Sredinom decembra Andre De Rajter, dosadašnji direktor Eskoma koji proizvodi oko 90 odsto električne energije u Južnoarfičkoj Republici, došao je sa telohraniteljem na posao. Dan je, kao i većina zaposlenih, započeo kafom u kancelariji.

Međutim, taj dan je bio drugačiji od drugih. Pre svega zato što je aparat za kafu koji je redovno koristio bio pokvaren, pa je dobio kafu “iz drugog izvora”. I to “začinjenu” cijanidom. Vrlo brzo mu se slošilo te je potražio medicinsku pomoć. Lekari su mu je pružili i on je sada u dobrom stanju, a testovi njegove krvi pokazali su da je otrovan, te je započeta i zvanična istraga ovog slučaja.

Neuspešna borba protiv korupcije

Nekoliko dana pre ovog pokušaja trovanja De Rajter je podneo ostavku, mada to u trenutku trovanja još nije bilo objavljeno. Zbog toga misli da je napad na njega rezultat borbe oko prikupljanja kajmaka iz energetskog sektora, odnosno “između onih koji žele da se Južna Afrika razvija i onih koji žele preko nje da uvećavaju lično bogatstvo”.

Ovaj čovek je 2019. godine preuzeo direktorsku dužnost i tada je odlučio da se obračuna sa veoma raširenom korupcijom u energetskom sektoru. Prema njegovim rečima, problema je bilo na svakom koraku – mnogi su krali od kompanije za svoje potrebe, a neki čak i organizovano. Nestajalo je sve što može nestati, od uglja do raznih delova za mašine. Takođe su namerno sabotirane elektrane kako bi određeni ljudi i kompanije bili angažovani na njihovim popravkama.

Boreći se sa svim ovim izazovima, De Rajter je stekao neprijatelje i u državnom vrhu zato što je želeo da Eskom više struje proizvodi iz obnovljivih izvora jer je “teže ukrasti vetar i sunce nego ugalj”. Zbog toga ga je ministar energetike optužio da radi protiv države, što je fraza koja je i nama na ovim prostorima poznata. Doduše, poznato nam je i mnogo više od ove fraze – poznat nam je i ovakav tretman javnih preduzeća.

Posle svega navedenog ne čudi što se energetski sistem Južnoafričke Republičke nalazi u rasulu. Zbog kvarova na elektranama u toj zemlji prošle godine čak 188 dana nisu sva domaćinstva imala snabdevanje električnom energijom.

Naravno, ovo je jedna strana priče. Vlasti pak nemaju lepe reči o dosadašnjem direktoru Eskoma i verovatno jedva čekaju mart ove godine kada će njegovu dužnost preuzeti neko drugi.

Foto: 0fjd125gk87, Pixabay

Чланак Zašto je otrovan direktor najveće južnoafričke energetske kompanije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dioničari najvećih energetskih kompanija imaju razloga za slavlje, rekordni profiti ubrzano se slivaju u njihove džepove. Kompanija Shell je tako u trećem kvartalu uknjižila profit od 9,45 milijardi dolara, dok je ukupan profit za prvih devet mjeseci nagurao na 30,5 milijardi dolara. Rekordne profite ubiraju i ostali energetski giganti, pa je američki Exxon u trećem kvartalu 2022. godine postavio novi rekord od 19,7 milijardi dolara profita. Chevron takođe ne zaostaje za konkurencijom, jer je i ova kompanija zabilježila u trećem kvartalu profit veći od očekivanog, 11,2 milijarde dolara.

I dok u javnosti čelnici energetskih kompanija po pravilu izražavaju „duboku zabrinutost“, optužujući za visoke cijene goriva i gasa rat, brojne poreze i ostale namete, isti ti menadžeri na skupštinama dioničara slavodobitno mašu rekordnim profitima. Tajna rekordnih profita nije samo u povećanim cijenama nafte i gasa. Velike kompanije su istovremeno i proizvođači i trgovci na veliko, pa im rast cijena na svjetskom tržištu, naravno, odgovara. Ali praktično polovina profita potiče iz njihove dopunske aktivnosti, trgovine naftnim fjučersima, odnosno kockanjem na globalnom tržištu nafte i gasa. Što su veće oscilacije u cijeni nafte i gasa, time je i veća šansa za zaradu.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, cijene energenata su postale praktično rezultat geopolitičkih igara, gdje su se predviđanja budućeg razvoja situacije mijenjala bukvalno iz sata u sat, u zavisnosti od izjava političkih lidera, a potencijalni scenariji kretali u dijapazonu od skorog primirja pa do globalnog nuklearnog rata.

Kolaps liberalizovanog energetskog tržišta

Paralelno sa rekordnim profitima energetskih giganata odvija se suprotan proces, gdje se masa manjih energetskih kompanija, prvenstveno onih u gasnom sektoru, „trgovaca na malo“, našla u neobranom grožđu i završila u bankrotu. Njihov kolaps počeo je već u jesen 2021. kada su cijene gasa počele neočekivano rasti, a sa početkom rata u Ukrajini ovaj se proces samo ubrzao.

Suštinski, ove kompanije su žrtve ideološke opsjednutosti liberalizacijom lokalnih energetskih tržišta po svaku cijenu. Mantra zagovornika liberalizacije je da su konkurencija i formiranje cijena na dnevnoj bazi ponude i potražnje neviđena blagodet, kako za potrošače tako i za državu. Rezultat ovakve politike bio je stvaranje niza malih lokalnih firmi, koje su kupovale gas i struju od velikih kompanija i preprodavale je domaćinstvima i industriji po nešto većoj cijeni.

Glavnina njihove zarade dolazila je od razlike u nabavnoj cijeni baziranoj na ugovorima od maksimalno 12 mjeseci, i cijene koju su naplaćivali potrošačima na bazi trenutne cijene na slobodnom tržištu. Ove dnevne i mjesečne oscilacije korištene su kao mamac da bi uvjerili kupce kako im ova fluktuirajuća cijena donosi uštedu na godišnjem nivou. Oni sumnjičaviji, ipak su se rađe opredjeljivali za fiksnu cijenu koja je naravno bila nešto veća od nabavne, ali je u svakoj varijanti prodavac zarađivao, sve dok oscilacije u cijeni gasa i struje nisu postale drastične.

Sa prvim rastom cijena gasa, koje su se u EU koristile kao baza za obračun cijene struje, čitav ovaj model srušio se kao kula od karata. Nabavne cijene struje i gasa postale su preko noći daleko veće od cijene koju su plaćali potrošači sa fiksnim jednogodišnjim ugovorima, dok potrošači sa fleksibilnim ugovorima realno nisu mogli platiti nove, višestruko uvećane cijene. Rezultat je bio rastući gubitak i neminovan bankrot malih energetskih firmi.

Profiti privatni, gubici državni

Masovni kolaps ovih kompanija počeo je u Velikoj Britaniji, gdje je do septembra 2021. poslovalo pedesetak manjih firmi koje su zajedno držale oko 30 posto tržišta. U međuvremenu, njih tridesetak je već bankrotiralo. Najveći među njima bio je Bulb, koji je imao oko 1,7 miliona klijenata i čiji kolaps će prema prvim procjenama koštati državu, odnosno porezne obveznike, rekordnih 6,5 milijardi funti.

