Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah kako mnogi preduzetnici milijarderi stare, rekao je danas Benjamin Kavali, koji nadgleda strateške klijente u jedinici za globalno upravljanje bogatstvom u kompaniji UBS, prenosi CNN.

On je istakao da se očekuje da takav trend bude nastavljen i u narednih 20 godina, jer više od 1.000 milijardera može da prenese svojoj deci 5,2 biliona dolara.

Kompanija UBS, koja za klijente ima svakog drugog milijardera u svetu, navodi da su od aprila prošle, do aprila ove godine, 53 osobe nasledile 150,8 milijardi, što je više od 140,7 milijardi, koliko su akumulirala 84 nova milijardera zahvaljujući svojim poslovima.

Broj milijardera u svetu uvećan  za sedam odsto

U protekloj godini broj milijardera u svetu uvećan je za sedam odsto i sada ih je 2.544, a njihovo kombinovano bogatstvo poraslo je za devet procenata na 12 biliona dolara, pri čemu nije uzeta u obzir inflacija.

To je manje od rekordnih 13,4 biliona dolara, koliko je registrovano 2021. godine, kada je globalna zajednica milijardera porasla na 2.686 osoba.

„Ekonomska, geopolitička i politička neizvesnost u poslednje vreme predstavljaju izazov za stvaranje preduzetničkog bogatstva“, rekao je glavni investicioni direktor za porodične i institucionalne klijente upravljanja bogatstvom u UBS Maks Kunkel.

Prvi put je Evropa predvodila rast bogatstva milijardera, pošto je „razmetanje u kupovini nakon pandemije“ podiglo profit i cene akcija vodećih kompanija za luksuznu robu, sa sedištem u Francuskoj, od čega su veliku korist imale porodice milijardera koje stoje iza njih, navodi se u izveštaju.

To uključuje predsednika kompanije LVMH Bernarda Arnoa i njegovo petoro dece. Arno je treći najbogatiji čovek na svetu, sa neto vrednošću od 167 milijardi dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera, a ispred njega su samo Ilon Mask i Džef Bezos.

Dok su milijarderi u oblasti tehnologije i zdravstva akumulirali najveće bogatstvo u protekloj deceniji, u izveštaju se ukazuje na „rane pokazatelje uvećanja bogatstva industrijskih milijardera“, među kojima su indijski Gautam Adani, iz multinacionalnog konglomerata Adani grupa, i Mukeš Ambani.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah jer milijarderi stare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na prvom mestu liste najgobatijih ljudi na svetu je Bernar Arno, vlasnik kompanije LVMH kojoj pripadaju brendovi Luj Viton, Henesi i Moet. Bogatstvo Arnoa procenjuje se na oko 228 milijardi dolara. Sledi ga Ilon Mask, čije bogatstvo je procenjeno na 192 milijarde, a odmah iza njega je Džef Bezos sa svojih 125 milijardi dolara.

Arno je u 2022. zaradio više nego bilo koji drugi milijarder – njegovi prihodi porasli su za 53 milijarde dolara. Ovo je bila retkost na Forbsovoj listi, na kojoj je dve trećine rangiranih prošle godine izgubilo deo svog bogatstva. Najviše je izgubio Bezos jer su akcije Amazona pale za 38 odsto, što ga je i poslalo sa drugog na treće mesto liste. Drugi najveći gubitnik te godine bio je Ilon Mask koji zbog toga više nije najbogatija osoba na svetu. Skupocena kupovina Tvitera ga je skinula sa ovog trona.

Nisu dobro prošli ni Žang Jiming, osnivač kompanije Bajtdens koja poseduje TikTok, i Čangpeng Žao, osnivač Bajnansa. Oni su naime ispali sa Forbsove liste. Umesto njih na listu su upali kanadski medijski mogul Dejvid Tomson i Fil Najt, koosnivač kompaniije Najk.

Najveći broj milijardera na listi poreklom je iz SAD, a slede ih francuski i indijski bogataši. Veliki deo njih dolazi iz tehnološkog sektora i modnog i trgovinskog.

