Osim što štedite vreme i novac prelaskom na eRačun, pomažete i očuvanju životne sredine!
U svetu digitalne ekonomije i promovisanja održivog ekonomskog razvoja, večina kompanija u Srbiji svojim kupcima i dalje šalje papirne račune. Tako da imamo apsurd u kome kompaniji stiže papirni račun za ekološku taksu u iznosu od dvesta dinara poslat Poštom u koverti. Zdravorazumski razmišljajući više smo oštetili životnu sredinu proizvodnjom papira iskorišćenog za račun i kovertu, nego što ćemo joj pomoći sa dvesta dinara. No, večina ljudi u Srbiji se nikad i ne zapita koliko drveća mora biti posečeno kako bi mogli slati papirne račune. Neracionalno postupamo sa istim ne razmišljajući o posledicama po životnu sredinu i koliko ovi naizgled mali postupci proizvode dugoročno negativne posledice po sve nas. Greške uvidimo tek kad nam neko jasno ukaže na iste.
Zašto štampati papirne račune u svetu digitalne ekonomije? Da li ste čuli za eRačun?!
Reč je o računu napravljenom u elektronskom obliku koji se nakon izdavanja sigurnim kanalima šalje primaocu. eRačun omogućava primaocu da dobijene podatke ne mora ponovo prekucavati u računar, nego ih direktno knjiži u svoj računovodstveni program jednim klikom. Takođe, taj isti račun se čuva u elektronskom obliku jer je Srbija krajem 2017. donela Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017) čiji član 10. predviđa: Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom. Stoga je država obesmislila štampanje elektronskih računa radi arhiviranja istih. Pre arhiviranja, ukoliko interni procesi kompanije zahtevaju da račun odobri jedna ili više osoba u preduzeću, može se koristiti Moj-DMS (sistem za upravljanje elektronskim dokumentima), koji omogućava digitalno razvrstavanje, pretragu, odobravanje i elektronsko potpisivanje svih vaših dokumenata. Prelaskom na elektronsko poslovanje, svi procesi unutar kompanije ostaju isti, ali se obavljaju brže i kvalitetnije, pri čemu je mogućnost ljudske greške svedena na minimum.
Korišćenjem eRačuna eliminiše se potreba za štampanjem računa i na strani primaoca i na strani pošiljaoca, stoga su benefiti od ovakvog načina poslovanja višestruki po obe strane. „Kada govorimo o prednostima korišćenja eRačuna, prvenstveno govorimo o uštedi i to ne samo vremena, nego i novca. Štedite na slanju računa, nemate troškove štampanja, papira, markice i koverte. Istovremeno, ovakvo primanje i slanje računa povećava pravnu sigurnost jer za svaki račun imate vremensku potvrdu o slanju i prijemu.“ istakao je Nenad Solujić ispred kompanije Moj-eRačun. Pored ušteda u novcu, vremenu i veću pravnu sigurnost, značajne prednosti eRačuna su i brži odgovor na potrebe kupca, brže i kvalitetnije donošenje odluka, lakša i opsežnija kontrola dokumenata, veća produktivnost cele kompanije, a ne samo zaposlenih koji su usko povezani sa aktivnostima izdavanja i primanja računa. Prelaskom na eRačune se šalje jasna poruka o ekološkoj svesti i racionalnom pristupu poslovanju.
