Pesimizam i finansije dece

Podatak da 70% ispitanih misli da će generacije koje dolaze lošije stajati finansijski u poređenju sa svojim prethodnicima, ne ohrabruje. Čak je zanimljivo i u kojim zemljama su ispitani u većem procentu pesimistični kad su tema naslednici i njihova zarada.

Japan prednjači. Po ovom istraživanju 82% ispitanih Japanaca misli da će deca biti finansijski ’lošija’. Ovo je veliki procenat i to iz zemlje koja je na samom vrhu svetskih ekonomija.

Francuzi i Italijani slede Japance i takođe su se u visokom procentu izjasnili pesmistički o budućnosti svoje dece (Francuzi 78%, Italijani 76%). Kanađani su odmah za Italijanima.

Španci, Britanci, stanovnici SAD i Australije sa 72% izjašnjenih da će deca finansijski lošije živeti, upotpunjuju ovu sliku manjka optimizma.

Ko misli da će deca živeti bolje?

Zanimljivo je da je po ovom istraživanju u Singapuru nešto bolja slika – 56% odraslih misle da će deca bolje živeti od svojih roditelja. Za njima su Šveđani (47%), Malezija (45%) i Poljska (39%).

Izraelci i Nemci takođe su podrška prognozi da će mlađe generacije lošije stajati finansijski, mada u manjem procentu u odnosu na vodeće Japance (Izrael i Nemačka 42%).

Kako je bilo prethodnih godina?

Pre četiri godine, tačnije, u godini pred pandemiju Covid19 virusom, bila je prisutna nešto veća doza optimizma. Zanimljivo je da su Poljaci pre tri godine bili gotovo sigurni da će njihovoj deci biti finansijski bolje kada budu bili poslovno aktivni (23% reklo je ’da, biće im bolje’).

Australijanci su takođe bili manje pesimistični u prethodnom periodu (58%), kao i Holanđani među kojima je prošle godine svaki drugi rekao da će deca u budućnosti stajati lošije finansijski.

Ako se pogleda sveukupna slika ovakvog istraživanja, reklo bi se da u Izraelu godinama nema mnogo odstupanja bez obzira na pandemije, krize i recesije. U odnosu na 2019. godinu, sada su Izraelci poletniji i to je jedina zemlja gde je ovo istraživanje zabeležilo porast optimizma. Tek svaki treći ispitanik misli da će deca lošije finansijski živeti u budućnosti.

Pesimizam bez obzira na sve

Zajedničko za sve države u kojima je sprovedeno ovo istraživanje je da je negativan stav vezan za finansijsku budućnost dece direktno povezan sa stavom ispitanika vezanim za ekonomiju zemlje u kojoj žive. Što je stav negativniji, to je više uverenja da će deci biti finansijski gore.

Na primer, 63% Poljaka koji su izneli negativan stav prema ekonomiji svoje zemlje veruju da će deci biti gore. A, među Poljacima koji ekonomiju Poljske pozitivno ocenjuju, njih samo 19% veruje da će naslednici živeti finansijski bolje.

Međutim, čak i u zemljama čiji stanovnici veruju u vođenje ekomonije države čiji su stanovnici, postoji mnogo pesimizma i brige za generacije koje dolaze. Japan je najbolji primer, kao i Belgija.

Od ukupnog broja Japanaca koji predviđaju lošiju finansijsku budućnost svoje dece (82%) njih čak 68% veruje svojim ekonomistima. Belgijanci takođe veruju svojoj ekonomiji, ali ne veruju u finansijski napredak svojih potomaka.

Hoće li se ovakav pesimizam realizovati ili je u pitanju samo briga odraslih za svoje potomstvo?

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li će deca živeti bolje od roditelja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Evropi će 2024. biti više ljudi starijih od 65 godina nego onih mlađih od 15, upozorila je danas Svetska zdravstvena organizacija i pozvala da se poboljšaju mere za osiguranje dobrog zdravlja u starosti.

„Do 2024. godine ocenjuje se da će populacija osoba starijih od 65 godina biti brojnija od one mlađe od 15 godina u regionu Evrope Svetske zdravstvene organizacije“, naveo je u saooštenju evropski ogranak SZO koji obuhvata 53 zemlje od kojih su neke u centralnoj Aziji.

Na svetskom nivou ovaj poremećaj će se dogoditi oko 2064. godine prema projekcijama instituta „Our World in Data“.

