Kanadski Indijanci su tokom pandemije imali četiri puta nižu stopu obolevanja od Kovida-19 od ostatka populacije. Slični rezultati zabeleženi su i u američkim rezervatima, pa su pojedini naučnici oduševljeno zagovarali prihvatanje njihovog načina života kao prevenciju zaraze. Ipak, ispostavilo se da veliki broj Indijanaca nema pristup zdravstvenim ustanovama, niti se testira, pa se ne može baš objektivno ustvrditi da ovaj narod ima neobičnu otpornost na korona virus.
Autohtoni stanovnici Kanade imali su manju stopu oboljevanja ali i smrtnosti od korona virusa od svojih sunarodnika, uprkos lošijim životnim uslovima. U ovoj populaciji zabeležena je trostruko manja smrtnost od Kovida-19, kao i 30 odsto veća stopa oporavka. Kako im je to pošlo za rukom?
Prepušteni sami sebi
“Zdravstvena politika u Kanadi oblikovana je represivnim kolonijalnim praksama od kojih nikako da napravi otklon”, pišu doktorka Liza Ričardson i njena koleginica Alison Kraford u najnovijem radu objavljenom u Kanadskom žurnalu asocijacije medicinskih radnika.
Upravo ta nemogućnost da sebi priušte blagodeti savremenog života navodno je doprinela otpornosti Indijanaca na korona virus. Doktorke pišu da za malu stopu zaražavanja Indijanci treba da zahvale upravo svojoj izolovanosti, ali i nedostupnosti zdravstvenih usluga. “Tokom pandemije korona virusa, mnogi Indijanci su, znajući da su prepušteni sami sebi, rigoroznije sprovodili karantinske mere. Oni su čak uvodili ograničenja kretanja tako da nije svako mogao da uđe u njihove zajednice, ali i zatvarali radnje i druge biznise, ukoliko je za tim bilo potrebe”, navodi se u njihovom radu.
Zbog ovako dobrih rezultata u borbi sa pandemijom trebalo bi, tvrde doktorke, neka iskustva kanadskih Indijanaca primeniti i u državnim strategijama suzbijanja širenja korona virusa.
Ipak, postavlja se pitanje da li bi ovakva samodisciplina bila moguća da država nije pomogla Indijancima koji su, u nemogućnosti da rade, dobijali određenu materijalnu podršku. Kanada je naime izdvojila značajna sredstva kako bi siromašnim Indijancima pružila pomoć u hrani i drugim osnovnim potrepštinama.
I među američkim Indijancima manje obolelih
I u američkim zajednicama starosedelaca uočena je niža stopa zaraženih korona virusom od nacionalnog proseka. To je, po rečima stručnjaka, rezultat izolovanosti od ostalih zajednica, strogog poštovanja karantinskih mera, ali i samostalnog istraživanja korona virusa i sprovođenja specifičnih mera za sprečavanje širenja zaraze.
Podatak o malom broju zaraženih američkih Indijanaca bi se mogao nazvati srećom u nesreći, budući da veliki broj njih ima hronične bolesti koje bi korona virus mogao dodatno da iskomplikuje. Primera radi, u Vermontu čak 19 odsto Indijanaca ima kardiovaskularne bolesti, što je dvostruko više od nacionalnog proseka. Dok oko devet odsto šire populacije u ovoj saveznoj državi ima dijabetes, među Indijancima je taj procenat čak 20 odsto. Osim toga, Indijanci retko imaju pristup svim zdravstvenim uslugama, što bi njihovu situaciju moglo iskomplikovati ako se ubrza trend širenja korona virusa u njihovim zajednicama.
Za sada navodno Indijanci pre osećaju ekonomske posledice pandemije nego zdravstvene. Malo njih je uspešno apliciralo za program državne pomoći, pa se nalaze u nezavidnoj ekonomskoj situaciji. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo NPR, 55 odsto Indijanaca tokom pandemije zapalo je u ozbiljne finansijske probleme dok ta brojka u slučaju belih Amerikanaca iznosi 36 odsto.
Ipak, oni su već vekovima naviknuti da zavise od sebe, pa su se mnogi okrenuli samostalnoj proizvodnji hrane i drugih osnovnih potrepština. Veliki broj indijanskih porodica uzgaja voće i povrće, a u ovim zajednicama zastupljena je i razmena u naturi, koja im omogućava da se međusobno snabdevaju raznovrsnom hranom.
Statistika kao bikini
Podatak da narod, pre nekoliko vekova desetkovan bolestima koje su mu doneli evropski kolonizatori, ovaj put odoleva pandemiji – ne prestaje da fascinira naučnike. Neki od njih kopali su malo dublje i utvrdili da zapravo veliki broj Indijanaca nema zdravstveno osiguranje niti posećuje doktore, te se, čak i kada ima koronu, ne pojavljuje u evidenciji obolelih. Pojedini naučnici čak tvrde da je stopa zaražavanja među Indijancima veća nego u opštoj populaciji. Ali, zbog nepostojanja evidencije, za te tvrdnje nema sveobuhvatnih dokaza.
No, kako piše The Conversation, ona ipak “dobijaju na težini” zahvaljujući nekim parcijalnim istraživanjima. Naime, 27. maja ove godine od 173.000 stanovnika rezervata Navaho Indijanaca 4.944 je bilo pozitivno na korona virus, a zabeleženo je i 159 smrtnih slučajeva. Kada se ta brojka uporedi sa ukupnom populacijom rezervata, ova stopa zaražavanja prevazilazi i epicentre pandemije kakav je bio Njujork.
U tekstu takođe piše da su, u nedostatku savremenih medicinskih usluga, stariji Indijanci, koji se najčešće bave narodnom medicinom, prinuđeni da sami leče svoje sunarodnike, a samim tim i izloženi većem riziku od oboljevanja. Oni su ujedno i čuvari kolektivnog znanja, poznavaoci plemenskih jezika i usmenih indijanskih predanja, pa bi njihovo oboljevanje moglo naneti veliku štetu ovom autohtonom narodu i celokupnoj indijanskoj kulturi.
Izgleda da je statistika i ovaj put pokazala sve a da ništa nije otkrila.
Foto: iGlobalWeb, Pixabay