Od sledeće godine, „Amazon“ će omogućiti kupcima da kupe novi automobil na mreži, a zatim ga podignu u lokalnom zastupništvu, prenosi CNBC.

Kupci će moći da pretražuju i izaberu dostupna vozila u svojoj oblasti i obave transakciju na onlajn platformi koristeći željeni način plaćanja.

Automobili južnokorejske kompanije „Hjundai“ biće prvi koji će biti dostupni za kupovinu, navodi se u saopštenju kompanije.

Izvršni direktor „Amazona“, Endi Džesi, rekao je da će partnerstvo sa „Hjundaijem“ promeniti „lakoću sa kojom kupci mogu da kupuju vozila na mreži“.

U okviru strateškog partnerstva dve kompanije, „Hjundai“ će takođe uključiti „Amazonovog“ glasovnog asistent „Aleko“ u svoje automobile od 2025. godine.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Preko Amazona od 2024. godine prodavaće se automobili се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako ekspert za automobilizam Petar Živković kaže za „Novosti“, cene polovnjaka u Srbiji usporavaju, a u narednom periodu se može očekivati stagnacija ili blagi pad. Na to, kako dodaje, osim određenog pojeftinjenja ovih vozila u Nemačkoj, utiče i njihova manja prodaja u našoj zemlji. On ističe da situacija na nemačkom tržištu korišćenih automobila ima najveći uticaj na naše.

Analiza koju je uradio jedan sajt, pokazuje da je prosečna oglašena cena polovnjaka u prvom polugodištu ove godine veća za 5,3 odsto u odnosu na isti period lane, dok je u istom periodu pad prodaje manji za 5,6 procenata. Ovde treba imati u vidu i da se automobili često ne prodaju po ceni po kojoj su oglašeni, i da ona na kraju bude niža. I vlasnik jedne poznate auto-kuće iz Šapca, Nebojša Ivanović, smatra da ne padaju cene u Srbiji, već se oseća blagi skok. On prodaje samo polovna vozila standarda evro 6, i navodi da su ovi automobili neznatno poskupeli.

– Naš salon najviše polovnjaka uvozi iz Francuske, a tamo su cene uglavnom nepromenjene, ali neke i malo rastu – navodi Ivanović za naš list. – Osim te situacije, na blago poskupljenje ovih vozila u Srbiji utiče i rast cene transporta. Do toga je došlo zbog skupljeg goriva, ali i zato što neće da voze izvan EU zbog čekanja na granici, tako da sada manji broj njih dovozi automobile u Srbiju.

Najviše polovnjaka uvozi se iz Nemačke

Najtraženiji modeli u njegovoj auto-kući, kako dodaje, kreću se u rasponu između 10.000 i 13.000 evra, dok najskuplje polovno vozilo kod njih košta oko 28.000 evra. Prema rečima, Petra Živkovića, u Srbiju se najviše polovnjaka uvozi iz Nemačke, a onda iz Italije, Francuske, Švajcarske. U poslednje vreme su, kako kaže, neki krenuli da uvoze iz Norveške, nema ih mnogo, ali se razvija i ta linija. Razlog za to je što u toj zemlji građani masovno prelaze na električna vozila, i prodaju automobile koje su vozili, pa je ponuda velika.

– Najveći deo uvezenih polovnjaka evro 3 i 4 su iz Nemačke – kaže Živković. – Dominiraju dizelaši iako se taj broj smanjuje u korist benzinaca. Stala je prodaja korišćenih vozila i za Rusiju zbog aktuelne situacije, tako da su Srbija i Bugarska najveći kupci automobila standarda evro 3 i 4.

Kako ističe, očekuje se da će od 1. januara 2024. godine biti zabranjen uvoz starijih polovnjaka u Srbiju norme evro 3 i 4, pa ćemo videti kako će to uticati na cene korišćenih vozila standarda evro 5 i 6. Osim toga država je najavila da će dozvoliti uvoz iz Kine i Amerike.

– Može se očekivati da će kineske kompanije koje ovde prodaju nova vozila iz te zemlje početi da uvoze i polovnjake iz Kine, kao što to rade i drugi – ukazuje Živković. – To bi moglo da utiče na blago obaranje cena.

