Sve popularnije kulture za uzgoj i u Srbiji su batat, špargla i šafran jer ih malo ima pa donose dobru zaradu
Srpsko povrtarstvo i proizvodnja začinskog bilja šire se i na one kulture koje ovde nisu tako česte a donose dobru zaradu. Među “novitetima“ je i šafran, u svetu poznata začinska biljka koja stiže iz i bliskoistočne kuhinje.
Šafran je višegodišnja biljka, a začin se dobija iz cveta i smatra jednim od najskupocenijih na svetu. Šafran je prvo uzgajan u Grčkoj, nakon toga počeo je da se uzgaja i u Evroaziji, a kasnije je donet u delove Severne Amerike, Severne Afrike.
A ima ga i u Srbiji, piše Zamedia, u krajinskom selu Tamniču nalaze se polja najskuplje biljke na svetu, šafrana, od kog se pravi najskuplji začin na svetu.
Ono što je specifično za ovu biljku jeste da može da dostigne visinu do 30 centimetara, Od cveta šafrana, čija je berba obično u oktobru, pravi se začin a nije ni čudo što je začin najskuplji kad je za jedan kilogram potrebno izdvojiti tučkove sa 200.000 cvetova koji su izuzetno osetljivi. Kilogram ovog začina košta skoro 40.000 dinara.
Sledeća na listi povrća sa dobrom zaradom je špargla, zeljasta biljka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. Veruje se da ova biljka potiče sa istoka, odakle je još pre nove ere doneta u Evropu.
Uzgajanjem ove biljke može da se zaradi i do 20.000 evra godišnje. Ova biljka je jedna od retkih koja može da preživi nepovoljne vremenske uslove. Osim toga što je lekovita, vrlo je skupa, a kilogram špargle u Srbiji je potrebno izdvojiti oko 2.000 dinara.
Kod nas nema velikih proizvođača ove biljke, sa jednog hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše novosadski „Dnevnik“.
Slatki krompir
Poslednji u vom izboru je batat, odnosno slatki krompir. To je tropska biljka koja po svom izgledu najviše podseća na obični krompir, slatkog je ukusa i sadrži dosta proteina. Poreklo batata je, kao i njegovog manje slatkog rođaka, iz Srednje i Južne Amerike, a ova vrsta povrća se u poslednje vreme sve više koristi i kod nas.
Sadnja batata obično počinje u maju, iz sadnica. Sadi se na uzvišenim gredicama sa upotrebom baštenske folije.
Kilogram ovog povrća u slobodnoj prodaji kod nas košta oko 300 dinara, dvostruko ili trostruko skuplje od običnog krompira. U Srbiji nema mnogo uzgajivača ovog povrća.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay