Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

Problemi su skoro isti u svim zemljama u regionu

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.

Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Saradnja fiskalnih i monetarnih vlasti

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.
„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Ograničavanje cena struje  je fiskalno preveliki trošak

Na primer jedna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.

„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.
Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

Kamatne stope kada idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.
Zašto se manje razmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

Potrebna je široka politička podrška, a u regionu malo gde imate stabilnu vlast koja može to da uradi“, ocenio je Damjanović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Šta izabrati borbu protiv inflacije ili protiv recesije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država se ni sama ne pridržava zakonskog roka od 60 dana za plaćanje, koji je sama propisala kada posluje sa firmama i pojedincima, pa oni plaćanje najčešće mogu da očekuju nakon više od četiri meseca.

Sagovornici Danasa tvrde da firme nastavljaju da posluju sa državnim ustanovama i javnim preduzećima i pored toga, jer u državi ipak imaju pouzdanog partnera. S druge strane, razloge za ovakvu visinu duga kao i kašnjenja u isplati, stručnjaci vide u lošem planiranju i upravljanju finansijama, ali i visokoj i nekontrolisanoj korupciji.

Nasleđeni problem i praksa koja već godinama unazad traje

– To nije ništa novo i traje već duže vremena, a najveći problem je što usporava privrednu aktivnost i stvara probleme u likvidnosti. Firme pristaju na to jer nemaju izbora, a sa druge strane, država koliko god da joj dugo treba da izmiri obaveze, ona je relativno pouzdan platiša. Pre ili kasnije, te dugove ćete naplatiti. Jednostavno, to je nasleđeni problem i praksa koja već godinama unazad traje – kaže za Danas Mihajlo Đukić sa Instituta ekonomskih nauka.

On napominje da visina tih dugovanja nije tolika da bi bila osnovni razlog za dalja spoljna zaduživanja države.

– Međutim, treba pogledati podatke o trendovima, ali mi se čini da taj iznos nije trenutno veći nego što je bio prethodnih godina – kaže on.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, navodi više razloga ovakvog stanja državnog duga prema trećim licima.

– Najmanje su dve grupe razloga za to. Najpre loše finansijsko upravljanje i planiranje od strane javnih preduzeća i državnih organa povodom ispunjavanja svojih obaveza prema trećim licima. Morate unapred znati, imati rezervna sredstva za slučaj nekih iznenadnih nepredviđenih troškova – napominje Drašković.

Struktura i opravdanost pojedinih troškova

S druge strane, niko na pravi način ne kontroliše državne institucije o strukturi i opravdanosti pojedinih troškova.

– One nikome ne polažu račune za način ugovaranja i iznose obaveza koje imaju prema trećim licima. Opšte poznate su, ne samo za vreme ove već i prethodnih vlasti, „naduvane“ fakture, neodgovornost i transfer novčanih sredstava iz državnih u privatne tokove. To znači: dogovoreni dobavljači, cene se povećaju, na taj način se izvrši pranje novca, niko to ne kontroliše. Državna revizorska institucija kontroliše samo formalno, zakonski okvir, da li je postojala odluka, plan, ugovor. Ali ne kontrolišu, niti imaju mehanizam kontrole, da li neka usluga ili dobro koje je isporučeno državnoj instituciji, ima opravdanu i konkurentnu cenu, tim pre što je sada sistem javnih nabavki više forma nego suština. To je mehanizam otvorenih slavina za igranke, na koji najbolje ukazuje promena ključnih dobavljača u velikim javnim preduzećima i ustanovama, nakon promene vlasti. To je jasan indikator te „igranke“. Nemamo mehanizam kontrole cena i kvaliteta usluga. Naravno, postoje hitne intervencije, pogotovu u zdravstvu, onda nemate vremena, veća je šteta za zdravstveni sistem da ne kupite nego ako kupite po višoj ceni, kada je nenadana situacija. To je suština, ali istovremeno i kompletan mehanizam koji je postao navika u ovoj zemlji – objašnjava Drašković.

Pita da li je neko, nakon nedavne promene vlasti u Beogradu, saopštio tajni podatak koliko je koštao spomenik Stefanu Nemanji.

– Koliko još imamo stvari vezanih za javni gradski prevoz, za investiranje u opravku puteva, za gradnju velikih infrastrukturnih objekata, a da ne znamo koliko su koštale. Da li bi u nekakvoj normalnoj konkurenciji kilometar autoputa, na pogodnim terenima, trebalo da iznosi 12 ili 14 miliona evra – pita Drašković.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Država se ni sama ne pridržava zakonskog roka od 60 dana za plaćanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državne garancije na kraju prošle godine bile su 248,3 miliona evra manje – 1,38 milijardi evra, što je bilo 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Istovremeno, ove indirektne obaveze državne kase činile su 4,5 odsto ukupnog javnog duga.

