Građevinarstvo je godinama nosilo epitet konzervativne privredne grane, sektora koji se oslanja na iskustvo, rutinu i metode proverene vremenom. Međutim, talas digitalnih rešenja, automatizovanih procesa i primene veštačke inteligencije sve snažnije zahvata gradilišta, transformišući ne samo operativne procedure, već i način na koji investitori, inženjeri i izvođači promišljaju čitav životni ciklus projekta.
Kompanija STRABAG, koja više od 20 godina ima ključnu ulogu u razvoju infrastrukture u Srbiji, danas spaja tehnologiju, održivost i razvoj ljudi u jedinstven sistem. I upravo u tom sistemu, tehnički direktor koncerna STRABAG u Srbiji, Vojin Zajić, vidi snagu, ali i spremnosti ovog sistema da te promene i oblikuje.
– Kao veliki i razgranat sistem, STRABAG ima kapacitet da kontinuirano obnavlja i unapređuje sopstvene resurse – kako proizvodne, tako i ljudske. To podrazumeva ulaganja u mehanizaciju, kamenolome, opremu i nove tehnologije, ali jednako tako i u ljude: kroz obuke, prekvalifikacije i razvoj novih kompetencija. Snaga takvog sistema ogleda se u njegovoj povezanosti – resursi se mogu angažovati regionalno, znanja i iskustva cirkulišu između tržišta, a timovi se dodatno osnažuju radom na projektima u različitim zemljama. Zahvaljujući kompatibilnim procesima i standardima, kapaciteti iz Srbije lako se uključuju na druga tržišta, ali i obrnuto – po potrebi se dodatno pojačavaju resursima iz regiona – ističe Zajić.
Svestan da građevinsku industriju očeka digitalizacija, automatizacija i korenita promena u samom načinu gradnje narednih 15 godina, koncern aktivno oblikuje ove promene. Trenutno je u toku više od 250 inovacionih projekata koji u svakodnevni rad uvode veštačku inteligenciju, robotiku i automatizaciju, a više od 400 projekata koje koncern razvija, direktno je povezano sa održivošću.
– Digitalizacija i inovacije jesu poluge transformacije ka očuvanju životne sredine i cilju koji je koncern sebi zadao – klimatska neutralnost do 2040. godine, a put do klimatske neutralnosti vodi kroz transformaciju svakog segmenta – od eksploatacije sirovina i proizvodnje građevinskih materijala, preko procesa gradnje, do upravljanja objektima i infrastrukturom tokom celog njihovog životnog ciklusa. Poseban akcenat se stavlja i na reciklažu građevinskog otpada. To podrazumeva disciplinu, promenu poslovne logike i značajna ulaganja – što kompanija sistematski sprovodi širom Evrope, ali i u Srbiji. Više od 400 projekata koje koncern razvija, direktno je povezano sa održivošću, a STRABAG investira u opremanje svojih objekata solarnim panelima, pored toga, elektrifikujemo vozni park i prelazimo na alternativna goriva poput biodizela kada je mehanizacija u pitanju. U Zaječaru smo tako pokrenuli i jedan od najvećih pilot poduhvata ove vrste u zemlji, kada govorimo o cirkularnoj ekonomiji. Regulatorni okvir postaje sve stroži – porezi, takse i standardi održivosti biće rigorozniji, a kompanije koje ne mogu da dokažu jasan balans između poslovnih rezultata i ekološke odgovornosti suočiće se sa ograničenim pristupom tenderima i projektima – govori Zajić.
Ipak, kako kaže, nijedna transformacija nije moguća bez ljudi. Privlačenje i zadržavanje stručnih kadrova predstavlja jedan od najvećih izazova za čitav sektor. Građevinarstvo, kako tvrdi, mora postati atraktivnije, tehnološki naprednije i prilagođeno očekivanjima mlađih generacija, koje će u narednoj deceniji i po preuzeti ključne uloge.
– Ukoliko ih danas ne motivišemo i ne uključimo u proces promena, sutra ćemo se suočiti sa ozbiljnim deficitom znanja i kapaciteta. Upravo je zato strategija kompanije STRABAG do 2040. godine, sa ciljem dostizanja klimatske neutralnosti, nazvana Work On Progress, usmerena na anticipiranje dubokih promena u industriji – kako u tehnologiji i odnosu prema životnoj sredini, tako i u razvoju kadrova. Cilj je da poslovni i finansijski model bude dovoljno snažan i fleksibilan da odgovori na transformaciju koja je već u toku, a koja će u narednim godinama postati još intenzivnija – zaključuje Zajić.
STRABAG u Srbiji posluje u gotovo svim segmentima građevinarstva – od izgradnje i održavanja saobraćajnica, preko visokogradnje, mostogradnje, vodovodne i kanalizacione infrastrukture, do industrijskih postrojenja i železničkih projekata.
„Naši sopstveni resursi – asfaltne baze, kamenolomi, obiman park građevinske mehanizacije, toranjski kranovi, sistemi oplata, kao i nezavisna akreditovana laboratorija TPA – omogućavaju nam visok nivo kontrole kvaliteta i pouzdanosti. Prisutni smo širom Srbije, sa regionalnim ispostavama u Beogradu, Zaječaru, Čačku i Pančevu. Kada se ovi resursi povežu sa naprednim tehnologijama i snažnim inženjerskim timovima, dobijamo sistem sposoban da upravlja najkompleksnijim projektima, koji će biti realizovani u skladu sa najvišim standardima kvaliteta“, ističe Zajić.
Foto: Stefan Simonović