Srpsko povrtarstvo i proizvodnja začinskog bilja šire se i na one kulture koje ovde nisu tako česte a donose dobru zaradu. Među “novitetima“ je i šafran, u svetu poznata začinska biljka koja stiže iz i bliskoistočne kuhinje.

Šafran je višegodišnja biljka, a začin se dobija iz cveta i smatra jednim od najskupocenijih na svetu. Šafran je prvo uzgajan u Grčkoj, nakon toga počeo je da se uzgaja i u Evroaziji, a kasnije je donet u delove Severne Amerike, Severne Afrike.

A ima ga i u Srbiji, piše Zamedia, u krajinskom selu Tamniču nalaze se polja najskuplje biljke na svetu, šafrana, od kog se pravi najskuplji začin na svetu.

Ono što je specifično za ovu biljku jeste da može da dostigne visinu do 30 centimetara, Od cveta šafrana, čija je berba obično u oktobru, pravi se začin a nije ni čudo što je začin najskuplji kad je za jedan kilogram potrebno izdvojiti tučkove sa 200.000 cvetova koji su izuzetno osetljivi. Kilogram ovog začina košta skoro 40.000 dinara.

Sledeća na listi povrća sa dobrom zaradom je špargla, zeljasta biljka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. Veruje se da ova biljka potiče sa istoka, odakle je još pre nove ere doneta u Evropu.

Uzgajanjem ove biljke može da se zaradi i do 20.000 evra godišnje. Ova biljka je jedna od retkih koja može da preživi nepovoljne vremenske uslove. Osim toga što je lekovita, vrlo je skupa, a kilogram špargle u Srbiji je potrebno izdvojiti oko 2.000 dinara.

Kod nas nema velikih proizvođača ove biljke, sa jednog hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše novosadski „Dnevnik“.

Slatki krompir

Poslednji u vom izboru je batat, odnosno slatki krompir. To je tropska biljka koja po svom izgledu najviše podseća na obični krompir, slatkog je ukusa i sadrži dosta proteina. Poreklo batata je, kao i njegovog manje slatkog rođaka, iz Srednje i Južne Amerike, a ova vrsta povrća se u poslednje vreme sve više koristi i kod nas.

Sadnja batata obično počinje u maju, iz sadnica. Sadi se na uzvišenim gredicama sa upotrebom baštenske folije.
Kilogram ovog povrća u slobodnoj prodaji kod nas košta oko 300 dinara, dvostruko ili trostruko skuplje od običnog krompira. U Srbiji nema mnogo uzgajivača ovog povrća.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji sve popularnije gajenje batata, špargle i šafrana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Porodica Vujić iz Opova proizvodnjom baštenskog i balkonskog cveća bavi se od 2011. godine. Počeli su od plastenika veličine 50 kvadratnih metara i za nešto više od decenije stigli su do 1.000 kvadrata plastenika. Imaju i proizvodnju na otvorenom gde uglavnom gaje hrizanteme.

Ovih dana aktuelna je prodaja jesenjih biljaka, a najviše se traže hrizanteme, dan i noć, vres, caluna.

-Najviše robe prodamo u rasadniku, ali prodajemo i na lokalnim pijacama, na malo i na veliko. Nosimo i u Pančevo, Borču i do Umke čak, jer i tamo imamo kupce, ali ipak najviše prodamo ovde u samom rasadniku -rekao je Igor Vujić, vlasnik rasadnika Florenca.

Uveliko je počela i priprema prolećne proizvodnje. Uz dosta rada i ulaganja gajenje cveća može da bude unosan posao.

-Dugačak je put do nekog uspeha, ne gledam samo finansijski nego da napravim da taj rasadnik izgleda onako kako sam ja zamislio. Planiram da napravim jedan prodajni centar gde ćemo samo prodavati da bi ovde mogli da se bavimo samo proizvodnjom. Mi i dalje ulažemo, pravimo plastenike, proširujemo proizvodnju. Ove godine imali smo oluje koje su nas zadesile, stradali su nam plastenici, nekom najlon, nekom i cela konstrukcija. Velika su ulaganja u celu sezonu – rekao je Vujić.