Rate se iz budžeta vraćaju ukoliko javna preduzeća to nisu u stanju. Zato su izdate garancije fiskalni rizik srpskih finansija, pa se njima bavi i Fiskalna strategija.

– Učešće ovih obaveza u javnom dugu je na približno istom nivou i u tekućoj godini, te na kraju marta 2022. godine one čine 5,3 odsto ukupnog javnog duga – stoji u ovom dokumentu.

– Ukupna otplata glavnice po osnovu garantovanih kredita u 2021. iznosila je 11,3 milijardi dinara, od čega 7,7 milijardi utiče na deficit. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država, povećava ukupne potrebe za zaduživanjem. Plan otplate po osnovu garancija za ovu godinu iznosi 20,6 milijardi dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 15,2 milijardi dinara.

U Fiskalnoj strategiji se dalje ističe da je ograničeno izdavanje novih garancija.

Zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti

Izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. Zakonom o budžetu Srbije za 2022. planirano je izdavanje garancija najviše do 146,6 milijardi dinara, i to za kredite namenjene realizaciji infrastrukturnih projekata.

Kada se posmatra stanje duga javnih preduzeća, prema izdatim garancijama, najveće su obaveze „Srbijagasa“. Javne finansije „obezbeđuju“ 443,7 njihovog, a u slučaju „Elektroprivrede Srbije“ 371,6 miliona evra vrednog duga. „Putevi Srbije“ duguju 240,5 miliona evra, za koje garantuje država. Budžet je rezerva u slučaju da „Železnice Srbije“ ne vrate 129 miliona evra obaveza. „Infrastruktura“ je u obezbeđenom kreditu od 58,9, „Srbija voz“ 91,5 miliona evra. Obaveze „Srbija karga“, iza kojih je državna kasa, iznose 36,7 miliona evra. Uz garanciju Srbije zajme i gradovi i opštine. One bi trebalo da vrate 177,1 milion evra.

Od njih zavisi i porez

Državni budžet na više načina zavisi od poslovanja javnih preduzeća.

– Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje javnih preduzeća – ističe se u Fiskalnoj strategiji.

– Najveći, ali ne i jedini, jesu državne garancije date za kredite javnih preduzeća.

Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koji uplaćuju u budžet.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Budžet najbolji garant duga za javna preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Opomene su im stigle elektronskom poštom od firme LimundoGrad koja je vlasnik platforme za onlajn trgovinu Limundo. U njima se navodi da su ovom sajtu dužni određeni iznos i da će ova kompanija, ukoliko ga ne plate, pokrenuti izvršno-sudski postupak radi prinudne naplate. Kod većine onih koji su objavili fotografiju opomene taj iznos se kreće između 20 i 70 dinara, mada se u medijima može pročitati da ima i dugovanja koja se mere hiljadama dinara.

Zbog negodovanja javnosti, Limundo se oglasio na svom fejsbuk nalogu pojasnivši da su u pitanju dugovanja nastala iz korišćenja portala Limundo.com i Kupindo.com, iz provizija za uspešno završene aukcije, prodaju, promotivne opcije i slično, po aktuelnom cenovniku na dan nastanka zaduženja. U pitanju su, kažu oni, potraživanja dugovanja bez obračunatih zateznih kamata.

Telegraf prenosi da su se nezadovoljni građani javljali i Udruženju potrošača Efektiva koje navodi da na mejl dopis, upućen građanima, nije moguće odgovoriti.

„Proverom na sajtu NBS, utvrđeno je da je račun za uplatu dugovanja stvaran i pripada ovoj firmi, što znači da se ne radi o lažnom predstavljanju. Na internetu smo pronašli mejl kontakt ove firme spajalica@limundo.com, na koji smo uputili pitanje o osnovanosti ovakvog načina obraćanja građanima, potraživanja, vremenu nastanka, kao i pitanje zašto do sada nisu preduzimali ništa, s obzirom na to da su neka potraživanja stara po 7-8 godina“, navodi Efektiva, čiji pravnici smatraju da bi ovakva potraživanja trebalo da zastarevaju posle tri godine.

