Kako je pre nekoliko dana izvestio italijanski magazin „Corriere della Sera“, električna „Pandina“, ime koje je Stelantis zaštitio kako bi se razlikovao od starog modela, se neće proizvoditi u Italiji. U fabrici u Torinu proizvodiće se dosadašnji model Fiat „Panda“ do kraja 2026. godine, a ukoliko ne dođe do odlaganja uvođenja Euro 7 standarda i ova odluka može da se promeni.

Prema pisanju istog magazina, ovaj električni automobil proizvodiće se u Stelantisovim fabrikama u Kragujevcu (Srbija), Betimu (Brazil) i u Kentiri (Maroko).

Kako je već poznato, novi model pande, u hibridnoj verziji, koštaće od 15.000 evra naviše, a dok će potpuno električne verzije (u zavisnosti od toga da li će moći da pređu 200 ili 320 kilometara) koštati od 20.000 i 23.000 evra pa naviše, u zavisnosti od opreme.

Izvor: Blic

Foto: Akin Cakiner, Unsplash

Чланак Eletrični Fiat Panda proizvodiće se u Brazilu, Maroku i Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U 2022. ie širom sveta prodato 10 miliona električnih automobila, a ove godine bi njihova prodaja trebalo da poraste za 35 odsto, odnosno da dostigne brojku od 14 miliona.

Ovo bi bio veliki uspeh ako se ima u vidu da je u 2020. učešće električnih automobila u ukupnoj prodaji automobila iznosilo tek četiri odsto a da je u prošloj godini poraslo na 14 procenata.

Električni automobili se najviše prodaju u Kini, Evropi i SAD. Čak 60 odsto globalne prodaje ovih vozila odvija se u Kini.

Prema prognozama Agencije, ako se nastavi ovakav trend prodaje električnih vozila, to će značajno uticati na naftnu industriju, jer će do 2030. godine smanjiti potrošnju ovog energenta za pet miliona barela dnevno.

No, da bi se ovaj trend nastavio potrebno je dodatno unapređivati infrastrukturu, ali i osigurati proizvodnju litijumskih baterija, koja je trenutno svuda u svetu problematična. Za sada navodno ima dovoljno sirovina za pravljenje baterija do 2030. ali proizvođači su i dalje u potrazi za novim dobavljačima.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Andrew Roberts, Unsplash

Чланак Prodaja električnih automobila obara rekorde се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravo na subvenciju za kupovinu električnog ili hibridnog automobila imaće pravna lica, preduzetnici i fizička lica, a zahtev je moguće podneti do 31. oktobra ove godine.

Predviđena je pojedinačna dodela subvencija u iznosu od 250 evra za nabavku mopeda i lakog tricikla, kao i za motocikl, motocikl sa bočnim sedištem, težak tricikl, lak i težak četvorocikl u visini od 500 evra. Subvencionisaće se i kupovina putničkih i teretnih vozila isplatom iznosa od 2.500 do 5.000 evra.

Za realizaciju subvencionisane kupovine vozila u budžetu za 2023. godinu predviđeno je 294 miliona dinara, što je dvostruko više nego prošle godine.

Kako je saopštilo nadležno ministarstvo, pomoću ovih subvencija svake godine se kupuje sve više „ekoloških“ vozila. Tako je 2020. godine kupljeno 112, 2021. godine 446, a 2022. godine čak 625 vozila.

EURACTIV.rs

Foto: bixusas, Pixabay

Чланак Podsticaji za kupovinu električnih i hibridnih automobila kreću se do 5.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u pitanju je Tesla Model Y koji je prodat u 29.367 primeraka, što je rast od neverovatnih 226 odsto.

Tek na drugom mestu ove liste našao se jedan tradicionalni evropski autogigant. Posle Modela Y, najprodavaniji je bio Pežo 208, sa svojih 19.601 prodatih primeraka i rastom od 41,2 odsto, dok je treće mesto pripalo Dačiji Sandero sa 17.733 prodata primerka, koja je zabeležila pad od dva odsto.

Slede ih Škoda Oktavija, Tojota Jaris, Folksvagen Ti-rok, zatim Golf, Reno Klio, Nisan Kaškai i Fiat 500.

Foto: James Khashchuk, Unsplash

Чланак Električni automobil najprodavaniji auto u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na isti period lane prodaja električnih automobila porasla je za 67 odsto, bar sudeći prema izveštaju pod nazivom Electrified Light Vehicle Sales.