Foto: gorartser, Pixabay

Чланак Bernar Arno preuzeo titulu najbogatijeg čoveka sveta od Maska се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove godine neće biti tako glamuroznih sportskih događaja poput Svetskog prvenstva u fudbalu ili Olimpijade, pa će se možda promeniti aktuelne rang liste o zaradama sportista. Kada je reč o onima za 2022. godinu, pada u oči da ni među 50 najplaćenijih sportista na svetu nema nikoga iz našeg regiona. Iz nekog razloga čak i takvi asovi poput Novaka Đokovića, Luke Modrića, Nikole Jokića ili Luke Dončića i dalje marketinški vegetiraju u globalnim okvirima.

Tako barem pokazuju rang liste sportskih zarada, od kojih je najpoznatija ona časopisa „Forbs“. Njih prave i drugi magazini i portali i generalno se dele na dva tipa. Češće su liste koje se bave prihodima u tekućoj godini, dok su one koje rangiraju ukupna imovinska stanja aktivnih i bivših sportista ređe i nepouzdanije.

Opet taj Mesi!

Nije neočekivano što se u godini kada je njegova Argentina postala svetski prvak u fudbalu, Lionel Mesi našao na čelu liste najplaćenijih sportista sa zaradom od 130 miliona dolara. A da se u ovom sportu okreće ogroman novac pokazuje i to što su Kristijan Ronaldo i Nejmar zauzeli treću i četvrtu poziciju sa primanjima od 115, odnosno 95 miliona dolara. U prvih deset najplaćenijih sportista fudbalere po brojnosti nadmašuju jedino četvorica košarkaša iz NBA lige, pri čemu je Lebron Džejms odmah iza Mesija sa zarađenih 121 milionom dolara. Prati ga Stef Kari (93 miliona dolara) na petom mestu, Kevin Durent (92 miliona) na šestom i Janis Adetokumbo (81 milion) na desetom mestu.

U ovoj eliti je i nezaobilazni Rodžer Federer, iako gotovo da nije ni igrao tenis prošle godine, ali je i to bilo dovoljno da zaradi 91 milion dolara i bude na sedmom mestu. Sličnu auru hodajuće legende ima i američki ragbista Tom Brejdi, koji je na devetom mestu sa zaradom od 84 miliona dolara. Da ni bokseri nisu za otpisivanje, pokazuje Meksikanac Kanelo Alvarez na osmoj poziciji sa inkasiranih 90 miliona dolara.

Ovde je reč o zbiru čisto sportskih i prihoda od raznih sponzorstava i marketinških aktivnosti, a kada bi se gledali samo prihodi sa sportskih terena, Alvarez bi predvodio listu jer je od 90 miliona dolara, 85 zaradio na taj način. To je više od onog što su od svojih klubova dobili Mesi, Nejmar i Ronaldo koji ga slede na listi. S druge strane, Federer je maestralan i van terena, pošto mu odatle potiče skoro cela zarada, a donekle mu parira samo Lebronov marketinški prihod od 80 miliona dolara. Iza njih su Mesi, Ronaldo, Brejdi i Kari, koji od marketinga godišnje zarađuju između 50 i 55 miliona dolara.

Kečer za Džordanovim leđima

Slika je drugačija kada se upoređuju zarade tokom celokupne sportske karijere, kao i nakon njenog okončanja. Pravljenje ovih rang lista je problematičnije, pa se one međusobno vrlo razlikuju. Zavisno od pristupa na njima se mogu naći, ili sa njih izostati, oni bogati i uspešni sportisti čiji imetak ipak ne potiče od ličnog doprinosa nego iz porodičnih okolnosti, ili se u drugim slučajevima mladalačko bavljenje sportom sadašnjih milijardera ne smatra dovoljno relevantnim da budu tretirani kao sportske zvezde.

Uprkos ovim razlikama, tri imena uvek figuriraju na vrhu ovakvih lista, a to su Majkl Džordan, Vins Makman i Jon Cirjak. Sva trojica su odavno prestala sa aktivnim takmičenjima i za svakog važi da je tek nakon toga stekao najveći deo bogatstva. U slučaju Džordana ono se procenjuje na tri milijarde, Makmana na 2,4 milijarde, a Jona Cirijaka na 1,5 milijardu dolara. Za razliku od legendarnog košarkaša Majkla Džordana koji se najviše obogatio od raznih sponzorskih ugovora, bivši kečer Makman i rumunski teniser Cirjak su to uspeli da ostvare kao organizatori sportskih takmičenja.

