Home Vesti Promovisanje kulturne decentralizacije

Promovisanje kulturne decentralizacije

by bifadmin

Erste Banka je podržala osam udruženja građana i neformalnih grupa ukupnim iznosom od 2.407.000 dinara, u okviru konkursa „Centrifuga“. Razgovarali smo sa nekima od učesnika konkursa, koji su nas uverili da aktivizam u Srbiji još živi. 

Dodela donacija - Centrifuga 2013

Erste Bank a.d. Novi Sad i Trag fondacija (bivši Balkanski fond za lokalne inicijative – BCIF) dodelili su sedmi put nagrade organizacijama sa najboljim projektima i idejama na temu kulturne decen-tralizacije. Ove godine, pored sedam projekata iz različitih krajeva Srbije koji su podržani kroz konkurs „Centrifuga“, po prvi put je nagrađen i jedan projekat u okviru „Centrifuge+“, čiji je cilj da podrži organizacije koje kroz umrežavanje na lokalu realizuju projekte usmerene ka većoj upotrebi javnih prostora.

Nagrade su dobili:

Kulturna mreža Dunav iz Novih Banovaca, (341.000 dinara za projekat pod nazivom „Uparkiraj se!“). Ovo je inicijativa za uređenje parka u naselju Banovci Dunav i unapređenje kulturnog života kroz organizaciju umetničkih i kreativnih radionica i izložbi, uz učešće mladih iz naselja i lokalno umrežavanje sa drugim organizacijama.

Udruženje građana „Vido“ iz Kragujevca koje je nagrađeno sa 200.000 dinara za projekat pod nazivom „Stend ap KG Fest“. Na festivalu stend ap komedije pored poznatih komičara, učestvovaće i svi mladi koji smatraju da imaju talenta u ovoj formi umetničkog izražavanja.

Neformalna „Grupa mladih umetnika“ iz Šapca, koja će iskoristiti 150.000 dinara za projekat pod nazivom „Otvorena galerija HD“. Ova grupa će pozvati sve mlade umetnike iz Šapca da im se pridruže u izlaga-nju umetničkih dela u javnom prostoru grada uz otvoreno glasanje za najbolji rad putem društvenih mreža.

Udruženje invalida cerebralne i dečije paralize i plegije iz Užica koje će sa dobijenih 250.000 dinara ostvariti projekat pod nazivom „Sve boje sreće“. Naime, mladi članovi udruženja će u saradnji sa đacima Srednje umetničke škole iz Užica održati likovne radionice i zajedno kreirati izgled murala, koji će nakon toga nacrtati na fasadi zgrade udruženja.

Čedomir Cicović ispred ovog udruženja za B&F objašnjava otkud ideja da se muralima oživi taj grad: “Mi Užičani jako volimo svoje zgrade. Od milošte im dajemo i imena, a pošto su sve bitne zgrade u Užicu bile iscrtane, često su ti crteži i murali kumovali njihovim nazivima poput: Šarulja, Crna dama, Mulen ruž i sl. Akademski slikari ali i naivci već decenijama daju svoj doprinos u ulepšavanju Užica, koji bi bez njih bio sivi betonski spomenik soc realizma.

Najstariji mural u Užicu datira iz 1961. i, za razliku od mnogih mlađih, i dalje dobro izgleda. Želja nam je bila da napravimo još jedan takav, koji će njegove autore, godinama kasnije, podsećati da su doprineli ulepšavanju grada. Naime, oko 40 mladih članova Udruženja invalida će crtati i slikati radove na temu sreće – onoga što svakoga od njih čini srećnim. Njihove radove ćemo prikupiti a učenici srednje umetničke škole će nam pomoći da ih uobličimo u jedan veliki mural, koji će, kada se bude rasprostirao preko celog zida zgrade Udruženja sve nas podsećati koliko su ponekad bitni volja i upornost, a ne samo novac”.

Ana Đokić iz Udruženja kaže da ovaj projekat ima dve dimenzije, pored estetske i socijalnu: “Dolazak u Udruženje invalida ne mora da bude samo jedna od mučnih svakodnevnih aktivnosti. Pre nego što počnete da brinete o svojim pomagalima, o tome da li ćete moći da se popnete uz stepenice i o drugim problemima, zastaćete pred velikim muralom kome ste i sami doprineli, i osetiti se korisno i aktivno. To je ono što želimo da osećaju članovi našeg udruženja”.

Iako ponekad izgleda da je aktivizam gotovo marginalna pojava u našem društvu, ove grupe i udruženja mladih pokazuju upravo suprotno. Tako, za članove Udruženja invalida cerebralne i dečije paralize i plegije nema granica – oni igraju predstave, konkurišu za donacije projektima koji bi mogli da im unaprede život, prodaju svoje rukotvorine, putuju na kurseve… I uskoro počinju da crtaju mural preko celog zida zgrade z ačiju gradnju su se sami izborili.

Pročitajte i ovo...