Putnici na letovima austrijskog avio-prevoznika, Austrian Airlines, od 12. aprila 2023. godine mogu da koriste uslugu otpremanja prtljaga na aerodrom jedan dan unapred.

Stvari se predaju na željenoj lokaciji dan pre leta, a dobijaju se nazad kada stignete na odredište, na traci za prtljag. Usluga je trenutno dostupna samo u Beču i košta od 26 evra, u zavisnosti od broja komada prtljaga i lokacije za preuzimanje.

Prijava se vrši onlajn.

Koferi, sportska oprema ili dečja kolica se mogu preuzeti kod kuće, u kancelariji ili hotelskoj sobi, a putnici sutradan nastavljaju put opuštenije bez čekanja za prijavu prtljaga. Nakon predaje, prtljag se može pratiti do ulaska u avion.

Bečki aerodrom i kompanija Austrian Airlines obezbedili su ovu uslugu u saradnji sa kompanijom Airportr Technologies LTD, koja avio-kompanijama nudi tehnološku platformu za inteligentna rešenja za prtljag.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Nova usluga otpremanja prtljaga na aerodrom jedan dan unapred се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema poslednjim procenama tržište dostave u Srbiji vredi više od 10 miliona evra.

No, šta je to što poručuju korisnici servisa dostave u Srbiji, gotove obroke ili namirnice?

“Iz našeg višegodišnjeg iskustva, a i sada nakon što smo lansirali mobilnu aplikaciju za naručivanje i dostavu hrane, među korisnicima dostave najviše je onih koji naručuju pizzu, burgere, zatim roštilj. Takođe su popularne ručno rađene sveže paste i kineska hrana. Pokazuje se da se navike potrošača mnogo ne menjaju kad je u pitanju izbor hrane, bez obzira na to da li je naručuju preko digitalne platforme ili telefonski – uvek prednjači fast food. Međutim, ono što je specifično za telefonske porudžbine je potražnja za asortimanom supermarketa, namirnicama svakodnevno potrebnim u domaćinstvu, zatim cvećem, dodacima ishrani. Iz tog razloga, Padrino proširuje ponudu na aplikaciji i na te segmente, pa će uskoro biti dostupna klasična prodavnica mešovite robe, cvećara, zdrava hrana i druge specijalizovane prodavnice – rekao je Dario Pantić, suvlasnik padrinodelivery.rs.

Pandemija koronavirusa i „zaključavanja“ dali su vetar u leđa razvoju servisa dostave, mnoge potrošače ustalila u navici da poručuju, a kod nekih stvorile takve navike. Globalno je u 2022. došlo da blagog usporavanja u određenim regionima kada je reč o dostavi gotovih obroka, što veliki igrači u ovoj industriji nastoje da kompenzuju upravo probojem na tržištu namirnica. Dario Pantić kaže da je tokom lockdown-a njihova dostava suštinski funkcionisala kao i pre vanrednih okolnosti, ali uz povećanje potražnje za 150% što je predstavljalo veliki izazov u operativnom i logističkom smislu. “To nas je ozbiljno nateralo na razmišljanje o automatizaciji poslovnih procesa i razvoju digitalnog rešenja koje bismo ponudili tržištu.”

Dostava je počela  opadati jenjavanjem epidemije

Lokalni trend rasta u potražnji usluga dostave počeo je opadati jenjavanjem epidemije i povratkom normalnih životnih uslova, a to se dodatno nastavilo s početkom ekonomske krize. E-komerc sektor je u 2022. zabeležio blagi pad na evropskom nivou, ipak predviđa se godišnji rast od 12% do 2026. godine na Starom kontinentu, a Srbija se čak kotira kao zemlja koja će prednjačiti u pogledu rasta u ovom sektoru. Imajuću u vidu podatke koje je objavila Narodna banka Srbije da je u 2022. obavljeno 42 miliona bezgotovinskih onlajn transakcija u vrednosti 1,2 milijarde evra, povoljne projekcije za e-komerc u Srbiji nisu preveliko iznenađenje.

No, bez obzira na usporavanje u samom segmentu dostave, Padrino je baš sada lansirao svoju platformu za naručivanje hrane kako kažu iz dva razloga. “Primena savremenih tehnoloških rešenja za nas je podrazumevana, standard u našem poslovanju, a prostor na tržištu u industriji dostave i dalje postoji bez obzira na nepovoljne ekonomske prilike i povratak starom životu nakon epidemije. Tome u prilog idu podaci kojima raspolažemo za područje Novog Sada i okoline. Naime, poznato nam je da dostavne službe, servisi i platforme koji deluju u Novom Sadu, izvrše 10.000 – 15.000 dostava dnevno.

Gotovi obroci se najviše poručuju

U Srbiji se gotovi obroci najčešće poručuju kada su ljudi umorni i nemaju vremena za pripremu hrane, kada se očekuju gosti u kući, no, postoje i redovne mušterije koje brige o svojim obrocima prepuštaju restoranima i servisima za isporuku.

“Korisnici koji redovno koriste servise za dostavu hrane oduševljeni su funkcijom “iznenadi me” na aplikaciji. Kada intenzivno poručujete upadate u zamku “obilja mnoštva”, od tolikog izbora na kraju se vrtite u krug. Zato smo i uveli funkcionalnost koja ljude baš iznenadi, pa se na njihovoj trpezi nađu jela i ukusi o kojima možda nisu ranije razmišljali,” rekao je Pantić.

Prilika za male, lokalne servise postoji, posebno ako su i kod aplikacije i servis razvijani baš na lokalu i krojeni baš u skladu sa potrebama lokalnih korisnika. Nije dovoljno da samo aplikacija perfektno funkcioniše 24/7 već to mora i sam servis dostave, kakav je slučaj sa njihovom, koji ne samo da je stalno dostupan, već pokriva sve delove Novog Sada. “Potencijal za rast je na terenu ipak malo drugačiji nego što statistika kaže, jer tržište može biti znatno veće nego što je projektovano ako zapravo date ljudima priliku da postanu deo tog tržišta, tako što ćete im biti non-stop na raspolaganju i tako što njihova adresa stanovanja neće biti “s one strane granice” servisnog područja,” zaključio je Pantić.

Чланак Šta najčešće poručuju Srbi preko dostave се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dabavala je u hindu jeziku naziv za osobu koja raznosi kutije. Ali za stanovnike Mumbaja, poslovnog središta Indije, ovaj termin označava mnogo više – lanac dostavljača hrane koji postoji preko 130 godina i predstavlja zaštitni znak ovoga grada. Muškarci, prepoznatljivi po tradicionalnoj kapi kakvu je nosio Mahatma Gandi i obučeni u potpuno belu odeću, jure na biciklima da bi godišnje isporučili osam miliona kutija sa sveže kuvanim ručkom iz domova kupaca u njihove kancelarije.

Reč je o veoma složenom, ali izuzetno efikasnom sistemu prikupljanja, sortiranja i brze isporuke domaćeg ručka zaposlenima, koji je uz to jako pouzdan i jeftin. Kada gladni poručilac završi sa jelom, dabavale prazne kutije ponovo vraćaju njegovoj kući.

Ova davna preteča modernih dostavljačkih lanaca je još jedan dokaz da revolucije kojima se dičimo u naše doba, često predstavljaju samo stare ideje „podgrejane“ novom tehnologijom. Sistem je uspostavio još 1890. godine Mahadeo Havaji Bače, poreklom Pars, koji je došao na ovu zamisao kada ga je jedan bankar, njegov sunarodnik, angažovao da mu od kuće donese u kancelariju ručak koji je zaboravio. Uslugu su veoma brzo prihvatili i britanski kolonizatori, a vremenom je isporuka ručka u kancelariju postala deo svakodnevnog života u Mumbaju.

Jedna greška na šest miliona isporuka!

Zajednica dabavala je svet u malom koji dobro odslikava ogromne protivurečnosti indijskog društva. Premda je reč o brzorastućoj ekonomiji, ručati svaki dan u restoranu je finansijski neizdrživo za većinu zaposlenih Indijaca. Pored toga, restorani u okviru poslovnih zgrada uglavnom nude istu vrstu jela ili hranu veoma lošeg kvaliteta. Zato je pristupačnije i zdravije jesti hranu spremljenu kod kuće.

Ove obroke obično pripremaju supruge zaposlenih muškaraca, jer u državi koja izvozi vrhunske programere, finansijske i farmaceutske stručnjake i razvija svemirske programe, mnoge žene se i dalje bave isključivo domaćinstvom. Jedna od njihovih dužnosti je da kuvaju obroke za muževe koji se preznojavaju na poslu, kako bi izdržavali porodicu. Umesto hladnog „zalogaja“ koji je pre polaska na posao pripremljen „navrat – nanos“, zaposleni jedu tek skuvani ručak od lokalnih namirnica, ukusan i izdašan.

Tipičan domaći ručak sadrži porciju pirinča, čapatija (indijski hleb), supe od sočiva, nekoliko priloga sa povrćem, salatu i desert. Onima koji žive sami, ili sa suprugama koje su takođe zaposlene, ovaj sistem dostave obezbeđuje i posebne kuhinje za spravljanje domaće hrane „kao kod mame“.

Kako dabavalama uspeva da u gradu sa preko 20 miliona stanovnika i u nepodnošljivoj gužvi dostave ručak koji se i dalje „puši“, tačno na vreme i gotovo bez greške? Naime, i sertifikat koji im je za vrhunski kvalitet dodelila Poslovna škola Harvard, potvrđuje da dabavale naprave samo jednu grešku na šest miliona isporuka! Pri tom, treba imati u vidu da ovaj elitni lanac dostave čine nepismeni, ili u najboljem slučaju polupismeni ljudi koji dolaze iz jako siromašnih seoskih porodica.

Sistem se pre svega oslanja na veoma razvijenu mrežu prigradskih železnica u Mumbaju, koje su izuzetno dobro povezane i to je razlog što je ova usluga zaživela samo u ovom indijskom gradu. Za kraće destinacije se koriste bicikli, koji su mnogo pokretljiviji od automobila i motocikala u saobraćajnoj gužvi.

Putovanje kutije za ručak

Dabavala kreće od kuće kupca gde preuzima ručak i njegova je dužnost da sakupi kutije na određenoj ruti. Potom se dostavljači sastaju na najbližoj železničkoj stanici u toj oblasti. Ako je ona nešto udaljenija, isporuka ide iz „ruke u ruku“ na tačno određenim mestima. Na stanici se kutije sortiraju i stavljaju u sanduk na osnovu kodova koji označavaju odredišta za isporuku. Ovi sanduci se zatim utovaruju u voz i šalju do železničke stanice najbliže odredištu. Po dolasku na stanicu, kutije se sortiraju prema ulici i zgradi. Nakon toga, kutije se predaju drugom dabavali, koji ih prevozi na svom biciklu i isporučuje u naznačene kancelarije neposredno pre ručka.

Zvuči neverovatno, ali ovako složen sistem funkcioniše bez upotrebe bilo kakvih tehničkih uređaja. Dabavale koriste skup šarenih kodova koji sadrže samo nekoliko slova, brojeva i simbola kao što su plus i minus, i koje dostavljači uče napamet. Postoje ukupno četiri koda na svakoj kutiji za ručak, i oni označavaju koji dabavala je odgovoran za njihovo prikupljanje i na kojoj ruti, potom do koje železničke stanice kutija za ručak treba da stigne, koji dostavljač je odgovoran za njeno preuzimanje, te tačnu adresu zgrade i sprat na koji mora da je dostavi. To znači da dabavala mora da „obradi“ mnogo informacija za kratko vreme, a ovakvi kodovi su se pokazali izuzetno delotvornim u situaciji kada je većina dostavljača nepismena.

Dabavale rade u 200 timova od po 25 ljudi, koji se pozicioniraju na striktno određenim mestima i nose istu odeću kako bi bili prepoznatljivi. Svaki tim kontroliše nadzornik koji ima najmanje deset godina iskustva u ovom poslu, jer je njegova odgovornost da rešava i eventualne probleme tokom isporuke. Ceo proces je podeljen na vremenski precizno isplanirane segmente, pa tako utovar kutija u voz, na primer, mora da se obavi za 20 do najviše 40 sekundi, zavisno od veličine železničke stanice. Da bi sve savršeno funkcionisalo, osmišljene su i posebne kutije za pakovanje ručka, koje moraju biti od nerđajućeg čelika, striktno propisanih dimenzija i sa pregradama za različita jela, koje postaju činije kada se kutija rasklopi.

Bivši kolonizatori, sadašnji donatori

Pre izbijanja pandemije korona virusa, u Mumbaju je oko 5.000 dabavala svakodnevno isporučivalo ručak za preko 200.000 zaposlenih. Dostavljači su zarađivali oko 200 dolara mesečno, ali karantini i masovni rad od kuće su desetkovali i ovaj posao i dali prednost onlajn dostavljačima brze hrane, kao što su „Zomato“, „Deliveroo“ i „Uber Eats“. Većina dabavala se vratila u svoja sela, pokušavajući da se prehrani od poljoprivrede, a oni koji su ostali u Mumbaju našli su druge poslove, kao čuvari, majstori za sitne popravke, baštovani…

Tako je ovaj sistem dostave, koji je preživeo ratove, terorističke napade, burne političke nerede na ulicama, poplave i druge prirodne katastrofe došao u opasnost da poklekne pred nevidljivim nasilnikom. Sa ponovnim otvaranjem kancelarija, oživeli su i pokušaji da se spasi dostava domaćeg ručka. Za sada se ovom poslu vratilo svega oko 1.400 dostavljača, ali zahvaljujući privatnim inicijativama i donacijama, žitelji Mumbaja se nadaju da će se ova tradicionalna delatnost, svojstvena samo njihovom gradu, ponovo zahuktati.

U međuvremenu, i davale su morale da se prilagode drugačijem vremenu. Formirano je njihovo udruženje, a pojedini stručnjaci dobrovoljno obučavaju dabavale da koriste mobilne telefone i druge neophodne tehnologije. Udruženje je otvorilo „kuhinju u oblaku“, koja preko interneta nudi raznovrsne domaće obroke tokom radnih dana i aplikaciju za dostavu, uz mogućnost popusta i do 25% na pojedine porudžbine.

Zanimljivo je da je među donatorima za „spas indijskog ručka“, najviše novca obezbedio predstavnik nekadašnjih kolonizatora, britanska HSBC banka, koja je udruženju dabavala poklonila dva miliona dolara. Možda se pokaže da će posao koji je nastao zahvaljujući narudžbini jednog bankara, sada i od propasti spasiti bankari, za koje smo navikli da uzimaju a ne da poklanjaju novac.

Marina Vučetić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Dennis Jarvis, Wikipedia

Чланак Elitni lanac nepismenih dostavljača hrane u Indiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se ne ispoštuju obaveze propisane su visoke novčane kazne, koje su pooštrene u odnosu na ranije važeće zakonsko rešenje.

Kako je Nova ekonomija pisala krajem prošle godine, privrednici u Srbiji koji pripadaju grupi mikro preduzeća dužni su prema Zakonu o arhivskoj građi da arhiviraju dokumentaciju, čak i u slučaju da u svojim knjigama nemaju druge papirologije osim potvrda o transakcijama.

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podnelo je inicijativu i poslalo dopis Ministarstvu kulture i informisanja da se mikropreduzeća izuzmu iz primene Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, jer taj propis predstavlja bespotrebno opterećenje mikro firmi usred krize.

Preduzetnici su već izuzeti iz primene ovog Zakona, dok propis važi za mala preduzeća koja su inače u sistemu PDV-a. Od Ministarstva kulture i informisanja nismo dobili odgovor na pitanja koja smo poslali na ovu temu u decembru 2021.

Privrednici kao arhivatori

Boban Stamenković, vlasnik firme Marcoil doo, koja se bavi trgovinom industrijskih i motornih ulja (naftnim proizvodima) kaže da je primena Zakona o arhiviranju veliko opterećenje za njegovo preduzeće i da nemaju zapise koje je potrebno arhivirati.

“Za nas je arhiviranje veliki trošak, trebalo bi da plaćamo 500 evra godišnje i da zaposlimo radnika koji bi se samo bavio papirologijom. Ali, mi i nemamo dokumenta za arhivsku građu, sve što imamo su standardna dokumenta koja su dostupna u APR-u ili bankarska rešenja i izvodi. Šta mi da arhiviramo? Nemamo arhivske spise a nameće nam se još nešto da plaćamo pored svih poreza i taksi koje plaćamo državi”, kaže Stamenković za Novu ekonomiju.

Milena Amon, zastupnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, kaže da su inicijativu podneli zato što nema suštinske razlike između preduzetnika koji su izuzeti iz primene i mikro preduzeća koja zapravo i nemaju arhivske predmete.

Koja je svrha ovog zakona

Dokumentarni materijal kod preduzetnika i mikropreduzeća svodi se na javno dostupne podatke preko APR-a, kako ona kaže, takođe i na finansijske izveštaje koji su javni. Takođe, postoji, i dokumenatcija u vezi sa zaposlenima kojoj svaki zaposleni može pristupiti preko Croso sistema, na sopstveni zahtev.

„Zbog toga smatramo da je ovo bespotrebno opterećenje malih privrednika i to usred krize i suprotno Strategiji digitalizacije, koja ima za cilj da pojeftini procedure a ne da ih zakomplikuje i poskupi. Ovaj zakon treba da se odnosi samo na one koji poseduju arhivsku građu u smislu imovine od kulturnog značaja kao kao što su umetničke slike i autorska prava od javnog značaja”, kaže Amon.

Prema njenoj oceni, nije jasno koja je svrha ovog zakona da se primenjuje za privrednike koji nemaju važne zapise od kulturne i istorisjke vrednosti.

“Trošak izrade akata, lista, podnošenje arhivu, od oko 500 evra pored količine ostalih diskutabilnih nameta ogroman je udar na domaće privrednike u vreme krize”, kaže Amon.

Milionske kazne

Usled preopterećenja procedurama, porezima i ostalim nametima, kako ona napominje, mali privrednici ugase preduzeća i prelaze na crno tržište, što je pogubno po ekonomiju i zaposlene u privatnom sektoru.

„Pored svega toga, ovaj zakon podrazumeva nelogične kaznene odredbe i do dva miliona dinara za neusklađivanje sa propisom i to ne uzimajući u obzir princip srazmernosti ni ekonomsku moć preduzeća“, kaže Milena Amon.

Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se menjao nakon više od dve decenije u Srbiji, uvedene su nove obaveze za sve institucije i privrednike koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, firme).

Pravnici navode da je važno razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe. Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru i takav materijal nije neophodno trajno čuvati, a rokove čuvanja određuje ustanova ili firma čijim radom nastaju takvi materijali.

Prema objašnjenju stručnjaka, arhivska građa predstavlja specifičnu vrstu dokumenata koji imaju kulturni, društveni i istorijski značaj i koja moraju trajno da se čuvaju. Takve važne spise institucije podnose nadležnom arhivu na čuvanje.

Prvi put ovim Zakonom uvodi se mogućnost stvaranja i čuvanja arhivske građe u elektronskom obliku, koja će morati da se čuva u skladu sa propisanim elektronskim čuvanjem dokumenata.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Rok za privrednike do 30. aprila, da dostave arhivske spise nadležnom Arhivu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U zavisnosti od toga idete li po hranu ili ona stiže do vas, zavisi i iznos računa. I logično, jer usluga dostave košta. Ali gde je logika, pitaju se potrošači, kada im restoran isti proizvod naplati različito – za jedan hamburger dve cene.

Potrošači  se žale na tu razliku u ceni

– Potrošači su se žalili na tu razliku u ceni, dakle jedna je cena kada se hrana kupi u restoranu direktno, a druga je cena kada se poruči preko nekog od tih dostavljača, ta cena bude veća, plus potrošač na to plati i dostavu, i eventualno onu naknadu za loše vreme – kaže Dejan Gavrilović iz Organizacije potrošača „Efektiva“.
Loša ili dobra poslovna politika, tek izgleda da neki restorani reklamu na aplikaciji za dostavu svale na teret potrošača.

– Neko objašnjenje bazirano na nekim našim nezvaničnim saznanjima se odnosi na to da dostavljač naplaćuje uslugu dostave i od potrošača i od restorana od kog je preuzeo hranu, pa da bi restoran nadoknadio to što plati dostavljaču on zato uvećava cenu, ako ide dostava preko tih poznatih aplikacija za dostavu – kaže Gavrilović.
Iz jedne takve kažu da je kod manjeg broja restorana uočeno da im je hrana skuplja kada se poručuje preko aplikacije nego u objektu.

– Aplikacija je posrednik između restorana i krajnjeg korisnika i samim tim svi restorani samostalno odlučuju šta će biti na platformi za dostavu, kakve će imati cene, samu ponudu, meni oni biraju i oni odlučuju o tome – ističe Sandra Luković iz kompanije za dostavu hrane „Volt“

Prema njenim rečima, postoji određen procenat koji platforma mora da naplati za svoje usluge, pošto su tu uključeni i oglasni prostor, partneri, kuriri koji dostavljaju hranu, tako da aplikacija uzima svoj procenat, ali to nije, kako kaže, nešto što bi trebalo da utiče na povećanje cene u samim restoranima.

Moguća kazna – nezadovoljstvo potrošača i loša reklama

Krše li neki propis oni koji cene podignu?

– To jeste u skladu sa Zakonom, jer vama različiti kanali prodaje daju mogućnost da različito definišete cenovnik. Sa aspekta etike poslovanja, ne sa aspekta zakonitosti, bilo bi jako dobro da restoran prikaže svojim potrošačima razliku ukoliko ona postoji, ukoliko jedete u restoranu ili ukoliko poručujete preko platforme – kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Takav model će, navodi, dovesti do jasnog odlučivanja potrošača, neće biti obmanjivanja i vi ćete imati fer odnos.

I ono što piše pažljivo čitajte, jer na prvi pogled može biti primamljivo, već na drugi – ne.

– Ono što nije dobro i što ne bi bilo u skladu sa Zakonom, to je da ako putem platforme imate određene promotivne akcije, tipa da naručivanjem u tom restoranu putem platforme imate neki popust i ako su u tom slučaju cene opet više nego u restoranu, to bi se moglo smatrati prevarnim oglašavanjem i obmanom potrošača – rekao je Malinović.

Takve stvari, napominje, ne smeju da se dešavaju, a bilo je i takvih slučajeva.
Od mogućih kazni, najveća može da preti od nezadovoljnog potrošača, jer njegovo iskustvo postaje loša reklama.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Ko kome i kakav račun se ispostavlja prilikom dostave hrane preko aplikacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve je više platformi koje opslužuju na desetine hiljada korisnika a da imaju veoma malo zaposlenih. Ove kompanije imaju neku vrstu ugovora sa svojim radnicima, ne nudeći im osnovna radna prava, i angažujući ih “s vremena na vreme”, odnosno kada radniku i poslodavcu odgovara. Problem s takvim načinom rada je taj što ovi ljudi nemaju prava na plaćeni odmor, bolovanje i sl.

EU međutim planira da ispravi ovu grešku. Ona će pokušati da čvršće reguliše rad ovih kompanija tako što će ih primorati da svoje radnike klasifikuju kao zaposlene koje moraju platiti onoliko kolika je propisana minimalna zarada u datoj zemlji. Ako zakon prođe, pomenute platforme će morati da obezbede svojim zaposlenim i plaćeni odmor, ali i doprinose za penziju.

Propisi koji su u pripremi zahtevaju i veću transparentnost u poslovanju ovih kompanija. Na primer da javnosti bude poznato kako rade njihovi algoritmi za nadzor i evaluaciju radnika i postavljanje zadataka istima, koje je ponekad teško ispuniti.

To je prethodno pokušala da uradi savezna američka država Kalifornija ali ovaj pokušaj se završio neslavno.

Foto: Pixabay

Чланак EU planira da unapredi radna prava zaposlenih u “gig ekonomiji” се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Podaci Agencije za privredne registre jasno ukazuju da su se preduzetnici tokom 2020. najviše odlučivali da pokrenu biznis registrovan za pretežnu delatnost pod šifrom: restorani i pokretni ugostiteljski objekti. U minuloj godini registrovano je ukupno 29.810 novih firmi, a njih čak 1.786 je iz oblasti dostave hrane”, kaže Miloš Turinski sa internet-portala „Poslovi Infostud“ i dodaje da zato ne čudi što raste i tražnja za radnicima u ovoj delatnosti. Osim tri velike kompanije koje su konstantno u potrazi za dostavljačima, tu su i ugostiteljski objekti koji su pokrenuli sopstvene službe dostave.

Kako stići do 200.000?

Često se u oglasima mogu naći ponude poput ove: “Plata 70.000 dinara, sa vašim autom, skuterom ili biciklom. Gorivo plaćeno”. Međutim, dostavljači mahom rade i prekovremeno pa njihove zarade prelaze ovu brojku.

“Plate koje se nude zapravo su povezane sa količinom posla, a poslodavci naglašavaju da mogu da se zarade i dve prosečne plate u Srbiji, pa čak i 200.000 dinara mesečno”, kaže sagovornik Blica.

Međutim, da bi neko zaradio 200.000 dinara, što je maksimum o kom se govori kada je kurirska plata u pitanju, potrebno je najmanje 300 sati rada mesečno, a često i mnogo više. Većina zarađuje u proseku 100.000, a iznosi zavise od kompanije, broja radnih sati i vrste vozila.

Da ova zarada nije laka, svedoči činjenica da su konstantno na saobraćajnicama, bez obzira na to kakvi su vremenski uslovi, ili saobraćajni špic. Takođe, treba imati u vidu da dostavljači ponajviše koriste sopstvena vozila pa im deo zarade odlazi i na njihovo održavanje, budući da su prilično izraubovana.

Ko sve radi u ovoj industriji?

Među dostavljačima ima različitih ljudi, najčešće starosti od 20 do 63 godine, različitog obrazovanja, i uglavnom muškog pola. Žene su u ovom poslu izuzeci.

Većina intervjuisanih za ovaj posao ima između 30 i 40 godina – podatak je studije „Pakleni vozači“. – Mlađi češće rade nepuno radno vreme koristeći bicikl, a sredovečni svoj automobil, sa punim radnim vremenom. Ima pravnika, muzičara, penzionera, zanatlija, turističkih radnika… Većina govori engleski, a pojedini i druge jezike. U proseku se na ovom poslu zadržavaju šest meseci.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koliko zarađuju dostavljači? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do ove računice je Centar za istraživanje javnih politika došao na osnovu podataka da u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane, da oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i da dostave prosečno vrede oko 1.300 dinara.

Iznoseći ostale podatke dobijene istraživanjem Centra u ovoj o oblasti, Ljubivoje Radonjić je naveo da se najviše naručuje brza hrana, za čiju pripremu nije potrebno mnogo vremena kao što su pice, burgeri, testenine.

„Naši ispitanici kažu da poručivanjem ovakve vrste hrane žele da počaste sebe nakon napornog radnog dana ili da obraduju ukućane ili goste“, rekao je Radonjić.

Hranu više poručuju žene nego muškarci

Naveo je da hranu više poručuju žene nego muškarci. Kada je reč o uticaju pandemije na ovo tržište, istakao je da je on veliki, pošto je 20 odsto ispitanika reklo da je u martu i aprilu prošle godine, dakle za vreme vanrednog stanja, prvi put počelo da koristi aplikacije za dostavu.

„Tu je veliki udeo i ostalih korisnika, preciznije 38 odsto tzv. starih korisnika, koji su aplikacije koristili i pre pandemije i koji su rekli da su tokom lokdauna češće koristili aplikacije za dostavu“, istakao je Radonjić.

Spisak roba koje se mogu poručiti putem aplikacija je ograničen, a sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS) Marjan Stojanović je vezano za to, naveo da je u PKS razgovarano kako lekovi koji se ne izdaju na recept mogu da se naruče.

„Ne mogu da se naruče ni medicinska sredstva, kao što je recimo toplomer“, ukazao je on.

Ukazano je i na nedefinisan radno pravni položaj dostavljača hrane odnosno kurira. Vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Bojan Urdarević je istakao da naše radno zakonodavstvo ovu tematiku ne definiše i ne poznaje.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Tržište dostave hrane vredi oko 10,8 miliona evra mesečno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Biltena zakon je usvojen nekoliko nedelja nakon presude suda u Barseloni protiv Deliveroo-a, prema kojoj onlajn platforma mora za svojih 748 angažovanih dostavljača da uplati socijalno osiguranje u ukupnom iznosu od 1,3 miliona evra. Sud je naime utvrdio da ovi ljudi nisu samozaposleni, već da rade za Deliveroo.

Da podsetimo, nešto slično je pokušavala američka država Kalifornija – da primora platforme za naručivanje prevoza Uber i Lift da svoje uposlenike tretiraju kao zaposlene a ne kao nezavisne ugovarače posla. Jer, kao nezavisni ugovarači posla oni nemaju nikakva prava koja imaju osobe u radnom odnosu. Ipak, u SAD se nije u tome toliko odmaklo kao u Evropi, gde je Španija ovu delatnost već zakonski regulisala. Doduše, ovaj proces nije tekao glatko – bunile su se i platforme ali i dostavljači koji su izašli na ulice da protestuju, iz straha da bi novi zakon mogao uticati na njihove prihode u ovim nesigurnim vremenima.

Ovo što se dešava na Pirinejskom ostrvu mogao bi biti samo početak. I Evropska komisija je nedavno pokrenula konsultacije o pravima osoba koje rade za ovakve platforme, sa ciljem da reguliše njihov rad. Međutim, postoji indicija da bi evropski zakon mogao biti naklonjeniji platformama od španskog, zbog čega sada sindikati vrše pritisak na EU da uspostavi pravni okvir poštujući elementarna radnička prava poput – adekvatnih zarada, socijalne zaštite (plaćenih godišnjih odmora, bolovanja i naknada za nezaposlenost) i kolektivnog pregovaranja putem sindikata.

Izvor: Bilten

Foto: Pixabay

Чланак Španija zakonski regulisala radni odnos dostavljača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Budući da su Sjedinjene Američke Države na pragu sezone praznika, kada obično trgovine beleže veliki promet, logično je bilo pretpostaviti da je ovo razlog angažovanja još radne snage. Međutim, iz Amazona kažu da to sada nije slučaj.

Ovaj put pokretač zapošljavanja je – pandemija korona virusa. Naime, kako su bili primorani da više vremena provode u kući, ljudi su se masovno okretali naručivanju robe preko interneta. Zato je Amazon tokom aprila i juna zabeležio rekordne profite.

Američki tehnološki gigant je odlučio da zbog velikog interesovanja potrošača, osim zapošljavanja novih radnika, u svoje poslovanje uvede i dronove, koji će vršiti dostavu u manje naseljenim područjima.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Amazon planira da zaposli još 100.000 radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.