Kupovna moć srednje klase će se utrostručiti do 2030. godine usled brzog napretka tržišta u razvoju. Nju će činiti 5 milijardi ljudi, pretežno na azijskim i drugim brzorastućim tržištima a njena potražnja će se povećati sa sadašnjih 21 bilion, na 56 biliona dolara. Do 2030. godine 40% potrošnje globalne srednje klase biće generisano u Aziji, naspram današnjih 10%. Ovi potrošači traže „štedljive inovacije“ koje prevazilaze maštu mnogih zapadnih kompanija željnih da osvoje ovo tržište.
Kompanije će morati da drastično promene svoje strategije ukoliko žele da profitiraju na zahtevima nove globalne srednje klase, naročito na brzorastućim tržištima. Ovo će zahtevati razvoj potpuno novih proizvoda i usluga u cilju neophodnih inovacija i razvoja. Ovo su ključni nalazi studije Inovacije za naredne tri milijarde: Uspon globalne srednje klase, koju je objavila revizorsko-konsultantska kompanija Ernst & Young. Studija je zasnovana na anketi sprovedenoj među više od 500 izvršnih direktora internacionalnih korporacija širom sveta kao i na intervjuima sa nekim od vodećih svetskih preduzetnika.
Studija otkriva da u ovom trenutku većina kompanija u razvijenim ekonomijama svoje kapacitete i aktivnosti prvenstveno usmerava ka najbogatijem delu populacije na tržištima u razvoju. Čak i najuspešnije kompanije koje posluju na ovim tržištima, plasiraju čitavih 40% proizvodnje ovom delu potrošačke populacije. U Ernst & Young-u tvrde da će ovaj fokus na luksuznu robu morati da se promeni.
Očekuje se da će svetska populacija do 2030. godine primiti novih tri milijarde ljudi sa srednjim nivoom prihoda, što će dovesti do porasta potražnje za robom i uslugama sa sadašnjih 21 bilion dolara na 56 biliona dolara. Studija Inovacije za sledeće tri milijarde identifikuje sposobnosti koje će zainteresovani proizvođači i snabdevači morati da poseduju ili razviju kako bi bili u mogućnosti da sprovedu inovacije neophodne za izlazak u susret ovakvim zahtevima tržišta. Među identifikovanim sposobnostima nalaze se: uvid u potrebe potrošača, socijalna kultura, istraživanje i razvoj, i operativni i poslovni modeli. U svim ovim aktivnostima biće neophodno kombinovati lokalne uslove sa globalnim trendovima.
U Ernst & Young-u kažu da postoji ogroman potrošački potencijal srednje klase na brzorastućim tržištima, kao i da njihova studija pokazuje veličinu poslovnih prilika koje će se ukazati onim kompanijama koje budu razvijale inovativne proizvode i usluge namenjene ovom potrošačkom telu. Te kompanije će morati da razmotre fundamentalne promene u svom poslovanju ako žele da profitiraju od nailazećih demografskih promena. Očekuje se da će do 2030. godine 40% potrošnje globalne srednje klase biti generisano u Aziji, naspram sadašnjih 10%.
„Štedljive“ inovacije
Studija je identifikovala prve napore u pravcu otpočinjanja ere inovacija na brzorastućim tržištima. Više od tri četvrtine ispitanika kao najbolju priliku vidi usvajanje „štedljivih inovacija“ odnosno ekonomične upotrebe resursa kako bi se napravili proizvodi pristupačni onima sa nižim primanjima. Studija takođe pokazuje da kompanije koje imaju natprosečni rast EBITDA pokazuju veću sposobnost da prepoznaju ovu priliku – 81% uspešnih kompanija smatra da je razvoj „štedljivih inovacija“ ključna prilika, u poređenju sa 68% kompanija sa nižim EBITDA. U ovom trenutku vidljivo je da kompanije – na kom god tržištu da su prisutne – propuštaju značajne i sve važnije prilike u ekonomijama u razvoju. Ukoliko žele da spremno dočekaju nailazeće promene, moraće da izađu sa proizvodima koji su u skladu sa distribucijom ličnih prihoda na ovim tržištima. Ovakva promena zahteva suštinski redizajn industrijskih inovacija kao i strategija za izlazak na tržište.