Foto: Pixabay

Чланак Zašto Limundo preti tužbama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupan novčani iznos zbog kojeg su ove firme stavljene u blokadu je do početka ovog meseca iznosio više od 218,6 milijardi dinara. Statistika Centralne banke pokazala je da svoje obaveze, do poslednjeg dana aprila, nisu mogla da ispune 27.362 pravna lica, što je oko 60 odsto ovih dužnika i 13.910 preduzetnika.

– Ukupna blokada pravnih lica iznosila je 207.233.300.125,25 dinara a preduzetnika 11.386.812.043,31 – kažu u NBS. – Tako su pravna lica napravila dug od oko 80 procenata, a preduzetnici nešto više od 20 odsto.
Čak 70 procenta ukupnog duga napravile su firme koje su preko tri godine u blokadi.

– Zamrznut račun više od 1.080 dana, odnosno tri godine ima 16.423 dužnika, sa ukupnim iznosom od oko 155,9 milijardi – kažu u NBS. – Od toga je 15.770 pravnih lica, čija je ukupna blokada više od 154 milijarde i 653 preduzetnika sa blokadom 1,8 milijardi dinara.

Poslednja statistika je pokazala da se ukupna blokada na kraju prošlog meseca smanjila za 8.769.059.954,10 dinara za godinu dana. Gledano u odnosu na kraj prošle godine, 100 firmi je trenutno više u blokadi, a za oko 1.000 iznad broja na kraju 2020. godine. Račune „pod ključem“ polovinom 2019. imalo je čak 57.008 firmi i preduzetnika. Od njih je pokušano prinudno da se naplati čak 318 milijardi. Posle pola godine broj blokiranih kompanija je pao na 27.705, a preduzetnika na 17.958, dok je njihov „minus“ bio 241,6 milijardi.

Brisanje

Neprekidna „rampa“ na računu duža od dve godine nije povod da se automatski brišu preduzeća iz registra. Ona se iz evidencije uklanjaju uglavnom iz drugih razloga. Agencija pokreće postupak prinudne likvidacije najčešće kada društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje u predviđenom roku.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U blokadi je u aprilu bilo 41.271 preduzeće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski sud za ljudska prava definiše dom kao fizički ograđen prostor gde se odvija privatni i porodični život. Reč je o prostoru sa kojim je određeno lice ostvarilo dovoljno jaku i trajnu povezanost, bez obzira da li boravi u njemu zakonito ili ne, te da li koristi te prostorije u svojstvu vlasnika ili zakupca. Dakle, Evropski sud u svojoj praksi postojanje dovoljno jake i trajne veze procenjuje na osnovu konkretnih okolnosti određenog slučaja, a ne valjanosti pravnog osnova, kaže za B&F advokat Boško Knežević.

Hrvatska je jedina država u regionu koja je svojim Ustavom i zakonom zaštitila pravo na dom. Prema njihovom Zakonu o izvršnom postupku, izvršenje novčanog potraživanja se ne može sprovesti na jedinoj nekretnini u kojoj stanuje izvršni dužnik, ukoliko je ta nekretnina nužna radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba dužnika koji ne obavlja privrednu delatnost, kao i osoba koje je po zakonu dužan izdržavati.

„Izvršenje na nekretnini u Hrvatskoj je ograničeno u smislu dugovanja, te ukoliko glavnica dugovanja ne prelazi iznos od 40.000 kuna, odnosno oko 5.300 evra, nije moguća prinudna naplata na nekretnini dužnika, osim u specifičnim slučajevima zakonskog izdržavanja i naknade štete nastale krivičnim delom. Takođe je ostavljena mogućnost da sud odbije izvršenje i ukoliko je glavnica veća od 40.000 kuna, ako sud oceni da bi prodaja nekretnine narušila pravičnu ravnotežu između interesa dužnika i poverioca”, objašnjava naš sagovornik.

Kako je u Srbiji

Što se tiče Srbije, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine propisano je da je javni izvršitelj dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja. „Ukoliko postoji samo jedno sredstvo i predmet izvršenja iz kog se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca, na primer nepokretnost u kojoj izvršni dužnik stanuje, načelo srazmere se ne primenjuje, te u tom slučaju kao jedini način namirenja duga ostaje prodaja nepokretnosti”, navodi Knežević.