„Taj trend je sinonim za nove socijalne, ekonomske i zdravstvene izazove“, navodi se u saopštenju.

Na celom starom kontinentu, produženje životnog veka često je sinonim za oscilirajuće zdravlje.

Da bi se smanjio uticaj starenja stanovništva SZO poziva vlasti da pokreću mere koje će omogućiti starijim osobama da očuvaju i poboljšaju svoje fizičko i mentalno zdravlje, nezavisnost, socijalno dobrostanje i kvalitet života.

Između ostalog se preporučuje uravnotežena ishrana i fizička aktivnost najmanje dva i po sata nedeljno.

„Još intenzivnija fizička aktivnost može da smanji za 35 odsto rizik od smrtnosti uključujući sve uzroke“, naveo je SZO.

Izvor:021.rs
Foto: Pixabay

Чланак U Evropi će 2024. biti više ljudi starijih od 65 godina nego mlađih od 15, upozorila je SZO се појављује прво на Biznis i Finansije.

EU planira da ih natera da otvore svoje sisteme za kontrolu i dokažu da daju sve od sebe da njihovi proizvodi ne štete deci.

Kako se navodi, Evropska unija preduzeće odlučne korake da svojim Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) do kraja ovog meseca primora na to najveće onlajn platforme, prenosi Politiko.
Francuska traži da instaliraju sistem roditeljske kontrole koji se može aktivirati kada se uređaj uključi.

Pored toga, i Kina želi da ograniči vreme pred ekranom na 40 minuta za decu mlađu od osam godina, dok je američka država Juta uvela digitalni policijski čas za maloletnike i saglasnost roditelja za korišćenje društvenih medija.

O tačnoj vezi između upotrebe društvenih medija i mentalnog zdravlja tinejdžera se još raspravlja.

Napominje se da ovi digitalni giganti zarađuju tako što privlače nečiju pažnju i zadržavaju je što je duže moguće, ubirajući pritom novac od oglašivača.

Kako se navodi, oni su profesionalci u tome da beskrajnim skrolovanjem u kombinaciji sa periodičnim, ali nepredvidivim povratnim informacijama od lajkova ili obaveštenja, dovedu do stimulacije koje oponašaju efekat slot mašina na ljudske mozgove.

Ističe se da je ta žudnja dovoljno teška i za odrasle, a osetljivim mladim ljudima donosi realne i negative posledice: anksioznost, depresiju, lošu koncentraciju…

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Društveni mediji na mozak deluju kao slot mašine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim toga, 60% ispitanika kaže da im roditelji dozvoljavaju da neograničeno koriste internet. Većina dece je otvorila nalog lično (73%) od toga 41% dece kaže da su nalog sami otvorili pošto su imali dovoljan broj godina, dok je 32% dece otvorilo nalog lično, iako nisu imali dovoljno godina.

Čak 60% ispitanika navelo je da smatra da treba pojačati zaštitu objava na internetu koje sadrže njihove lične podatke. Istovremeno, velika većina ispitanika se izjasnila da ne zna čemu služi „politika kolačića”, odnosno, da ne zna dovoljno o tome, dok se polovina srednjoškolske dece izjasnila da ne čita „politiku kolačića”.

Sadržaj usmeren prema deci

Rezultati pomenutog istraživanja pokazali su da su deca i mladi posebno osetljiva grupa, ukazujući na potrebu prilagođavanja komunikacije toj ciljnoj grupi, u saradnji sa roditeljima i školom.

Takođe, osetljivim grupama, (nezaposleni mladi, maloletne majke sa decom, radnici, migranti i sl.), potrebna je dodatna podrška i edukacija kako bi mogli da prepoznaju povredu privatnosti i načine zaštite iste i ostvarivanje prava u oblasti zaštite podataka, navodi se u nedavno usvojenoj Strategiji za zaštitu podataka o ličnosti.

Značajan deo sadržaja na društvenim mrežama i video platformama je usmerena na decu, a to ostavlja veliki prostor za uznemiravanje i eksploataciju dece, što se mora sprečiti, navodi se u pomenutom dokumentu.