Najčešće stariji od 10 godina

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović navodi da je u prvih devet meseci ove godine u Srbiju uvezeno oko 90.000 polovnih automobila. Po strukturi, kako dodaje, dominira standard evro 3 i 4, a više od 80 odsto uvoza čine automobili stariji od 10 godina. Udeo polovnjaka u Srbiji iznosi 83 odsto.

Чланак Da li će pad cena polovnih automobila u Nemačkoj da se odrazi i na naše tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, Severna Koreja je naručila 1.000 Volvoa 114s iz Švedske, koji su tada smatrani najpouzdanijim automobilima na svetu. Volvo ih je napravio i isporučio, međutim za taj posao nikada nije plaćen. Do dan danas ovaj račun je neplaćen ali ta vozila se i dalje mogu videti na ulicama Pjongjanga, jer ih često voze taksisti.

U međuvremenu su rasle kamate, pa se dug Severne Koreje popeo na 322 miliona dolara. Volvo i dalje dva puta godišnje šalje podsetnike o neizmirenim računima, međutim svaki put ostane bez odgovora.

Zbog ovog slučaja proizvođači automobila ne prodaju svoje proizvode Severnoj Koreji. Zato ta država od 25 miliona stanovnika na svojim putecima ima samo oko 30.000 vozila. Većina njih su vojna vozila i kopije zapadnih automobila. Ovo nije neobično u najzatvorenijoj privredi sveta koja budući da skoro ništa ne uvozi mora sama da proizvodi raznu tehnološku i drugu robu.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Tyler B, Unsplash

Чланак Najveća krađa automobila u istoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo su zaključci sa ovogodišnje konferencije Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS) pod nazivom „Održiva mobilnost, podrška lizinga zelenoj tranziciji i digitalizacija“, održane danas u Privrednoj komori Srbije.

Bojan Vračević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, ističe da, prema podacima evropske lizing asocijacije Leaseurope, električna vozila iznose 14 odsto svih vozila finansiranih putem lizinga: „Od kad se traže alternative za fosilna goriva i dostizanje cilja prvog klimatski neutralnog kontinenta do 2050. godine, potražnja za električnim vozilima neprestano raste i taj trend se odražava i na lizing industriju. Evropski trend pratiće i Srbija i od lizinga se očekuje da odigra značajnu ulogu u finansiranju novih vozila, a što se potencijala tržišta tiče, u nekoliko narednih godina možemo očekivati da će udeo finansiranja električnih vozila iznositi 25 do 30 miliona evra.“

Osim finansiranja nabavke električnih vozila, lizing će zelenu tranziciju podržati i na polju finansiranja izgradnje proizvodnih pogona za obnovljive izvore energije, među kojima će posebno mesto zauzimati finansiranje izgradnje solarnih elektrana: „U narednim godinama očekujemo da obim finansiranja solarnih panela putem lizinga značajno poraste i na ovom polju primećujemo značajno interesovanje domaće privrede“, objašnjava Vračević i dodaje: „U skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i svime što ga prati, privrednici moraju da pronađu način da učine poslovanje održivim, a lizing se tu našao kao rešenje. Predmet finansiranja putem lizinga je ujedno i sredstvo obezbeđenja zbog čega ne utiče na likvidnost i omogućava dalje investiranje u razvoj poslovanja.“

Naredne godine vrednost lizing ugovora dostiže milijardu evra

Generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije, Teodora Milenković, ističe da podaci ukazuju na to da će lizing industrija 2024. godine dostići vrednost ugovora od milijardu evra.

„U prethodnih 20 godina, koliko postoji na tržištu Srbije, lizing industriju prati konstantan rast. To se potvrdilo i u ovoj, veoma izazovnoj, godini. Finansijski lizing beleži rast uprkos usporavanju rasta društvenog proizvoda na globalnom nivou i otežanim lancima trgovine čiji se uticaji iz Evrope i sveta prelivaju na Srbiju. Tokom drugog kvartala 2023. godine vrednost novozaključenih ugovora porasla je za 19 odsto, a projekcije su da će se isti trend nastaviti do kraja godine.“
Milenković dodaje da je lizing postao prepoznat kao najefikasniji kada je u pitanju finansiranje osnovnih sredstava: „Tokom 20 godina potpisano je više od 250000 ugovora. Privreda konstantno obnavlja ugovore o lizingu, pa imamo subjekte koji se već četvrti, peti put opredeljuju da svoje poslovanje finansiraju putem lizinga.“

Jedna trećina svih ugovora biće potpisana digitalno

Asocijacija lizing kompanija Srbije, zajedno sa lizing kompanijama, konstantno radi na unapređenju procedura i pokušava da odgovore na potrebe privrednika. Lizing kompanije su veoma napredne u pogledu digitalizacije, pa već imaju razvijene modele automatizovanog odobrenja zahteva, digitalizovane poslovne procese i slično.

