Koronavirus nije pokazao samo ranjivost javnog zdravstva pred padnemijama. On nas je podsetio i na opasnosti koju sa sobom nosi provećavanje klasnog jaza.
Naime, u društvima u kojima vlada pandemija oseća se sve veće socijalno raslojavanje. Oni sa stalnim i stabilnim primanjima sede kod kuće i gledaju tv, dok nadničari i osobe sa privremenim poslovima više nemaju od čega da žive.
Da situacija bude još gora, istaživači kažu da siromašniji imaju veće šanse da se zaraze koronavirusom. Ali i da preminu usled njegovih komplikacija.
U SAD su klasne razlike trenutno najizraženije. Siromašni nemaju novca ni da se leče od posledica koronavirusa. Pogotovu oni koji su sada ostali bez posla, i samim tim izgubili i zdravstveno osiguranje.
Neki novi proleterijat
Iao deklarativno komunistička zemlja, i Kina je tokom epidemije ovog virusa beležila slične situacije. Naime, mnoštvo radnika u sivoj zoni su je početku zaraze moralo da ide na posao, gde su bili izloženiji virusu.
U Italiji su radnici čak i stupali u štrajkove zato što im poslodavac nije obezbeđivao zaštitnu opremu. Možda bi za njih bilo bolje da ne idu na posao, ali kako bi onda prehranili svoju decu?
U Francuskoj i Španiji je veliki deo privrede obustavio rad. Tokom ove blokade zaštićena su prava radnika u velikim kompanijama, ali šta će biti sa malim biznisom? Za sada niko ne nudi rešenja za probleme sa kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća.
U ovom pogledu i Srbija je deo sveta.