Vujićima je stradao najlon u najvećem plasteniku, štetu su otklonili i u planu im je da sledeće godine naprave još jedan plastenik. Trenutno gaje hrizanteme na 500 kvadratnih metara otvorenog prostora, a nameravaju da uskoro kupe ili ili iznajme plac kako bi proširili i proizvodnju hrizantema.

Izvor: RTV/Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Hrizanteme cveće čiji uzgoj donosi zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Statistika jednim delom može da argumentuje ovakav stav. Statista navodi podatke iz kraja prošle godine da danas u svetu čak 38 odsto ljudi ima bar jednu sliku tetoviranu na koži.

Italijani predvode. Čak 48 odsto Italijana je tetovirano. Za njima su Šveđani, a zatim Amerikanci. Među prvih deset zemalja sa najvećim procentom tetoviranih su i Španija i Danska, Velika Britanija, Australija.

Pa, pošto su i istraživanja postala i potreba, ali i neka vrsta ’mode’, ekipa istraživača se bavila uticajem tetovaža na posao, odnosno poslovne uspehe. Postoji li korelacija koja zavređuje pažnju?

Tetovaža kao stereotip

Na stranu povodi i inspiracije svakoga ko je doneo odluku da ispod kože mastilom iscrta slike, tetovaže su neminovne među poslovnim svetom. Neke su vidljive, neke ne i ne mogu se sakriti. U slučajevima kada su vidljive, jasno je da utiču na sagovornike i poslovne partnere, pogotovo one potencijalne. Istraživanja su iznela i podatke kakav je uticaj tetovaža.

Istraživanje koje je objavio Journal of Business izvodi jedan od zaključaka da bi poslovni ljudi, preduzetnici pre svih, mogli da koriste tetovaže u svoju korist. Navode da je ovo već postao stereotip poslovnog sveta.

Ispitanici su bili preduzetnici koji su imali zavšene projekte za koje su tražili ulagače. Istraživače je zanimalo da li su više uspeha u trci za novcem imali vlasnici vidljivih tetovaža i ako da, koliko su bili uspešniji?

Korist od tetovaža

Podaci su pokazali korist od tetovaža. „Tetovaže su pomogle u svim vrstama kampanja“, kako je nevedeno u zaključku istraživanja. ’Umetnički’ projekti i oni nešto kreativniji doneli su u proseku 10 odsto više pozitivnih odgovora investitora u slučaju kada su preduzetnici imali vidljive tetovaže.

’Neumetnički’ projekti su imali još više uspeha kada su ih ponudili vlasnici tetovaža. Po istraživanju na uzorku od 1500 preduzetnika sa svojim startapovima, bilo je čak 458 dodatnih pozitivnih odgovora. Neočekivano, ali pokazalo se da su „neumetnički projekti i njihovi vlasnici sa otkrivenim tetovažama daleko uspešniji u prikupljanju sredstava za razvoj biznis ideja od ’umetničkih’“, za Wall Street Journal sumirali su istraživači.

Zašto je to tako? Zašto se ispostavlja da tetovaže imaju veću moć ubeđivanja?

Slobodan duh na ceni

Pretpostavka istraživača je da ljude sa tetovažama investitori doživljavaju kao kreativnije i slobodnijeg duha što se danas procenjuje kao dobar preduslov za poslovni uspeh. „Slobodni svet preduzentištva danas traži ljude slobodnog razmišljanja“, jedna je od pretpostavki.

Ovakve i slične studije su zanimljive pre svega kao podsetnik na aktuelnu sliku poslovnosti. Ovo je mišljenje i Džeremija Šorta jednog od autora istraživanja. Rezultati ne pozivaju preduzetnike da otrče do prvog tattoo majstora i prepuste se mastilu i inspiraciji. Po sudu Šortija, došlo je vreme kada je mnogo lakše obratiti se javnosti sa novim idejama, ali svakako je zanimljivo saznati kako bi jedan bankar visokog ranga, jedan Horovic ili Bafet reagovali na tetoviranog vlasnika startapa.

