Iako je privredni ambijent bio pod snažnim uticajem političkih i ekonomskih tenzija, praćenih krizom u snabdevanju energentima i ubrzanom inflacijom, nastavljen je trend rasta domaće ekonomije uz uvećanje profitabilnosti, čemu je značajno doprinelo sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima i sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom.

Sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima je u 2022. godini ostvarilo 29,9% poslovnih prihoda celokupne privrede. Ona su u osnovnim finansijskim performansama prosečno učestvovala sa 28,5%, dok su zapošljavala 15,0% ukupnog broja radnika u privredi. Na ovoj listi dominantni su veliki sistemi (98) koji su realizovali 98,6% poslovnih prihoda društava sa liste. Od posmatranih sto društava većina je bonitetno sposobna (62), s tim da ih 35 ima veoma dobar bonitet. Najveći broj privrednih društava sa liste (88) bio je je među sto vodećih prema poslovnim prihodima i u 2021. godini.

Sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom u posmatranom periodu beleži 42,9% neto dobitka privrede, pri čemu u glavnim finansijskim performansama učestvuju u proseku sa 21,2%, a angažovala su 8,4% ukupnog broja radnika. Sa aspekta veličine, najbrojnija su velika društva (85), sa neto dobitkom od 491.681 milion dinara uvećanim za 78,0% na godišnjem nivou. Pored toga, jedno malo i pet mikro društava zabeležilo je višestruki rast neto dobitka, dok je devet društava srednje veličine iskazalo za 16,8% niži neto dobitak.

Od sto najprofitabilnijih društava njih 59 je bonitetno sposobno, od kojih 46 ima veoma dobar bonitet. Nešto manje od dve trećine društava (64) bilo je na toj listi i u prethodnoj godini. Od 108.856 društava, čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2022. godinu analizirani sa aspekta uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka, na APR listama STO NAJ… rangirano je ukupno 377 privrednih društava, sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Чланак U prvih 100 firmi po poslovnom prihodu čak 98 su veliki sistemi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iza ofšor firmi sa raznih egzotičnih destinacija, koje su osnivači ovdašnjih preduzeća, često se „kriju“ državljani Srbije. Ko su stvarni vlasnici firmi u Srbiji – i ne samo njih, već i udruženja, zadužbina, zadruga, fondacija, ustanova i stranih predstavništava preduzeća – evidentirano je u Agenciji za privredne registre.

Ili bi bar trebalo da je tako.

Ovu zakonsku obavezu ipak ne ispunjavaju svi koji moraju – naime, svaki deseti vlasnik je „zaboravio“ to da učini.

„Na osnovu izveštaja od 5. oktobra 2023, podatke o stvarnom vlasniku je od 173.502 obveznika evidentiralo 90,25 odsto, odnosno 156.582 registrovana subjekta, kako obveznike definiše Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika„, kažu za portal N1 u Agenciji za privredne registre.
Najrevnosniji obveznici u ispunjavanju ove obaveze su – zdravstvene ustanove, a propis najmanje poštuju – ostale ustanove i udruženja.

„Zdravstvene ustanove imaju učinak od 94,47 odsto u evidentiranju, dok najmanji učinak od 75,05 odsto, imaju ustanove koje ne spadaju u zdravstvene i udruženja, sa učinkom od 80 odsto evidentiranih stvarnih vlasnika„, ukazuju u APR.

Preciznije, stvarne vlasnike su evidentirala sva zatvorena akcionarska društva i predstavništva stranih zadužbina.

„Veoma visok učinak je kod zadužbina (95%) i društava sa ograničenom odgovornošću – DOO (94,60%), dok je najmanji učinak ostvaren kod predstavništava stranih pravnih lica (29,80%)“, navode u Agenciji za privredne registre.

Prekršajne prijave

Neevidentiranje stvarih vlasnika povlači prekršajnu prijavu.

APR je u prvih šest meseci podneo oko 900 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
„Agencija za privredne registre kontinuirano podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv novoosnovanih pravnih lica i njihovih zastupnika, ukoliko u roku od 15 dana od dana osnivanja, odnosno nastupanja osnova evidentiranja – a to su promena vlasničke strukture i članova organa registrovanog subjekta, kao i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika – ne izvrše obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika“, ukazuju u APR.
U 2023. je, navode, doneto oko 1.200 presuda po zahtevima koji su podneti u prethodnoj godini.