„Očekuje se da će, u naredne dve do tri godine, čak jedna trećina ugovora biti delimično ili u potpunosti digitalna. Cilj lizing industrije je da se postojeće stanje još više unapredi i da se još bolje odgovori na potrebe privrede koja svakako zahteva veliku efikasnost. Ono ka čemu težimo su odobrenja putem mobilnih aplikacija, na sajtu lizing kompanija ili u, na primer, salonu vozila“, zaključuju iz Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Чланак 25 do 30 miliona evra očekivana vrednost finansiranja električnih vozila putem lizinga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, Uredbom o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM) – Evropska unija obavezuje uvoznike izvan EU da joj plaćaju porez na ugljenik koji emituju prilikom proizvodnje, kao što su čelik i cement.
Iz „Boston Konsalting Grup“ su ukazali da je u prosečnom automobilu sa četvoro vrata sadržano sedam tona ugljen-dioksida (CO2), od čega se nešto manje od polovine odnosi na čelik i aluminijum koji se koriste za proizvodnju automobila.

S obzirom na to da porez na tonu ugljenika trenutno iznosi 82,90 evra, očekuje se da će prosečna cena novog automobila porasti za 580,30 evra.

Proizvođači su već morali da otkupe pravo na emitovanje ugljen-dioksida (ETS), kako bi mogli da uvoze ono što im je potrebno za proizvodnju.

Poljska je krajem augusta najavila da će pred Evropskim sudom pravde osporiti CBAM, pošto tvrde da je za uvođenje CBAM-a bila potrebna jednoglasna podrška, a ne kvalifikovana većina u EU.

Poljska ministarka za klimu, Ana Moskva, ukazala je da bi CBAM za posledicu mogao da ima neravnomeran rast troškova energije u celoj Uniji i da je to u suprotnosti principu energetske solidarnosti.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Automobili skuplji za 600 EUR zbog poreza na CO2 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za neke modele ovih automobila isporuka se čeka i do tri godine, ali uprkos tome Ferari ne planira povećanje proizvodnje, kaže njegov izvršni direktor Benedeto Vinja. Razlog tome je ekskluzivitet koji ova kompanija nudi svojim kupcima. Naime, vlasnici ovih vozila cene upravo to što se Ferari automobili ne proizvode u velikim serijama. “Ukoliko bismo pravili više automobila uvredili bismo naše mušterije”, kaže Vinja.

Kada je luksuzna roba u pitanju ovakav stav pokazao se kao ispravan. Primera radi, vrednost Ferarijevih akcija prošle godine porasla je za 44 odsto, pa sada ta kompanija ima tržišnu kapitalizaciju veću od Forda ili Dženeral Motorsa.

Istini za volju, Ferari jeste donekle povećao proizvodnju ali ona i dalje ne uspeva da zadovolji tražnju tako da mnogi potencijalni kupci ne uspevaju ni da dođu na njegovu listu čekanja. To je zapravo i bila glavna ideja osnivača kompanije Enca Ferarija koji je jednom rekao da će uvek proizvoditi makar jedan auto manje nego što tržište traži.

Izvor: CNBC

Foto: Toby_Parsons, Pixabay

Чланак Prodaja luksuznih automobila: Manja ponuda privlači veći broj kupaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnici starih automobila sa dizelskim motorima euro norme od 1 do 3, možda će želeti da sačekuju koji mesec sa kupovinom novog ili novijeg automobila. Već od 1. januara moći će da pri „zameni staro za novo“ dobiju subvenciju od države u visini 2.100 evra.

Stari automobil će otići na reciklažu a novi, sa motorom norme euro6 u garažu.

Kako će tačno ići procedura znaćemo u oktobru, kada bi trebalo da budu usvojeni kriterijumi kako za prijavu građana, tako i za reciklažne centre. Potom ćeuslediti javni poziv za one koji žele da učestvuju u procesu reciklaže vozila.