Ekskluzivnom krugu onih koji imaju više od milijarde dolara će se možda najbrže priključiti Federer, Ronaldo i Lebron. Federer je prošle godine odložio tenski reket, ali će još dugo biti zaštitno lice brojnih brendova, a lane je uspešno startovala i njegova linija sportske opreme. Ronaldo i Lebron su u poznim igračkim godinama ali su i dalje marketinški vrlo atraktivni, pri čemu je Kristijano još uspeo da zaključi i najveći ugovor u istoriji fudbala. Za dve godine igranja u Saudijskoj Arabiji, tridesetsedmogodišnji golgeter dobiće po raznim osnovama više od 400 miliona dolara.

Ove astronomske sume podsećaju na dosetku koja se najčešće pripisuje legendi našeg fudbala Aleksandru Tirnaniću Tirketu, koji je sarkastično konstatovao da su nekada bogataši posmatrali kako sirotinja igra fudbal, dok danas loptu šutiraju bogataši, a na tribinama sedi sirotinja. Međutim, da možda i nije sve bilo baš tako pokazuje primer najčuvenijeg kočijaša antičkog Rima – Gaja Apelija Dioklesa.

Antička Formula 1

Uprkos tome što se danas više priča o gladijatorskim borbama, prava strast Rimljana su bile trke dvokolica. Tu strast je delio čitav antički svet, uključujući Vizantiju kao naslednicu Rima. To je išlo dotle da su 532. godine navijački sukobi prerasli u pobunu koja je umalo došla glave čuvenom vizantijskom caru Justinijanu. Spasila ga je prisebnost i lukavost supruge Teodore, koja je uspela da angažuje vojne veterane koji su tokom samo jednog dana na hipodromu pobili 30.000 pobunjenika i tako ugušili ustanak. Možda i zbog griže savesti zbog ovakvog pokolja, Justinijan je ubrzo podigao veličanstvenu Aja Sofiju koja će dugo biti najveća crkva na svetu.

Trka dvokolica je bila ondašnja verzija Formule 1, u kojoj je učestvovalo 12 takmičara kojima je trebalo desetak minuta da obiđu sedam krugova na posebnim hipodromima. Dnevno je održavano više trka, a gledaoci su gotovo podrazumevali da će tokom njih stradati neko od učesnika. To se stalno događalo zbog nestabilnosti kočija, guranja, oštrih krivina i pravila koja su nalagala da vozači vezuju uzde oko struka. Karijere trkača su bile kratke i najčešće su završavale pod konjskim kopitama jer je malo koji stizao da prilikom prevrtanja, nožem koji je držao za pojasom preseče uzde. Međutim, Gaj Apelije Diokles, koji je živeo početkom drugog veka, trkao se pune 24 godine tokom kojih je ostvario 1.462 pobede.

Kakvu je slavu uživao pokazuje spomenik koji mu je bio podignut ispred čuvenog rimskog hipodroma, Cirkusa Maksimusa. U vreme kada nije bilo masovnih medija i pratećeg marketinga, Diokles je pokupio trkačke nagrade u visini od skoro 36 miliona sestercija, rimskog novca koji bi danas vredeo oko 13 milijardi dolara, što ga čini najbogatijim sportistom svih vremena! Da ovi preračuni nisu preterani, istoričari dokazuju time što je za tu sumu moglo da se kupi dovoljno žita da se godinu dana hrani čitav Rim, ili da se tokom istog perioda isplaćuju plate za 28.000 rimskih legionara.

Diokles je očito spadao u adrenalinske zavisnike, jer se iz ono malo sačuvanih podataka zna da je poticao iz dobrostojeće trgovačke porodice sa teritorije današnje Portugalije, tako da se nije trkao iz nužde, za razliku od većine drugih kočijaša. Osim da je i nakon povlačenja uživao u slavi i bogatstvu, istorijski zapisi još samo kažu da je starost dočekao u porodičnom krugu na imanju koje je kupio u okolini Rima. Ono nije bilo ni previše veliko, niti previše razmetljivo, pa se stiče utisak da je Gaj Apelije Diokles bio skromna osoba. A možda samo nisu preživeli onovremeni tabloidi, koji su iscrpno (dez)informisali kako se i on razbacivao po pijankama uz tadašnje starlete i ostale statusne simbole.