Šorti dodaje:

„Preduzetništvo jeste oblik samoizražavanja, ali vi ipak nećete videti jednog Vorena Bafeta koji je zasukao rukave i pokazuje tetovaže. Ali, u crowdfounding načinima dolaska do novca, ovo je mnogo češća pojava.“

Da li vas sa nečije nadlaktice posmatra jedan zmaj ili lav, ne treba da vas ohrabri ili obeshrabri ako procenjujte projekat i njegovog pokretača. Ovo istraživanje upravo jeste samo zanimljiv podsetnik da vlasnici tetovaža danas nisu ni odmetnici ni svojeglavi buntovnici, već poslovni ljudi kojima je mastilo pod kožom način izražavanja individualnosti. A, kako ovo istraživanje pokazuje, tetovaže su i dodatna prednost i poslovna vrlina.

Tako je danas, a za sutra se još ne zna.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako tetovaža utiče na uspeh u biznisu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ali ljudi izražavaju širok spektar navika i želja, a to omogućava nekim čudnim poslovima da cvetaju i stvaraju jedinstvene tržišne niše. Neobični proizvodi i usluge ne moraju nužno biti loše poslovne ideje. To su poslovni planovi koje možda niste videli ili niste znali da ih čeka posebna demografska grupa.

Evo sedam neobičnih preduzeća koja ispunjavaju potrebe za koje niste znali da postoje.

Dogue restoran za pse

Možda ste čuli za kafiće za mačke ili restorane za pse, ali da li ste ikada čuli za restoran samo za pse? Dogue u San Francisku nudi degustacijski meni od 75 USD isključivo za pse, uključujući domaće „pawtisserie“ i „dogguccino“.

Dogue je osnovao Rahmi Masarveh, kuvar koji je u početku nastojao da stvori zdrava jela za svoje voljene ljubimce.

Pored novine da svratite sa svojim vernim saputnikom na činiju organskog goveđeg odrezaka, Dogue je posvećen širenju svesti o ishrani kućnih ljubimaca i njenim efektima na zdravlje psa. Možete da kupite hranu za vašeg ljubimca ali i dobiti plan obroka koji je napravljen po meri za njegove potrebe.

Jestive cipele

Očigledno, jestive cipele su stvar. Dok se većina kompanija koje proizvode jestive cipele takođe bave proizvodnjom konvencionalnije hrane, jestive cipele su dovoljno veliko tržište da brza Google pretraga otkriva desetine rezultata. Većina ovih poslastica je napravljena od čokolade, što postavlja pitanje – šta se dešava kada počnu da se tope?

Poruke na krompiru

Pored kuvanja i prženja na krompiru možete pisati i poruku poslati poštom. Potato Parcel piše prilagođene poruke na krompir i dostavlja ih primaocu po vašem izboru. Ništa ne opisuje zaljubljenost koliko krompir koji ne možete jesti, jer je na njemu ljubavna poruka.

Unajmite koze

Da li ste se preselili u predgrađe? Zaboravite na skupu kosilicu i unajmite kozu! Hire Goats podiže značenje prirodnih i ekoloških proizvoda na novi nivo dozvoljavajući vam da iznajmite kozu da vam „pokosi“ travu. Razmišljajte o održivom poslovnom modelu! Postoji nekoliko lokacija gde možete iznajmiti kozu (ili više njih) za negu travnjaka. Kompanija se hvali da se koze obično koriste za iskorenjivanje grmlja, obnavljanje biodiverziteta i održavanje poljoprivrednog zemljišta i pašnjaka.

Cuddle Party

Svima nam je ponekad potreban zagrljaj. Srećom, zagrljaj zabave postoje. Cuddle Party ne samo da vas grli – usluga vas takođe uči kako da kreirate granice i veze. Nakon dobrodošlice i učenja nekih osnovnih veština, žurka zagrljaja može početi. Usluge Cuddle Party su dostupne na različitim mestima u Sjedinjenim Državama, Evropi, Kanadi i Australiji.

Virtual Dating Assistants

Ako vam je dosadila kompletna priprema za sastanke, prepustite neki deo posla. Virtuelni pomoćnici za sastanke (VIDA) bira profile za sastanke na mreži za vas, dogovara datume i mesto i planira i organizuje sastanke u vaše ime. Sve što treba da uradite je da se pojavite u određeno vreme na određenom mesto i da se dobro provedete.

