Svedoci smo da veštačka inteligencija više nije budućnost koja dolazi, već sadašnjost koju živimo. Veštačka inteligencija sve češće se opisuje kao pokretač nove industrijske revolucije. Od automatizacije proizvodnje i optimizacije logistike do analize ogromnih količina podataka u realnom vremenu, ova tehnologija obećava efikasnije tokove rada, manje grešaka i značajne uštede resursa. Ekipa u Tecor Consulting-u, baveći se LEAN-om kao filozofijom unapređenja vidi veštačku inteligenciju kao unapređenje. Ipak, dok koristi postaju sve vidljivije, otvara se i manje prijatno pitanje: da li veštačka inteligencija, paralelno sa unapređenjem efikasnosti, stvara i nove oblike rasipanja?
Pozitivni efekti
Sa jedne strane, pozitivni efekti su nesporni. U industriji i transportu, algoritmi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu precizno da predvide potražnju, optimizuju zalihe i smanje nepotrebnu proizvodnju. Svako unapređenje počinje od uvida u trenutno stanje, a za uvid u trenutno stanje, kao i za praćenje napretka potrebni su nam podaci, bilo da su to učinci rada, efikasnost proizvodnje, vreme transporta, troškovi rasipanja, ali i subjektivne ocene korisnika. I ovde leži glavna prednost veštačke inteligencije, obrada tih podataka i optimizacija tokova procesa pomoću istih. Na prvi pogled, čini se da veštačka inteligencija vodi ka racionalnijem i održivijem upravljanju resursima.
Mogući problemi
Međutim, ispod površine pojavljuju se i mogući problem kao i manje vidljivi troškovi. Razvoj i primena sistema veštačke inteligencije zahtevaju ogromnu računarsku snagu. Data-centri koji pokreću savremene modele troše velike količine električne energije , Samim tim njihovo korišćenje može da košta više. Tako se, paradoksalno, tehnologija koja pomaže u optimizaciji potrošnje u jednom sektoru može pretvoriti u izvor rasipanja u drugom, a na krajnjem korisniku će da ostane da te troškove pokrije.
Pomenuta je važnost prikupljana podataka u cilju unapređenja. I ovde može da leži jedan od problema upotrebe veštačke inteligencije. Ukoliko hranimo VI sa smećem, kao izlaz ćemo dobiti to isto smeće upakovano u džak. Možda će manje da se oseća ali je i dalje smeće. VI još uvek nije na tom nivou da rasuđuje šta je bitno, a šta ne, odnosno mi smo ti koji moramo da damo prioritizaciju algoritmu. Još jedan oblik rasipanja ogleda se u hiperprodukciji sadržaja. Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji danas mogu u sekundama da generišu tabele, grafikone, tekstove, slike i video-materijale. Iako to demokratizuje proizvodnju sadržaja, istovremeno dovodi do zasićenja informacijama. Rezultat je “informacioni otpad” – sadržaj koji troši pažnju, servere i energiju, a brzo gubi vrednost.
Pitanje ljudskih resursa
Tu je i pitanje ljudskih resursa. Automatizacija može smanjiti potrebu za određenim zanimanjima, ali istovremeno stvara nove poslove koji zahtevaju visoko specijalizovana znanja. Ako se društvo ne prilagodi dovoljno brzo, dolazi do rasipanja ljudskog potencijala – ljudi čije veštine postaju zastarele ostaju van tokova rada, dok se istovremeno oseća manjak stručnjaka u novim oblastima. Na kompanijama ostaje da svoj kadar prilagode novonastaloj situaciji i da unapređuju ljude ka kreativnim, umesto repetativnim zadacima.
Ključni izazov, dakle, nije u samoj tehnologiji, već u načinu njene primene. Veštačka inteligencija može biti alat za racionalizaciju i održivi razvoj, ali samo ako se koristi promišljeno. U suprotnom, postoji rizik da ćemo, u želji za brzinom i produktivnošću, stvoriti nove oblike rasipanja – energije, informacija i ljudskog rada. Veštačka inteligencija sama po sebi nije ni rešenje ni problem.
VI je ipak samo alat
Ovaj tekst je napisan uz pomoć veštačke inteligencije, jer bilo bi neumesno da pričamo o benefitima VI, a da je ne koristimo. Isto tako bilo bi neodgovorno da smo samo kopirali/nalepili tekst VI. Koliko god VI postaje napredna i dalje je samo alat, a od nas zavisi kako ćemo taj isti alat da koristimo.
Tekst priredio: Miloš Petrović, konsultant i trener, Tecor Consulting