Na drugom kraju Evrope, u Njemačkoj, situacija je bila slična, ali ovdje je glavni okidač bio prestanak dotoka jeftinog ruskog gasa, čija jedina zamjena je bio višestruko skuplji američki tečni gas. Najveći uvoznik ruskog gasa u Njemačkoj, kompanija Uniper, tako je pala kao jedna od prvih žrtava rusko-ukrajinskog rata. Firma je preko noći doživjela finansijski kolaps, pa je kao jedino rješenje njemačkoj vladi preostala nacionalizacija ove firme. To povlači i obavezu finansijskog saniranja, što će prema procjenama koštati više od 11,6 milijardi eura. Po običaju, i ovdje se još jednom potvrdilo da moderni kapitalizam funkcioniše po pravilu da su profiti (kada ih ima) privatni a gubici su uvijek državni, što znači da ih plaćaju porezni obveznici.

Evropskim vladama tako ne ostaje puno izbora, ili će direktno subvencionirati potrošače da bi kako-tako mogli platiti uvećane račune, ili će subvencionirati energetske kompanije kako bi one krajnjim potrošačima ispostavljale niže račune.

Jedini problem je što u svakoj varijanti ovo je skupa zabava i pitanje je koliko dugo budžeti mogu izdržati ovaj dodatan trošak.

Kako su zahtjevi da se ekstra profiti energetskih kompanija dodatno oporezuju sve glasniji, njihov glavni kontra argument je da bi to značilo da onda neće biti para za nove investicije, posebno u alternativne izvore energije. Ovaj argument bi možda i imao neke logike, da ga praksa ne demantuje. Tako je britanski Shell najavio ne samo povećanje dobiti koja će biti isplaćena dioničarima, nego će nakon što je u ovoj godini već potrošio šest milijardi dolara na otkup vlastitih dionica, u njihovu kupovinu uložiti dodatnih četiri milijarde dolara.

Svi zarađuju na Evropljanima

I dok zvaničnici EU sada upiru prstom u SAD, optužujući američke proizvođače gasa da ih bez milosti „deru“ sa prodajnom cijenom koja je u Evropi četiri puta veća od one u SAD, Amerikanci uzvraćaju da nisu oni jedini koji profitiraju na tome. Američki odgovor je da su glavni uvoznici američkog gasa u Evropu upravo najveće evropske energetske kompanije kao što su Shell i TotalEnergies, te da cijene američkog gasa u Evropi uključuju i njihov profit, koji plaćaju evropski potrošači.

Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

Početkom decembra, Mađarska, koja je ranije zamrznula maloprodajne cijene naftnih derivata, našla se suočena sa nestašicom goriva na benzinskim pumpama.

Vlast je krivila građane koji su navodno panično počeli kupovati gorivo, dok je MOL krivio državu jer je zamrznula cijene, pa niko nije bio zainteresovan da prodaje benzin i dizel po cijeni koja je ispod tržišne. Vlast je na kraju popustila pod pritiskom i odlučila da odmrzne cijene.

I dok su se u Mađarskoj stvarali redovi automobila pred benzinskim pumpama, u Turskoj se stvarao red tankera koji su namjeravali proći kroz Bosfor. Nakon što su EU, Velika Britanija i SAD, u nastojanju da ograniče cijene ruske nafte zabranile svojim osiguravajućim kućama da osiguravaju brodove koji transportuju rusku naftu iznad dozvoljene cijene od 60 dolara po barelu, Turska je uvela svoja pravila.

Kao uslov za prolazak kroz Bosfor, zatražila je da svi brodovi pokažu garanciju osiguravajuće kuće da će eventualne troškove oštećenja pokriti čak i ako se radi o kršenju EU embarga. Zapadne osiguravajuće kuće odbile su ovaj zahtjev, tvrdeći da bi time prekršili sankcije. Rezultat je bio gomilanje tankera pred Bosforom, mada zapadni mediji tvrde da je Turska propuštala ruske tankere koji su imali polise ruskih osiguravajućih kuća.

Dražen Simić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Ahmad Dirini, Unsplash

Чланак Energetske kompanije u aktuelnoj krizi: Rat je nekome brat, a nekome bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka kompanija Blumberg objavila je danas sopstvenu računicu po kojoj je Evropa od početka ruskog napada na Ukrajinu i energetske krize izazvane sankcijama izgubila oko trilion dolara.

U analizi se konstatuje da je ovo tek početak velike energetske krize na Starom kontinentu, jer će već visoke cene i dalje rasti u narednim godinama.

Prema Blumbergu, stabilizacija tržišta sa energentima u Evropi se neće desiti pre 2026. godine, kada se očekuju nove isporuke iz SAD i Katara.

Izvor:Telegraf Biznis/Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Evropa usled energetske krize izgubila oko trilion dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna izreka kaže: uvek može biti gore. Tako i energetski bilans Srbije iz košmarne 2020. godine, sada izgleda kao nedostižni san. Tokom eksplozije korone, Srbija je izvezla električne energije za 264 GWh više nego što je uvezla, a zbog smanjenog uvoza uglja i naftnih derivata troškovi neto uvoza od 1,3 milijardi evra bili su za skoro dve petine manji nego u 2019. godini.

Nasuprot tome, prošle godine smo potrošili više energije nego što smo proizveli. Ukupna proizvodnja je porasla za samo 0,3% na godišnjem nivou, dok je potrošnja povećana za 4,9%, navodi se u izveštaju Agencije za energetiku. Pored JP EPS, koji je najveći proizvođač električne energije, licencu za proizvodnju električne energije imalo je još 30 energetskih preduzeća, a za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije još osam nezavisnih proizvođača električne energije, koji raspolažu malim proizvodnim objektima priključenim na distributivnu mrežu.

U poslednjih deset godina, EPS je proizveo najviše energije 2013. godine, 37,5 ТWh, dok je lane proizveo ispod 34 ТWh električne energije, za 0,2 ТWh manje u odnosu na proizvodnju iz 2020. godine.

S druge strane, povećana je potrošnja svih krajnjih kupaca, u domaćinstvima za 1,2%, ostalih potrošača na niskom naponu za 6,8%, kupaca na srednjem naponu za 7,2% i kupaca na visokom naponu za čak 13,8%. Stoga je u 2021. godini uvoz električne energije bio za 654 GWh veći od izvoza. Kao posledica poremećaja na tržištu električne energije i havarije u najvećoj termoelektrani u sistemu, uvoz je bio najveći u oktobru, novembru i decembru.

Povećana i potrošnja gasa

Prethodne godine, povećana je i potrošnja prirodnog gasa za 15% i iznosila je 2.885 kubnih metera. Prirodni gas na domaćem tržištu proizvodi jedino Naftna industrija Srbije (NIS), a proizvedene količine neprekidno padaju još od 2012 godine. Prošle godine, gas su krajnjim kupcima distribuirala 24 preduzeća na slobodnom tržištu, i 31 javni snabdevač.

Krajnji kuci su potrošili ukupno 2.640 miliona kubnih metara gasa, a pored toga je NIS potrošio 212 miliona kubnih metara iz svoje proizvodnje, tako da ove količine nisu bile predmet trgovanja na srpskom tržištu. Potrošnja je u industriji porasla za 15%, u toplanama za 11%, a u domaćinstvima za gotovo 21%. Domaćom proizvodnjom zadovoljeno je samo 7,9% potrebnog gasa, što je manje nego 10,7% koliko je ovaj procenat iznosio u 2020. godini, a ostatak je obezbeđen iz uvoza.