Zakonodavac je jedinu nepokretnost dužnika zaštitio od prodaje u slučaju potraživanja po osnovu komunalnih usluga, ali samo u jednom slučaju – ako ova dugovanja, odnosno glavnica, ne premašuju 5.000 evra. Pravac u kome bi zakonodavac mogao da razmišlja o dopuni regulative je član 164 Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kom se navodi da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari. „Na taj način se ukazuje na nameru zakonodavca da zaštiti jedini izvor prihoda zemljoradnika, a što bi svakako zakonodavac trebao da primeni i na jedini dom”, ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da ukoliko dug nije vezan za komunalne i srodne delatnosti, a uz to je prodaja nepokretnosti i jedino moguće sredstvo izvršenja, ne postoji prepreka da izvršitelj proda nepokretnost da bi se namirio dug. „Tako je moguće da i za manja dugovanja izvršitelj proda jedinu nepokretnost, koja može vredeti neuporedivo više u odnosu na dug”, ističe Knežević.

Šta kažu međunarodne konvencije

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, i da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava, „sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih“.

„Shodno razvijenoj praksi Evropskog suda, mešanje će biti dopušteno ako je zakonito, usmereno na ostvarenje legitimnog cilja i neophodno u demokratskom društvu. Mešanje je nužno ako se isti opravdani cilj ne može postići primenom blaže mere, ako postoji neodložna društvena potreba, te ako je mešanje srazmerno toj potrebi. Navedena srazmernost se jasnije definiše ‘testom proporcionalnosti’ koji država treba da sprovede radi provere da li je pravo na dom povređeno u konkretnom slučaju“, objašnjava naš sagovornik.

Naime, testom proporcionalnosti mora da se odgovori na sledeće pitanje: da li je zaista neophodno da se u dom podnosioca (u njegovu kuću, stan, poslovni prostor, vikendicu ili drugi prostor) država meša (iseljenjem, pretresanjem, nadzorom i snimanjem komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava i sl.) ili legitimni cilj (zaštita prava drugih, bezbednost zemlje itd.) može da se ostvari i nekom blažom merom?

„Prilikom donošenja odluke o rezultatu testa proporcionalnosti, Evropski sud dopušta nacionalnim sudovima široko polje slobodne procene, smatrajući da su oni znatno kvalifikovaniji od njega da procene lokalne prilike i suprotstavljene interese, ali je izuzetno važno da samo sprovođenje, kao i rezultat testa, budu odgovarajuće obrazloženi u samoj odluci”, ukazuje advokat Knežević. Obaveza sprovođenja testa proporcionalnosti posebno je, kaže, važna u parnicama koje se vode po tužbi vlasnika nepokretnosti protiv držaoca iste za iseljenje iz date nepokretnosti.

Kako je rešen problem prinudne naplate

„Kada se radi o samom postupku prinudne naplate, nije mi poznato da je jedina nekretnina vlasnika negde u potpunosti izuzeta od prinudne naplate i postupka izvršenja bez ikakvih uslova“, ističe naš sagovornik. On pojašnjava da najveći broj država u načelu dozvoljava izvršenje i na jedinom domu, ali praksa ESLJP je jasno definisala obavezu država da u svakom pojedinačnom slučaju imaju u vidu načelo srazmernosti.

„Smatram da se sudska praksa u većini evropskih država ujednačava, te sada imamo veliki broj presuda po istaknutom prigovoru ‘prava na dom’ koje ukazuju da je to pravo zaista pretežno u odnosu na pravo poverioca na naplatu dugovanja”, objašnjava Knežević.

To ilustruje primerom iz prakse. Reč je o presudi u predmetu Vaskrsić protiv Slovenije. Podnosilac predloga je državljanin Slovenije Zoran Vaskrsić, koji se žalio da prodaja njegove kuće na javnoj aukciji za 50% tržišne vrednosti u izvršnom postupku radi naplate duga od 124 evra, predstavlja neproporcionalno mešanje države u njegovo pravo na imovinu. Sud je utvrdio da je u ovom predmetu došlo do povrede prava na imovinu, zaštićenom članom 1 protokola u Konvenciji o zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda gde je država propustila da uspostavi pravičnu ravnotežu između cilja i sredstva izvršenja, s obzirom na nisku vrednost duga, te činjenicu da domaće vlasti nisu razmotrile i druga manje opterećujuća sredstva izvršenja.

Izvršitelji nisu jedini

Izvršitelji, međutim, nisu jedini koji sprovode prinudnu naplatu. Kod dugovanja za porez, na vrata građanima neće „zakucati“ izvršitelj, već – Poreska uprava. „Građani, nažalost, mogu ostati bez jedinog doma i u postupku prinudne naplate dugovanja na ime poreza, nakon što poreski izvršitelj donese rešenje kojim sprovodi prinudnu naplatu na nepokretnosti. Oglašava se javna prodaja nepokretnosti i kao po običaju ista se proda za 50% od procenjene vrednosti”, ukazuje Knežević.