Vladan Žarković 

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: ddzphoto, Pixabay

Чланак Ko je najbogatiji sportista na svetu: Čovek koji se takmičio pre dva milenijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

U  objavljenom preseku ističe se da je najbogatiji Rus i dalje Vladimir Potanjin, koji poseduje nešto više od trećina akcija rudnika „Norilsk nikl“.

Njegovo bogatstvo početkom marta iznosilo je 28,4 milijade dolara i on je među retkim ruskim milijarderima koji su u prva dva meseca ove godine imali gubitke, pošto je izgubio 178 miliona dolara.

Direktor, presednik i najveći akcionar gasne kompanije Novatek Leonid Mihelson nalazi se na drugom mestu sa 25,1 milijardom dolara, a u januaru i februaru je zaradi 593 miliona dolara.

Predsednik i većinski akcionar Novolipecka, jedne od četiri najveće čeličane u Rusiji, Vladimir Lisin od početka godine je uvećao bogatstvo za 1,05 milijardi dolara i sada raspolaže sa 20,9 milijardi.

Glavni akcionar i predsednik Severstala, najveće ruske kompanije za proizvodnju čelika, Aleksej Mordašov ima bogatstvo od 20,1 milijardu dolara, a od početka godine ga je uvećao za 1,39 milijardi.

Peti je Ališer Usmanov, koji je zaradio 958 miliona dolara u protekla dva meseca, nakon čega njegovo bogatstvo iznosi 19,4 milijarde.

Bivši prvi čovek Lukoila Vagit Aleksperov u januaru i februaru ove godine zaradio je čak 2,53 milijarde dolara i bogatstvo mu se sada procenjuje na 17,9 milijardi.

Bivši vlasnik američkog NBA kluba Bruklin netsa Mihail Prohorov ove godine je zaradio 578 miliona dolara i sada raspolaže sa imovinom vrednom 13,8 milijardi.

Industrijalac Andrej Melninčenko ima 12,7 milijardi, a ove godine bogatstvo je umanjio za 425 miliona.

Deveti najbogatiji Rus je Genadij Timčenko sa imovinom vrednom 11,8 milijardi, a u prva dva meseca ove godine ostao je bez 1,1 milijardu.

Desti je jedan od osnovača Alfa grupe Mihail Fridman sa bogatstvom od 11,6 milijardi dolara, koje je u 2023. uvećano za 306 miliona.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatiji Rusi nastavili da uvećavaju svoje bogatstvo uprkos sankcijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čuveni indijski mogul, Gautam Adani, u 2022. je postao treća najbogatija osoba na planeti i uspeo je da sačuva tu poziciju.
Ispred njega su sada samo Ilon Mask, na drugoj poziciji, sa 130 milijardi dolara, i Bernar Arno, na prvom mestu, sa 163 milijarde dolara. Adani trenutno poseduje 116 milijardi dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera.

Gautam Adani je definitivno imao spektakularnu godinu. Postao je najbogatija osoba u Aziji, svrgnuvši sa trona svog „rivala“ Mukeša Ambanija.

Dok je većina milijardera izgubila novac, on je svojoj neto vrednosti u 2022. dodao čak 40 milijardi dolara.
Kako je to uspeo ovaj snalažljivi preduzetnik koji je počeo kao trgovac dijamantima u Mumbaju 1980-ih, a onda krenuo da trguje sa ugljem?

Ovogodišnja energetska kriza, zbog koje su cene porasle, bila je veliki podsticaj Adanijevom „gomilanju“ bogatstva.

Ali, njegova akvizicija bila je drugačija: bio je najangažovaniji trgovac u Aziji ove godine.

Kupio je imovinu indijske jedinice Holcim Ltd., zatim luku u Izraelu i pokrenuo je preuzimanje emitera NDTV, jedne od retkih medijskih organizacija u Indiji koja kritikuje vladu.

Akcije kompanija koje poseduje Adani nisu ostale imune na šire rasprodaje izazvane rastućom inflacijom i slabijom ekonomijom, ali su u celini porasle, podstičući njegov uspon.

Podsećamo, Ilon Mask je u ovoj godini izgubio značajan deo svog bogatstva, zbog čega je sa prvog pao na drugo mesto liste najimućnijih osoba sveta.