Troškovi neto uvoza energije u 2021. iznosili su 1,9 milijardi evra, što je za oko 50% više nego u 2020. godini. Ovakva kretanja su rezultat pre svega viših cena uvozne nafte, navode u Agenciji za energetiku. Troškovi uvoza energije činili su 28% od salda ukupnog uvoza i izvoza Srbije u 2021. godini, što je znatno više nego u 2020. godini (21,9%).

Proizvodnja se smanjuje, cene rastu

Perma podacima Privredne komore Srbije (PKS), u prvoj polovini ove godine proizvodnja u oblasti električne energije i gasa je smanjena za 14,5% u poređenju sa istim periodom lane. S druge strane, zalihe su najviše povećane u proizvodnji koksa i derivata nafte, i to za 50,6%. U ovoj delatnosti cene su istovremeno porasle za čak 78%, u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa su bile veće za 63,6%, dok su cene u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom bile veće za svega 0,2%.

Ipak, upravo u ovom sektoru prosečne zarade su bile najveće, sa iznosom od preko 199.000 dinara, prosečna plata u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa je dostigla skoro 140.000 dinara, dok se u proizvodnji koksa i derivata nafte kretala nešto ispod 121.000 dinara. Zarade u ovim delatnostima su bile između 39 i 65 procenata veće od republičkog proseka.

Kako saopštava Republički zavod za statistiku (RZS), u periodu januar–jun 2022. godine, izvoz uglja, sirove nafte, gasa, koksa, energije iznosio je oko 2,3 milijarde evra, što čini 17,4% ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na isti period prethodne godine, zabeležen je rast izvoza od 83,5%. Istovremeno, uvoz je iznosio blizu 4,1 milijarde evra, što je međugodišnji rast od 112,9%, i činio je više do petine ukupnog uvoza.

Najviše je izvezeno elektromotora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije, i to u vrednosti od 912,8 miliona evra, sa međugodišnjim rastom izvoza od 13,5%. Najveći deficit zabeležen je u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, koji je dostigao 2,2 milijarde evra.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom prošle godine zabeležio priliv stranih direktnih investicija od 52 miliona evra, dok je u oblasti eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa evidentiran neto odliv u visini od 28,7 miliona evra. U prvom tromesečju ove godine, trend je još lošiji – u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, proizvodnji koksa i derivata nafte i energetici, ostvaren je neto odliv investicija od 14,7 miliona evra, a u snabdevanju električnom energijom neto odliv je iznosio devet miliona evra.

Uvoz košta sve više

Autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), navode da je proizvodnja električne energije, gasa i pare izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, te da je porast u celoj godini iznosio tek 0,7% u odnosu na 2020. godinu. Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine iznosio je oko 9,4%, ali je u januaru ove godine dostigao 18,6% a u februaru 25,8%. U oktobru tekuće godine, proizvodnja je još uvek bila daleko ispod prošlogodišnjeg proseka, ali se od marta ipak beleži blagi rast.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u MAT- u ističu da je izrazitom povećanju vrednosti uvoza u ovoj godini najviše doprineo uvoz sirove nafte i gasa, potom hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, koksa i derivata nafte, a značajno učešće u vrednosti uvoza je imalo snabdevanje električnom energijom, gasom i parom.

U Fiskalnom savetu upozoravaju da će EPS, nakon gubitka od 500 miliona evra u protekloj grejnoj sezoni, u ovoj napraviti dodatne gubitke između 400 i 450 miliona evra, jer će mu nedostajati oko 2.000 GWh energije, pa će morati da uveze struju u količinama koje iznose oko 10% njegove proizvodnje. Gubitak će biti nešto manji u odnosu na prošlogodišnji zbog vanrednog uvoza uglja iz zemalja u regionu, koji se meša sa lošijim ugljem iz Kolubare, što omogućava veće iskorišćavanje i proizvodnju u termoelektranama.

Gubici i naredne godine

Komentarišući rebalans budžeta za 2022. godinu, članovi Fiskalnog saveta ističu da je veliko povećanje rashoda za 2,3 milijarde evra prvenstveno posledica mera za prevazilaženje energetske krize i pokrivanja gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora. U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države su još veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje.

Srbijagas se proletos zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a zahvaljujući rebalansu omogućeno je još 650 miliona evra sličnih garancija do kraja godine. Do sada je praktikovano da ovakve kredite na kraju vraća država, tako da se i to može dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora.

Ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, uključujući garancije, iznosi oko 1,5 milijardi evra. On bi mogao biti i veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021. godine, jasno je da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini, zaključuju u Fiskalnom savetu.

Branko Bogavac

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Terry Vlisidis, Unsplash

Чланак Dodatno pogoršanje u energetskom sektoru: Deficit raste, odlivaju se investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tražnja za izolacionim materijalima svih vrsta tokom ove godine ne raste, ali i ne pada dramatično, zaključak je do kojeg smo došli u razgovoru sa prodavcima ove robe širom Srbije. Prema njihovim rečima, primetno je da su među kupcima zastupljeniji veliki investitori od domaćinstava, iako su i oni sve oprezniji. Objašnjenje je jednostavno i logično – cene su toliko porasle da sve većem broju ljudi dobra izolacija stambenog prostora ostaje san.

Čak ni najavljena zima u kojoj će poskupeti svi energenti, samim tim i računi za grejanje neće dramatično uticati da se stanje na tržištu izolacionih materijala promeni, predviđaju naši sagovornici. Neosporno je, s druge strane, da je građanima potpuno jasno da dobra izolacija dugoročno pravi velike uštede u potrošnji energije.

Strah i cene stvaraju nedoumicu

Tokom nekoliko prethodnih godina, potražnja za izolacionim materijalima se drži na istorijskom maksimumu, kaže za B&F Marija Ilić, marketing menadžer kompanije „Knauf Insulation“ u Srbiji, koja za to navodi nekoliko razloga.

„Svedoci smo svojevrsnog građevinskog ’buma’ u stambenom sektoru, ali i u industriji gde direktne strane investicije diktiraju gradnju velikog broja postrojenja i hala. Pored toga, država je, potpomognuta kreditima međunarodnih organizacija, inicirala energetsku obnovu brojnih javnih objekata, poput škola, bolnica, domova zdravlja, vrtića. Na kraju, većina stanovništva shvata da je izolacija najbrži i najisplativiji put ka boljoj energetskoj efikasnosti objekta. Sve ovo je izazvalo visoku tražnju, a u jednom periodu i nestašicu svih vrsta izolacionih materijala na tržištu. U poslednjih nekoliko meseci, međutim, primetan je blagi pad tražnje, uslovljen inflacijom, globalnom energetskom krizom i ratom u Ukrajini. Ova događanja utiču na investitore da budu oprezniji oko ulaganja u izgradnju i renoviranje objekata“, ocenjuje Ilić i dodaje da u proizvodnji nisu imali problema, izuzev što kapaciteti nisu bili dovoljni u pojedinim momentima da zadovolje potrebe svih tržišta koja snabdevaju.