Najbolje su se prodavala Teslina vozila, koja su činila 64% ukupno prodatih električnih automobila. Ovo je značajna promena u odnosu na isto tromesečje prošle godine kada je kompanija kontroverznog milijardera Ilona Maska u ukupnoj prodaji električnih automobila imala udeo od 70 odsto. Na pitanje šta se desilo u međuvremenu odgovor je vrlo jednostavan – pojavila se konkurencija. Jedan od najznačajnijih Teslinih rivala sada su Ševrloletovi modeli Chevy Bolt EV i Bolt EUV, kao i Fordov Mustang Mach-E fourth.

Ipak, budući da je prodaja električnih vozila generalno rasla, rasli su i prihodi Tesla Motorsa.

Međutim, kada se sagleda ukupna prodaja vozila u Americi, ona je u trećem kvartalu smanjena za 0,1 procenat.

Izvor: Market Watch

Foto: Stux ,Pixabay

Чланак Tesla Motors dobija sve jaču konkurenciju na američkom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj model namenjen je kupcima sa debelim novčanikom s obzirom na činjenicu da će sa opremom koštati više od 400.000 dolara.

Ovaj automobil će moći da pređe skoro 515 kilometara sa jednim punjenjem baterije, a za ubrzanjedo 100 kilometara na čas će mu biti potrebno 4,5 sekunde. Ovo je doduše samo deo podataka koji bi mogli da zanimaju javnost. Rols-Rojs nije objavio potpune informacije o svom novom modelu, što je i logično jer je on sada u testnoj fazi.

Ono što se pak zna je da je Spektra najaerodinamičniji model Rols-Rojsa u istoriji sa koeficijentom otpora vazduha 0,25, i da su prve isporuke ovog vozila planirane za kraj 2023. godine.

Time će britanski proizvođač luksuznih automobila stati „rame uz rame“ sa svojim konkurentima koji u sve većem broju razvijaju električna vozila.

Izvor: Digital Trends

Чланак I Rols-Rojs sada ima svoj električni model automobila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta više, prvih deset proizvođača baterija dolazi sa ovog kontinenta. To su kineski CATL, južnokorejski LG Energy Solution, kineski BYD, japanski Panasonic, južnokorejski SK Innovation i druge.

Iako SAD i EU ulažu velike svote novca u razvoj i proizvodnju ovih baterija, i dalje se ne mogu pohvaliti značajnijim učešćem na tržištu. Trenutno 56 odsto ovog tržišta „drže“ kineske kompanije, južnokorejske 26 procenata, a japanske 10.

Ipak, zapadni svet ne odustaje od proizvodnje baterija za električne automobile, jer će, prema mnogim procenama, one u skorijoj budućnosti biti veoma tražene. Vrednost globalnog tržišta ovih baterija bi između 2019. i 2028. godine trebalo da poraste sa 17 milijardi dolara na čak 95 milijardi.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Pixabay

Чланак Tržištem baterija za električne automobile i dalje dominiraju azijske kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se pitate šta to uopšte znači, reč je o veoma brzom vozilu sa četiri elektromotora i 1914 konjskih snaga, koji do 100 km/h stiže za 1,97 sekundi.

Pokretač celog ovog projekta i direktor kompanije koja ga proizvodi objavio je juče na svom fesjbuk profilu sledeće reči: “Nakon 5 godina razvoja, preko 1.000 ljudi u projektu, 17 proizvedenih prototipova, 45 crash testova, 9 uništenih auta tokom crash testova i tisuća drugih testova – danas je regularno registrirana prva Nevera. Za sada u Hrvatskoj a uskoro i u mnogim drugim zemljama. Evo više te tablice, čak i sa pečatom. Bit će ih zanimljivo vidjeti uskoro na tablicama Monaca, UK, SAD-a, Njemačke, Japana, Kanade itd”.

Istini za volju, nećemo ih viđati često jer će ova kompanija proizvesti samo 150 “Nevera” po ceni od dva miliona evra po primerku.

Izvor: Mate Rimac, Facebook

Foto: Mate Rimac

Чланак Registrovan prvi hrvatski električni hipersportski auto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski parlament doneo je odluku da se na evropskom tržištu od 2035. zabrani prodaja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Krajem juna nacrt ovog zakona trebalo bi da se nađe pred Savetom Evrope kako bi svi odobrili njegov tekst, a potom ga i potpisali. Pomenuti zakon je deo evropskog plana”Fit for 55″ sa ciljem da se emisije izduvnih gasova iz automobila i kombija smanje na nulu.

Pitanje je međutim kako će to uticati na automobilsku industriju koja daje značajan doprinos evropskom BDP-u, od čak sedam odsto i zapošljava 14,6 miliona ljudi. Odgovor na ovo pitanje već se može čuti u javnosti, i nije nimalo blagonaklon prema zakonodavcima.

