Grenland, 30 godina nakon što je postao jedina zemlja koja je okončala članstvo u Evropskoj uniji, koristi privilegije i „ubire plodove“ toga što nije članica bloka. Kao prednost se ističe što Grenland, pošto nije članica EU, sam odlučuje o kvotama u ribolovu i ne mora da se bavi brojnim evropskim regulativama. Istovremeno iz Brisela, zahvaljujući sporazumu o partnerstvu, dobija novca koliko bi dobijao i kao članica iz strukturnih fondova EU. Na politiku EU koja se odražava i na život na Grenlandu to ostrvo utiče lobiranjem. Ističe se i da bi članstvo u EU bilo negativno kod eventualne odluke Grenlanda da proglasi nezavisnost od Danske, čemu ostrvo teži.
Grenland je 1. februara 1985. odlučio da izađe iz EU i u 30 godina koje su usledile imao je više koristi od toga što je izvan granica Unije nego da je bio unutar, smatra sociolog Birger Popel (Poppel) sa Univerziteta Grenland.
Nakon povlačenja iz EU, Grenland je dobio status prekomorske zemlje koji mu je, navodi Popel, omogućio da očuva bliske veze sa EU bez toga da se „zaglibi“ u formalnostima članstva.
„Grenland treba da bude potpuno van EU jer nam nije potrebno da prolazimo kroz dosadno uvođenje i primenu evropskih reglativa i zbog toga što možemo sami da utvrđujemo naše kvote za izlov ribe“, istakao je Popel, preneo je Arktički žurnal (Arctic Journal).
Međutm, Grenland u sklopu partnerskog sporazuma sa EU dobija iz Brisela 40 miliona evra ili oko 7% budžeta zemlje godišnje, uglavnom u zamenu za dozvolu ribarskim brodovima EU da rade u njegovim vodama.
To je manje-više ista suma koju bi Grenland dobijao od Brisela iz strukturnih fondova tako da, kaže Popel, Grenland zapravo dobija više nego da je punopravna članica EU ili da je ostao članica pod zastavom Danske.
Članstvo u EU, ističe Popel, moglo je da Grenlandu da pravo glasa kada je Unija radila na zabrani uvoza fokinog krzna, koja je teško pogodila ekonomiju Grenlanda, međutim, po svim ostalim tačkama Grenland je napravio pravi izbor kada je odlučio da bude van EU.
„Kada je reč o specifičnim slučajevima, moramo da lobiramo na one koji odlučuju u Briselu na najbolji mogući način, ali u svim ostalim možemo da čestitamo sebi što ne trošimo novac da plaćamo stalno zaposlene u EU“, rekao je Popel.
Iako u EU nema izabrane zvaničnike, Grenland u Briselu ima predstavništvo koje je zapravo ambasada u kojoj rade na interesima Grenlanda u Evropi.
Popel smatra da stanovnici Grenlanda ne žele da se odnosi sa EU promene i to ne samo zbog toga što bi članstvo umanjilo mogućnost arktičkog ostrva da u nekom trenutku proglasi nezavisnost.
Grenland je autonomna teritorija Danske.
„Ako čeznete za nezavisnošću, nema smisla pridružiti se organizaciji koja bi vam uzela samoupravu koju ste već dobili“, zaključio je Popel.
Izvor: EurActiv.rs