„Nepostojanje mogućnosti tačnog utvrđivanja starosne dobi najmlađih korisnika interneta, uz navođenje netačnog sadržaja prilikom kreiranja naloga za pristup neprikladnim sadržajima i socijalnim mrežama namenjenim odraslima, imaju za rezultat ne samo neselektivno prikupljanje i obradu podataka maloletnih lica od strane onih koji to ne bi smeli da čine, već i njihovu izloženost opasnostima na internetu. Nemajući samosvest o rizicima takvog ponašanja na internetu, njegovi najmlađi korisnici razmenjuju osetljive, često vrlo privatne i senzitivne sadržaje, od kojih značajan broj predstavljaju video zapisi i geotagovane fotografije na osnovu kojih, oni koji to žele, lako mogu utvrditi lokaciju lica koja se na njima nalaze, njihove dnevne maršrute, navike i slično. Nažalost, ogroman broj podataka o ličnosti najmlađeg dela populacije koji se nalaze u internetskom okruženju postavljaju upravo njihovi najbliži srodnici, nemajući predstavu o rizicima kojima ih na taj način izlažu, a ponajmanje o njihovom pravu na privatnost koje im nesumnjivo pripada“, navodi se u dokumentu.

Izvor:Sveonovcu.rs
Foto: Pixabay

Чланак Svako drugo dete koristi internet više od tri sata dnevno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ponedeljkom i sredom od 10 časova deca imaju časove plesa, dok petkom od 13.30 idu na „sportišu“. Ova tri dana su im ujedno i dani kada imaju najmanje dodatnih aktivnosti. Već u utorak „sportiša“ počinje od 9.30, časovi engleskog od 10.30, a „frulica“, odnosno školica muzike od 14 časova. Slična situacija je i u četvrtak, kada časovi engleskog počinju od pola 11, a časovi muzike od 14 časova. Ovako izgledaju dani u jednom državnom vrtiću u Beogradu, u kome rade četiri različite školice. Ali, samo za onu decu čiji roditelji sve ove dodatne aktivnosti mogu i da plate.

Mesečno to košta 7.600 dinara, više od iznosa koji se plaća za boravak dece u vrtiću. U zavisnosti od aktivnosti, ali i od „školice“, članarina je od 1.800 do 2.000 dinara mesečno, za časove koji se održavaju dva puta nedeljno, po 45 minuta do sat vremena. U grupama u vrtićima ima oko 25 a ponekad i više od 30 dece, i ako se cena pomnoži sa ovim brojem mališana, dobija se jasna računica da je posao sa dodatnim aktivnostima više nego isplativ. Naročito ako se uzme u obzir da ove školice ne plaćaju prostor, struju, grejanje, ne kupuju nameštaj niti bilo šta drugo. Sve to već ima u vrtićima gde oni drže svoje časove.

Istina, ovaj posao ima i drugu stranu, jer ne pohađaju sva deca dodatne aktivnosti, a sve češće se dešavaju i problemi sa naplatom članarine.

Šta su kriterijumi?

Na koji način, i pod kojim uslovima se bira koje će školice dodatnih aktivnosti raditi u vrtićima, bar formalno, definisano je „Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje različitih oblika i programa vaspitno-obrazovnog rada i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predškolska ustanova“, koji je tadašnji ministar prosvete Branko Ružić potpisao u julu 2021. godine. Pravilnik se sastoji iz 13 članova, i navode se formalni uslovi koje jedno pravno ili fizičko lice mora da ispuni da bi konkurisalo za dodatne aktivnosti u vrtićima.

Za početak, piše da je potrebno dostaviti naziv programa, njegove ciljeve, ali i način planiranja i vrednovanja tog programa. Važno je i da je usklađen sa osnovnim programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja, te da sagledava dete, praksu vrtića, kao i prirodu i funkciju predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U pravilniku se navodi da će pedagoški kolegijum svake ustanove vršiti procenu kvaliteta ponude i doneti konačnu odluku, i to na osnovu elaborata koje su školice dodatnih aktivnosti u vrtićima takođe dužne da podnesu.

Kako u praksi zaista izgleda biranje dodatnih aktivnosti u vrtićima, koliko tih školica može da radi u jednom obdaništu i koje uslove suštinski moraju da ispune, pitali smo nekoliko rukovodilaca predškolskih ustanova. Neki nisu želeli da razgovaraju, dok su se pojedini, kao na primer Sanja Lazović iz predškolske ustanove „Naši dani“ iz Beograda, pozvali na ovaj pravilnik i objasnili da se ova procedura poštuje, kao i da je identična u svim predškolskim ustanovama.