Kazne – minimalne

„Sudovi i dalje pribegavaju vanrednom ublažavanju kazne i izriču opomene i novčane kazne ispod zakonom propisanog mimimuma. Iako se zaprećena visina novčane kazne za pravno lice kreće u rasponu 500.000 do dva miliona dinara, u svega 12 slučajeva je izrečen zakonski minimum od 500.000 za pravno i 50.000 za odgovorno lice. I pored novčanog kažnjavanja zakonom propisanim minimumom, prekršajna odgovornost nije imala nikakvog efekta u devet slučajeva, jer nije došlo do evidentiranja stvarnog vlasnika ni nakon izricanja presude“, ističu u Agenciji za privredne registre.

Kontroliše i NBS

Kada je reč o finansijskim institucijama, ali i menjačnicama, kontrolu upisa stvarnih vlasnika i izricanje novčanih kazni radi – Narodna banka Srbije, koja i inače nadzire rad ovih institucija.

Podsetimo – Centralna evidencija stvarnih vlasnika uspostavljena je u Agenciji za privredne registre 31. decembra 2018. godine. Cilj je bio – usaglašavanje domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom i unapređenje postojećeg sistema otkivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uz postizanje višeg nivoa dostupnosti i pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Svaki deseti „zaboravio“ da prijavi stvarnog vlasnika preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Unapređenjem aplikacija „eRegistracije osnivanja privrednog društva“ i „Centralne evidencije stvarnih vlasnika“ osnivaču je omogućeno da u elektronskom postupku osnivanja privrednog društva, ako želi, evidentira i podatke o stvarnom vlasniku, objavila je APR.

Ako ne želi, zakonski zastupnik privrednog društva ima obavezu da u roku od 15 dana od dana upisa društva u Registar privrednih subjekata evidentira podatke u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika.

Takođe ostaje odgovornost zastupnika za evidentiranje podataka u propisanom roku, za tačnost podataka koje je evidentirao, kao i za čuvanje odgovarajućih, tačnih i ažurnih podataka i dokumenata na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika.

„APR kontinuirano sprovodi reformu sistema registracije i omogućava najefikasnije sprovođenje postupaka u vezi sa pokretanjem poslovanja i obavljanjem registrovane delatnosti. Кrajnji cilj je uvođenje potpune elektronske registracije, kao najbržeg načina pružanja administrativnog servisa za privredu“, izjavio je direktor APR Milan Lučić.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Nova usluga APR-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obveznici revizije, čiji je redovan godišnji finansijski izveštaj javno objavljen kao potpun i računski tačan, dokumentaciju treba da dostave kreiranjem novog zahteva i to „Dokumentacija uz RGFI“, ili, ukoliko su vršene izmene u odnosu na javno objavljen izveštaj, putem zahteva „Кorigovani RGFI sa dokumentacijom“ putem posebnog informacionog sistema APR za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, navedeno je u saopštenju.

Podnošenje zahteva je moguće i po isteku zakonskog roka, a najkasnije do kraja 2023. godine, s tim da je u tom slučaju neophodno platiti dodatnu naknadu usled neblagovremenog dostavljanja izveštaja, objasnili su iz APR.

Kako je precizirano, obveznici revizije koji nisu postupili po javno objavljenom Obaveštenju o nedostacima, usled čega im je redovan godišnji finansijski izveštaj javno objavljen kao nepotpun i računski netačan ili je javno objavljena informacija da izveštaj ne može biti objavljen usled neplaćene naknade, imaju mogućnost da najkasnije do kraja godine dostave potpun i računski tačan izveštaj zajedno sa dokumentacijom, putem zahteva RGFI i dokumentacija, uz plaćanje uvećane naknade usled kašnjenja u dostavljanju RGFI, odnosno dokumentacije.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ističe rok za dostavljanje dokumentacije uz redovan godišnji finansijski izveštaj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova elektronska usluga obuhvata podnošenje prijave putem posebne aplikacije, prilaganje elektronskih dokumenata potpisanih kvalifikovanim sertifikatom, kao i plaćanje naknade za registraciju osnivanja platnom karticom. Agencija će rešenje o osnivanju privrednog društva, u formi elektronskog dokumenta koji je potpisan elektronskim potpisom registratora, dostaviti na adresu za prijem elektronske pošte koju je podnosilac uneo u prijavu, ili se može preuzeti iz same aplikacije nakon završenog postupka elektronske registracije.