Žolt Černai, iz subotičke firme za trgovinu svim izolacionim materijalima „Beritherm“, potvrđuje za B&F da se ljudi plaše neizvesnosti i šta ih sve čeka na zimu, ne samo što se tiče energenata i grejanja, već i ostalih stvari koje utiču na životni standard.

„Primetili smo da su nam trenutno veći kupci, odnosno investitori zastupljeniji od građana. Dolaze ljudi, raspituju se, ali standard diktira šta mogu da priušte. Od kako su cene otišle naviše, izolacija je za mnoge postala skupa. Što je još nepovoljnije, rast cena se nije zaustavio. Istina, tokom leta su cene stiropora malo pale jer tada i nije sezona za izradu fasada zbog velikih vrućina, pa su mnogi u to vreme uzimali materijal i čekali da zahladni. Ipak, čim je počela sezona cene su podignute više nego što su prethodno bile snižene“, objašnjava Černai, koji ne veruje da će se cene korigovati na niže u narednom periodu. Prošla godina je, prema njegovim rečima, bila jako dobra. U Subotici se gradi dosta zgrada i to im održava poslovanje. Kako će proći ove godine ostaje da se vidi, kad podvuku crtu na kraju sezone koja je tek počela.

U jednoj prodavnici izolacionih materijala u Čačku potvrđuju da je to jedini segment u njihovom asortimanu koji nije imao pad prodaje, ali nije beležio ni značajan rast. Postoje, kako kažu, dva razloga koja značajno utiču na to što više ljudi ne kupuje izolaciju: novac i nedostatak majstora.

„U našem kraju se zaista vidi pomak i ljudi ulažu u izolaciju, ali verujem da bi tražnja bila još veća da postoji dovoljan broj majstora na terenu. Mnogi bi da stave fasadu, ali moraju da čekaju da bi došli na red jer nema radne snage“, rekli su nam u ovoj čačanskoj prodavnici.

U prodavnici iz Bečeja takođe primećuju da trenutna ekonomska dešavanja značajno utiču na razmišljanja ljudi, te da mnogi kalkulišu šta im je činiti. „Ne mogu da kažem da manji kupci odustaju, rade ljudi izolaciju. Svima je jasno koliko je taj segment važan i kolike su uštede, samo što materijal poskupljuje iz dana u dan i sa svakom novom narudžbinom spremni smo za nova iznenađenja kada je reč o ceni. Primetili smo da i veći kupci imaju dozu zebnje i neki od njih čekaju neko bolje vreme, nije im svejedno“, kažu u ovoj prodavnici iz Bečeja.

Navedene konstatacije potvrđuju i u kompaniji „Knauf Insulation“, uz ocenu da ovo vreme karakteriše svojevrsni paradoks. Premda raste svest kod naših građana da je dobra izolacija dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije, istovremeno su pritisnuti inflacijom uz već nizak životni standard, odnosno poskupljenjem svih roba i usluga, a raspolažu istim dohotkom.

„Sve ovo im ne ostavlja prostora za dodatna ulaganja, poput izolacije koja je značajna stavka za kućni budžet. Postoji rešenje i za ovakve situacije i primenjeno je u gotovo svim evropskim zemljama – solidne subvencije države za projekte energetske sanacije, kako za kuće, tako i za višestambene objekte, odnosno zgrade. Ovo je dokazani model koji pokreće celokupnu privredu, a krajnji ishod je komforniji i zdraviji život ljudi, uz uštedu na energentima i za građane i za državu. Srbija je započela svoj program prošle godine, ali stiče se utisak da u njemu ima previše nedostataka i pravi rezultati se još uvek ne vide“, konstatuje Marija Ilić.

Investicija sa kojom se štedi

U vreme kada je jasno da će cene svih energenata nastaviti da rastu, izolacija više nego ikada dobija na značaju. Spoljašnja izolacija zidova, kažu stručnjaci, štedi 20 do 30 odsto energije. Međutim, pored spoljašnjih zidova, drugi važan segment je krov koji takođe može da uludo odnese energiju. Dobrom izolacijom krova pravi se ušteda od oko 30 odsto. Ako se na sve to doda i nova stolarija, moglo bi se reći da smo spremni za zimu i da ćemo u narednim godinama značajno uštedeti na grejanju, ali i manje uticati na zagađenje planete. Osim toga, dobra izolacija nije korisna samo zimi, već i leti prilikom hlađena, budući da se retko gde u Srbiji leta sa visokim temperaturama mogu podneti bez klima uređaja.

Stručnjaci procenjuju da se investicija u izolaciju srednjeg kvaliteta isplati već za pet godina. „Ako uzmemo u obzir neki prosek, sa dobrom izolacijom se troškovi grejanja i hlađenja mogu smanjiti i do 50%“, ističe Ilić.

Poslednji raspoloživi podatak govori da u Srbiji postoji oko 300.000 kuća koje nemaju termoizolaciju i one, prema procenama, troše četiri do pet puta više energije nego kuće u zemljama Evropske unije. Ovaj podatak star je dve godine, te je moguće da je brojka nešto niža u ovom trenutku, ali je i dalje visoka, na šta svakako utiče i loš standard građana. Kako će se stvari odvijati u budućnosti najviše zavisi od novca.

„Zahtevi za energetskom efikasnošću su sve veći i opipljiviji, pa je logično da će tražnja i dalje postojati. Mnogo toga ipak zavisi od situacije sa energentima i kako će zaista izgledati zima pred nama – da li će investitori i država imati sredstava da nastave istim tempom i da li će se na građanima slomiti kola, da surovu zimu provedu u hladnim a neizolovanim objektima“, zaključuje Marija Ilić.

Vesna Lapčić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Erik Mclean, Unsplash

Чланак Može li se bez izolacije u predstojeću zimu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je istaknuto na skupu, koji je organizovala Biznis info grupa, niko ne zna kakva će biti energetska situacija tokom zime, ona zavisi i od međunarodnih okolnosti, jer je Srbija integrisana u strujni sistem Evrope, koji je u velikim problemima.

Većina domaćih toplana, od njih 66, predala je zahtev za povećanje cene grejanja od dva do 36%, a neće se libiti da se za pokrivanje gubitaka obrate i svojim osnivačima, odnosno opštinama i gradovima.

EPS više nije rizik za javne finansije, već da je postao trošak

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov oceno je da EPS više nije rizik za javne finansije, već da je postao trošak, a da je država za energetska preduzeća i poskupljenje gasa, od prošle jeseni platila dve milijarde evra.

– Rashod ćemo pokriti zaduživanjem, ta sredstva koja dajemo njima nećemo moći da dajemo na, na primer, unapređenje obrazovanja koje je u Srbiji jako loše, nećemo moći da dajemo ni na druge vitalne funkcije – rekao je on.

Govoreći o novom rebalansu budžeta, on je ukazao na njegovu nedovoljnu tranasparentnost.

– Već par godina imamo nedovoljno transparentan budžet, mi smo videli te 1,2 milijarde budžetskih pozajmica, pa smo inderektno zaključili da se radi o energetskim preduzećima, ali to ne piše eksplicitno u budžetu. Jako je važno i problematično to što ne piše kom energetskom preduzeću i za koje svrhe (se izdvaja novac) – rekao je Altiparmakov.

On je dodao da su EPS i Srbijagas u dosta različitoj poziciji i da su različiti uzroci njihovih problema.