Ima obdaništa koja su za dodatne aktivnosti raspisivala i javne nabavke. Tako, predškolska ustanova iz Temerina je najbolje školice engleskog jezika za decu birala u postupku javne nabavke male vrednosti, a kriterijum po kome su birali ko će decu učiti engleski je najniža ponuđena cena. Osim toga, školice koje su želele da se prijave morale su da dostave nastavni plan, odnosno konkretna znanja i oblasti koje će obrađivati, ali i da njihovi predavači imaju najmanje B2 znanje iz engleskog jezika, kao i da najmanje pet godina već rade u nekim predškolskim ustanovama.

Koja je najbolja školica sporta, predškolska ustanova „Dr. Simo Milošević“ iz Zemuna je prethodne školske godine odlučivala na osnovu cene, ali i kvaliteta. Kako je navedeno u njihovoj konkursnoj dokumentaciji, „na osnovu kvaliteta i cene Ustanova vrši procenu kvaliteta ponude usluge, koja uključuje procenu primerenosti aktivnosti i sadržaja usluge namenjene deci predškolskog uzrasta u skladu sa koncepcijskim polazištima osnova programa, a na osnovu podnetog elaborata“.

I do trećine članarina nenaplaćeno

„Već 13 godina mi se prijavljujemo za držanje škola sporta u vrtićima. U Savezu imamo stručni tim, svi smo magistri sporta, i pravimo zaista detaljan plan i program šta radimo sa decom u vrtićima različitog uzrasta. To su osnove sporta sa loptom, atletika, gimnastika, ritmika i korektivne vežbe. Ali, svake godine unosimo neke novine, usavršavamo. Nisu ni deca ista sada, i pre deset godina. Primećujemo da im je koncentracija nešto slabija, disciplina na nešto nižem nivou. Zato danas naši treneri moraju da budu i animatori“, kaže za B&F Goran Vještica, predsednik Saveza za predškolski sport i fizičko vaspitanje Srbije.

Oni trenutno rade u 40 vrtića u Beogradu, a prema rečima Vještice, svi njihovi treneri koji rade sa decom su ili profesori fizičkog vaspitanja, ili kolege sa Učiteljskog fakulteta. Uz to, pre nego što odu u bilo koji vrtić, prolaze i obuku u Savezu kako se pravilno izvode vežbe i radi sa decom. Naš sagovornik dodaje da već kod petogodišnjaka može da se vidi da li je dete nadareno za neki sport i koji i da njihovi treneri na to skreću pažnju roditeljima.

„Na osnovu našeg dugogodišnjeg iskustva, oko 30 odsto dece odskače od drugih. Uz pravilan rad i vežbu mogli bi da budu veoma dobri sportisti. Ali, u njihovom uzrastu nama je pre svega cilj da zavole sport“, objašnjava Vještica.

Najveći problem im je naplata članarine. Njihova gruba procena pokazuje da u svakom vrtiću imaju dužnike, a negde to ide i do 30 procenata od ukupnog broja mališana koji pohađaju „sportišu“.

„Mi u Savezu nismo strogi i ne isključujemo decu čim njihovi roditelji ne plate. Preko leta ih zovemo i pokušavamo da naplatimo zaostala dugovanja, ali se dešava i da dete ode iz vrtića, a da se dug nikada ne naplati. Ali, nikada te roditelje nismo tužili sudu. Već znamo da je pravilo da oni roditelji koji duguju za vrtić, duguju i nama za školicu sporta“, kaže Vještica.

On ističe da nema govora o nekoj velikoj isplativosti školica u vrtićima, a da Savez ima i puno drugih projekata na kojima radi, pa srećom egzistencija im i ne zavisi od naplate članarina u vrtićima. „Naš princip je i da svako treće, četvrto dete iz iste porodice ne plaća naše časove, kao ni deca zaposlenih u vrtićima. Kad sve to saberemo sa roditeljima koji ne plaćaju redovno, zaista nema govora o nekoj velikoj isplativosti“, tvrdi naš sagovornik.