Od danas, 17. maja 2023. godine, podnošenje elektronske prijave isključivi je način podnošenja prijave za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću (DOO), ortačkog, komanditnog i akcionarskog društva.

Prijave za registraciju osnivanja navedenih društava se od danas podnose Agenciji isključivo u elektronskoj formi, u skladu sa članom 9. stav 2. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, dok će prijave podnete u papirnoj formi biti odbačene, jer nisu u skladu sa navedenim propisom.

Napominjemo, obavezna elektronska registracija se ne odnosi na već registrovane privredne subjekte i na osnivanje preduzetnika, zadruge, zadružnog saveza, javnog preduzeća, predstavništva i ogranka stranog privrednog društva. Ovi subjekti ubuduće mogu da biraju između dva načina podnošenja prijave za registraciju osnivanja – u papirnoj ili u elektronskoj formi.

Чланак Pušten u rad novi elektronski servis za registraciju osnivanja privrednih subjekata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dakle, za registraciju osnivanja privrednog društva u APR-u više nije moguće podnošenje prijave u papirnoj formi.

Obavezna elektronska registracija osnivanja odnosi se na sledeće pravne forme:

Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO),
Ortačko društvo (OD),
Кomanditno društvo (КD) i
Akcionarsko društvo (AD).

Ostale pravne forme privrednih subjekata (preduzetnik, javno preduzeće, zadruga i zadružni savez, kao i ogranak i predstavništvo stranog privrednog društva) takođe imaju mogućnost da podnesu elektronsku prijavu za registraciju osnivanja, s tim što i dalje mogu podneti prijavu u papirnoj formi.

Potrebno je da podnosilac prijave poseduje:

• kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), izdat od sertifikacionog tela u Republici Srbiji,
• instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu “NEXU” aplikaciju za elektronsko potpisivanje (ukoliko podnosilac ima već instaliranu “NEXU” aplikaciju, obavezno preuzima novu verziju ovde),
• Visa, MasterCard ili Dina platnu karticu za onlajn plaćanje naknade.

eRegistracija osnivanja privrednog društva vrši se putem posebne korisničke aplikacije kojoj se može pristupiti preko internet stranice Agencije za privredne registre.

Najpre, korisnik treba da kreira nalog na Portalu eID.gov.rs, ukoliko prvi put pristupa sistemu.

Ukoliko korisnik već ima korisnički nalog u sistemu, onda može istim nalogom da pristupi i aplikaciji za eRegistraciju osnivanja privrednog društva.

Prijava APR nalogom biće omogućena do 1. juna 2023. godine, a nakon toga će biti dostupna isključivo prijava preko Portala eID.gov.rs.

Vodič u slikama kroz e-registraciju DOO-a i Uputstvo za korisnike (u PDF formatu), mogu olakšati korišćenje usluge eRegistracija osnivanja privrednog društva. U Vodiču je predstavljen primer za registraciju osnivanja DOO-a, u kojem član DOO-a podnosi prijavu za sebe, ima jednodomno upravljanje i nema uplaćeni ulog.

Onlajn plaćanje naknade za registraciju osnivanja privrednog društva vrši se u sistemu Visa, MasterCard ili Dina platnom karticom.

Način plaćanja objašnjen je u Tehničkom uputstvu za elektronsko plaćanje naknade.

Elektronski potpis se koristi za potpisivanje elektronske registracione prijave, ali i za potpisivanje dokumenata koji se prilažu uz prijavu.

Prilaganje elektronskih dokumenata i digitalizovanje

U postupku elektronske registracije osnivanja, svi dokumenti koji se prilažu moraju biti u elektronskoj formi.