– Problemi Srbijagasa su posledica međunarodnih kretanja cena gasa, pa je on kao preprodavac osuđen na gubitke, jer je politička odluka da se subvencioniše cena gasa. Sa druge strane, kada se radi o EPS-u, tu se govori o jako lošem poslovanju, zbog kog je Fiskalni savet često u svojim analizama upozoravao da je EPS veliki potencijalni problem i za budžet i za srpsku ekonomiju – kazao je Altiparmakov.

Gubitak od milijardu evra

Naveo je da je EPS, od kada se desila havarija prošle jeseni, napravio gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, on će nastaviti da pravi gubitke i ove zime i naredne godine, jer neće moći dobro da se saniraju problemi koji su se akumulirali godinama.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestovič je rekao da je u vreme neverovatnih promena i neizvesnog okruženja, Srbija imala havariju u EPS-u, te je situacija bila „dramatična i jako skupa“.

– Serija problema se desila u najgorem trenutku, kada je došlo do naglog skoka roba i usluga i lomova na energetskom tržištu. Nafta je skočila pet-šest puta u 12 meseci, gas je poskupeo 36 puta, kada se pogleda vršna cena tokom (prestanka rada) Severnog toka- rekao je on.

Predložio je da se utvrdi odgovornost za havariju koja se desila u EPS-u, jer Srbija ne sme da dođe ponovo u istu situaciju.

– Koridor 10 je koštao nešto više od milijardu evra, troškovi za EPS su potrošili ceo jedan novi auto put – kazao je on i poručio da EPS mora operativno da se stavi na zdrave noge, moraju da se obnove kapaciteti, a država i EPS moraju da budu transparentniji, da građani znaju kako posluje to javno preduzeće.

Najveći problem je po njegoviom rečima što se veliki sistemi održavaju u v.d. stanju.

– Ne možete sisteme koji imaju hiljade zaposlenih, milijardu evra prometa, da držite na nekom privremenom menadžmentu koji nema sva ovlašćenja, ni sve nadležnosti, i ne može da razmišlja stateški – rekao je Šestović.

Srbiji preti rizik „stotinu posekotina na lokalu“

Konsultant na razvoju projekata obnovljivih izvora energije (OIE) i projekata u zaštiti životne sredine Slobodan Perović ocenio je da Srbiji preti rizik „stotinu posekotina na lokalu“.

– U ovom trenutku je jasan i nedvosmislen stav toplana da razliku između naplate i onoga što prihoduju od naplate snosi osnivač, odnosno lokalne samopurave. Oni će se bez pardona obratiti lokalnim samoupravama, mene to brine, ta kriza koja moze da se prelije na gradove i opštine- rekao je Perović.

U Srbiji od 60 toplana njih 36 koristi gas, 27 radi na mazut, 13 na ugalj, a devet na biomasu.

-Dosta njih ima mogućnost konverzije, odnosno dvojnog korišćenja energenata, ali 16 sistema radi samo na gas i nema alternativu. Neke od toplana znaju da će procenat naplate pasti kada se povećaju cene, oni mogu samo osnivaču da se obrate – rekao je Perović.

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Perović je ukazao na talas kompanija koje sada ulažu u solarne panele, kako bi povećale procenat energetske nezavisnosti i sprečile da ih udar cena izbaci iz neke vrste finansijske stabilnosti.

On je naveo i da uredbe koje regulišu naknadu za pristup distributivnom sistemu, nisu bile do kraja dorečene i da je neophodno rešiti te stvari, kao štu su mrežarine i pitanje PDV-a.

Perović je rekao da Srbija ima kampanju za uštedu energije i da je resorna ministarka kazala da smo kroz nju uštedeli 50 miliona evra. Međutim, kako je rekao, gradovi su trošili više struje dok nije bilo grejanja.

Izvor; Beta

Foto: Pixabay

Чланак „Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon vesti da se ugalj vraća na velika vrata u Evropu, čak i u ekološki osvešćenu Nemačku, na internetu se pojavio komentar da se „na prvu naznaku energetske krize zelena EU resetovala na Evropsku zajednicu za ugalj i čelik“. Tako je EU krenula u proces pridruživanja Srbiji, u kojoj tokom svake grejne sezone izreka o disanju punim plućima potpuno gubi smisao. Samo u protekloj grejnoj sezoni, koja je trajala od 15. oktobra do 15. aprila, zvanična merenja koja je sprovela Agencija za zaštitu životne sredine pokazala su da je nivo zagađenja vazduha bio nekoliko puta veći od dozvoljenog.

Uzmimo za primer PM 10 čestice koje u sebi sadrže jedinjenja opasnih metala i druge štetne, pa i kancerogene materije. Još uvek nije objavljen zvaničan dokument o zagađenju za prošlu godinu, ali Dejan Lekić, nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine a sada član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), prikupio je sam javno dostupne podatke i objavio ih na konferenciji „Sve boje vazduha u Srbiji“. Iz njih se može zaključiti da je više od tri miliona stanovnika Srbije u 2021. udisalo prekomerno zagađen vazduh.

„Maksimalna dozvoljena količina PM 10 čestica u vazduhu je 50 mikrograma po metru kubnom. Dozvoljeno je se ona prekorači samo 35 dana godišnje, sve ostalo se smatra izuzetno štetnim po ljudsko zdravlje. A mi u većini gradova u kojima merimo zagađenje vazduha beležimo drastično prekoračenje tog broja dana“, rekao je Lekić i naveo da je prošle godine tokom 182 dana grejne sezone to bio slučaj svuda. Primera radi, Valjevo je bilo zagađeno 150 dana, Novi Pazar 149, Užice 114, Kosjerić 107 dana. Međutim, prave razmere zagađenja još uvek ne znamo, budući da ovaj monitoring pokriva samo 12 od 29 većih gradova, odnosno onih koji imaju preko 50.000 stanovnika.

Slična je situacija i kada se radi o PM 2,5 česticama koje su još manje od PM 10 čestica, što znači da lakše ulaze u naše telo i kreću se po organizmu. Maksimalna granica PM 2,5 čestica u vazduhu je 25 mikrograma po kubnom metru a od 1. januara 2024. ona će, zbog usaglašavanja sa evropskom regulativom, biti smanjena na 20 mikrograma. Postoje čak i preporuke da se ona dodatno snizi – Svetska zdravstvena organizacija predlaže da granica bude pet mikrograma po kubnom metru.

To bi bio nadrealan scenario za Srbiju, budući da su svi njeni gradovi tokom prošle grejne sezone daleko premašivali ove brojke. Naime, u Novom Pazaru je mereno 75,3 mikrograma po kubnom metru, u beogradskom naselju Ovča 58,4, u Valjevu 55,9…

Prema Lekićevim rečima, nova merenja, koja su sprovođena od 1. januara 2022. do sredine septembra, pokazuju da smo na dobrom putu da ove godine oborimo čak i neslavni prošlogodišnji rekord.

Ali PM čestice su samo jedan deo ove slagalice, jer osim njih mi često udišemo i prekomerne količine ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugih štetnih gasova. U gradovima poput Smedereva i Bora, stanovnici dodatno udišu vazduh „obogaćen“ teškim metalima kao što su nikl, olovo ili kobalt, koji su izuzetno opasni po zdravlje.

Ko su najveći zagađivači?