Dirty Rotten Flowers

Loš raskid ili čudan smisao za humor? Za skromnih 30 USD Dirty Rotten Flowers u vaše ime šalje bukete mrtvog, trulog cveća vašim ne-voljenima ili se „šali“ sa vašim prijateljima.

Izvor: Imovina/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Sedam neobičnih biznisa се појављује прво на Biznis i Finansije.

U gornjem delu ove liste dominiraju SAD, a London je i dalje vodeći u Evropi i ukupno na drugoj poziciji.

Iza njega su Singapur, Hong Kong i San Francisko na trećem, četvrtom i petom mestu, a Ženeva je jedini drugi evropski grad sa britanskom prestonicom među prvih 10.

Ženeva je povećala svoj rejting za 29 poena i preskočila svoje finansijske rivale iz prošle godine, skočivši sa 23. na 10. poziciju.

Analitičari navode da regulatorno okruženje u Švajcarskoj i nizak nivo korupcije predstavljaju ogromne prednosti za finansijsku snagu njenih gradova.

Frankfurt, dom Evropske centralne banke, popeo sa 17. na 14. mesto na globalnom nivou, dok je Pariz pao sa 14. na 15. mesto.

Ostali evropski gradovi među prvih 20 su Luksemburg (16), Cirih (18) i Amsterdam (19).

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koji gradovi u svetu su najbolji za biznis се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država daje olakšice za one koji se odluče na ovakav potez, a ukoliko su vredni za neki od ovih biznisa uz malo ulaganja mogu dobro da zarade.

Jedna od biljaka na kojima je moguće zaraditi je dobro je, verovali ili ne – kleka.

Poslednjih godina cena kleke je skočila, a kilogram je dostigao i 650 dinara, jer bez ikakvog ulaganja, prskanja hemikalijama, okopavanja i plevljenja kleka rodi punim rodom svake treće godine, tako da su krševi i ornice u jesenjim danima bili puni naroda.

– Od kleke smo uvek lepo zarađivali, decu školovali, kućili kuće i koliko god da naberemo znamo da nam ostaje čist novac jer ništa nismo uložili u gajenje ove biljke. Otkupna cena poprilično varira, prošle godine je samo odjednom sa 400 pala na 280 dinara. Ove godine situacija je dosta drugačija, rod je umanjen za nekih 80 odsto jer je bilo loše oprašivanje, rodilo je samo oko 20 odsto. Stoga je potražnja velika, a ponuda mala. Otkupna cena se sada kreće i do 600 dinara, 650 na veliko, rekli su ranije za RINU meštani Negbine nadomak Nove Varoši, koji decenijama idu u pohod na lekovite plave bobice.

Osim u prozvodnji džina kleka se pokazala kao izuzteno tražena i korisna u farmakologiji i hemijskoj industriji. Od nje se prave etirična ulja, kreme i parfemi. Sušena bobica kleke se cikliranjem (mlevenjem) koristi u mesnoj industriji kao aditiv u suho – mesnatim proizvodima, dalje se sitnim pakovanjima kupuje u trgovini a domaćinstva je kupuju za dodatke kuvanih jela, poput kupusa ili sarme.

Izvor: Alo.rs

Foto; Pixabay

Чланак Gajenje kleke postao isplativ i unosan biznis се појављује прво на Biznis i Finansije.

Upravo to što preduzetnici i mala preduzeća, koji se suočavaju sa različitim izazovima i mnogim nepredvidivim okolnostima, UniCredit Banku biraju za svog finansijskog partnera govori o poverenju i podršci koju Banka kontinuirano pruža.

Kako bi nastavila da kao stabilan i pouzdan partner pruža podršku i pomoć klijentima, banka je pokrenula Nagradno takmičenje za mala preduzeća i preduzetnike za postojeće i nove klijente banke, koje će trajati do 20 novembra 2023. godine, a kako bi istakla da ceni i poštuje lojalnost.

Nagradno takmičenje sprovodi se na osnovu vrednovanja saradnje klijenata i UniCredit Banke, kroz unapred postavljene i transparentne kriterijume. Banka će nagraditi tri pobednika vrednim nagradama koje su jedan od načina da se osnaži poslovanje i podrži razvijanje biznisa.

Glavna nagrada: novo komercijalno vozilo, druga nagrada: laptop poslovnih performansi i treća nagrada za malo preduzeće ili preduzetnika: tri kotizacije za pohađanje kursa ili treninga koji se održava u Srbiji, a odnosi se na teme razvoja poslovanja u segmentu preduzetništva.

Pravo na učešće u Nagradnom takmičenju imaju svi postojeći i novi klijenti banke, mala preduzeća i preduzetnici, a koji su korisnici ili tokom trajanja perioda nagradnog takmičenja postanu korisnici nekog od sledećih paketa platnih računa banke: BizStandard, BizGold, BizPrestige, ProStandard, ProGold ili ProPrestige.

Kriterijumi za učešće, bodovanje klijenata i način ostvarivanja nagrada su detaljno opisani u Pravilniku koji se nalazi na linku: (https://www.unicreditbank.rs/content/dam/cee2020-pws-rs/photo/SME_landing_kampanja/Pravilnik%20Nagradno%20takmi%C4%8Denje%20Kampanja%20lojalnosti.pdf ).

Pobednici Nagradnog takmičenja biće proglašeni najkasnije do 15.12.2023. godine na svečanom događaju koji će organizovati UniCredit Banka nakon završenog Nagradnog takmičenja.

Detalje o nagradnom takmičenju možete pročitati više na web sajtu banke (https://www.unicreditbank.rs/rs/sme/nagradjujemo-kada-uspesno-saradjujemo.html ).

Чланак Osnažujemo vaš biznis i nagrađujemo vašu lojalnost: Nagradno takmičenje UniCredit Banke za mala preduzeća i preduzetnike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Laboratorija se može kupiti za jedan evro, diskoteka košta 300.000 a poljoprivredno gazdinstvo može se naći za dva miliona.

Da li se isplati kupiti razrađeno poslovanje, koje su prednosti a koje mane, objašnjava ekonomista Mihajlo Rabrenović.

„U današnje vreme, zahvaljujući modernim tehnologijama, možemo govoriti o transferu vlasništva ili kupovini akcija. Postoje različite strategije prodaje biznisa. Treba razumeti proizvod koji se nudi na tržištu, odrediti korektnu cenu, ali i pronaći odgovarajućeg kupca“, kaže Rabrenović za TV Prva.

„Najvažnije je razumeti potrebe korisnika proizvoda ili usluga i izraditi korektan odnos sa onim ko je vaš kupac biznisa“, ističe on.

„Da biste bili dobar prodavac, treba uraditi jednu analizu preduzeća“, dodaje.

Prema njegovim rečima, na našem tržištu, bilo je primera da ljudi razviju posao, pa ga prodaju (banku, markete itd) u pravom trenutku i onda pređu u neki sasvim drugi biznis.

„To su veoma vešti ljudi“, objašnjava Rabrenović.

Izvor: B92/Prva.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li se isplati kupiti već razrađen biznis? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Madjan Heles skuplja stare automobilske gume i reciklira ih u materijale koji se koriste kao osnovni sloj za veštačku travu na sportskim terenima kao i u poljoprivredi i sve to u siromašnom pojasu Gaze.

Ovaj 27-godišnji muškarac, koji ima diplomu studija geologije iz područja zaštite okoline i vodenih resursa, živi nedaleko od deponije na kojoj se gomilaju automobili pre nego što budu sabijeni, usitnjeni i pripremljeni za izvoz. Upravo to je mesto koje ga je inspiriralo za njegov projekat.
Gume skuplja gde god ih nađe, uključujući i one bačene na ulice, koje su ponekad zapaljene u protestima, piše Poslovni dnevnik.

Heles zatim koristi mašinu za usitnjavanje kako bi ih pretvorio u gumeni granulat koji se koristi u građevinskim projektima, u poljoprivredi za izradu veštačkog tla i takođe za veštačku travu. Takođe mogu dobiti novi život u gumama za dečje igračke i bicikle.

– Moj projekat čuva okolinu i pomaže u smanjenju rizika za okolinu – rekao je Heles, koji se nada da će proširiti svoje poslovanje i da više neće raditi sam.

U gradu Gazi, Ubajda Nasar iz sportskog kluba, gde su tereni napravljeni od veštačke trave, rekao je da je za svaki potrebno 50 do 60 kilograma gumenog granulata godišnje.

