U veoma impresivnom izlaganju Marija Platera, dopisnika italijanskog poslovnog dnevnika „Il Sole 24 ore” iz Njujorka pred grupom beogradskih novinara, koji su ovih dana u organizaciji Inteza banke posetili „Veliku jabuku” i njen finansijski „pupak”, berzu na Volstritu, lako su se dali dokučiti uzroci, ali posledice će tek godine beležiti.
Po Plateru trenutak kobnog obrta punog procvata hipotekarnog tržišta zbio se s krizom „Bear Sternsa”. Jedne od pet investicionih banaka koja je na Volstritu bila aktivna sve do pre šest meseci. Na red dolazi „Liman braders”. Banka koja je pozajmljivala 31 puta više zajmova nego što je vrednost njenog kapitala. Tako je radio i „Bear Sterns”.
Iako su imali papir i kredit spram kog su kupili hartije, ali morali su da vrate kamatu i glavnicu, a papir je bio bezvredan. Balon se širio do neslućenih razmera i na kraju je – pukao. Uhvaćeni su u zamku nelikvidnosti. I to je u osnovi priroda onoga u šta se kasnije transformisalo, u finansijsku krizu, u epidemiju, u efekat domina, koji se proširio na Veliku Britaniju, Nemačku, Švajcarsku…
| Velike pare Novinare iz Beograda interesovalo je da li će intervencija Trezora od oko 700 milijardi dolara isprazniti kasu i kakve će to imati posledice po privredu SAD. Platero kaže da su to, bez sumnje, velike pare, ali da ih Amerika, dinamički gledano, može prikupiti. Kako? Višim porezima u narednih nekoliko godina. Postoji jedan član zakona koji povećava pravo Kongresa da se zaduži sa 10,7 na 11,4 ili 11,5 odsto, što predstavlja razliku od 700 milijardi dolara. Američka vlada već pozajmljuje 10,7 procenata ili trilion dolara od tržišta. Da bi se ipak imalo u vidu o kolikim je parama reč Platero navodi da je jednogodišnji budžet Pentagona je oko 540 milijardi dolara. U tom kontekstu, i sa tog stanovišta, Amerika može dobro da se „isprsi”. Implikacije možda mogu izgledati loše iz ugla moralnog rizika. Ako svi misle da će tako biti spaseni, onda će svi preuzeti rizik, jer znaju da im se ništa neće desiti. I to je zapravo problem. To je pravi razlog zašto je Amerika pustila dve banke kao što su „Bear Sterns” i „Liman braders” da bankrotiraju – poslala je veoma jasnu poruku da neće svako biti spasen u tim okolnostima. |
Trezor se suočio sa tim problemom i „Bear Sterns” uz garanciju gurnut u „naručje” Dži Pi „Morganu” za svega 30 milijardi dolara, jer su znali, tvrdi Platero, da će vlada intervenisati ako papiri nisu dobri. To je bila prva važnija faza intervencije vlade.
Ali, zalud. Kula od karata je nezaustavljivo krenula da se ruši. U Trezoru su odmah shvatili da ne mogu ulagati novac baš svuda. Izmenili su nešto od institucionalne strukture oko banaka. Na primer, dozvolili su federalnim rezervama da otvore svoj šalter ne samo za poslovne, već i za investicione banke. Podigli su limit. Odlučili su da svaka banka može doneti papir, makar bezvredan, vratiti ga federalnim rezervama po nominalnoj vrednosti, a za uzvrat dobiti pozajmicu za šest meseci. To je trebalo da pošalje signal stabilnosti tržištu i da će ljudi na osnovu toga povratiti poverenje u banke kupujući te papire.
Ni to nije funkcionisalo. Problem je iskočio kod „Fani Me” i „Fredi Mek”. Dve najveće finansijske institucije u Americi koje su kupovale hipoteke od banaka i imale garancije vlade tj. američkog Trezora. Samo te dve dve institucije imale su 3,7 triliona dolara od hipotekarnog tržišta u Americi. E, sada je đavo odneo šalu. Federalne rezerve i Trezor odlučili su da intervenišu. Ako te institucije propadnu, čitav sistem će pasti, jer su im sve banke davale svoje hipoteke. Zato su preuzete i rade pod okriljem američkog Trezora. To je bila najveća intervencija u tom trenutku. I ljudi su pomislili, kaže Platero, da su uradili pravu stvar i da su pronašli izlaz iz krize, a to bi trebalo da znači i povratak poverenja u tržište. Ali, toga više nije bilo. Rušenje se nastavilo bankrotstvom „Braće Liman”, „Meril Linča”, ali i opasnim ljuljanjem osiguravajućeg giganta AIG.
Ali kada tržište jednom izgubi poverenje, ništa se više ne može učiniti, zaključio je Platerio i ocenio da se sadašnji slom finansijskog tržišta s pravom može uporediti sa svetskom krizom iz 1929, ali da posledice neće biti tako drastične i uočljive kao pre 80 godina.
|
Državna ekonomija Platero je tom prilikom podsetio na potez Džimija Kartera s početka osamdesetih godina kada je nacionalizovan posrnuli „Krajzler”, jedna od najvećih fabrika automobila. Angažovan je menadžer italijanskog porekla, Li Jakoka. On je transformisao kompaniju, ponovo je učinio konkurentnom i to se pokazalo dobar primer u kome je intervencija države bila dobra, jer je firma vraćena na tržište, a vlada je dobila svoj novac nazad. |
Novinare je interesovalo da li će se finansijska kriza preneti na realni sektor. Da, to može biti veliki problem, procenjuje Platero, ali prvi zadatak je stabilizovanje finansijski sektora. Jer, ako privreda nema pluća ili srce koji omogućavaju cirkulaciju u krvnom sistemu, nema ni ekonomije.
Ekonomista Nuriel Rubini, koji predaje na njujorškom univerzitetu, sjajan ekonomista, još pre dve i po godine prvi je upozorio na suludu dinamiku tržišta i da s njenim pucanjem može doći do krize. Drugi su ga demantovali, ali on je nastavio da izgrađuje svoj stav i na kraju se pokazalo da je bio u pravu, napomenuo je Platero.
Na pitanje, da li će se privreda SAD naći u krizi zbog kraha finansijskog tržišta, Platero odgovara da je to sasvim izvesno. Pitanje je samo koliko dugo. Čak i da finansijska intervencija od 700 milijardi dolara „prođe”, Amerika će se suočiti sa ozbiljnom ekonomskom recesijom već početkom 2009. Da li će trajati pet godina, što je u odnosu na razmere krize gotovo izvesno ili „svega” 18 meseci, zavisi od toga da li će Americi u pomoć priteći i zemlje okupljene u organizaciju G7. Ako se i one „otvore” Amerika ima neke šanse da te godine „gladne” svede na najmanju meru, što nije bez značaja za svetski ekonomski poredak, jer je ona lokomotiva međunarodne privrede.
Slobodan Kostić
broj 48, oktobar 2008.