Iako mediji redovno izveštavaju da je energetski sektor najveći zagađivač u Srbiji, ekolozi tvrde da mi zapravo nismo ni svesni u kojoj meri on doprinosi zagađenju. Na pitanje zašto je tako, tako Dejan Lekić odgovara – zato što raspolažemo samo kalkulisanim vrednostima pošto je nemoguće „izmeriti“ stvarni doprinos pojedinih sektora.

No, kada se radi o emisijama zagađujućih materija, neke od njih zvanična statistika ipak meri. Prema poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha iz 2020. godine, energetski sektor, dakle proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW, je odgovoran za najveći deo zagađenja štetnim supstancama. U emisiji ukupne količine oksida sumpora on ima udeo od 94 odsto, u emisiji oksida azota 59 odsto, PM 10 čestica 55 procenta, PM 2,5 čestica 69 odsto, itd. Toplane snage manje od 50 MW su, kako navode stručnjaci, jedan od najvećih proizvođača PM čestica, posebno u zemljama poput Srbije gde ne postoji adekvatna kontrola i kaznena politika za njih.

U celoj zemlji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 na mazut, 13 na ugalj i 10 na biomasu, uz napomenu da se negde i kombinuju ovi energenti. Za ekologe su najproblematičnije one na mazut i ugalj, posebno toplane koje koriste izuzetno nekvalitetan lignit.

Pored jeftinog i štetnog goriva, Lekić kaže da domaće toplane imaju još „slabih tačaka“, podsećajući na relativno nova saznanja da se u domaćim toplanama isključuju filteri kada se energentima lošeg kvaliteta dodaje mazut radi održavanja proizvodnje.

I tu nije kraj spisku velikih zagađivača. Osim toplana, kvalitet vazduha u značajnoj meri narušavaju i individualna ložišta, budući da veliki broj naših sugrađana nema dovoljno sredstava da obezbedi odgovarajući ogrev pa loži „sve što stigne“, odnosno otpad, plastičnu ambalažu, gume i, što je najgore, čak i korišćeno motorno ulje. Dodatni problem je što sva kućna ložišta imaju niske dimnjake, koji zagađujuće materije izbacuju na malu visinu, gde one i ostaju ukoliko nema vetra.

Razmere ovog problema najbolje prikazuje podatak da se skoro polovina domaćinstava samo u prestonici greje na ovaj način, odnosno da u Beogradu ima oko 300.000 individualnih ložišta.

Aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju, kaže Dejan Lekić: „Zbog poskupljenja drva i uglja, ljudi će biti prinuđeni da se greju kako znaju i umeju te će posegnuti za bilo kakvim energentima“. Nažalost, takva rešenja su najčešće i najštetnija po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Kako zagađeni vazduh utiče na zdravlje?

Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, Srbija je pre dve godine bila prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha. Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da je aerozagađenje uzrok 3.600 smrti godišnje u našoj zemlji.

Kako tačno zagađen vazduh doprinosi rastu broja preminulih objasnila je na konferenciji „Sve boje vazduha u Srbiji“ profesorka interne medicine Dragana Jovanović: „Primera radi, PM čestice dugoročno ostaju u plućima i mogu uzrokovati moždani udar, rak pluća i druge vrste kancera poput onih reproduktivnih organa. Ove čestice oslabljuju i ostale organe, poput srca, te povećavaju rizik od srčanih udara”.

Posebno zabrinjavaju podaci koji pokazuju da zagađeni vazduh uzrokuje hronične bolesti kod sve većeg broja dece. Zagađenje utiče i na one koji tek planiraju porodicu, budući da su istraživanja pokazala da dugotrajno izlaganje ovako zagađenom vazduhu kakav mi dišemo može da smanji plodnost žena za više od 10 odsto. Pored toga što žene imaju teškoća da zatrudne, zagađenje može negativno uticati i na tok trudnoće i usporiti razvoj ploda, pa i izazvati spontani pobačaj. I ne samo to – prema nekim procenama devetoro od stotinu mrtvorođene dece žrtve su zagađenja vazduha.

Zato možda i ne čudi što, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Srbija ima jednu od najvećih stopa mrtvorođenih beba na Starom kontinentu – četiri na 1.000 stanovnika, dok u Zapadnoj Evropi taj broj iznosi 2,2 dece na 1.000 stanovnika. Istini za volju, lekari tvrde da je uzrok ovoj sumornoj statistici i to što sve veći broj žena ostaje u drugom stanju u kasnijem dobu.

Ipak, svi ovi podaci, kako god ih mi tumačili, ukazuju da imamo zaista ozbiljan problem, koji bi ove zime, usled energetskog siromaštva, mogao da postane još ozbiljniji.

Marija Dukić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак Uticaj energetskog sektora na zagađenje vazduha: Kako je Beograd postao Sivograd се појављује прво на Biznis i Finansije.

Usled porasta visine računa za gas i električnu energiju, Velika Britanija savetuje svoje građane da nastupajuće zimske mesece provedu u toplijim predelima. Pojedine računice su da će za zimsku sezonu prosečni trošak grejanja biti oko 20 funti dnevno.

S druge strane, tur operateri se reklamiraju s ponudom za bliže destinacije koje uključuju i avio karte da dnevni trošak u hotelu na sunčanoj destinaciji može da košta od 20 do 25 funti po danu.

Kanari popularna destinacija

Predstavnici turističke industrije Grčke, Španije i Kanarskih ostrva već sprovode kampanje u kojima kao svoj najveći adut ističu blagu klimu i broj sunčanih dana.

Grčka vlada će pokrenuti kampanju u celoj Evropi vrednu nekoliko miliona evra sa sloganom „Želiš li ponovo da osetiš 20? Grčka je pravo mesto za to“.

Britanski mediji prenose i izjave španskih turističkih zvaničnika da je „boravak u Španiji ne samo prijatniji tokom zime zbog povoljnih vremenskih prilika već donosi uštedu u odnosu na skok cena grejanja u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj“.

Da li je energetski turizam šansa za zemlje regiona?

I crnogorska turistička privreda osmisliće ponudu kako bi privukla novu kategoriju turista koja je na globalnoj sceni definisana kao “energetski turisti”, zaključak je sastanka održanog u Privrednoj komori Crne Gore prošle sedmice.

Kako se navodi u saopštenju, ponuda će se odnositi na i dalje aktulenu ciljnu grupu digitalnih nomada iz centralne i zapadne Evrope i nove goste – energetske turiste.

Najavljeno je da će adekvatna ponuda biti promovisana u Londonu na najvećem turističkom sajmu WTM London koji se održava od 07. do 09.11.

Predstavnici hotelijera u Crnoj Gori očekuju da bi mogli da privuku kategorije starijih turista i porodice s decom koje bi boravile više sedmica u toj zemlji.

I u Hrvatskoj je oktobar tradicionalno dobar mesec za postsezonu i to pre svega zahvaljujući nautičkom turizmu, kao i gostima iz okolnih zemalja Srednje Evrope: Austrije, Češke, Slovačke. Međutim, već se najavljuje i dolazak i duži boravak tokom zime turista iz Nemačke.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Olga Brajnovic, Unsplash

Чланак Evropa će ove godine imati veliki broj energetskih turista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani Srbije plaćaju od prvog septembra skuplju struju, čija cena je uvećana za 6,5% po kilovat satu. Država je istovremeno obećala pomoć najsiromašnijima, uvođenjem novih kriterijuma za sticanje statusa energetski ugroženog kupca. Da bi domaćinstva ostvarila pravo na povlašćene cene, uslov za jednočlana domaćinstva je da primanja ne prelaze 18.000 dinara, a za ona sa šest i više članova da primanja nisu veća od 70.000 dinara.