On smatra da je neophodno zakonom regulisati postupak izvršenja na nepokretnosti na sličan način na koji je to uradila Hrvatska. „Potrebno je definisati koji je to minimalni iznos osnovnog duga na osnovu kog je moguće sprovesti izvršenje na jedinoj nepokretnosti, te pored toga ostaviti mogućnost sudu da odbije sprovođenje izvršenja ukoliko proceni da isto ne ispunjava test srazmernosti, odnosno proporcionalnosti”, zaključuje advokat Boško Knežević.

Izvor: Biznis i finansije, april broj 196

Piše Daniela Ilić

Foto: Pixabay

Чланак Može li Srbija da zaštiti pravo građana na jedini stan: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski sud za ljudska prava definiše dom kao fizički ograđen prostor gde se odvija privatni i porodični život. Reč je o prostoru sa kojim je određeno lice ostvarilo dovoljno jaku i trajnu povezanost, bez obzira da li boravi u njemu zakonito ili ne, te da li koristi te prostorije u svojstvu vlasnika ili zakupca. Dakle, Evropski sud u svojoj praksi postojanje dovoljno jake i trajne veze procenjuje na osnovu konkretnih okolnosti određenog slučaja, a ne valjanosti pravnog osnova, kaže za B&F advokat Boško Knežević.

Hrvatska je jedina država u regionu koja je svojim Ustavom i zakonom zaštitila pravo na dom. Prema njihovom Zakonu o izvršnom postupku, izvršenje novčanog potraživanja se ne može sprovesti na jedinoj nekretnini u kojoj stanuje izvršni dužnik, ukoliko je ta nekretnina nužna radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba dužnika koji ne obavlja privrednu delatnost, kao i osoba koje je po zakonu dužan izdržavati.

„Izvršenje na nekretnini u Hrvatskoj je ograničeno u smislu dugovanja, te ukoliko glavnica dugovanja ne prelazi iznos od 40.000 kuna, odnosno oko 5.300 evra, nije moguća prinudna naplata na nekretnini dužnika, osim u specifičnim slučajevima zakonskog izdržavanja i naknade štete nastale krivičnim delom. Takođe je ostavljena mogućnost da sud odbije izvršenje i ukoliko je glavnica veća od 40.000 kuna, ako sud oceni da bi prodaja nekretnine narušila pravičnu ravnotežu između interesa dužnika i poverioca”, objašnjava naš sagovornik.

Kako je u Srbiji

Što se tiče Srbije, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine propisano je da je javni izvršitelj dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja. „Ukoliko postoji samo jedno sredstvo i predmet izvršenja iz kog se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca, na primer nepokretnost u kojoj izvršni dužnik stanuje, načelo srazmere se ne primenjuje, te u tom slučaju kao jedini način namirenja duga ostaje prodaja nepokretnosti”, navodi Knežević.

Zakonodavac je jedinu nepokretnost dužnika zaštitio od prodaje u slučaju potraživanja po osnovu komunalnih usluga, ali samo u jednom slučaju – ako ova dugovanja, odnosno glavnica, ne premašuju 5.000 evra. Pravac u kome bi zakonodavac mogao da razmišlja o dopuni regulative je član 164 Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kom se navodi da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari. „Na taj način se ukazuje na nameru zakonodavca da zaštiti jedini izvor prihoda zemljoradnika, a što bi svakako zakonodavac trebao da primeni i na jedini dom”, ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da ukoliko dug nije vezan za komunalne i srodne delatnosti, a uz to je prodaja nepokretnosti i jedino moguće sredstvo izvršenja, ne postoji prepreka da izvršitelj proda nepokretnost da bi se namirio dug. „Tako je moguće da i za manja dugovanja izvršitelj proda jedinu nepokretnost, koja može vredeti neuporedivo više u odnosu na dug”, ističe Knežević.

Šta kažu međunarodne konvencije

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, i da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava, „sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih“.

„Shodno razvijenoj praksi Evropskog suda, mešanje će biti dopušteno ako je zakonito, usmereno na ostvarenje legitimnog cilja i neophodno u demokratskom društvu. Mešanje je nužno ako se isti opravdani cilj ne može postići primenom blaže mere, ako postoji neodložna društvena potreba, te ako je mešanje srazmerno toj potrebi. Navedena srazmernost se jasnije definiše ‘testom proporcionalnosti’ koji država treba da sprovede radi provere da li je pravo na dom povređeno u konkretnom slučaju“, objašnjava naš sagovornik.