Izvor: Biznis Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Milijarder koji je najviše zaradio u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako ističu iz Ministarstva rudarstva i energetike, kako se u fokusu javnosti našao kalcit oni se osećaju obavezanim da javnosti približe značaj i upotrebnu vrednost ovog minerala, pogotovo njegove ekološke karakteristike, imajući u vidu da se ovaj mineral koristi, između ostalog, i u filterima za prečišćavanje vode i odsumporavanje.

– Kalcit je vrsta kalcijum karbonata ( formula CaCO3), izuzetno čistog prirodnog kalcijum karbonata – u našem slučaju čistoće 99,63 procenta, sto ga čini jednim od najčistih kalcijum karbonata u svetu. Njegova primena je izuzetno širokog spektra i koristi se gotovo u svim industrijama – od boje lakova, plastike, papira pa sve do sirovine za farmaciju, kozmetiku, aditiva za prehranu, u hemijskij industriji… Vrednost kalcijum karbonata je srazmerno velika njegovoj čistoći, tačnije kada nema primese olova, žive, kadmijuma, magnezijuma u velikim količinama, baš kao onaj koji je nađen u Srbiji. Uspešno se vrše istraživanja mogućnosti primene kalcijum karbonata za proizvodnju baterija budućnosti koje bi mogle da zamene litijumske baterije, piše u saopštenju resornog ministarstva.

Kalcit je vrsta kalcijum karbonata

Kako navode, vađenje kalcijum karbonata je jednostavno, bezbedno i nije štetno po životnu sredinu, već naprotiv – kiselost šuma se rešava kalcijum karbonatom, koristi se za odsumporavanje u filterima u elektranama na ugalj i fabrikama. Takođe se koristi i u filterima za vodu i za pobošanje PH vrednosti zemljišta vode u bazenima i kao reagens u laboratorijama.

– Bitno je napomenuti da se trenutno za industrije farmacije, kozmetike i prehrambene reagense, sirovina kalcijum karbonata uvozi u Srbiju i region u potpunosti, što otvara prostor za pozicioniranje Srbije kao vodećeg regionalnog izvoznika u budućnosti.

Stav kojim se Ministarstvo rudarstva i energetike u potpunosti rukovodi jeste da moderno rudarstvo i zaštita životne sredine mogu i moraju biti komplementarni procesi. Takva strategija najbolje se može primeniti upravo na kalcitu, čime bi se obezbedilo ne samo puko očuvanje životne sredine, već aktivno učešće u njenoj zaštiti.

Naša mineralna bogatstva će nam mnogo značiti u godinama koje dolaze, imajući u vidu da su mineralni resursi ključni i za proces energetske tranzicije, za razvoj novih, ekološki prihvatljivih tehnologija bez kojih nema razvoja obnovljivih izvora energije, skladištenja električne energije i novih “pametnih” tehnologija, zaključuju.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Zašto je pronalazak kalcita u našoj zemlji, veoma važan za našu privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tome su doprinele ponajviše Sjedinjene Države, sa učešćem većim od polovine ukupnog povećanja bogatstva, dok Kina doprinosi sa četvrtinom. U međuvremenu, Afrika, Evropa, Indija i Latinska Amerika zajedno su činile samo 11,1 odsto rasta globalnog bogatstva lani, navedeno je u izveštaju koji je objavila banka Kredi Svis.

Jedan odsto najbogatijih na planeti nastavlja da akumulira 45,6 odsto bogatstva u 2021. godini, piše El Pais.

Izveštaj Kredi Svisa predviđa da će ova mala grupa nastaviti da raste i to ovako:
– broj milionera će dostići 87 miliona
– broj ultrabogatih će dostići 385.000 u nardnih pet godina

U osnovi piramide su oni koji su 2021. imali kapital manji od 10.000 dolara i koji predstavljaju 53 odsto svetske populacije. U pogledu rasta, dve najuspešnije ekonomije su Sjedinjene Države i Kina, obe sa stopom rasta od oko 15 odsto.

Na dnu je Evropa, koja raste samo 1,5 odsto u 2021, ali akumulira drugu najveću masu bogatstva iza SAD i ispred Kine. U prognozama za narednih pet godina, izveštaj predviđa da će zemlje sa srednjim prihodima biti glavni motor svetske ekonomije, proizvodeći 42 odsto globalnog rasta.