Ovde je potrebno razlikovati dokumente (kao što je, npr. osnivački akt) koje osnivač (ili njegov punomoćnik) sâm izvorno sačinjava u elektronskoj formi i potpisuje svojim elektronskim sertifikatom od dokumenata koje izdaju treća lica ili državni organi, koja moraju biti overena elektronskim pečatom ili potpisom ovlašćenog lica trećeg lica/državnog organa koji je dokument izdao (npr. ako se prilaže elektronska potvrda banke o uplati osnivačkog uloga, onda ona mora biti potpisana elektronskim sertifikatom ovlašćenog lica banke).

Ako osnivač želi da registruje privredno društvo, a neki od dokumenata koje je dužan da priloži ne poseduje u elektronskoj formi, tada ima mogućnost digitalizovanja, odnosno pretvaranja dokumenta iz papirnog u elektronski oblik (koji se smatra kopijom). Da bi kopija bila verna originalu, odnosno da bi elektronski dokument koji se prilaže imao istu pravnu snagu kao originalni papirni dokument, potrebno je da bude overen (potpisan) elektronskim potpisom:

1) lica koje je taj dokument izdalo (npr. potvrdu banke o uplati osnivačkog uloga izdatu u papirnoj formi treba da overi ovlašćeni službenik banke svojim elektronskim potpisom), ili
2) lica koje je zakonom ovlašćeno za overu prepisa (javni beležnik – notar), ili
3) advokata koji je upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije (uz uslov da je taj advokat istovremeno i punomoćnik koji podnosi registracionu prijavu).

Potpisivanje elektronskog dokumenta može da se obavi korišćenjem odgovarajućeg programa (npr. Adobe Acrobat Reader) ili korišćenjem besplatne usluge za elektronsko potpisivanje dokumenata, koja se nalazi na internet strani Agencije za privredne registre.

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta, doneto u PDF formatu i potpisano elektronskim potpisom registratora, dostavlja se na adresu za prijem elektronske pošte koju je podnosilac uneo u prijavu, ili se može preuzeti iz same aplikacije, nakon završetka postupka elektronske registracije.

Ni jedna institucija ne sme da uslovljava sprovođenje određene procedure prilaganjem rešenja o osnivanju u papirnoj formi umesto rešenja u elektronskoj formi. Za slučaj da je neophodno posedovanje rešenja u papirnoj formi, potrebno je APR-u podneti:

• zahtev za izdavanje prepisa overenog odštampanog primerka elektronskog dokumenta – rešenja izdatog u elektronskoj formi, i
• dokaz o uplati naknade od 1.900,00 dinara.

Pitanja u vezi sa eRegistracijom mogu se uputiti Info-centru APR-a, putem telefona (011 418 1000) ili imejla (info@apr.gov.rs). Кorisnicima je na raspolaganju i Tehnička podrška APR-a (sd@apr.gov.rs).

Napomene u vezi sa podnošenjem elektronske prijave

Sistem za podnošenje elektronske prijave za registraciju osnivanja osmišljen je tako da korisnika usmerava tokom unosa podataka da registracionu prijavu popuni ispravno i u skladu sa relevantnim propisima. Na ovaj način, otklanjaju se najčešći nedostaci u prijavi koji dovode do negativne odluke registratora. Ipak, sistem nije u mogućnosti da prepozna sve potencijalne greške, te je svakako neophodno da se podnosilac prijave prethodno dobro informiše o postupku podnošenja elektronske prijave za registraciju osnivanja na zvaničnoj internet stranici APR-a (www.apr.gov.rs).

Чланак Kako se podnosi elektronska prijava za registraciju privrednog društva u APR-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

U skladu sa izmenama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre iz 2021. godine, Agencija je u obavezi da prijave za osnivanje privrednog društva prihvata isključivo u elektronskoj formi, a što je u skladu i sa konceptom e- Uprave i digitalizacije poslovanja celokupne privrede.

Ovo praktično znači da od 17. maja više neće postojati mogućnost da se prijava za osnivanje privrednog društva APR-u podnese u papirnoj formi.

„Sa uvođenjem nove elektronske usluge, Agencija će učiniti još jedan, odlučujući korak u pravcu digitalizacije i nastavka reforme sistema registracije usmerene na pojednostavljenje procedura za pokretanje poslovanja, uz odgovarajuću primenu usvojenih mera za borbu protiv korupcije i uvođenja elektronske registracije, kao najbržeg načina sprovođenja administrativnih postupaka koji se odnose na poslovanje privrednih subjekata”, istakao je Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre, najavljujući novine u radu Agencije.