Prijavljivanje građana uslediće od kraja jeseni da bi realizacija ove subvencije mogla da krene kao što je najavljeno – 1. januara 2024.

Ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić podsetio je za „Informer“ da je Vlada Srbije donela odluku da jednim delom finansira kupovinu novijih automobila kako bi se poboljšao kvalitet vazduha.

Pomoć i za privredna vozila

Pored subvencije od 2.100 evra za kupovinu putničkog automobila, država daje i subvenciju od 2.500 evra za kupovinu lakih kamiona, koji ne prelaze 12 tona, i 2.900 evra za kupovinu autobusa.

Automobili koji će „na presu“ u reciklažnim centrima, su već prastara vozila jer ona sa standardom euro 1 proizvedena su 1992. do 1993. godine, euro 2 od 1996, a nisui mnogo mlađa ni ona sa euro 3 motorima, od 2000. godine.

Standard euro 4 je u zemljama Evropske unije stupio na snagu 2006. godine, da bi najnoviji euro 6 važio za dizelaše proizvedene od 2014. godine.

Polovni automobili sa euro 6 motorima mogu da se kupe trenutno i za 5.000 do 6.000 evra, mada bi cena mogla malo da skoči ako potražnja bude velika.

Na taj način će polovni „golf 7“ proizveden 2015. godine sa euro 6 motorom koji trenutno vredi oko 10.700 evra, koštati 8.600, pod uslovom da u vlasništvu imate stari dizelaš za „zamenu“.

Prema planiranom fondu, subvencije će biti date za zamenu 144.000 dizel vozila.

„Program zaštite vazduha u Republici Srbiji“, u čijem je sklopu ova subvencija, predviđa da se od 1. januara 2024. godine zabrani uvoz polovnih vozila sa standardima emisionih gasova euro 3 i euro 4, a od 1. janura 2025. godine i standardom euro 5.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Državna subvencija za zamenu starog dizel autombila počinje 1. januara се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je ovom prilikom istakao da je jedan od razloga što električnih automobila nema više na drumovima Srbije je zbog toga što su oni za nekih 30 do 40 odsto skuplji od konvencionalnih automobila.

– Nabavka električnih automobila jeste skuplja u startu, ali ljudi treba da znaju da tokom životnog veka električnih automobila vi nemate neke veće troškove.Troškovi održavanja su izuzetno niski, jer nemate svih onih delova koje ima automobil na konvencionalno gorivo. Znači održavanje je skoro nula – kazao je on.

Prema rečima Petrovića, električni automobili su skuplji i zbog baterije koju koriste.

– Ta baterija osim što je skupa, ona je i opasna zbog kasnije reciklaže. Nju treba negde skladištiti kada vozilo završi svoj životni vek i tu se javlja problem. Bateriju treba dati nekom ko se bavi reciklažom, a to je izuzetno skupo – kazao je sagovornik Tanjuga.

Petrović je podsetio da je država pre par godina pokrenula pomoć države i subvencije na električna i hibridna vozila koja je išla do 5.000 evra.

– Sada je dva miliona evra opredeljeno za te subvencije, a to je 300 do 600 vozila koja mogu da se subvencionišu – kazao je Petrović.

Međutim, Petrović ukazuje i na jedan problem kada su ovi automobili u pitanju, a to je što u Srbiji nije definisana regulativa za prodaju električne energije koju koriste ova vozila.

– Vi kao korisnik električnog vozila treba tu struju za punjenje koju koristite negde da plaćate, ali ustanove koje poseduju punjače sada nemaju pravo da vam naplate tu energiju, zato što nisu registrovane za prodaju električne energije – kazao je Petrović.

Mladi ljudi vole da čuju zvuk motora

Prema njegovim rečima, u novoj zakonskoj regulativi postoji odredba da će sve novoizgrađene benzinske pumpe, kao i sve zgrade koje poseduju garaže u budućnosti morati da imaju električne punjače.
Na naše pitanje ko najčešće koristi električne automobile u Srbiji, Petrović kaže da su to uglavnom ljudi koji se bave naprednim tehnologijama i oni koji imaju svest o zagađenju i žele da voze automobile koji najmanje emituju štetno zagađenje.

– Mladi ljudi, ipak, više vole da čuju zvuk motora, tako da oni još uvek nisu zainteresovani za električne automobile, ali oni stariji i koji dugo voze automobile sve više vole da voze električne, jer su oni bešumni, ekonomični i ne zagađuju okolinu – kazao je on.