Novom uredbom, uveden je i zdravstveni kriterijum, koji se odnosi na pacijente kojima je električna energija neophodna za očuvanje vitalnih funkcija. Pomoć je predviđena za nabavku električne energije, električne i toplotne energije ili za gas, pa bi broj onih koji koriste olakšice za električnu i toplotnu energiju porastao sa 72.000 na oko 200.000, dok bi status energetski ugroženih građana među onima koji koriste gas bio uvećan sa 70 na nekoliko stotina ljudi.

Praktično, status energetski ugroženog kupca bi ove zime moglo da koristi skoro tri puta više građana nego do sada. Međutim, prema godišnjoj Anketi o potrošnji domaćinstava, proizilazi da bi energetski siromašnim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji ako se analizira učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava, ocenjuje se u istraživanju RES fondacije o energetskom siromaštvu u Srbiji. Prosečno domaćinstvo na mesečnom nivou troši preko 12% svojih prihoda na energente, od čega 60% čine troškovi za čvrsto gorivo, prirodni gas i daljinsko grejanje, dok je ostalih 40% trošak električne energije.

Preko milion domaćinstava u Srbiji koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva kao glavne za grejanje u svojim domovima. Ogrevno drvo upotrebljava 57% njih, a najrasprostranjeniji uređaji su šporeti i peći koji ne obezbeđuju ravnomerno zagrevanje u domovima, uglavnom su zastreli sa efikasnošću ispod 40%, dok su štetne emisije koje produkuju višestruko veće od savremenih standarda.

Skoro 10% domaćinstava u Srbiji ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu. Energetskom siromaštvu su najpodložniji primaoci socijalne pomoći, jednoroditeljske porodice i osobe sa invaliditetom, a vrlo često i penzioneri.

Kad raste cena struje, raste i cena ogrevnog drveta

Autori istraživanja ističu da svako povećanje cene električne energije povlači za sobom povećanje cene ogrevnog drveta, jer su ova dva energenta zamenska roba kada je u pitanju grejanje većine domaćinstava. Trenutno, za kubik drva treba izdvojiti od osam do čak 12.000 dinara, a najteža je situacija sa peletom za kojim i dalje vlada nestašica i pored toga što je republička vlada ograničila njegovu cenu na 38.000 dinara za tonu i zabranila izvoz.

Ogrevno drvo za potrebe grejanja koristi čak 66% socijalno ugroženih građana, što je znatno više od proseka (57%). Kvalitet ogrevnog drveta koje koriste takođe je ispod proseka, usled toga što češće koriste sirovo drvo. Nasuprot suvom drvetu koje sadrži manje od 20% vlage, sirovo drvo sadrži i preko 50% vlage. Loženje sirovog drveta dovodi do povećanja emisija dima i drugih štetnih materija, uz znatno manje emitovanje toplote. U socijalno ugroženim domaćinstvima, drvo se češće nabavlja neblagovremeno i skladišti na otvorenom prostoru.

Ovo je vrlo čest slučaj među jednočlanim domaćinstvima, posebno onima koje čine žene. U Srbiji je registrovano preko 9.400 jednočlanih ženskih domaćinstava koja su do sada bila korisnici pomoći za energetski ugrožene kupce. Njihova ukupna godišnja potrošnja električne energije iznosi u proseku 2.400 kWh, dok je prema proceni Agencije za energetiku za grejanje prosečnog stana od 60 kvadrata potrebno 9.000 kWh godišnje. Primera radi, električni bojler snage 2.000W, koji radi dva sata dnevno, potroši za godinu dana 1.460 kWh električne energije. Ovi podaci ukazuju na to da ova domaćinstva, gde je prosečna starost 70 godina, ne koriste za grejanje pretežno električnu energiju, ističe se u izveštaju.

Prema rezultatima ankete koju su autori izveštaja sproveli na terenu, među ispitanicima starijim od 70 godina svega 30% je izjavilo da ima mogućnost da promeni uređaj za grejanje. Uprkos činjenici da se dve trećine anketiranih lošijeg imovinskog stanja oslanja na ogrevno drvo, 91% njih nije primilo nikakvu pomoć za njegovu nabavku. Tek malobrojni građani su za ove namene primili pomoć od republičkih organa i institucija (1,5%), opštine ili grada (0,5%), centra za socijalni rad (4,2%) ili humanitarnih organizacija (2,8%).

Zastareli i neuslovni objekti

Grejanje domaćinstava u opisanim okolnostima, pored zagađenja iz termoelektrana na ugalj, najviše doprinosi primarnoj emisiji štetnih materija i lošem kvalitetu vazduha u našoj zemlji, tvrde u RES-u. Dodatni problem je što energetski ugroženi građani stanuju u zastarelim i neuslovnim objektima. U Srbiji gotovo 60% građevinskog fonda ne zadovoljava ni propise koji su doneti još 1980. godine, 64% objekata ne poseduje termoizolacionu zaštitu, dok je broj novoprojektovanih objekata, građenih uz poštovanje najnovijih propisa energetske efikasnosti, zanemarljivo mali.

Prema istraživanju, na 67% objekata nisu vršeni bilo kakvi građevinski radovi od perioda njihove izgradnje. Sama činjenica da 50% objekata i dalje poseduje drvene prozore, čija je prodaja u poslednje dve decenije gotovo zanemarljiva, ukazuje na loše energetske karakteristike. Takođe, u Srbiji postoji praksa da se ne zagreva celokupna stambena površina, što je direktna posledica loših termičkih karakteristika zgrada i srazmerno male finansijske moći korisnika.

Dobijeni nalazi pokazuju da samo polovina anketiranih zagreva sve prostorije u svom domaćinstvu, dok 10% greje svega jednu prostoriju. Među onima koji zagrevaju minimum raspoloživog stambenog prostora najviše je starijih od 65 godina koji žive na selu.

Stoga pitanje kvaliteta grejanja nije samo energetski, nego društveni i ekonomski problem, što potvrđuju i nalazi o objektima koji nisu završeni, odnosno nisu opremljeni odgovarajućim sanitarnim i instalacionim sistemima. U Srbiji postoji 8,5% nelegalnih objekata i 13,5% objekata u procesu legalizacije. Ovo je značajan broj ako se ima u vidu da su upravo ovi objekti najčešće građeni bez poštovanja propisa, te da 52% njih nema fasadu. Poseban problem predstavljaju neformalna naselja, koja su često građena na nepovoljnim terenima, klizištima, plavnim i zonama dalekovoda i gde se po pravilu gradi vrlo nekvalitetni objekti za stanovanje.

Ulaganje ograničenih novčanih resursa u prekomernu kupovinu energenata koji se neracionalno troše, onemogućava najugroženije građane da nabave druge neophodne robe i usluge i da ulažu u poboljšanje svog položaja. Stalna izloženost niskim temperaturama i štetnim materijama usled lošeg grejanja dovodi do brojnih zdravstvenih posledica i do povećane stope smrtnosti. Prema procenama Evropske agencije za zaštitu živote sredine, usled ovakvih životnih uslova u Srbiji prerano umre više od 14.000 ljudi.

