I sama premijerka Mete Frederiksen priznala je da još ne postoje dovoljno efikasna rešenja za realizaciju ovako ambicioznog cilja ali je dodala da će se Danska svim silama truditi da u narednih osam godina smanji proizvodnju ugljen-dioksida za 70 odsto u odnosu na nivoe iz devedesetih godina prošlog veka.

Prema njenim rečima, danski naučnici i kompanije ubrzano rade na razvoju “zelenih rešenja” za sve vidove transporta, pa i vazdušni.

Jedno od takvih rešenja mogao bi biti pogon na vodonik, koji sve veći broj stručnjaka smatra gorivom budućnosti. Evropski proizvođač aviona Erbas već uveliko radi na razvoju letelica na vodonik, što bi mogao biti jedan od načina da Danska zaista izbaci iz svog vazdušnog saobraćaja avione koji koriste fosilna goriva. Međutim, još uvek se ne zna da li će ti avioni biti u komercijalnoj upotrebi do 2030. godine. Nagađa se da bi mogli biti spremni za tržište do 2035.

No, Skandinavce to izgleda neće omesti u naporima da letenje učine zelenijim. Naime, i Švedska je najavila da će izbaciti iz upotrebe avione na fosilni pogon do 2030. kada se radi o domaćim letovima, a do 2045. i one koji saobraćaju izvan njenih granica.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Danskim nebom će do 2030. leteti samo avioni koji ne zagađuju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako što se nisu opirali vakcinaciji pa je ova zemlja na imunizovala tri četvrtine ukupne populacije. Konkretnije, 95 odsto populacije starije od 50 godina je u potpunosti vakcinisano, dok je 86 odsto starijih od 12 godina primilo makar jednu dozu.

Poređenja radi, u našoj zemlji, koja je među prvima u Evropi započela vakcinaciju, sada je tek nešto više od 41 odsto populacije vakcinisano. Zašto Danci veruju vakcinama a mi ne?

Možda se odgovor na ovo pitanje krije u najvećem bihejvioralnom istraživanju vezanom za Kovid-19 koje je sprovedeno na 400.000 osoba u Danskoj i još sedam zemalja.

Tajna danskog uspeha

Istraživanje je pokazalo da su se Danci vakcinisali pre svega zato što veruju svom zdravstvenom sistemu i zvaničnicima. Preko 90 odsto građana ove zemlje naime gaji veliko poverenje u zdravstvene vlasti. To poverenje one su svojim radom u prethodnom periodu zaista i zaslužile, a tokom pandemije su ga svojski negovale tako što su jasno i transparentno komunicirale sa građanima. Lekari i zdravstveni zvaničnici su potpuno otvoreno govorili o vakcinama, pa čak i njihovim nuspojavama, i tako su samo produbili poverenje koje su građani već imali u njih.

U nastojanjima da se pojasni zašto je važna vakcinacija, bio je važan i njihov način komunikacije, odnosno staloženo baratanje činjenicama umesto konstantnog izazivanja konflikata. I narod se među sobom nije delio na vakcinisane i nevakcinisane, niti je bacana stigma na one koji se opiru vakcinaciji. Međutim, njih i nije bilo toliko mnogo da bi mogli ugroziti normalizaciju epidemiološke situacije. Poverenje naroda u zdravstvene vlasti i njihov savet da se treba vakcinisati je bilo ogromno, bez obzira na ideološku, starosnu ili neku drugu pripadnost građana.

Tome je pomogla i spremnost političara da “zavrnu rukav” ali i saradnja svih aktera na političkoj sceni, pa čak i žestoke opozicije, u borbi protiv opakog neprijatelja. Opozicioni političari se nisu bavili sitnim interesima i skupljali političke poene na kritici epidemiološke politike, već su nju istakli kao najviši cilj koji treba podržati.

Na kraju krajeva, ovo je postalo pitanje opšteg dobra, a ne komfornosti pojedinaca. Danci su osećali potrebu da pomognu svojoj zajednici da se što pre izbori sa pandemijom, a vakcinacija je bila jedno od najefikasnijih oružja u toj borbi.

Izvor: Vašington post

Foto: Pixabay

Чланак Kako je Danska vakcinisala svoje stanovništvo i vratila se u normalu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova skandinavska zemlja se u svetskim razmerama ne smatra velikim proizvođačem nafte ali u Evropskoj uniji se po proizvodnji ovog energenta nalazi odmah iza Norveške i Velike Britanije.

Međutim, ona je predvodnik i u tranziciji na zelenu ekonomiju. Njen plan je da do 2030. godine smanji emisiju štetnih gasova za 70 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. a da do 2050. godine postane potpuno karbonski neutralna.

Tokom procesa prelaska na čistiju energiju ova zemlja će voditi računa i o zaposlenima u naftnom sektoru koji će dobijati finansijsku pomoć i mogućnost prekvalifikacije, kako bi mogli da pronađu novi posao.

Prestanak izvlačenja nafte iz Severnog mora koštaće Dansku 2,1 milijardu dolara.