Naime, Nemačka asocijacija proizvođača automobila objavila je da je ta odluka usmerena “protiv građana, tržišta, inovacija i modernih tehnologija”. Njena predsednica tvrdi da je prerano za ovako stroge zabrane zato što dobar deo auto-industrije još nije spreman za potpuni prelazak na električna i druga “zelena” vozila. Pored toga, Evropa infrastrukturno nije opremljena sa dovoljno stanica za punjenje ovakvih automobila. Sličnog su mišljenja i u Evropskoj asocijaciji proizvođača automobila.

Osim auto-kompanija, na ovu vest reagovali su i političari iz evropskih zemalja. Najburnija je bila reakcija italijanske utra desnice. Naime, Mateo Salvini iz Lige je izjavio da je ovaj “ludački” zakon poklon Kini zbog kojeg će propasti milioni Evropljana. No, Italijani su možda i najbolje prošli u ovom slučaju budući da bi iz ovih pravila mogli biti izuzeti proizvođači luksuznih automobila kao što su Ferari, Bugati i Lamborgini.

Foto: Pixabay

Чланак “Zabrana dizelaša i benzinaca je veliki udarac za automobilsku industriju” се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Tržište Srbije nije prilagođeno za e-automobile. Ti kreneš u Grčku sa električnim autom i negde na našem autoputu ostaneš bez struje. Ako nemaš sreće da si u blizini nekog od retkih brzih punjača, i u slučaju da kod sebe imaš svoj, moraš da platiš hotel da bi sačekao 10 sati da se napuni, što ćemo se složiti uopšte nije praktično”, kažu za „Blic“ iz jedne autokuće u Srbiji koja između ostalog i sama prodaje električne automobile.

Punjači u Srbiji

Kada uporedimo sa evropskim tržištem, na kom na svakih 100 kilometara puta ima 5 ultra brzih punjača (računajući samo javne, ne i privatne punjače), a da bi tamošnja potražnja bila u potpunosti zadovoljena u planu je izgradnja još nekoliko miliona punjača, vidimo tačno koliko kaskamo za tim tržištem koje je i samo u razvoju. U Srbiji, prema podacima JP „Putevi Srbije“, ima 16.358,638 kilometara državnih puteva, i oko sedamdesetak punjača (od kojih najveći deo uopšte i nije na putevima te je u neku ruku nezahvalno računati ih i većina su spori) dobijemo podatak da imamo jedan punjač na, otprilike, svakih 250 kilometara puta.

Međutim, konstantno se radi na proširivanju kapaciteta. Iz JP „Putevi Srbije“ može se čuti da je u planu postavljanje 10 punjača za nove deonice autoputeva. Prethodno je ovo preduzeće postavilo punjače na naplatnim stanicama „Preševo“, „Šid“, „Dimitrovgrad“, „Subotica“ , kao i na centralnoj lokaciji u zemlji, na prostoru bivše naplatne stanice „Beograd“ kod Bubanj potoka, ali ovaj poslednji je kasnije premešten u blizini naplatne stanice „Ljig“. Takođe, prošle godine su instalirane i brze stanice za punjenje na naplatnoj stanici „Beograd“, smer Niš-Beograd, i platou bivše naplatne stanice „Niš“ (jedan u smeru ka Beogradu, a drugi u smeru ka Nišu).

Svi ti punjači su besplatni za korišćenje, dok se ne steknu zakonski uslovi za naplatu.

Kako će se naplaćivati punjenje?

Platforma Charge&Go posredstvom aplikacije omogućava nadzor i upravljanje nad sistemom punjača, kao i naplatu punjenja.

Iz kompanije Charge&Go, koja je nedavno dobila sredstva iz zajedničkog projekta Svetske banke i EU za finansiranje srpske istraživačke i startap zajednice, za „Blic“ navode da oni u svojoj mreži trenutno imaju 44 punjačka mesta.

“Plan je da se mreža punjača proširi sa još 30 lokacija, tj. 60 punjačkih mesta”, tvrdi direktor te kompanije Miloš Kostić ističući da bi do kraja godine u svojoj mreži mogli imati oko 100 punjača.

Prema njegovim rečima, punjenje će se naplaćivati po minutaži.

“Punjenje baterije električnog automobila vas kod kuće košta oko 1,5 evro na 100 kilometara pređenih, a ako punite na punjačkom mestu ono vas košta oko 4 ili 5 evra za 100 pređenih kilometara, tj. naplaćuje se nekih 0,08 evra po minuti”, dodaje Kostić.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Blica

Foto: Pixabay

Чланак Najveći problem vlasnika električnih automobila u Srbiji je mali broj punjača се појављује прво на Biznis i Finansije.