Petrović je najavio i da bi, prema informacijama kojima raspolaže, u Srbiji u junu 2024. trebalo da počne da se proizvodi električna „panda“ koja će biti najverovatnije gradski automobil prilagođen uslovima tržišta.

– Time što će se proizvoditi električni automobili u Srbiji, mislim da će se svest o potrebi za električnim vozilima značajno promeniti. Nadam se da imamo godinu dana dovoljno do tada da pripremimo mrežu punjača i da napokon definišemo naplatu struje za sve one koji žele da imaju punjač i da to plaćaju“, kazao je on.

Naš sagovornik je dodao i da mnoge zemlje kako bi povećale upotrebu električnih vozila, vozačima tih automobila nude i nefinansijsku podršku, kroz mogućnost parkiranja bez naplate parkinga, a i ne naplaćuju putarinu tim vozilima.

On se osvrnuo i na odluku evropskih parlamentaraca da neće moći da se proda ili proizvede niti jedan auto posle 2030. koji nije na električni pogon, naglašavajući da se ta odluka sada preispituje i pomera, jer se uvidelo da ima još stvari koje treba da se urede i reše.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Koji su razlozi slabije prodaje električnih automobila i pored subvencija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate u prvih šest meseci 2023. godine, kretanje cena, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva.

Podaci prikupljeni u saradnji sa „CUBE Team-om“ pokazali su da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u prvih šest meseci 2023. manja za 5,6% u odnosu na prodaju ostvarenu u istom periodu prošle godine. Ovaj podatak deluje ohrabrujuće jer je, ilustracije radi, pad prodaje u prvoj polovini 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosio čak 15,5 procenata.

Činjenica je ipak, da se i dalje nismo vratili na nivo pre pandemije. Ta razlika se najbolje vidi ukoliko uporedimo prodajne rezultate iz prve polovine 2023. sa istim periodom 2019. godine, poslednjom godinom pre početka globalne krize, koja se najčešće koristi kao reperna u istraživanjima.

Gledano kroz konkretne brojke, u prvih šest meseci ove godine prodato je 64.521 polovnih automobila iz uvoza, dok je u 2019. godini za isti vremenski period prodato 74.156 polovnjaka. Dakle, prodaja polovnih vozila u Srbiji iz uvoza trenutno je manja za 15% u odnosu na period pre korone i ratnih sukoba u Ukrajini, što takođe pokazuje koliko je kriza pogodila automobilsku industriju.

Cene i dalje u blagom porastu

Cene polovnjaka u stalnom su porastu, sada već gotovo dve godine unazad, a taj trend je nastavljen i u prvoj polovini 2023. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene oglašenih vozila na samom portalu (trenutno je na sajtu oglašeno oko 68.000 putničkih automobila), a prema dobijenim podacima, prosečna cena polovnjaka u prvih šest meseci ove godine veća je za 5,3% u odnosu na isti period prošle godine.

I u ovoj godini prisutan je kontinuirani rast cena, iz meseca u mesec. Tako je prosečna cena u januaru iznosila 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu Polovni automobili dostigao 8.892 evra.

Zanimljivo, u prvih šest meseci prošle godine je zabeležen gotovo identičan rast prosečnih cena polovnjaka (5,2%). Tako se od 7.057 evra u januaru, prosečna cena oglašenog polovnog automobila na sajtu u junu 2022. popela na 7.427 evra.

Ni ovi podaci ne predstavljaju iznenađenje, pogotovu kada se uzme u obzir stopa inflacije i u našoj zemlji i u Evropskoj uniji, ali i aktuelna geopolitička situacija.

Sa druge strane, ohrabruje činjenica da se tržište automobila u Evropi polako stabilizuje. U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila prvi put je registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8% odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi beleže rast i u junu: Španija od 13%, Italija 9,1%, Francuska 11,5%, a Nemačka čak 24,8%. Ipak, ovde treba podsetiti da je prodaja novih vozila u EU i dalje manja u odnosu na period pre krize.

U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta sa kog se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila AutoScout24, već tri meseca uzastopno.

Pozitivni signali iz Evrope počinju da se prenose i na naše tržište. Naime, u drugom kvartalu ove godine i u našu zemlju su počeli da pristižu polovnjaci sa pristupačnijim cenama. Zato sajt Polovni automobili savetuje kupce da pažljivo pogledaju ponudu na sajtu, jer se za isti model cene mogu prilično razlikovati.