Što se tiče raspodele bogatstva, izveštaj tvrdi da se tokom ovog veka globalna nejednakost smanjila, podstaknuta ubrzanim rastom tržišta u razvoju. U prilog toj pretpostavci govori i podatak da je segment onih sa bogatstvom između 10.000 i 100.000 dolara najviše porastao od početka veka (sa 504 miliona na 1.800 miliona pojedinaca).

U izveštaju Kredi Svisa se navodi i da je 2021. bila „dobra godina“ za finansije.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак U rukama 1% najbogatijih je skoro 50 odsto ukupnog svetskog bogatstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za vlasnika Tesle nije nikakva novost da je bogat budući da teži 251 milijardu dolara, kao ni za njegovog kolegu iz tehnološkog sektora Džefa Bezosa koji broji 153 milijarde dolara. Međutim pitanje je koliko dugo će, posebno Mask, biti na čelu ove liste sudeći prema njegovom apetitu za nesvakidašnja ulaganja.

Blumberg je izračunao da se njih dvojici, kao i skoro svim ostalim milijarderima na vrhu ove liste, bogatstvo smanjilo od poslednjeg rangiranja. Svima sem čoveku koji se nalazi na trećem mestu ove liste.

U pitanju je indijski tajkun Gautam Adani čije bogatstvo iznosi 137 milijardi dolara. Njegova biografija je pomalo nalik scenariju za prosečan američki biografski film o uspešnom preduzetniku koji je pokrenuo posao iz roditeljske garaže. Adani je naime napustio fakultet da bi radio kao trgovac dijamantima, a potom se okrenuo uglju, koji mu je i doneo bogatstvo. Sada je njegov konglomerat koji poseduje rudnike ali i sve što je potrebno za transport uglja, uključujući i luke. Proširio je posao i na trgovinu cementom, a uplivao je i u IT sektor, kao i u medijski. Čak se bavi i distribucijom gasa, a u poslednje vreme fokusiran je na ekološke teme i zelene tehnologije.

Njegovi prihodi rastu brže nego ičiji na ovoj listi tako da je na njoj glatko pretekao i Bila Gejtsa i Vorena Bafeta. Doduše, pomoglo mu je i to što su oni velike količine svog novca poklonili u humanitarne svrhe.

Celu listu možete pogledati ovde.

Foto: Marii Siia, Unsplash

Чланак Iznenađenje na trećem mestu Blumbergovog indeksa milijardera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jasno je da će nasledstvom rukovoditi milenijalci kojih je pred samu pandemiju Covid 19 bilo više od posleratnih prethodnika. I, nije samo njih više, već je više i bogatstva koje će se proslediti, tačnije naslediti.

Po uglednijim statističarima koji se generalno bave raspodelom novca u svetu, prošla 2021. se završila povećanjem sveukupnog svetskog bogatstva za 28.7 triliona dolara. Kraj godine dočekan je sa ukupno 418,3 triliona bogatstva.

Pitanje ’U čije ruke ide ovo nasleđe?’ jeste opšte, ali cela slika sveta, bogatih i njihovih naslednika, njihovog međusobnog odnosa kao i odnosa prema novcu, mnogo govori o tokovima koji će tek ovladati svetom.

Ko ostavlja bogatstvo, šta je sa njim namerio, kome ga ostavlja i kako?

Raspodela bogatstva

Aktuelna slika sveta sa raspodelom bogatstva kaže da su SAD i Kina, sa Hong Kongom i Makaom, vodeće. Njihovi bilioneri zajedno (oko 1500) zapravo su polovina svetskog broja bilionera. Ako se tome doda i podatak da je prošlu godinu završilo 56 miliona Amerikanaca kao zvanični milioneri (njihova imovina vredi više od jednog miliona), zanimljivo je ispratiti analizu jednog američkog advokata i inače eksperta za nasledstvo, porez i knjigovodstvo. Njegovo posebno interesovanje je nasleđe milenijalaca od svojih prethodnika, ekonomske sile, čuvenih ’bejbi bumersa’.

Advokata Dejvida Jorka zanima ko će naslediti ’cunami’ (kako ga je u analizi nazvao) bogatstva koje su napravili ’bejbi bumersi’? Po njegovim statistikama, radi se o 60 triliona dolara (u SAD) koje će milenijalci dobiti koji su za sada, napravili 5 triliona. Tvrdi da će ovo biti najveći transfer bogatstva u istoriji.