– U prošlosti smo uvozili gumeni granulat po visokim cenama, danas je dostupan u Gazi. Podržavamo lokalne proizvode – rekao je Nasar.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Kako je razvio biznis recikliranjem starih automobilskih guma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tikva, bundeva, dulek, kabak… a u Kikindi i ludaja i tamburica. Mnogo je naziva za ovu hranljivu biljku pristiglu iz Amerike koja se lepo odomaćila u Srbiji. Toliko da se sada može smatrati i srpskim brendom, pogotovo u Kikindi, koju smatraju ovdašnjom „Prestonicom ludaje“, kaže reportaža AgroTV.

A prestonica je ne zašto što se tu radi o nečemu luckastom, već se radi o ozbiljnom biznisu sa ludajom, popularnom sortom bundeve od koje se prave ukusna jela i poslastice.

Za to je zaslužan i Vladimir Krstonošić, jedan od najboljih proizvođača ovog voća (da, bundeva je voće jer ima semenke, kao i paradajz i paprika) u ovom kraju.

– Prvo smo bili potrošači, a onda su došla deca i počeli smo da razmišljamo o kvalitetnoj i zdravoj hrani pa smo rešili da od bundeve napravimo i nešto više od jednostavnog dodatka jelu. Tako su nastali naši proizvodi osam vrsta hladno ceđenih ulja i dve vrste biljnog putera – objašnjava Krstonošić.

ako je Vladimir rešio da iskoristi što više od to „malo zemlje što imamo“, i da se od vojvođanske zemlje dobiju vredni finalni proizvodi a ne samo jeftino žito.

– Tamburica, muskatna tikva za jelo iz Kikinde, jedno od dva najosunčanija grada u Srbiji, sadrži i do 3,8 umesto uobičajenih 2,5 odsto šećera. Zbog toga je i naša ludaja, ili kikindska tikva posebno istaknuta. I njeno seme se može koristiti za dobijanje hladno ceđenog ulja, ali se od uljane tikve golice dobija, naravno, više – ističe Vladimir.

Nešto u mlin a nešto u presu

Procedura dobijanja ulja i putera od tikve je prilično jednostavna – zrela tikva se raseče, vakuumom se usisaju semenke, mešačem se otresu ostaci mesa“, ispira se i suši u električnoj ili gasnoj sušari. Kod dobijanja putera seme se zagreva da bi bilo polupečeno a kod ulja nema zagrevanja.
Seme se zatim melje da bi se dobila pasta za puter koja potom odmah može u teglice. Kod hladno presovanih ulja se nakon završetka ceđenja u presi mora čekati 15 dana prirodnog, gravitacionog taloženja.

Zdravi ljudi za zdrav biznis

Krstonošić kaže da je njemu cilja da se u Srbiji ljude hrane zdravo a da potom u tome i njegova firma ima posao i zaradu. Ovaj biznis je važan i za Kikindu, jer podržava „kikindsku ludaju“ kao važan lokalni brend.

– Da se razumemo, mi uzgajamo i uljani lan, i suncokret, čak i kikiriki ali ludaja je ono čime promovišemo Kikindu. To je samo jedna od proizvoda koje Srbija može da proizvede, a za koje se može reći da su „svetski Br.1“ u svojoj klasi. Pre svega tu mislim da hranu, jer tu smo bogom dani klimom, ali možemo i u mnogo čemu drugom – napominje Vladimir.

Bundevino ulje ima veliki procenat mononezasićenih (omega 9) i polinezasićenih (omega 3 i omega 6) masnih kiselina , aminokiselina i minerala, ukupno više od 50 makroelemenata, tako da je zdravstveni benefit neupitan.

A kada imate ovako raznovrsan i kvalitetan proizvod, kao što je ulje od bundeve, onda imate kvalitetan sastojak ishrane koji se može uklopiti u svako jelo – od mesa do krompir salate, čak poslastica.

– Nas su mušterije iz Beograda podučile da bundevino ulje može kao preliv i na sladoled od vanile. Nismo mogli da verujemo ali kada probate shvatite da su u pravu – kaže Vladimir Krstonošić za AgroTV.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Od bundeve ludaje napravljen ozbiljan biznis се појављује прво на Biznis i Finansije.