Krajem 2020. godine najveća južnoamerička zemlja je proizvodila 3,03 miliona barela dnevno, što je najviše na celom kontinentu, ali ne i u svetu, gde je dospela na sedmo mesto liste najvećih proizvođača nafte.

Međutim, ako njena proizvodnja nastavi da raste ovim tempom, Brazil bi do kraja ove dekade mogao postati peti svetski proizvođač crnog zlata.

Naime, prema prognozi resornog ministarstva, Brazil bi do 2030. godine trebalo da proizvodi 5,3 miliona barela na dnevnom nivou. A već ove godine je njegova proizvodnja znatno porasla – u julu je na tržište svaki dan izbacivao 3,9 miliona barela. Sa te pozicije, cilj od 5,3 miliona barela ne izgleda tako nedostižno.

Izvor: RT

Foto: Pixabay

Чланак Brazil bi mogao postati peti svetski proizvođač nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je širenje korona virusa u Brazilu dostiglo svoj vrhunac, mala starosedelačka zajednica koja živi u blizini reke Ksingu uspela je samostalno da se zaštiti od pandemije, bez podrške republičkih i lokalnih vlasti.

Zašto su se Indijanci oslonili na sebe?

Kada je 2020. počela pandemija brazilske vlasti su poricale ovu opasnost, a njihovo potcenjivanje problema nije promenio ni veliki broj mrtvih i zaraženih iz 2021. godine.

Zato su Kuikuro Indijanci, koji takođe žive u Brazilu, odlučili da reše ovaj problem na svoj način. Oni su se još na početku pandemije izolovali, potrudivši se da što je moguće više smanje kontakte sa spoljnim svetom. Među 900 Kuikuro Indijanaca koji žive u osam sela zabeleženo je 160 slučajeva zaraze, od čega nisu imali nijednog preminulog.

Brazil pak ima populaciju od 211 miliona stanovnika. Do sada je, bar prema zvaničnim podacima, imao 13,5 miliona zaraženih, mada se pretpostavlja da je taj broj bar petostruko veći, i više od 350.000 preminulih. Zbog pojave novih, zaraznijih sojeva ove brojke veoma brzo rastu pa se očekuje da će statistika ubuduće biti još crnja.

Autsorsovanje medicinske pomoći

Kuikuro Indijanci su od početka pandemije pomno pratili razvoj situacije i uvidevši da vlasti malo toga rade da bi ograničile širenje virusa, a imajući sopstvena iskustva sa epidemijom morbila, odlučili su da stvar uzmu u svoje ruke.

Proglasili su karantinske mere, sami su izgradili objekat za izolaciju zaraženih, a za hranu su dogovorili da im se isporučuje preko reke, čamcem. Kontaktirali su naučnike i razne istraživačke organizacije kako bi došli do dodatnih saznanja kako treba postupati ali i kako prikupiti sredstva za samostalnu borbu protiv korona virusa. Organizovali su kampanju za finansiranje, tokom koje su prikupili dovoljno novca da kupe kiseoničku potporu za one pacijente kojima kiseonik bude potreban. Od tih sredstava uspeli su da kupe i lekove i bolničke krevete, ali i da unajme medicinsku sestru i jednog doktora. Napravili su sopstveni protokol za smeštaj i lečenje obolelih. Uveli su i obavezu nošenja maski i dezinfekcije ruku. Tako opremljeni sačekali su da virus prodre i u njihovu zajednicu.

Udurženi rad doktora i šamana

Leta 2020. goodine korona se pojavila i među Kuikuro Indijancima. Čim bi jedna osoba bila pozitivna oni bi je izolovali zajedno sa celom njenom porodicom, i ta izolacija nije smela da se krši. O zaraženim porodicama brigu su vodili ostali članovi kolektiva, koji su im donosili hranu na kućnu adresu. Zaražene su obilazili i zdravstveni radnici, koji bi procenjivali njihovo stanje i po potrebi bi ih smeštali u improvizovanu bolnicu. Doktor je imao i malu pomoć šamana koji je uz savremene medikamente koristio i narodne lekove. Od oko 160 osoba koje su lečene na ovaj način, nijedna nije preminula.

U međuvremenu su starosedeoci proglašeni prioritetom u vakcinaciji, što su mnogi i prihvatili. No, zbog širenja lažnih vesti i namerno plasiranih dezinformacija, bilo im je potrebno malo ubeđivanja. Stariji članovi zajednice, koji se sećaju epidemije morbila, ubeđivali su sve da “zavrnu rukav”. Pričali su im o užasima koje su izazivale ove boginje ali i o tome kako posle imunizacije više niko nije preminuo od morbila. I plemenske vođe su vodile kampanju za vakcinaciju preko društvenih mreža ali i posterima okačenim po centrima ovih sela.

To je izgleda urodilo plodom, sada su svi odrasli Indijanci vakcinisani i nadaju se da će se pandemija korona virusa završiti slično kao i epidemija morbila – pobedom nauke.

Izvor: Time24

Foto: agenciabrasil.gov.br/media/imagens/2007/12/02/0900VC0034a.jpg/view

Чланак Kako se pleme brazilskih Indijanaca samo izborilo sa Kovidom-19? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Širom sveta žene za obavljanje istih poslova zarađuju manje od muškaraca. Prema sajtu Payscale, plate muškaraca su u ovoj godini bile u proseku za 19 odsto veće od zarade žena. TUodnosu na prošlu godinu to je napredak u korist žena od dva odsto.

Ove razlike u zaradama su međutim još uočljivije u sportu. Forbs je 2018. godine objavio listu 100 najplaćenijih sportista i među njima se nije našla nijedna žena.

Među ženama koje najviše zarađuju od sporta najbolje su kotirane uspešne teniserke poput Serene Vilijams koja je imala milionske ugovore. U ekipnim sportovima njihov finansijski položaj je mnogo lošiji. Naime, u vreme kada je najveća zarada u ženskoj NBA ligi iznosila 117.500 dolara, u muškoj je dostigla neverovatnih 32,4 miliona dolara. Opravdanje za ovakvu nejednakost je gotovo uvek tržište. Ženski sport je navodno manje atraktivan od muškog, što znači da ima malobrojniju publiku a samim tim i manje novca.

Ova situacija se međutim polako menja, a promene predvode uglavnom “fudbalske nacije”.

Brazilske fudbalerke naime od marta ove godine dobijaju iste iznose kao njihove muške kolege kada igraju za reprezentaciju, saopštava Brazilska fudbalska asocijacija. Na sličan potez odlučilo se i Ujedinjeno Kraljevstvo još u januaru.

Njihove odluke privukle su najveću pažnju medija, međutim ove države nisu prve došle na tu ideju. Prethodno su Australija, Norveška i Novi Zeland odlučile da podjednako plaćaju svoje fudbalske reprezentativce i reprezentativke.

Foto: GraphicMama-team, Pixabay

Чланак Brazil svoje fudbalske reprezentativke plaća isto kao i njihove muške kolege се појављује прво на Biznis i Finansije.