Najuspešnija preduzeća u Srbiji bila su teže pogođena krizom od ostatka privrede, ali su se brže i oporavila i u prošloj godini ostvarila natprosečne stope rasta prihoda, dobiti i zaposlenosti. Dinamička analiza 100 najuspešnijih u proteklih pet godina pokazuje da su ove firme povećale broj zaposlenih za 43.000 radnika dok je u privredi njihov broj smanjen za 117.000.
Analiza poslovanja 100 najuspešnijih 2010. koju je uradio Sektor za nacionalni razvoj Ministarstva finansija, bila je usmerena je na najrentabilnija preduzeća, velike privredne sisteme – nosioce razvoja Republike, njihov položaj i uticaj na ukupna privredna kretanja.
Osnovni cilj analize bio je sagledavanje ključnih performansi najuspešnijih preduzeća u 2010. godini bez obzira na pravnu formu (holding ili pojedinačna). Preduzeća su rangirana po visini ostvarene dobiti a uslov da budu uvrštena u analizu bio je da raspolažu sopstvenim kapitalom i zapošljavaju više od 100 radnika. Sto najuspešnijih ne obuhvata javna preduzeća.
Za izradu analitičko-dokumentacione osnove korišćeni su godišnji izveštaji o poslovanju preduzeća za 2010. godinu (pojedinačni i konsolidovani) i interna baza podataka Ministarstva finansija.
Prema ovoj analizi u Srbiji je u 2010. godini 100 najuspešnijih preduzeća ostvarilo 112,2 mlrd. dinara neto dobiti, što čini preko jedne trećine neto dobiti privrede (35,5%), a najveći dobitaš je bio Telekom Srbija AD Beograd (17,0 mlrd. dinara) koji je ostvario 15,1% neto dobiti 100 najuspešnijih i 5,4% dobiti privrede. U 100 najuspešnijih preduzeća zaposleno je 107.752 radnika, preko deset odsto radnika zaposlenih u privredi i 15,4 % zaposlenosti dobitaša;
Najuspešnija preduzeća ostvarila su natprosečnu stopu profita: 8,01 prema 4,45 u privredi i iznad prosečne stope rasta zaposlenosti u odnosu na 2009. godinu, 11,2 prema -6,6% u privredi. I po svim drugim pokazateljima 100 najuspešnijih su znatno iznad proseka privrede: po rastu ukupnog prihoda (24,0%; privreda 5,6%), dobiti (9,8 %; privreda 5,1% i bruto dodate vrednosti (20,3%; privreda 1,5 %);
Sto najuspešnijih preduzeća nije dovoljno izvozno orijentisano pa vrednost njihovog izvoza čini svega 10,3 % ostvarenog prihoda u 2010. godini, dok je kod najuspešnijih preduzeća iz prerađivačke industrije taj pokazatelj nešto bolji – 25 odsto.
Najveći uticaj na ostvarene rezultate poslovanja 100 najuspešnijih preduzeća imalo je 15 velikih preduzeća (59,3 % neto dobiti 100 najuspešnijih, 21,0 % dobiti privrede): Telekom Srbija AD Beograd, NIS AD Beograd, Tarkett DOO Bačka Palanka, Tigar tyres DOO Pirot, IM Matijević DOO Novi Sad, Sunoko DOO Novi Sad, Coca-cola HBC AD Beograd, Lafarge BFC AD Beočin, Telenor DOO Beograd, TCK DOO Kosjerić, AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd, Philip Morris Operations AD Niš, Victoria Group AD Novi Sad, Koncern Farmakom M.B. DOO Šabac i Holcim (Srbija) DOO Popovac, Najveći dobitaš Prerađivačke industrije u 2010. godini je Tarkett DOO Bačka Palanka (5,4 mlrd. dinara) koji je ostvario 4,8% neto dobiti 100 najuspešnijih i 1,7% dobiti privrede.
Dinamička analiza 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji u periodu od 2005. do 2010. godine pokazuje da su ona povećala broj zaposlenih za 43.000 radnika, dok je u privredi došlo do smanjenja za 117.000 zaposlenih. Ukupan prihod uspešnih u tom periodu povećan je za 2,1 puta, a u privredi za svega 16,7%. Dobit je povećana za 50,0 % prema 11,6% u privredi. Povećanje donje granične vrednosti (najniže vrednosti dobiti 100 najuspešnijih) sa 1,0 mil. EUR u 2005. poraslo je na 2,0 mil. EUR u 2010. godini;
Kriza je imala veći uticaj na poslovne rezultate 100 najuspešnijih nego na privredu pa su ona ostvarila izuzetno veliki pad dobiti u periodu od 2007. do 2010. godine (-11,4% prema -9,3% u privredi).
Međutim, na natprosečnu fleksibilnost 100 najuspešnijih u Srbiji ukazuje njihov efikasniji oporavak. U odnosu na 2009. godinu uz povećanu poslovnu aktivnost (natprosečna realna stopa rasta ukupnog prihoda – 24,0 % prema 5,6 % u privredi) i rast broja zaposlenih za 11,2 %, dobit je realno veća za 9,8 % (5,1% u privredi uz negativan trend smanjenja zaposlenosti za 6,6%).
Nosioci privrednog razvoja Srbije su 54 najuspešnija preduzeća u u periodu krize od 2008. do 2010. godine u kontinuitetu bila među 100 najuspešnijih. Te kompanije su prošle godine učestvovale sa dve trećine u zaposlenosti i ukupnom prihodu i ostvarenoj neto dobiti 100 najuspešnijih u Srbiji, pokazuje analiza Sektora za nacionalni razvoj Ministarstva finansija.
Veliki privredni sistemi
U Srbiji je nastavljeno ukrupnjavanje kapitala pa je broj velikih privrednih sistema povećan sa 476 u 2006. na 770 u 2010. godini. Broj zavisnih preduzeća veći za 54,9% (sa 1.487 u 2006. na 2.304 u 2010.), a broj zaposlenih koji radi u njima za 30.000 radnika. Dvadeset velikih privrednih sistema, najvećih dobitaša u 2010. godini sa preko 1.000 zaposlenih generišu 18,7 % dobiti i 6,9 % zaposlenosti privrede Srbije.
Indikatorispoljnotrgovinskerobnerazmene100najuspešnijihu2010.godini
| 100 najuspešnijih | 100 najuspešnijih – prerađivačka industrija | ||||||||
| ukupno | % učešća u privredi | ukupno | % učešća u prerađ. Ind. Ukupno | % učešća u 100 najuspešnijih | |||||
| Број предузећа | 90 | 0,5 | 46 | 0,8 | 51,1 | ||||
| Broj preduzeća | 92 | 46 | |||||||
| Izvoz u mld $ | 1,7 | 17,7 | 1,3 | 18,9 | 74,6 | ||||
| Uvoz u mld $ | 3,0 | 18,7 | 1,1 | 18,1 | 37,4 | ||||
| Bilans u mld $ | -1,3 | 20,1 | 0,2 | 26,3 | – | ||||
| Stepen pokrivenosti, u % | 57,9 | – | 115,4 | – | – | ||||
Izvor: MF na osnovu podataka Uprave carina