Izvor: OilPrice

Foto: Boromir1, Pixabay

Чланак Danska 2050. prestaje sa izvlačenjem nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.

To ne mora biti čak ni mobilni telefon, već bilo koji uređaj koji može da učita digitalnu vozačku dozvolu. Pomenuta aplikacija se zove Kørekort i pošto se skine sa interneta i napravi nalog na njoj, ona se aktivira skeniranjem pasoša.

Njena najveća mana je što prihvata samo danske pasoše, što znači da nije namenjena strancima, čak ni kada oni poseduju danske vozačke dozvole.

Ako se pitate kako će policajci proveravati ove digitalne dozvole odgovor nije preterano komplikovan niti futuristički – skeniranjem QR koda. Dakle, bez preuzimanja mobilnog uređaja od vozača, samo prinošenjem uređaja skeneru.

Izvor: thelocal.dk

Foto: Pixabay

Чланак Danska uvodi digitalne vozačke dozvole се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, skandinavski Havaji se veoma razlikuju od tropskih rajeva. I to ne samo po odsustvu palmi i drečavo plavog neba. Zapad Danske je naime okružen ustalasanim, ali ne i toplim morem.

To međutim ne smeta danskim surferima. Oni zbog pandemije više nisu u mogućnosti da jure talase u toplijim krajevima pa sada to čine u svojoj zemlji, piše thelocal.dk.

Grad Klitmøller je zato, sa svojih jedva 1.000 stanovnika, postao surferski raj. On je doduše i pre pandemije imao bogatu “surfersku tradiciju”. Čak i deca u tamošnjim osnovnim školama imala su obavezne časove surfovanja.

Sada međutim, osim velikog broja lokalaca sa daskama pod miškama, beleži i rast posetilaca koji žele da se, čak i po hladnom vremenu, otisnu u talase, a potom da se vrate u smeštaj, upale vatru u kaminu i popiju toplu čokoladu. Možda je ovo još jedna turistička inovacija za koju je zaslužna pandemija – spoj letovanja i zimovanja.

Foto: MAKY_OREL, Pixabay

Чланак Pandemija privukla surfere na hladne obale Danske се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi danski penzioni model, koji je juče predstavljen javnosti, trebalo bi da omogući za 38.000 ljudi da do 2022. godine odu u penziju i pre ispunjavanja starosne granice. Taj broj trebalo bi da se do 2025. godine poveća na 49.000 ljudi.

Danska vlast naime predlaže da se omogući penzionisanje ljudima koji imaju 42 godine staža i 61 godinu starosti. Trenutno se Danci penzionišu sa prosečnom starošću od 66 godina.

Ova reforma penzionog sistema namenjena je pre svega osobama koje rade fizički teške poslove. Premijer Met Frederiksen prokomentarisao je ovu odluku rečima da “ljudi treba da odu u penziju pre nego što ih rad potpuno iscedi kako bi uživali u ostatku života, posvetili se porodici i interesovanjima kojima nisu mogli da se bave tokom radnog veka”.

Izvor: thelocal.dk

Foto: pasja1000, Pixabay

Чланак Danska planira da skrati starosnu granicu za penziju za fizički iscrpljujuća zanimanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, kompanija Gasprom dobila je dozvolu da završi izgradnju „Severnog toka 2“, odnosno da tokom realizacije ovog projekta koristi plovila u tom moru.

Da podsetimo, Severni tok je sistem gasovoda koji bi dopremali prirodni gas iz Rusije do Nemačke. On podrazumeva Severni tok 1 (od ruskog grada Viborga do nemačkog grada Grajvsfalda) i Severni tok 2 koji bi išao od ruskog Ust-Luga
do Grajvsfalda.

Radove na Severnom toku 2 izvodi kompanija Nord Stream 2, koja je zapravo u vlasništvu Gasproma. Radovi su započeti 2018. godine međutim projekat je bio “na ledu” zbog američkih sankcija. Gasovod je trebalo da profunkcioniše sredinom ove godine, ali to se nije desilo.

No, prema pisanju Sputnjika, Danska energetska agencija dala je početkom jula dozvolu kompaniji „Nord Strim 2“ da završi izgradnju „Severnog toka 2“ u svojim vodama. Žalba nije stigla do 3. avgusta, kada je istekao rok za žalbe, tako da se sada očekuje nastavak projekta.

Foto: Pixabay

Чланак Danska odobrila nastavak izgradnje Severnog toka 2 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Medikal ekspres, sastavni deo ovog robota je i jednokratna ruka koja se menja posle svakog testiranja. Ona se pravi uz pomoć 3D štampača.

Pomenuta ruka uzima bris od svakog pacijenta i stavlja ga u teglicu koja se dalje prosleđuje laboratoriji.

Na taj način medicinski radnici neće biti izloženi mogućnosti da se zaraze.

Foto: RAEng_Publications, Pixabay

Чланак Danski naučnici napravili robota koji vrši testiranje na prisustvo koronavirusa се појављује прво на Biznis i Finansije.