Večina istraživanja sprovedenih u zemljama koje već uveliko koriste eRačune, pokazuje da se lista prioriteta i koristi od upotrebe eRačuna menja sa godinama korišćenja eRačuna. Najočigledniji, stoga i prvi razlog prelaska na eRačune, je ušteda u vremenu i novcu, ali nakon nekoliko godina ovaj razlog pada na četvrto ili peto mesto. Na prvom mestu je zadovoljstvo kupca i pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine i reputacija zelene kompanije. U svetu je već uveliko prisutna svest da samo model poslovanja koji podrazumeva istovremeno ostvarivanje ekonomske koristi i zaštitu životne sredine može biti dugoročno primenljiv i poslovanje po takvim modelima postaje imperativ današnjice, stoga je odbacivanje papirnih računa neizbežno. Kako je istaknuto ispred kompanije DOCLOOP, Servis Moj-eRačun “Ljudi koji biraju Moj-eRačun ne donose dobrobit samo svom preduzeću nego i celom svetu.” Prema Eurostatu, prvaci u zaštiti životne sredine, kompanije iz Skandinavskih zemalja na čelu sa Danskom, prednjače u slanju elektronskih računa. Ukoliko u Danskoj izdate papirni račun plaćati penale, jer se smatra da neodgvorno postupate ne samo prema svojoj kompaniji već i prema celoj privredi. Od zemalja u okruženju pohvalno je istaći Italiju koja je još 2013. godine prešla magični procenat od 50 posto poslatih elektronskih računa u ukupnom prometu svih računa. Evropska komsija je još pre nekoliko godina donela direktivu 2014/55/EU po kojoj elektronsko fakturisanje mora do 2021. godine postati dominantan oblik fakturisanja na nivou svih zemalja članica. Statistički pokazatelji Eurostata pokazuju da se ide u dobrom smeru, stoga je na nivou EU 2007. godine 18 posto izdatih računa bilo u elektronskom obliku, a već tri godine nakon toga, ta brojka iznosi 32 posto. Do kraja ove godine se prognozira kako će broj poslatih eRačuna preći 73 posto.
eRačuni u Srbiji i zašto je važna edukacija?
U Srbiji se poslednjih godina uveliko govori o eRačunima i digitalizaciji poslovanja pravnih lica. U decembru 2017. napravljen je prvi korak na putu ka unapređenju elektronskog poslovanja od strane države, usvojen je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017). Ovim zakonom elektronski dokumenti su u potpunosti izjednačeni sa papirnim dokumentima i bliže se uređuje elektronska arhiva. No, uprkos potrebama i želji veliki broj privrednih subjekata nedovoljno poznaje tematiku da bi se upustili u proces digitalizacije. Stoga je Servis Moj-eRačun, kao prvi informacijski posrednik za razmenu eDokumenata na tržištu Srbije, pokrenuo seriju akademija “Digitalizacija poslovanja – uvođenje eRačuna” kako bi pomogli svima onima koji žele saznati sve o eRačunima i kako bi polaznici, i na tuđem i na sopstvenom iskustvu, uvideli sve prednosti ePoslovanja. Moj-eRačun Akademija je stručna edukacijska radionica, prilagođena zaposlenima koji nisu informatički ili pravni stručnjaci, a žele steći znanja o eRačunima i ovladati njihovom praktičnom primenom u svakodnevnom poslovanju i to odmah po završetku edukacije. Edukacija je idealna za zaposlene u računovodstvu i finansijama, menadžmentu i one koji rade u IT sektoru.
„Kako je u Srbiji uveliko zaživela praksa da se elektronski računi poistovećuju sa neispravnim oblicima e-Računa – slanje računa u prilogu e-maila. To je dovelo do problema sa knjiženjem, budući da takvi “neispravani eRačuni“ nisu pomogli u procesu knjiženja, niti se na temelju njih može ostvariti proces digitalizacije i ubrzavanje procesa. Izgubljeno je poverenje u eRačune, a da njihova masovna primena još uvek nije ni počela.“ pojasnio je Nenad Solujić iz kompanije DOCLOOP – servis Moj-eRačun. „Zbog toga je neophodno da se privredni subjekti upoznaju sa pravim eRačunima, zakonskim okvirima i praktičnoj primeni eRačuna, jer su pravi eRačuni prvi korak ka digitalizaciji poslovanja unutar jedne kompanije. To je glavni cilj naše Akademije i verujem da prosečna ocena od 9,96 govori da za sada radimo odličan posao u edukaciji tržišta na ovu temu“
Odgovornim poslovanjem sačuvajmo šume, jer one čuvaju nas!