U Ernst & Young-u kažu da nije slučajno to što kompanije koje su najviše uložile u razvoj inovacija na brzorastućim tržištima lociraju svoje centrale upravo na tim tržištima. Na taj način one izvlače maksimum iz prednosti koju ostvaruju razvojem „štedljivih inovacija“ koje se mogu prodati rastućoj srednjoj klasi. Kompanije koje posluju na brzorastućim tržištima dugo su radile u okolnostima nestašice sirovina i loše infrastrukture, tako da su ih ova ograničenja „naterala“ da budu izuzetno kreativne i razviju snažan preduzetnički pristup poslovanju.
Ernst & Young-ova studija identifikuje četiri ključne sposobnosti koje kompanije moraju da poseduju ukoliko žele da uspešno razvijaju „štedljive inovacije“ za narednih tri milijarde potrošača:
– uvid u potrebe potrošača: biti uspešan u razvoju inovacija znači približiti se svojim potrošačima i razumeti probleme koje treba otkloniti.
– socijalna kultura: kompanije moraju da usvoje kulturu i način razmišljanja koji će im omogućiti da dizajniraju proizvode po meri potrošača.
– istraživanje i razvoj: globalna mreža centara za Istraživanje i razvoj omogućuje internacionalnim kompanijama da uposle globalne resurse i višestruko primene inovacije na različitim tržištima.
– operativni i poslovni modeli: ovi modeli predstavljaju sposobnost kombinovanja lokalnih specifičnosti sa globalnim trendovima. Brz razvoj inovativnih proizvoda je važan ali je podjednako važno da kompanije razmišljaju o modelima poslovanja i pobrinu se da njihovi inovativni proizvodi budu pristupačni potrošačima sa nižim primanjima.
Navedene ključne sposobnosti obuhvataju različite komponente koje mogu biti globalne ili lokalne prirode. Za internacionalne kompanije će ključ uspeha biti u kombinovanju lokalnih i globalnih komponenti jer će jedino tako moći da postignu da njihovi proizvodi i usluge budu od značaja za lokalnu srednju klasu i da u isto vreme budu u mogućnosti da efikasno upravljaju svojim globalnim resursima.
Od „letećih autobusa“ do prečistača vode za sve
Na brzorastućim tržištima širom sveta mogu se naći kompanije koje su nizom inovacija uspele da dopru do potrošačkih populacija koje konkurencija praktično nije ni razmatrala. U Indiji, kompanija Tata Chemicals je uz pomoć nekoliko kompanija iz Tata grupe razvila inovatnivni prečistač za vodu. Sa filterom kapaciteta tri hiljade litara, ovaj prečistač može da snabdeva petočlanu porodicu prečišćenom vodom duže od šest meseci. Njegova cena od 20 dolara učinila ga je dostupna desetinama miliona potrošača koji nisu mogli da priušte prethodni najjeftiniji proizvod na tržištu koji je koštao 102 dolara. Uz to, ovom prečistaču nije potrebna tekuća voda ili električna energija da bi funkcionisao, što ga je učinilo upotrebljivim u najzabačenijim delovima Indije i otvorilo prolaz ka dodatnim desetinama miliona potrošača. O promeni koju je ovaj proizvod doneo najbolje svedoči podatak da je pre njegove pojave upotreba prečistača za vodu u delovima Indije u kojima su rizici od zaraze korišćenjem neprečišćene vode bili najveći, iznosila svega 1%.
U Meksiku, niskobudžetna aviokompanija Volaris je u najtežim vremenima za avio industriju pronašla put do miliona novih potrošača koji prethodno nisu mogli da priušte putovanje avionom ili su živeli suviše daleko od najbližeg aerodroma. Nizom inovacija kroz sve poslovne procese, od prodaje karata do aerodromskih formalnosti i procedura ukrcavanja, Volaris je putovanje avionom pojednostavio „do nivoa putovanja autobusom” i zauzeo 16% lokalnog tržišta o kojem konkurenti gotovo da nisu ni razmišljali.
Ernst & young