatizacije koje su u toku, kao i da neće ponovo nacionalizovati prethodno privatizovanu imovinu, te da će osigurati da državna potrošnja za rešavanje humanitarne krize ne utiče negativno na budžet, prenosi Rojters.
Minimalne plate neće biti uvećane odmah, kako je ranije najavljivao premijer Grčke, Aleksis Cipras, već postepeno i uz dogovor s kreditorima.
Grčka će takođe reformisati sistem plata u javnom sektoru, tako što one neće više biti smanjivane, ali neće ni rasti, dok će penzioni fondovi biti konsolidovani, a podsticaji za prevremeno penzionisanje ukinuti.
Akcije na atinskoj berzi su po objavljivanju ove vesti porasle 6,4 odsto. „Posle telefonske sednice evrogrupe, nacionalne procedure za produženje grčkog programa pomoći mogu da počnu“, napisao je evropski komesar zadužen za evro, Valdis Dombrovskis, na svom Tviter nalogu. Time je, kako piše Gardijan, loptica prebačena u dvorište nacionalnih parlamenata koji sada treba da odobre produženje programa pomoći Atini.
Međunarodni monetarni fond (MMF) poručio je danas da planu reformi, koji je dostavila Atina, nedostaju jasni kriterijumi koje bi vlada trebalo da sledi zarad ispunjenja preuzetih obaveza. „U brojnim oblastima, ali i onim najvažnijim, pismo grčke vlade kojim se predlažu reforme ne nudi jasne garancije da će Vlada sprovesti predviđene reforme“, navodi se u saopštenju direktorke MMF-a, Kristin Lagard, a prenosi agencija Frans pres.
Lagardova je, međutim, pozdravila „snažnu rešenost“ grčke vlade u borbi protiv utaje poreza i korupcije.
U sličnom tonu kao Lagardova reagovao je i predsednik ECB Mario Dragi, koji je dao „zeleno svetlo“ grčkom planu reformi, ali je u pismu upućenom šefu evrogrupe, Jerunu Dajselblumu, izrazio zabrinutost što se opredeljenja u tom dokumentu u mnogim oblastima razlikuju od postojećih programskih obaveza. „Naš prvobitni utisak je da dokument pokriva širok spektar reformskih oblasti koje su, u tom smilu, dovoljno sveobuhvatne kako bi bile početna tačka za uspešan zavšetak revizije“, napisao je Dragi, prenela je agencija Frans pres.
On je, međutim, istakao da se najnovije reforme grčke vlade u mnogim oblastima razlikuju od obaveza iz postojećeg programa pomoći, kao i da će „osnova za zaključenje aktuelnog reprograma, kao i za bilo koje buduće aranžmane, biti ispunjenje trenutnih obaveza grčke vlade“. „U takvim slučajevima, moraćemo da procenimo tokom revizije da li su mere koje se (u Atini) ne prihvataju zamenjene merama istog ili boljeg kvaliteta s ciljem ostvarivanja ciljeva programa“, napisao je Dragi.
Pismo je završio rečima da će pozvati Atinu da brzo reaguje zarad stabilizovanja kulture plaćanja, kao i da se uzdrži od jednostranih akcija.
Portparol grčke vlade, Gavril Sakelaridis, izjavio je da je lista reformi zasnovana na obećanju koje je vladajuća partija Siriza dala pre dolaska na vlast da će se izboriti s humanitarnom krizom u Grčkoj. Reforme se odnose na ograničavanje utaje poreza, krijumčarenja i prevelike birokratije, uz smanjenje siromaštva koje je uvećano tokom šestogodišnje recesije. „Napredujemo u ispunjenju predizbornih obećanja, ovo nije sprint već trka na duge staze“, rekao je Sakelaridis.
Zvaničnik Sirize u Briselu izjavio je za agenciju AP da će ključni prioritet u okviru reformi biti izmirenje zakasnelih dugovanja i zaštita od prinudne naplate potraživanja obezbeđenih hipotekom, u slučajevima kada se radi o jedinom domu.
Zvaničnik je dodao da te mere uključuju i besplatnu električnu energiju za 300 hiljada najsiromašnijih porodica i besplatnu zdravstvenu zaštitu, hranu i javni prevoz za penzionere s najnižim primanjima.
Posle današnjeg „želenog svetla“ koje su dali članovi evrogrupoe, ECB i MMF, predlog grčkih reformi naći će se pred nacionalnim parlamentima članica evrozone.
Nemački parlament će u petak glasati o predlogu za produženje programa finansijske pomoći Grčkoj, izjavio je jedan od vodećih zvaničnika vladajuće Hrišćansko-demokratske stranke, Mihael Grose-Bremer.
Postojeći program finansijske pomoći za otplatu 320 milijardi evra grčkog javnog duga ističe 28. februara, a da sastanak ministara finansija Grčke i evrozone u petak nije uspeo, otvorila bi se mogućnost da Grčka napusti evropsku monetarnu uniju, s nesagledivim posledicama po zajedničku evropsku valutu.
Merkelova stala uz Grčku, ali poručuje da još nije gotovo
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je svoju konzervativnu stranku da na ovonedeljnom zasedanju parlamenta podrži predlog o produženju finansijskog programa pomoći Grčkoj, izjavio je danas jedan od poslanika iz nemačkog parlamenta. „Merkelova je, takođe, poručila da će se nastaviti pregovori sa levičarskom vladom u Atini, ali je naglasila da „zadatak u potpunosti nikako nije obavljen“, izjavio je taj poslanik, a prenosi agencija Frans pres.
„Donji dom nemačkog parlamenta (Bundestag) bi u petak trebalo da se izjasni o predloženom četvoromesečnom produženju programa pomoći Atini“, izjavio je vodeći zvaničnik vladajuće Hrišćansko-demokratske stranke, Mihael Grose-Bremer.
AP Photo/Yorgos Karahalis