Od izbijanja svetske krize, koja se danas suzila samo na evropsku, međunarodni robni izvoz je povećan za 17%. Pri tome je izvoz robe iz Azije povećan za 35,8%, iz Severne Amerike za 22,6%, a iz Evrope za 3,5%. Srbija je povećala dolarsku vrednost robnog izvoza za 35,3%, što je blisko prosečnom rastu u Aziji, pa bi se moglo reći da je imala azijsku stopu rasta vrednosti izvoza, ali, na žalost, i evropsko-kriznu stopu pada vrednosti uvoza.
Svetski uvoz je povećan za 13,3%, pri tome u Aziju za 37,6%, u Severnu Ameriku za 13,4%, a u Evropu je smanjen za 2,8%. Dolarska vrednost uvoza Srbije smanjena je za 10,2%.
Srbija je prema relativnom porastu izvoza na četvrtom mestu u Evropi, nakon Latvije, Rumunije i Litvanije, a ispred svih ostalih zemalja u Evropi, ispred Bugarske, Estonije, Poljske i Slovačke, nakon nje.
Mnogo je evropskih zemalja na dnu liste, usled pada vrednosti izvoza u proteklih 6 godina, a sa tog dna se „odlepila“ Hrvatska koja je sa porastom izvoza za 7,2% imala najveću relativnu stopu rasta u Evropi u 2014 godini. Ipak, sa manjim izvozom za 3,8% nego u 2008 godini, ova se zemlja nalazi u društvu 11 zemalja iz EU koje nisu prevazišle vrednost iz 2008 godine.
Sa druge strane, Srbija je ponosni član družine sačinjene od 22 zemlje Evrope, u čemu 18 članica EU, koje su u 2014 godini imale manju vrednost uvoza nego u 2008 godini. Najgore stoji Kipar, sa 37,2% manjom vrednošću uvoza, pridružila mu se Ukrajina (-36,5%), a slede Grčka (-33,7%) i Hrvatska (-27,3%). Od Srbije veći relativan pad imaju još i: Luksemburg, Portugalija, Finska, Italija, Španija i Island.
Izvor: Makroekonomija.org