Pozorište samo za decu koja plate

Pored raznih školica plesa, glume, engleskog, sporta ili muzike, u skoro sve vrtiće, bar u većim gradovima, jednom nedeljno dolaze i dečije pozorišne trupe. I za njih se takođe raspisuje javni poziv za prikupljanje ponuda za izvođenje predstava. Tako je, pre nekoliko godina, predškolska ustanova „11. april“ sa Novog Beograda objavila javni poziv u jednim dnevnim novinama. Tražili su za svaki mesec po jedno pozorište, osim za decembar kada su bile planirane tri novogodišnje predstave.

Zainteresovana pozorišta i pozorišne trupe trebale su da dostave konkursnu dokumentaciju, i to naziv predstave, sadržaj, ali i imena glumaca i režisera, kao i cenu pojedinačne karte. Pre odluke o tome ko će biti izabran bilo je potrebno i da odigraju promotivnu predstavu. Kako su objasnili u ovoj predškolskoj ustanovi, njihova komisija će izabrati najpovoljnijeg ponuđača, i to nakon pregledane dokumentacije ali i izvedene promotivne predstave. U javnom pozivu je jasno naznačeno i da dečije predstave finansiraju roditelji, a to košta od 250 do 300 dinara.

I na kraju, deca čiji roditelji nemaju novca da plate ni dodatne aktivnosti, ni pozorišne predstave, za vreme njihovog trajanje odlaze u drugu sobu, ili drugu grupu, i čekaju dok se „plaćeni program“ završi.

Aleksandra Galić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Joel Overbeck, Unsplash

Чланак Privatne škole u vrtićima: Podela dece još „od pelena“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim što nedostatak prostora često čini skladištenje igračaka izazovnim,neke porodice jednostavno nemaju sredstava za ulaganje u skupe stvari. Paralelno s tim, svakodnevno svedočimo rastućem problemu otpada i neodržive potrošnje. Biblioteka igračaka „Leksaksbiblioteket“ u švedskom gradu Geteburgu želi to da promeni i da podstakne decu i njihove roditelje da dožive čaroliju igre kroz praksu deljenja i pozajmljivanja igračaka, knjiga i društvenih igara.

Zajedno sa decom i roditeljima, ova biblioteka igračaka prilagođava se svojim korisnicima prema njihovim željama i potrebama, što se odražava u bogatom asortimanu i radnom vremenu. Iako je primarno namenjena deci od 0 do 7 godina, ljubazno dočekuje baš sve uzraste. Ovde možetepozajmljivati raznolike igračke i dečje potrepštine, sa impresivnom kolekcijom od preko 900 artikala, koja uključuje dečje knjige, putne krevetiće i čak bicikle.

Na njihovom sajtu imate mogućnost da pregledate celokupni asortiman, rezervišete igračke, ponovno ih pozajmite i zatražite dostavu na svoju kućnu adresu. Osim toga, bibiloteka igračaka redovno organizuje različite događaje za decu, pa je preporučljivo posetiti je tokom radnog vremena, čak i ako niste član, kako biste mogli uživati u igri na licu mesta.

Pozajmljivanjem umesto kupovine

Pozajmljivanjem umesto kupovinom možete ostvariti značajne uštede, kako prostora tako i novca. Osim toga, ova opcija pruža izvanrednu priliku za testiranje interesa vašeg deteta za određenom igračkom pre nego što se odlučite za kupovinu. Možda će se igračka pokazati zabavnom samo prvih nekoliko dana. Korišćenjem ponude biblioteke igračaka izbegavate potencijalno nepotrebne kupovine i omogućavate eksperimentisanje.

Osim praktičnih prednosti, pozajmljivanjem umesto kupovinom takođešaljete važnu ekološku poruku.Učite sebe i svoju decu na konkretnom primeru kako možemo smanjiti svoj ekološki otisak putem deljenja resursa umesto putem neprestane kupovine novih stvari.

Pretplata na biblioteku igračaka nudi mesečne opcije po cenama između 4 i 9 evra, zavisno od o količine artikala koje želite da pozajmite. Pretplatu mogu sklopiti punoletne osobe, a važi za celu porodicu, bez obzira na broj dece.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Pretplata na biblioteku igračaka, pozajmljivanje umesto kupovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

, postoji jedna stvar koju možete detetu pokloniti sada kako biste poboljšali zdravlje njegovog mozga u budućnosti. Prema naučnicima, to je da ga naučite da svira neki muzički instrument.

