U eri kada se tehnologije rapidno razvijaju, klasična automatizacija poslovanja više nije dovoljna. Sa ubrzanim tržišnim promenama i sve snažnijom konkurencijom, kompanije tragaju za naprednijim rešenjima. Hiperautomatizacija je upravo to – donosi suštinsku promenu u načinu na koji organizacije funkcionišu donoseći brže, pametnije i znatno efikasnije poslovne procese.
Prevaziđeni radni procesi sve češće postaju glavna prepreka u svakodnevnom poslovanju i zato hiperautomatizacija postaje novi standard. Prema procenama, do 2028. godine tržište ove tehnologije premašiće vrednost od trilion dolara.
Razlog za to su regulatorne promene, potreba za analizom neformatiranih podataka i kontinuiranom digitalizacijom, naročito u sektorima kao što je finansijski.
Svet automatizacije neretko može da deluje konfuzno, posebno sa sve češćom upotrebom termina poput robotske automatizacije procesa (RPA), inteligentne automatizacije (IA) ili sada, hiperautomatizacije. Iako se često koriste kao sinonimi, zapravo označavaju različite nivoe zrelosti i složenosti automatizacije. Da bismo razumeli zašto je hiperautomatizacija danas toliko važna, neophodno je da se vratimo korak unazad — na to kako je nastala i kako se razvijala.
Kratki osvrt na automatizaciju
Osnovna ideja automatizacije jeste da tehnologija preuzme rutinske zadatke i time smanji potrebu za ljudskom intervencijom. Predstavlja inovaciju koja je transformisala različite industrije unapređivanjem efikasnosti, smanjenjem operativnih troškova i ubrzavanjem poslovnih procesa. Ipak, tradicionalni sistemi bili su ograničeni – rešavali su jednostavne i predvidive zadatke, često izolovano i bez mogućnosti da odgovore na kompleksnije izazove savremenog poslovanja.
Zamislite „botove“ koji kopiraju podatke iz jednog sistema u drugi, generišu izveštaje ili šalju automatske mejlove. Brzo, tačno, ali samo u okviru unapred definisanih pravila. Problem nastaje kada se pojavi potreba za uvezivanjem više procesa, izvora podataka i sektora – upravo zato je nastala hiperautomatizacija.
Dobro došli u eru hiperautomatizacije
Hiperautomatizacija predstavlja značajno unapređenje u odnosu na automatizaciju, imajući u vidu da automatizuje čitave procese poslovanja, i to često kroz više različitih sistema, izvora podataka i sektora unutar organizacije. Za razliku od tradicionalne automatizacije, koja jednostavno izvršava zadate zadatke, hiperautomatizacija ide korak dalje: prepoznaje neefikasnosti, identifikuje slabosti u poslovnim tokovima, i samostalno predlaže ili čak sprovodi unapređenja. Njena suština je u povezivanju različitih tehnologija u jedinstven, „pametni“ sistem koji funkcioniše skladno i koordinisano.
Na kojim tehnologijama se zasniva hiperautomatizacija?
Ova evolucija u transformaciji poslovanja oslanja se na strateški pristup koji spaja automatizaciju sa naprednim tehnologijama kao što su RPA sistemi, veštačka inteligencija (AI), mašinsko učenje (ML) i „pametna“ orkestracija procesa.
Ključni pokretač hiperautomatizacije jeste cloud computing. Zahvaljujući cloud tehnologijama, organizacije mogu da prošire automatizaciju na velika i složena okruženja, uz besprekornu integraciju podataka i aplikacija u realnom vremenu.
To im omogućava brzo uvođenje novih automatizacionih rešenja i njihovo skaliranje po potrebi, a da pritom zadrže neophodnu fleksibilnost u uslovima stalnih tržišnih promena.
Cloud tehnologija dodatno olakšava korišćenje low-code i no-code alata, što kompanijama omogućava da brzo implementiraju i prilagode automatizaciona rešenja – bez potrebe za angažovanje IT podrške. Ovo zapravo predstavlja prekretnicu za biznise koja žele da uvode inovacije brzo i efikasno, bez tehničkih ograničenja u tom procesu.
Hiperautomatizacija na delu
Uticaj hiperautomatizacije vidljiv je u različitim industrijama – od finansijskog sektora do zdravstva. U finansijama, na primer, omogućava bržu obradu transakcija, bolje usklađivanje sa regulatornim zahtevima i otkrivanje prevara u realnom vremenu. U zdravstvu, pojednostavljuje administrativne zadatke, poboljšava kvalitet nege kroz uvide zasnovane na podacima i unapređuje operativnu efikasnost u svim sektorima.
Kako da kompanije pređu sa reči na dela?
Uvođenje hiperautomatizacije podrazumeva izgradnju povezanog i „pametnog“ sistema u kom su podaci, procesi i ljudi usklađeni i funkcionišu kao celina. Da bi to bilo moguće, neophodna je digitalna osnova dovoljno fleksibilna da integriše tehnologije poput veštačke inteligencije, RPA sistema i mašinskog učenja, i istovremeno bude prilagodljiva specifičnostima i dinamici svakog pojedinačnog biznisa.
Tu na scenu stupaju platforme poput Beyond 360 ERP – ne samo kao softversko rešenje, već kao strateška infrastruktura. Razvijen od strane kompanije M&I Systems Co, članice Seyfor Group, ovaj sistem u potpunosti oslikava principe hiperautomatizacije: objedinjavanje poslovnih operacija, donošenje odluka zasnovanih na podacima i kontinuirana optimizacija procesa. Dizajniran je da bude skalabilan, prilagodljiv i jednostavan za korišćenje – upravo to je neophodno savremenim kompanijama koje žele da ostanu agilne u uslovima brzih promena.
Bilo da poslujete u proizvodnji, maloprodaji ili sektoru usluga, platforma se prilagođava specifičnostima industrije bez potrebe za dodatnim alatima. Raste zajedno sa poslovanjem – od startapa do velikih sistema – i lako se usklađuje sa lokalnim zakonodavstvom i tržišnim specifičnostima.
Hiperautomatizacija nije daleka budućnost niti još jedan prolazni tehnološki trend – ona je strateška nužnost za kompanije koje žele da ostanu relevantne, otporne i spremne za ono što tek dolazi. Suština hiperautomatizacije nije u parcijalnim unapređenjima, već u izgradnji organizacija koje uče iz podataka, prilagođavaju se u hodu i neprekidno napreduju – bez zastoja.