Registracione prijave za promenu podataka se podnose Registru privrednih subjekata, kao i do sada, samo u papirnoj formi, ali je direktor Agencije za privredne registre najavio da će u doglednom periodu biti uvedene i ove elektronske prijave, kada se za to ispune svi tehnički preduslovi.

Na ovaj način stvaraju se uslovi za smanjenje troškova i vremena za osnivanje društva, unapređuje se i proširuje nivo usluga za građane i smanjuje vreme obrade zahteva od strane Agencije, što doprinosi većoj efikasnosti.

Чланак Od 17. maja, prijave za osnivanje privrednih društava isključivo elektronskim putem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zaključno sa jučerašnjim danom, Agencija za privredne registre primila je finansijske izveštaje oko 213.000 pravnih lica i preduzetnika, što je oko 4.000 izveštaja više u odnosu na isti dan prethodne godine. Ova lica su, time, ispunila obavezu dostavljanja izveštaja, u skladu sa Zakonom o računovodstvu.

S obzirom da se očekuje prijem još oko 65.000 izveštaja, odnosno da veliki broj obveznika svoje izveštaje priprema i dostavlja poslednjeg dana roka, Agencija je za petak, 31.03.2023. godine, obezbedila dežurstva u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku do ponoći, kako bi pružila stručnu pomoć u vezi sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja i tehničku podrškue obveznicima, koja je i inače redovno dostupna radnim danima u Agenciji. Кontakt putem telefona biće moguć do 15 sati, a posle toga samo putem i-maila.

Podsećamo da se na internet stranici Agencije, u okviru Registra finansijskih izveštaja, mogu pronaći sve relevantne informacije, odnosno instrukcije u vezi sa dostavljanjem redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2022. godinu, u formi pravila, tehničkih i korisničkih uputstava, a eventualna sporna pitanja mogu se slati na imejl adrese dostupne na sajtu Agencije.

Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2022. godinu, mogu se pratiti na internet stranici Agencije, u delu Finansijski izveštaji, link „Javno objavljeni finansijski izveštaji i ostale pretrage”.

Чланак Ističe rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2022. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode iz Agencije, DDoS napadi imali su za cilj da dovedu do preopterećenosti veb-servera, i da tako korisnicima onemoguće pristup eServisima Agencije. Podaci nisu bili meta ovih napada, tako da baze podataka kojima rukovodi APR nisu bile ugrožene.

U saopštenju Agencije je navedeno i da su počinioci ovih napada, koji su dolazili iz mnogih zemalja širom sveta, preplavljivali sajt Agencije, što je rezulitalo povremenim slabljenjem funkcionalnosti veb-sajta, imejlova i veb- servisa.

Zbog ovog napada računovođe su zatražile da se rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja odloži pet dana, do 5. aprila, jer su bile onemogućene da ih dostave u zakonskom roku usled sajber napada. Inače, zakonski rok za predaju redovnih godišnjih finansijskih i statističkih izveštaja je 31. mart.

Foto: Philip Katzenberger, Unsplash

Чланак APR pretrpela hakerski napad, međutim podaci kompanija su bezbedni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je navedeno, to znači da više neće postojati mogućnost da se APR-u prijava za osnivanje privrednog društva podnese u papirnoj formi.

U skladu sa izmenama Zakona o postupku registracije u APR-u iz 2021. godine, APR je u obavezi da prima prijave za osnivanje u elektronskoj formi, u skladu sa konceptom e-Uprave i digitalizacije poslovanja celokupne privrede, saopštili su iz ministarstva.

Istaknuto je da se na taj način stvaraju uslovi za smanjenje troškova i vremena za osnivanje društva, unapređuje i proširuje nivo usluga za građane, smanjuje vreme obrade zahteva u APR-u, što doprinosi većoj efikasnosti.

Izvor: Insajder.net

Foto: Pixabay

Чланак Prijave za osnivanje firme od 18.maja samo elektronskim putem u APR се појављује прво на Biznis i Finansije.