U sklopu studije koju je sproveo Univerzitet Edinburg ljudi koji su većinu svog života svirali neki instrument imali su bolje rezultate u testovima kognitivnih sposobnosti u 70-ima i ranim 80-ima od onih koji nisu.

Veza je bila uočljiva čak i kada su se u obzir uzeli drugi faktori koji su mogli uticati na zdravlje mozga u starijem dobu, poput inteligencije ili obrazovanja.

Svi učesnici studije, njih 420, rođeni su 1936. godine u područjima Edinburga i Lotijana. Tokom odrastanja testirane su njihove fizičke i mentalne funkcije. Njih 167 imalo je iskustvo sviranja nekog muzičkog instrumenta, uglavnom tokom detinjstva ili tinejdžerskih godina, i oni su ostvarili bolje rezultate u testovima brzine obrade informacija i prostornog razmišljanja.

„Ove rezultate vidimo kao uzbudljivu polaznu tačku za dalje istraživanje o tome kako muzičko iskustvo kroz život može doprineti zdravom starenju“, rekla je dr Džudit Okli sa Univerziteta Edinburg.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Psychology and Aging“.
Ranije studije su pokazale da deca imaju koristi i od puštanja muzike dok su mala jer im to pomaže da ostvare bolje rezultate na kognitivnim testovima.

Izvor: Index.hr/021.RS

Foto: Pixabay

Чланак Koja je aktivnost najbolja za decu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uključite ih u budžetiranje

Veliki broj roditelja isključuje decu iz planiranja kućnog budžeta, iako je to najbolji način da steknu veštinu dobrog upravljanja novcem. Za početak, napravite zajedno spisak svega što je potrebno za početak nove školske godine, a onda odredite koliko ukupno možete da potrošite. Kada sve imate na papiru, krenite zajedno u kupovinu, uklapajući se u okvire zadatog budžeta. Tako kod deteta razvijate svest o tome da je novac kojim raspolažete ograničen i da morate voditi računa o tome kako ga raspoređujete da biste podmirili sve potrebe.

Razgovarajte otvoreno o poređenju

Upoređivati se s vršnjacima je u ljudskoj prirodi i počinje od malih nogu. Deca mogu osećati stid ako misle da stvari koje imaju nisu dovoljno dobre, ali to nije razlog da popuštate svakom njihovom zahtevu. Da bi bolje razumeli vaše odluke, razgovarajte o tome šta su vaši ciljevi i vrednosti kao porodice. Objasnite, na primer, da štedite za novi stan ili njihovo dalje školovanje. Recite da porodice njihovih prijatelja možda imaju sopstvene vrednosti i različit pristup novcu, koji u vašem slučaju ne važi. Imajte na umu da, držeći se čvrsto granica, dugoročno pomažete svom detetu.

Formirajte naviku štednje

Može se desiti da vaš školarac poželi patike ili farmerke brenda koji se cenom ne uklapaju u vaš budžet. Objasnite da ih ne može dobiti odmah, ali može štedeti dok ne sakupi dovoljno novca, što možda podrazumeva odricanje od nekih drugih stvari. Polazak u školu je pravo vreme i za otvaranje štednog računa.

Ukoliko imate tinejdžera koji već povremeno sam zarađuje, možete mu ponuditi da za svaki iznos koji sam odvoji za štednju, vi odvojite isto toliko za konkretan cilj kao što je novi laptop ili putovanje u inostranstvo. Kako god se dogovorite, važno je da u porodici negujete kulturu štednje kao korisnu naviku koja omogućava ispunjenje većih ili manjih ciljeva. Osnovci nižih razreda lakše će usvojiti osnovne finansijske pojmove kao što su kamata, budžet ili štednja igrajući igricu za mobilne platforme Čuvari Zmajevog blaga, koju je napravila Erste Banka u saradnji sa pedagozima.

Objasnite razliku između želja i potreba

Krenuli ste po ranac, sveske i nove patike, ali vaš osnovac se nekako izgubio između rafova sa igračkama, nakon čega počinje igra ubeđivanja zašto mu treba novi autić. Ovu neprijatnu situaciju možete iskoristiti da objasnite razliku između želja i potreba, koja će im u životu biti osnov finansijskog zdravlja i stabilnosti.

Decu od malena treba učiti šta su prioriteti. U supermarketu im objasnite da u kolica prvo idu hrana i druge osnovne potrepštine, pa tek onda slatkiši i igračke. Neka znaju da uvek mora postojati plan kako se novac koristi i da je stalno zadovoljenje želja koje ne možemo priuštiti put u dugove i brigu oko novca.

Dogovorite se o džeparcu

Novac kojim samostalno raspolaže detetu daje priliku da u praksi savlada važne lekcije iz finansijske pismenosti i uči na sopstvenim greškama. Na roditeljima je da procene koliki džeparac mogu da priušte, prilagođavajući ga, između ostalog, i uzrastu. Nije isto kada deca imaju 7 ili 15 godina. Razmislite o tome za šta je vašem detetu potreban novac i o ciljevima koje ste zajedno postavili. Postoje različite „škole mišljenja“ da li treba nagrađivati dete za obavljanje kućnih poslova. Neki roditelji se s tim ne slažu, drugi kažu da je to dobar način da motivišu dete.

Kako god odlučite, neka uslovi budu jasni, a džeparac redovan jer dete jedino tako može da nauči da planira lični budžet. Koristite svaku grešku deteta kao priliku za razgovor. Šta je moglo drugačije? Da li bi bilo novca za bioskop da se manje trošilo na sličice? Tako će naučiti da bolje raspolaže novcem i uvidi njegovu vrednost.

Imajte na umu da je finansijsko opismenjavanje stalan proces, zato budite strpljivi i dosledni u svojim naporima jer na taj način utirete detetu put ka finansijskoj nezavisnosti i uspehu.

Чланак Pet načina da naučite dete kako da raspolaže novcem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Wiener Städtische Versicherungsverein je ugostilo četiristo dece iz Centralne i Istočne Evrope u VIG Kids kampovima u Austriji.

Oko četiristo dece iz dvadeset dve evropske zemlje, a među njima i trideset troje mališana iz Srbije, nedavno je provelo dve nedelje letnjih praznika u tri VIG Kids kampa – Vienna-Strebersdorf, St. Michael im Lungau u Salzburgu i Seeboden-Carinthia.

„Oduševljeni smo što su VIG Kids kampovi ponovo aktivni ove godine, nakon pauze od tri godine zbog koronavirusa! Pozivanje dece naših kolega u Austriju iz skoro pedeset kompanija je projekat koji radimo punog srca – želimo da ih upoznamo sa vrednostima naše osiguravajuće grupe – a to su, solidarnost, međusobno razumevanje i društvena odgovornost, a na zanimljiv način i kroz igru budući da su mladi. Uvek je fascinantno videti kako deca iz različitih zemalja, uprkos jezičkoj barijeri, veoma brzo stiču prijateljstva i približavaju se jedni drugima. To pokazuje da uvek postoji način da jedni druge razumemo“, kaže Robert Lasshofer, predsednik borda Wiener Städtische Versicherungsverein, objašnjavajući motive ove izvanredne društvene kampanje.

Međugeneracijski susreti

Uzbudljivo i ispunjeno vreme imala su deca iz svih zemalja (uključujući i Rumuniju, Poljsku, Albaniju, Slovačku, Makedoniju, Srbiju, Gruziju, Tursku…) upoznajući tokom poslednje dve nedelje veličanstvene predele Austrije. Obilazak planina i glečera, putovanja i otkrivanja jezera, kao i pećina sa prirodnim formacijama od soli i minerala, razgledanje Beča, Salzburga i Klagenfurta bile su samo neke od brojnih atraktivnih lokacija u programu VIG Kids kampova. Takođe, deca su posetila domove za stare i oduševila ih svojim narodnim igrama, ali i modernim plesnim, vokalnim i akrobatskim nastupima.

“Kako želim da poboljšam svet”

Da bi učestvovala u VIG Kids kampovima, najveća međunarodna austrijska grupa za osiguranje na početku godine objavila je foto takmičenje za decu od devet do trinaest godina pod sloganom „Kako želim da poboljšam svet“. Zainteresovana deca zaposlenih su se prijavila a najkreativniji radovi nagrađeni su pozivom mladim autorima da budu gosti VIG Kids kampova 2023, koji su održani jedanaesti put ove godine.