Naime, testom proporcionalnosti mora da se odgovori na sledeće pitanje: da li je zaista neophodno da se u dom podnosioca (u njegovu kuću, stan, poslovni prostor, vikendicu ili drugi prostor) država meša (iseljenjem, pretresanjem, nadzorom i snimanjem komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava i sl.) ili legitimni cilj (zaštita prava drugih, bezbednost zemlje itd.) može da se ostvari i nekom blažom merom?

„Prilikom donošenja odluke o rezultatu testa proporcionalnosti, Evropski sud dopušta nacionalnim sudovima široko polje slobodne procene, smatrajući da su oni znatno kvalifikovaniji od njega da procene lokalne prilike i suprotstavljene interese, ali je izuzetno važno da samo sprovođenje, kao i rezultat testa, budu odgovarajuće obrazloženi u samoj odluci”, ukazuje advokat Knežević. Obaveza sprovođenja testa proporcionalnosti posebno je, kaže, važna u parnicama koje se vode po tužbi vlasnika nepokretnosti protiv držaoca iste za iseljenje iz date nepokretnosti.

Kako je rešen problem prinudne naplate

„Kada se radi o samom postupku prinudne naplate, nije mi poznato da je jedina nekretnina vlasnika negde u potpunosti izuzeta od prinudne naplate i postupka izvršenja bez ikakvih uslova“, ističe naš sagovornik. On pojašnjava da najveći broj država u načelu dozvoljava izvršenje i na jedinom domu, ali praksa ESLJP je jasno definisala obavezu država da u svakom pojedinačnom slučaju imaju u vidu načelo srazmernosti.

„Smatram da se sudska praksa u većini evropskih država ujednačava, te sada imamo veliki broj presuda po istaknutom prigovoru ‘prava na dom’ koje ukazuju da je to pravo zaista pretežno u odnosu na pravo poverioca na naplatu dugovanja”, objašnjava Knežević.

To ilustruje primerom iz prakse. Reč je o presudi u predmetu Vaskrsić protiv Slovenije. Podnosilac predloga je državljanin Slovenije Zoran Vaskrsić, koji se žalio da prodaja njegove kuće na javnoj aukciji za 50% tržišne vrednosti u izvršnom postupku radi naplate duga od 124 evra, predstavlja neproporcionalno mešanje države u njegovo pravo na imovinu. Sud je utvrdio da je u ovom predmetu došlo do povrede prava na imovinu, zaštićenom članom 1 protokola u Konvenciji o zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda gde je država propustila da uspostavi pravičnu ravnotežu između cilja i sredstva izvršenja, s obzirom na nisku vrednost duga, te činjenicu da domaće vlasti nisu razmotrile i druga manje opterećujuća sredstva izvršenja.

Izvršitelji nisu jedini

Izvršitelji, međutim, nisu jedini koji sprovode prinudnu naplatu. Kod dugovanja za porez, na vrata građanima neće „zakucati“ izvršitelj, već – Poreska uprava. „Građani, nažalost, mogu ostati bez jedinog doma i u postupku prinudne naplate dugovanja na ime poreza, nakon što poreski izvršitelj donese rešenje kojim sprovodi prinudnu naplatu na nepokretnosti. Oglašava se javna prodaja nepokretnosti i kao po običaju ista se proda za 50% od procenjene vrednosti”, ukazuje Knežević.

On smatra da je neophodno zakonom regulisati postupak izvršenja na nepokretnosti na sličan način na koji je to uradila Hrvatska. „Potrebno je definisati koji je to minimalni iznos osnovnog duga na osnovu kog je moguće sprovesti izvršenje na jedinoj nepokretnosti, te pored toga ostaviti mogućnost sudu da odbije sprovođenje izvršenja ukoliko proceni da isto ne ispunjava test srazmernosti, odnosno proporcionalnosti”, zaključuje advokat Boško Knežević.

Daniela Ilić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Foto: Pixabay

Чланак Može li Srbija da zaštiti pravo građana na jedini stan: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki preduzetnik Den Prajs se prvobitno proslavio po tome što je smanjio svoju platu kako bi povećao zarade svojim zaposlenima. Naime, pre šest godina osnivač i direktor kompanije za platne usluge Gravity Payments odredio je za svoje zaposlene minimalac od 70.000 dolara godišnje, što je veće od američke prosečne zarade za ovu godinu koja iznosi 53.490 dolara. Prajs dakle svoje zaposlene plaća najmanje 5.800 dolara mesečno, što je svota sasvim dovoljna za pristojan i bezbrižan život.