Stihijski

Na žalost, iskustvo sa nasleđivanjem i naslednicima, što iz lične prakse što iz analize slučajeva kolega, advokatu Jorku govori da će se ovaj ’cunami’ odigrati prilično spontano, bez plana, dobrog pravca, značenja i svrhe. Predviđa da će ovakvo stihijsko preuzimanje biti više izraženo kod najbogatijih pojedinaca.

Inspiracija Jorku bili su rezultati velikog istraživanja od pre 5 godina koje je sproveo U.S. Trust:

Više od polovine bogatih naveli su da bi njihove porodice videle mnogo benefita ako bi se ustanovio set principa koji bi naslednicima bili vodilja kroz smisao i svrhu bogatstva. A njih samo 10% sprovode u delo ustanovljenje i primenu ovakvih principa

75% veoma bogatih misle da je važno da svojoj deci ostave nasledstvo, ali samo 20% veruje da su njihova deca spremna da preuzmu toliko bogatstvo.

Svemu tome treba dodati i dragocen podatak da je trećini dece bogatih jasno i glasno rečeno šta od njih roditelji očekuju da postignu sa nasledstvom. Zanimljvo i jednako važno je da je samo 5% dece veoma bogatih obrazovano da bi se nosilo sa svim aspektima koje život sa bogatstvom nosi.
Jork je napisao u dodatku analize:

„Nije ni čudo što prosečno američko nasleđe sledeća generacija potroši za 18 meseci. A u slučaju najbogatijih, polovina njihovog imetka se potroši u proseku za samo 8 godina.“

Šta rade najbolji?

Šta je savet onima koji su očigledno znali da naprave bogatstvo, ali ne snalaze se najbolje u prosleđivanju stečenog mlađima? Sledeći staru narodnu ’Bogatstvo ne možeš sa sobom u grob poneti’, sledi zdrav nastavak da se to isto bogatstvo može ostaviti da živi kroz naslednike.

Iz iskustva advokata Jorka porodice koje opstaju kao bogate i imaju naslednike ravne sebi ili bolje od sebe, slede nekoliko važnih pravila u životu:

Jasno im je ko su, u šta veruju i šta vrednuju i sve to jasno iznose i ponavljaju svojim naslednicima. Recimo, porodice koje insistiraju na mudrosti, znanju i integritetu, insistiraju i na obrazovanju svoje dece. Drugi, kojima su pokretači darežljivost i saosećanje, rade na formiranju fondova i decu usmeravaju u istom pravcu.

Jasno definišu uloge i odgovornosti u okviru porodice i svojoj deci ostavljaju precizne odgovore na pitanja ’Šta mogu da očekujem kao deo ove porodice?’ ili ’Šta se od mene ovde očekuje?’
Naslednici se pripremaju u svakom smislu, a pre svega znanjem i veštinama iz oblasti investicija, budžetiranja i uopšte ekonomski se opismenjavaju.

Ova 2022. godina za sada kaže da je i dalje vodeća raspodela bogatstva u rukama Amerikanaca koje slede Evropljani, a za njima su stanovnici azijsko-pacifičkog dela sveta. Kinezi kao velika ekonomska sila nose veliki deo kolača bogatstva, ali njihovi naslednici će se tek pokazati. Budu li se od ’zapadnjaka’ brže i bolje ekonomski opismenjavli, povešće svetsku priču bogataša. Pokazaće se na delu, a za tim će uslediti i brojevi.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Šta će biti sa ’cunamijem bogatstva’ koji nadolazi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U istraživanjima, što sociološkim, što ekonomskim, Eja je došao do sledećih zaključaka (može se reći i preporuka za svakoga kome je bogatstvo cilj).

Odgovor jednog sociologa

Na samom početku bavljenja ovom temom prvi konkretan odgovor Eja je dobio od svog cenjenog profesora sociologije:

„Ako ti je cilj u životu da se obogatiš, najbolje bi bilo da se rodiš u društvu gde je slobodno tržište, gde su mali porezi i minimalna intervencija države. I, svakako, ne bi trebalo da studiraš sociologiju ako bi da se obogatiš.“

Koji je odgovor ekonomista?

