Sa Markom Kebetom, vođom prodaje u slovenačkoj kompaniji SETCCE koja razvija uslugu elektronskog potpisivanja BetrSign, razgovarali smo o spremnosti srpskog tržišta za usluge e-potpisivanja, posebno u finansijskom sektoru.
Gospodine Kebe, kako biste, s obzirom na to da poslujete u celom regionu, ocenili spremnost srpskog tržišta na usvajanje tehnologije elektronskog potpisivanja?
Interes i spremnost sa strane poslovnih i krajnjih korisnika sigurno postoje, jer akteri već sami prepoznaju dodatnu vrednost e-potpisa i za to im nije potrebno dodatno ubeđivanje. Da bi ga sve više prihvatili moramo prepoznati različite oblike e-potpisa i implementirati ih na smislen i upotrebljiv način. Srbija je 2017. godine po uzoru na EU usvojila zakonske propise koji “liberalizuju” oblast e-potpisivanja, kojim priznaje pravni efekat različitim oblicima e-potpisa. Zato je potrebno iskoristiti ovu prednost i pronaći ravnotežu između korisničkog iskustva i pravnog efekta. Po pravilu su ta dva faktora kod e-potpisivanja obrnuto proporcionalna. Viša dokazna snaga znači kompleksnije korisničko iskustvo i niži stepen usvajanja među krajnjim korisnicima.
Govorite o različitim oblicima potpisa. Koji su to oblici? Kakve implikacije nose?
Važna odredba ranije pomenutog zakona je da se e-potpisu ne oduzima pravni efekat ili validnost samo zbog toga što je u elektronskoj formi. Pored kvalifikovanih elektronskih potpisa sa sertifikatima, gde je identitet potpisnika automatski priznat, postojeći regulatorni okvir predviđa i druge tzv. obične ili napredne oblike e-potpisa kao što su svojeručni potpis, e-potpisi sa multifaktorskom ili single-sign on autentifikacijom. Kod e-potpisa se dokazno breme utvrđuje revizijskim tragovima, organizacionim merama, konkludentnim radnjama, itd. Različite vrste potpisa naravno različito utiču na korisničko iskustvo, od čega zavisi da li će se e-potpis koristiti ili ne. Važno je da kao pružalac podržavamo sve oblike i savetujemo klijente u skladu sa procesima i poslovnim ciljevima.
Kakvo je iskustvo s tim u finansijama?
Zbog same prirode posla, u finansijama se primećuje izrazita opreznost pri uvođenju e-potpisa, i to je sasvim razumljivo. Tako je, na primer, u bankarstvu dugo važilo da je jedini legitiman e-potpis onaj koji je stvoren kvalifikovanim digitalnim sertifikatom klijenta. Danas je situacija takva da pojedini klijenti iz finansijskog sektora koriste čitav spektar potpisa koje BetrSign kao platforma omogućava. O korišćenju određenog tipa odlučuju u zavisnosti od procesa, proizvoda, izloženosti, stepena verifikacije klijenata ili neklijenata i pouzdanosti podataka. Činjenica je da tradicionalnim finansijskim institucijama sve više konkurišu razni fintech akteri, tzv. neobanke, koje izazivaju disrupciju poslovnih modela i procesa. Konvencionalne banke na to odgovaraju i sve više im pariraju uvođenjem digitalnih alata i kanala. Primećujemo da su srpske banke u ovom pogledu izuzetno proaktivne i istrajne. Sa Raiffeisen bankom sarađujemo već niz godina, i raduje nas činjenica da ove godine sklapamo nova partnerstva i otvaramo nove projekte.
Kakvo je stanje na srpskom IT tržištu u oblasti finansija?
Srpski IT u oblasti finansija je veoma raznolik i dinamičan. Pored međunarodnih aktera, primećujemo sve više domaćih kompanija koje svojim tehnologijama pariraju najboljima. Na lokalne pružaoce usluga poverenja gledamo kao na partnere koji omogućavaju infrastrukturu koju naručioci uz pomoć naših rešenja mogu da koriste na jednostavan i korisnicima prijatan način. Naša želja je svakako da se povezujemo i tražimo strateška partnerstva tamo gde postoji potencijal za sinergiju. Stvari se menjaju i mi smo tu da im pomognemo da se menjaju – na bolje.