Zaposleni su to umeli da cene pa su se još više zalagali na poslu. Firma se ubrzano razvijala, njeni prihodi su rasli, te se izdatak za zarade do krize uzrokovane pandemije maltene nije ni osećao. Istovremeno, rastao je i standard zaposlenih pa su se mnogi od njih skućili i zasnovali porodice.

U brojkama to izgleda ovako – od podizanja minimalca broj zaposlenih koji su uspeli po prvi put u životu da priušte nekretninu porastao je 10 puta, a 70 odsto onih koji su se skućili zahvaljujući kreditu uspeli su da ga otplate. Pošto su zaposleni obezbedili stambeno pitanje, sledio je pravi mali bejbi bum – radnici u ovoj kompaniji su dobili 10 puta više beba nego pre povećanja minimalca. Ranije se u ovoj firmi rađalo između nula i dve bebe godišnje a u poslednjih šest godina rođeno je 65. Ovo je značajan broj za firmu sa 120 zaposlenih.

Međutim, deo američke javnosti nije oduševljen načinom vođenja ove kompanije odnosno poslovnom filozofijom Prajsa, kog naziva komunistom koji će brzo propasti, iako njegova kompanija postoji već 17 godina. A možda se i ljudi plaše tako smelih i revolucionarnih ideja kao što je – plaćanje radnika onoliko koliko bi im obezbedilo bezbrižniji umesto života u konstantnom grču.

Izvor: Biznis Insajder

Foto: Pixabay

Чланак Kako je jedan američki poslodavac podstakao zaposlene da se skuće i prošire porodice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi, predstoji nam godina ekstremno brzog oporavka koji može da se završi novim ekonomskim zamahom ili dubokom recesijom, ali i ekonomskim tavorenjem bez značajnog pada i rasta.

„Inflacija se sigurno vraća jer od februara i marta ulazimo u razdoblje kada cena nafte gura indekse ‘prema gore’, jer je bila niska u vreme prvog zaključavanja“, kaže jedan od vodećih ekonomista u Hrvatskoj, Velimir Šonje.

On naglašava da oporavlja potrošnja, kao i da rastu dugoročne kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, naglašava da će taj rast biti umeren, kao i da ne treba očekivati promene u monetarnoj politici vodećih centralnih banaka u svetu, sve dok oporavak nakon korone ne dobije na intenzitetu, a to prema njegovim rečima još ne može da se očekuje ove godine.
Drugi ekonomista iz Hrvatske Željko Lovrinčević tvrdi da već postoji inflacija, samo ne ona koja se uobičajeno meri.

Do sada su, kako podseća, države i centralne banke fokus stavljale na praćenje kretanja cena roba i usluga, pa je ekstremni rast cena na delovima tržišta obveznica i nekretnina ostao neprimećen.

„Inflacije možda nema u klasičnom smislu reči, ali ako gledamo pojedine investicijske klase, možemo reći da inflacija buja. Tu imamo brutalni rast cena i preraspodelu bogatstva u korist bogatih“, upozorava Lovrinčević.

Prema njegovim rečima, on ne veruje da će doći do eksplozije cena roba i usluga, već do umerene potrošačke inflacije koja možda može da rezultira teškim udarcem na tržište državnih i korporativnih dugova.

Relativno niska nezaposlenost će zauzdati inflaciju

Lovrinčević naglašava da će sve te velike nove dugove država koji su emitovani sa ciljem da se podstakne privreda,na kraju opet platiti pretežno siromašniji građani kroz potrošačke poreze.

Na tržištu roba i nekretnina u zadnje vreme se sugeriše intenziviranje inflacijskih pritisaka, ali je MMF predvideo prosečnu godišnju stopu inflacije naprednih ekonomija na 1,6 odsto u 2021. godini.

Ugledna investiciona banka Citigroup otišao je sa prognozom od 2,3 odsto, dok je Consensus Economics za SAD procenio inflaciju u 2021. na nivou nešto većem od dva odsto, dok bi u evrozoni ona bila 1,5 odsto.

„Neki analitičari veruju kako je veliki skok inflacije nezamisliv jer se tako nešto dugo nije dogodilo. To je loš argument“, smatra jedan od najuglednijih komentatora The Financial Timesa, Martin Wolf.

