Cena plemenitih metala na berzi pre par dana na kratko dostigla istorijski maksimum – preko 2.100 $ po unci
Cena zlata na berzi ponovo je preskočila sve dosadašnje rekorde i pre nekoliko dana dostigla je novi istorijski maksimum. Iako se suma od 2.135 dolara po unci početkom meseca kratko zadržala na tržištu, stručnjaci smatraju da je ona signal poverenja institucionalnih i privatnih investitora u zlato u vreme velikih društvenih turbulencija i kriza. Trgovci zlatom u našoj zemlji svedoče da je tražnja za žutim metalom i kod nas sve veća.
Pre poslednjeg porasta, najviše cene zlata ikada bile su oko 2.074 dolara po unci 2020. godine uoči pandemije kovida i lane kada je počeo rat u Ukrajini. Poznati američki investicioni fond Goldman Sachs procenjuje da ovaj porast nije prolazna stvar, da će cena zlata u predstojećoj godini ostati stabilna i kretati se oko 2.050 dolara po unci.
Prema rečima profesora dr Ismaila Musabegovića sa Beogradske bankarske akademije, novi vrtoglavi skok i ovoga puta dogodio se pod uticajem rata u Izraelu i globalne neizvesnosti. Samim tim i potrebe građana da se osiguraju.
– Pravilo je da u krizi zlato dostiže najveću cenu. Zapravo poskupljenja na berzi uvek su pokazatelj da nešto ne valja u svetu. Tako je i ovaj poslednji pik izazvan sukobom u oblasti Gaze – kaže profesor Musabegović. – Investitori širom sveta veruju u zlato kao najstabilniju aktivu koja ih štiti od inflacije i nesigurnosti. Staro je pravilo da zlato menja cenu, ali ne i vrednost.
Kao što je pre stotinu godina novi “fordov” auto koštao kao pola kilograma ovog plemenitog metala, tako je i danas, bez obzira na cenu od par stotina dolara 1900-tih i današnju, gotovo 100 puta veću.
Kako naš sagovornik dodaje, toga su sve više svesni i žitelji Srbije, pa primenjuju pravilo da bar trećinu viška novca “pretope” u ovaj plemeniti metal.
– Svedoci smo da poslednjih godina novac u gotovo svim valutama gubi vrednost. Sve je više onih koji posežu da osiguraju svoju imovinu, ma kolika ona bila, kupovinom zlata. Firme koje pak prodaju investiciono zlato, nude male komade koji mogu lako da se unovče kada zatreba – dodaje prof. Musabegović.
Istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazuje da je ukupna svetska proizvodnja zlata veća za oko 6 procenata u poređenju sa prošlom godinom.
Prema poslednjem podatku našeg Ministarstva trgovine, koje izdaje dozvole uvoznicima zlata, u poslednjih nekoliko godina primetan je trend povećanja broja preduzeća u Srbiji koje se bave uvozom investicionog zlata u obliku pločica i poluga, kao i broja zahteva za uvoz, ali i tražene količine zlata. Rastu i uvoz i tražnja.
Najpopularniji Franc Jozef danas košta 55 puta više nego pre pola veka
Da sve više žitelja Srbije kupuje zlatnike, pločice, poluge potvrđuje i Drago Matović iz “Tavex Zlato&Srebro” vodeće svetske kompanije koja se bavi investicionim zlatom.
– Trenutno je velika potražnja za zlatom. Ubedljivo najpoznatiji i najtraženiji proizvod od investicionog zlata u Srbiji je austrijski dukat Franc Jozef. Ova kovanica, kao simbol nekadašnjeg prestiža Austrougarske monarhije proizvodi se sa identičnim dizajnom još od 1872. godine. Kupuje se tradicionalno kao poklon za važne događaje, ali i kao štednja. Prodajemo ga u dve veličine – od jednog dukata, koji u sebi sadrži 3,44 grama čistog zlata i košta oko 27.000 dinara, dok veći sadrži 13,77 grama zlata i košta oko 108.000 dinara. Trenutno zlatna “poluga” tj. pločica od jednog grama košta oko 8.500 dinara.
Dok je gram zlata na međunarodnom tržištu, 2019. godine koštao oko 40, danas je oko 65 dolara. Početkom 1970. bio je svega 3 dolara, a u protekle 52 godine cena zlata je porasla za čak 5.500 odsto.
Centralne banke uticale na skok cene
– Geopolitička i ekonomska nestabilnost – ratovi u Ukrajini i Izraelu, visoke tenzije između svetskih sila su ogroman motiv za pojedince i investitore da se obezbede u zlatu – kaže Matović. – Nedavni neverovatan skok na tržištu zlata je prouzrokovan zbog straha od visoke inflacije u SAD, pa su investitori odlučili da preduhitre ove razvoje na tržištu i obezbede sebe kupovinom zlata. Drugi razlog je kupovna groznica centralnih banaka širom sveta, koje su lane kupile 1140 tona žutog metala, a taj broj će potencijalno ove godine biti još veći.
Procenjuje se da centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Samo je u trezorima Narodne banke Srbije početkom decembra bilo 39,5 tona zlata. Ova kupovna groznica inspirisana je geopolitičkim tenzijama i visokom inflacijom, što je navelo centralne banke širom sveta da se okrenu zlatu kao sigurnom utočištu. Tražnja za zlatom od strane centralnih banaka u prva tri kvartala ove godine je za 14 odsto veća nego prošle godine.
– Inflacija koja divlja svuda po svetu doslovno “jede” kupovnu moć pojedinaca, na nekim mestima kao što su Turska i Argentina, građani su maltene odustali od svojih nacionalnih valuta zbog neverovatne inflacije – 60 do 120 procenata i zbog toga kupuju zlato – objašnjava naš sagovornik. – U Kini je zabeležen drastičan rast tražnje za investicionim zlatom, jer je pukao mehur nekretnina i mnogi građani su izgubili desetine hiljade evra na propale investicije.