Wiener Städtische Versicherungsverein je glavni akcionar holding kompanije Vienna Insurance Group (VIG) kojoj pripada i domaće Wiener Städtische osiguranje. Wiener Städtische Versicherungsverein podržava VIG u kulturnim i društvenim pitanjima. Pri tome pridaje veliki značaj prekograničnoj razmeni sa onim zemljama Centralne i Istočne Evrope u kojima je VIG aktivna. U okviru saradnji i inicijativa, društveno odgovorne aktivnosti, koje između ostalog stvaraju prostor i slobodu za lični i kulturni razvoj, se ciljano podržavaju.

Чланак 400 dece iz 22 zemlje je posetilo Austriju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pojam „dece s punim radnim vremenom“ ili „plaćene dece“ u Kini odnosi se na mlade odrasle osobe koje nemaju stalni posao i žive sa svojim roditeljima „za džeparac“, a sve veći broj ovakvih aranžmana izaziva poslednjih meseci žestoke rasprave u kineskoj javnosti.

„Plaćena deca“ pružaju usluge svojim roditeljima kao što su kućni poslovi u zamenu za finansijsku podršku, a u međuvremenu mogu da nastave da se dodatno obrazuju ili da traže posao. U javnosti se postavlja pitanje zašto su ovi mladi ljudi, stari između 20 i 30 godina, napravili tako nekonvencionalan izbor, posebno oni koji imaju kvalitetno obrazovanje i prestižne diplome?

Neki od njih koji rade „puno radno vreme“ kod svojih roditelja kažu da su umorni od ogromne konkurencije koja vlada u kineskim kompanijama, od predugog radnog vremena i visokih troškova koje iziskuje samostalan život u velikim gradovima. Ali za mnoge je razlog očitiji – ne mogu da nađu posao u svojoj struci i zato se vraćaju životu s roditeljima.

Tipičan radni dan „zaposlenog“ kod roditelja

Plata koju primaju za svoje usluge najviše zavisi od standarda roditelja, a kako pišu kineski mediji, najčešće se kreće u rasponu od 400 do 1.000 dolara, pri čemu su stan i hrana, naravno, besplatni.
Tipičan radni dan „plaćenog deteta“ uključuje kuvanje, kupovinu za roditelje, odlazak sa njima kod lekara ili na putovanja. Dok neki od njih pišu na društvenim mrežama kako vode idiličan porodični život, bez pritiska koji na zaposlene vrše kompanije, drugi se žale da ih roditelji i rodbina stalno kritikuju i teraju da pronađu pravi posao i da zasnuju sopstvenu porodicu.

Istraživanja koja su sprovedena o ovoj pojavi pokazuju da, ipak, većina mladih i njihovih roditelja vide ovakav aranžman kao privremen, i kao krajnje utočište kada nema drugih rešenja. Većina roditelja je stara između šezdeset i sedamdeset godina i uglavnom su dobrog zdravlja, ali ima slučajeva da dete čak mora da napusti posao i kada ga ima, kako bi negovalo teško bolesne roditelje.

Kina kupuje vreme

Slučaj „plaćene dece“ ukazuje na dva velika problema s kojima se Kina suočava, pišu lokalni mediji. Prvi je sve veća nezaposlenost među mladima, a drugi ubrzano starenje stanovništva. Ove godine je na kinesko tržište rada izašlo 11,6 miliona fakultetski obrazovanih diplomaca, dok je u julu stopa nezaposlenosti mladih od 18 do 24 godine dostigla rekordnih 21,3 odsto.

Iako se očekuje da će se ovakva situacija promeniti sa oporavkom privrede nakon dugotrajnih mera protiv pandemije, Li Jančun, profesor Fakulteta za finansije i ekonomiju u Šangaju upozorava da bi nezaposlenost mladih u Kini mogla da postane strukturni problem. Stoga on mora hitno da se rešava, ili će to postati krupan politički problem.

U međuvremenu, kinesko društvo ubrzano stari. Gotovo jedna trećina stanovništva, odnosno 400 miliona ljudi biće starije od 60 godina do 2035. godine, a mnogi od onih koji su već sada penzioneri ili će to uskoro biti, imaju samo jedno dete.

Za „decu s punim radnim vremenom“ briga o roditeljima u zamenu za platu je možda samo privremeni aranžman, ali to je kupovanje vremena za Kinu, upozorava kineski profesor, koji insistira na tome da se što pre mora tražiti odgovarajuće rešenje i za mlade i za stare generacije.

Чланак Ko su „deca s punim radnim vremenom“ u Kini? се појављује прво на Biznis i Finansije.