On podseća da su ranije mnogi mislili da je globalna finansijska kriza takođe nezamisliva jer se dugo nije dogodilam a toko šezdesetih godina prošlog veka mnogi su mislili kako je inflacija u sedamdesetim takođe nemoguća i nezamisliva.

On kaže da i danas mnogi analitičari smatraju da će relativno niska nezaposlenost zauzdati inflaciju, iako bi višak potražnje mogao dovesti do rasta nadnica, odnosno rasta cena.

Danas zapravo niko ne može da proceni kakve bi mogle da budu globalne posledice naglog zahuktavanja inflacije.

Šta kažu brojke?

U evrozoni je inflacija u februaru skočila na blizu jedan odsto.

U SAD su potrošačke cene na godišnjem nivou u januaru porasle 1,4 odsto, ali dolazi do zahuktavanja cena energije i hrane, pa se potrošači više brinu zbog povratka inflacije.

Potrošači prema istraživanju Univerziteta Mičigen očekuju da će američka inflacija dostići visokih 3,3 odsto u sledećih 12 meseci.

Niko ozbiljan, pa ni potrošači, kako se objašnjava ne očekuju da će inflacija premašiti pet odsto, ali često se napominje i da umereni rast inflacije može vrlo značajno da utiče na ponašanje investitora.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Dugove će platiti građani kroz potrošačke poreze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji se primenjuje od 1. januara ove godine predviđena je potpuna zaštita porodilja i dece, tako što će biti izuzeta od izvršenja sva primanja kojima se uređuje finansijska zaštita porodice. Sve ono što država daje kao socijalno davanje ne može da se naplati u izvršnom postupku, već preko ostalih računa u koje će izvršitelji imati uvid.

Jelena Dunjić, zamenik predsednika Udruženja sudija i tužilaca Srbije, rekla je za RTS da se, u postupku izvršenja, od plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade može uzeti jedna trećina, a kada je reč o minimalnoj zaradi može se uzeti jedna četvrtina.

Kad zastarevaju dugovanja za komunalije?

Prema njenim rečima, pored komunalnih usluga, građani mogu biti utuženi za razna dugovanja kao što su kasko osiguranje, kredit u banci, kreditne kartice, neplaćeni vrtići, odnosno gde god postoji ugovorni odnos i obaveza jednog lica.

Potraživanja komunalnih usluga ukoliko nije pokrenut postupak, dodaje Dunjić, zastarevaju za godinu dana.

„Ukoliko niste platili račun za na primer oktobar 2018. godine, ukoliko nije pokrenut postupak, predlogom za izvršenje do oktobra 2019. taj račun ne može da bude naplaćen. Ima jako veliki broj predmeta koji su zastareli, i u svakom konkretnom slučaju treba ceniti tu situaciju“, objašnjava zamenica predsednika Udruženja sudija i tužilaca.

Jedna od novina izmena u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju je da se neće prodavati stanovi za dugovanja za komunalne usluge ispod 5.000 evra.

„Javni izvršitelj je dužan da pronađe sredstva koja će najmanje nepovoljno uticati na dužnika“, ističe Dunjićeva.

Otpisivanje kamata

Na pitanje zašto kamate nisu mogle da budu otpisane zbog prekoračenja razumnog roka suđenja (tri godine), Jelena Dunjić kaže da sud odlučuje o celokupnom dugu i ne može da otpisuje kamate na taj način.

„O suđenju u razumnom roku se odlučuje u drugom postupku u kome odlučuje predsednik suda i u svakom konkretnom slučaju se cene razlozi da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku“, objašnjava zamenica predsednika Udruženja sudija i tužilaca.

„Nije nužno da je sud krv za to, imate situacije gde dužnici izbegavaju prijem pismena i onda se taj postupak prolongira“, dodaje Dunjićeva.

U kojim slučajevima se postupak izvršenja obustavlja?

Postupak se obustavlja u sudu ukoliko izvršni poverilac povuče predlog, ukoliko se izjavi žalba na rešenje o izvršenju i sud preinači odluku, objašnjava Jelena Dunjić.

Dodaje da i izvršitelji mogu po službenoj dužnosti da obustave izvršni postupak u situacijama ako stranka premine, ako pravno lice prestane da postoji, ukoliko potraživanje ne može da se namiri ili ukoliko je nemoguće izvršenje usled propasti stavri predmeta izvršenja.

Izvor: RTS  

Чланак Zbog kojih dugova vam izvršitelji mogu doći na vrata се појављује прво на Biznis i Finansije.