„Pre nego što vam kažem gde na svetu je najlakše da se obogatite, bilo bi dobro da pre svega definišem pojam ’bogatstvo’. Po jednom od cenjenijih izveštaja (The Wealth Report 2014), bogat je pojedinac čija je ’neto vrednost’ veća od 30 miliona dolara. Zovemo ih i ultrabogati. Po ovom kriterijumu, na svetu je sada više od 170 hiljada ultrabogatih, a ovo je prvih pet zemalja koje mogu da se pohvale najvećim brojem bogataša:

SAD (40 hiljada)
Japan
Nemačka
Velika Britanija
Kina“
napisao je 2018. godine Harald Eja pošto je završio izveštaj nakon istraživanja.

Bogatstvo po glavi

Ali, kakva je slika sveta ako se računa broj ultrabogatih po glavi stanovnika? Eja piše:

„Ako se izuzmu ’poreski rajevi’ kao što su Kipar, Švajcarska, Hong Kong, Singapur ili Monako, slika sveta sa brojem bogatih na milion stanovnika je ovakva:

Norveška
Švedska
Novi Zeland
Kanada
Danska (179 ultrabogatih na milion stanovnika)
Gde su SAD na ovakvoj listi? Na sigurnom 13. mestu“, piše Eja.

Kada su milijarderi tema, brojke se menjaju. Tačnije, ako bi se pod bogatstvom podrazumevala neto vrednost od milijardu dolara, a verujući Forbes-u, na petom mestu je Nemačka (1,2 milijardera na milion stanovnika), na četvrtom SAD, na trećem je Norveška, na drugom Švedska i na prvom Island.

Kako je svet došao do ovakve raspodele gde su Skandinavske zemlje, ’socijalistički sastavi’, postale pogodna okruženja za povećanje broja ultrabogataša? „Ovo je misterija“, zaključio je sociolog i iz svog istraživanja izveo dva ključna razloga.

Dva su razloga

Prvi razlog koji je Eja naveo kao ključni kada se govori o zemljama pogodnim za bogaćenje je besplatno obrazovanje.

„Slobodno visoko obrazovanje za sve i povoljni studentski krediti pokreću ljude da koriste svoje talente i zarađuju novac. Istraživanja potvrđuju da je zbog ovakvog obrazovanja u Skandinavskim zemljama daleko više ’self-made’ uspešnih i bogatih nego u SAD. U Danskoj je čak 14% bogatih uspelo da od nule naprave mnogo novca. U SAD obrazovanje je veoma skupo“, navodi Harald Eja.

Drugi razlog i finale

Drugi razlog zbog koga bi vas sociolog Eja poslao u Skandinaviju ako maštate o bogatstvu je sledeće poređenje sa SAD.

„Ako ste u Americi i kupujete namirnice, na kasi će vas zateći i zaposleni koji će vam pomoći da kupljene potrepštine spakujete u kesu. U Norveškoj za to nemate nikoga od pomoći. Sami ćete učitavati kodove proizvoda i sami ćete platiti.

Ako plaćate putarinu u Americi, u kabini će vas zateći čovek koji će vam naplatiti sledovanje. Skandinavci koriste elektronsku naplatu putarine.

Čak i ako u SAD odete u javni toalet, i tamo će vas zateći zaposleni. U skandinavskim javnim toaletima od zaposlenih nema nikoga i čak se toaleti sami automatski čiste posle upotrebe.

Krivac za ovako drugačiji pristup mnogim uslugama su skandinavski sindikati. Da bi postigli zahtevani minimum zarade, skupo je da jedan supermarket ima zaposlenog pakeraja ili javni toalet čistača. Njihova plata bi bila tri puta veća za istu poziciju u SAD i zato su mašine morale da preuzmu posao. Nova tehnologija povećava produktivnost u društvu koje na duže staze povećava i zaradu“, u jednom od svojih finalnih pregleda napisao je Eja.

Najlakše da se čovek obogati

Po istraživanju pomenutog sociologa, tri tačke u skandinavskom okruženju su veoma važne i ključne ako želite da se obogatite:

Visoki porezi koji obezbežuju besplatno ili povoljno školovanje i više talentovanih koji se uključuju u ekonomiju
Jaki sindikati koji ne odustaju od borbe za povećanjem produktivnosti

Velikodušne države koje teraju sindikate da prihvate smanjenje broja zaposlenih jer će u tom slučaju pojedinac biti dobro zbrinut.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Bogat je pojedinac čija je ’neto vrednost’ veća od 30 miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.