Šta zanima kupce polovnjaka

Tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima. Konkretno, 65,23% prodaje polovnih automobila iz uvoza u prvoj polovini godine činila su vozila sa dizel motorom, a 29,39% na benzin.

Nema značajnijih promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele. Prosečan srpski vozač i dalje je najviše naklonjen Folksvagenovim uzdanicama: golfu, pasatu i polu, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.

Kad je reč o godištu, u prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine. To su vozila sa Euro 4 i Euro 5 emisionim standardom i ona čine 42,8% ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene takvih vozila oglašenih na sajtu. Tako je u junu ove godine prosečna cena automobila sa Euro 4 standardom izosila 4.164 evra, dok je za automobile sa Euro 5 standardom potrebno u proseku izdvojiti 8.894 evra.

U narednim mesecima posebno će biti interesantno kako će se kretati cene automobila sa Euro 5 motorima, pogotovu ako se ostvare najave nadležnih da će od 1. januara 2024. godine biti zabranjen uvoz starijih polovnih vozila sa emisionim standardima Euro 3 i Euro 4, a da će vlasnici starijih automobila sa dizel motorom imati mogućnost subvencija, ukoliko recikliraju staro vozilo za kupovinu polovnjaka sa Euro 5 standardom.

Skok prodaje novih vozila

Za razliku od tržišta polovnjaka, kod novih vozila u prvih šest meseci je zabeležen rast prodaje od 8%. Tako je u prvih šest meseci ove godine prodato 12.664 novih automobila, dok je u istom periodu prošle prodato 11.722 novih vozila iz salona.
Ovo je svakako podatak koji uliva nadu da će se situacija sa tržišta novih „preliti“ i na tržište polovnih automobila.

Hibridi su u modi

Dok je kod prodaje polovnjaka dominantan pogon na dizel gorivo, kod novih automobila je situacija znatno drugačija. U prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila je na benzin, dok dizelaši čine svega 19,42% tržišta. Interesantno je da i dalje raste popularnost hibrida, čija je prodaja skočila na 21.38% svih prodatih novih automobila. Podsećanja radi, vozila na hibridni pogon su u 2022. godini činila oko 17% kompletnog tržišta.

Škoda i dalje najprodavanija

Kao i prethodnih godina, kod novih vozila u prvoj polovini 2023. godine najviše su se prodavali modeli Škode. U vrhu su još Tojota, Folksvagen…

Чланак I dalje se u Srbiji traže najviše polovni automobili na dizel се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njeni predstavnici ocenjuju da će inicijativa uvođenja standarda „Euro 7“ imati „vrlo mali uticaj na okolinu, po izuzetno visokoj ceni“. Kako kažu, u predlogu nove regulative, koji je predstavljen u novembru 2022. godine, u fokusu su supstance koje su štetne za ljudsko zdravlje, a ne emisija ugljen-dioksida. Oni tvrde da bi veća korist za zdravlje i okolinu bila postignuta tranzicijom na električna vozila, uz istovremenu zamenu starijih vozila na evropskim putevima visokoefikasnim Euro 6/VI modelima.

Koliko će poskupeti vozila?

Studija koju je podržala Asocijacija proizvođača automobila Evrope (ACEA) pokazala je da će usled poskupljenja proizvodnje automobila, autobusa i kamiona veoma porasti njihove cene na tržištu. Konkretno, izračunato je da će cena proizvodnje automobila biti veća za 2.000 evra u proseku, a čak 12.000 evra za autobuse i kamione.

Međutim, procenjujući efekat novih pravila, Evropska komisija je predvidela da će njene nove mere izazvati porast cena proizvodnje automobila za od 180 do 450 evra za automobile, odnosno 2.800 evra za kamione i autobuse, što je četiri do deset puta manje nego što studija predviđa. Ipak, treba imati u vidu da je studiju podržala automobilska industrija koja već dugo kritikuje pravila nazivajući ih previše skupim za proizvođače.

Izvor: Euractiv

Foto: Jonathan Gallegos, Unsplash

Чланак Autoindustrija tvrdi da će zbog novih ekoloških pravila u EU automobili drastično poskupeti се појављује прво на Biznis i Finansije.