Gubici zbog loše rasvete

Energetsko siromaštvo pored lošeg grejanja karakteriše i neefikasan sistem rasvete. Prema istraživanju koje je RES sproveo među socijalno najugroženijim domaćinstvima u Srbiji, sijalice sa užarenom niti su zastupljene sa preko 60%. Pošto je rasveta uvek uključena kada su opterećenja elektroenergetskog sistema najveća, ona doprinosi gubicima u sistemu mnogo više nego što je njeno ukupno učešće u potrošnji. Distributivna područja u kojima su energetski ugroženi kupci najzastupljeniji ujedno su i područja u kojima su gubici u distributivnom sistemu najveći.

Jasmina Ilić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Katrina_S, Pixabay

Чланак Energetsko siromaštvo: Kuća bez ognjišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ZAŠTO JE BENZIN I DALJE NAJJEFTINIJI U SAD: Privilegija ili zamka?
Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

10. NESPUTANA BRITANIJA: Sudar ideologije sa stvarnošću
Nova britanska premijerka Liz Truss i njen ministar finansija, Kwasi Kwarteng, odmah nakon preuzimanja funkcija krenuli su sa primenom svojih ideja o transformaciji Velike Britanije i „povratku izvornim načelima tačerizma“. Rezultat je bio da su u roku od nekoliko dana britanska ekonomija i finansije dovedeni na rub kolapsa.

12. RAT NA TRŽIŠTU IGRAČAKA: Više od dečije igre
Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Biznis

16. SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu
Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.

22. ANORA, PAMETNA RUKAVICA ZA SLEPE: Iz Srbije s ljubavlju
Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

24. „ALFA KLIMA“ IZ KNJAŽEVCA, ENERGETSKI INOVATOR: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca
Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

26. MILOŠ MIJIĆ, VLASNIK PREDUZEĆA „DOMAĆE KIFLICE“: Šta radi programer u pekarskoj industriji?
Mada bi se iz naslova moglo zaključiti da je ovo tekst o digitalizaciji jedne od najtradicionalnijih industrija, u pitanju je priča o programeru koji je pravljenje softvera zamenio proizvodnjom peciva. Sada zapošljava 80 ljudi, otvara petu radnju, sam proizvodi ambalažu za svoje kifice ali i za druge proizvođače hrane. Ipak, najvećim uspehom smatra to što je na vreme poverio deo poslovanja mlađima. „Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi“, ističe u razgovoru za B&F Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kifice“.

Finansije

30. KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Ulaganja radi uštede
Krediti za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privredi su sve popularniji u Srbiji, jer iza njih stoji jasna računica o isplativosti ovakvih ulaganja, kažu bankari. Građani najviše uzimaju „zelene“ kredite da bi zamenom stolarije, pumpi i izolacije smanjili račune za grejanje i struju, ili kupili stanove sa energetskim pasošem, dok privreda uglavnom ulaže u savremeniju proizvodnu opremu i solarne panele. Zavisno od namene, i visina ovih kredita se kreće od nekoliko desetina pa do više stotina hiljada evra.

32. PROMENA BROKERSKOG DRUŠTVA POVLAČI PLAĆANJE DODATNIH NAKNADA: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš
Letimično čitanje ugovora koje potpisujemo može skupo da košta, i to ne samo kad se zadužujemo u banci. U to se uverila čitateljka B&F-a kada je htela da promeni brokersku kuću preko koje ulaže na berzi. „Preknjižavanje“ svoje imovine – hartija od vrednosti – sa jednog vlasničkog računa na drugi račun, kod drugog brokera, morala je da plati u vidu procenta od tržišne vrednosti svake akcije koju poseduje. Iako se na prvi pogled čini da je ovde reč o nečasnom pokušaju brokerske kuće da zadrži klijenta, zapravo je – sve po zakonu.

34. TURBULENCIJE NA SVETSKOM VALUTNOM TRŽIŠTU: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza
U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Temat – Energetska evrovizija

36. EU PRED ENERGETSKIM USIJANJEM: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi
Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu. Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

40. KOLIKO SRBIJA GUBI STRUJE ZBOG PROBLEMA U DISTRIBUTIVNOM SISTEMU: Rupe u mreži
U domaćoj javnosti se detaljno pretresaju problemi koje imamo u proizvodnji struje, ali se mnogo manje govori o tome koliko se i od toga što proizvedemo izgubi na putu od proizvođača do krajnjeg potrošača. A za godinu dana izgubi se količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja. Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama CIE.

44. KAKO ĆE PROĆI ENERGETSKU KRIZU HIDROELEKTRANE I TOPLANE: Kupi skupo, prodaj jeftino
Tokom ove godine zbog nepovoljne hidrološke situacije proizvedeno je 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego lane. Takve okolnosti, ali i sve skuplji energenti koji se prodaju jeftinije od nabavne cene, imaće negativne posledice po javna preduzeća iz energetskog sistema.

48. KAKO SE PRIVREDA PRIPREMA ZA ZIMU: Sunce još uvek sija džabe
Poskupljenja energenata će u pojedinim proizvodnim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Zato se kompanije ubrzano pripremaju za zimu, pa neke žure da završe postrojenja za alternativno snabdevanje energijom a druge su kupile lož ulje. Racionalizacija potrošnje se podrazumeva, ali nevolja je u tome što mnoga preduzeća nemaju alternativu.

50. ENERGETSKO SIROMAŠTVO: Kuća bez ognjišta
Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

52. UTICAJ ENERGETSKOG SEKTORA NA ZAGAĐENJE VAZDUHA: Kako je Beograd postao Sivograd
Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.

54. MOŽE LI SE BEZ IZOLACIJE U PREDSTOJEĆU ZIMU: Svi žele fasadu, ali nemaju svi novca
Nikome više ne mora da se objašnjava da dobra izolacija pravi dugoročne uštede, ali su infacija i strah od neizvesnosti uplašili mnoge građane, pa i veće investitore. Čak ni najava zime u kojoj će računi za grejanje biti značajno viši ne menja mnogo stvari na terenu.

Intervju

56. PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DOCENT GRAĐEVINSKOG FAKULTETA U NIŠU: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće
„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Skener

60. JORGANDŽIJE I ENERGETSKA KRIZA: Zimovanje pod jorgan planinom
Moguće nestašice energenata i restrikcije struje navele su mnoge Beograđane da iz ormana, podruma i potkrovlja izvuku stare jorgane kojima su potrebne prepravke. Rešenje njihovih problema su jorgandžijske radnje kojih je u Srbiji sve manje, i za koje mnogi ne znaju ni da postoje.

62. KRVNA SLIKA SNABDEVANJA VODOM: Srpski san o kanalizaciji
Imajući u vidu prognoze da će se ekstremne suše u celoj Evropi nastaviti barem u narednih pet godina, možda ne bi bilo loše da pre nego što digitalizujemo sva sela u Srbiji, prvo svi dobijemo vodu i kanalizaciju. Kod nas skoro petina stanovništva i dalje nema pristup javnom vodovodu, a svega 55% naselja može da se pohvali civilizacijskim dostignućem u vidu kanalizacione mreže. Ako sanjate da pobegnete u Beograd, razmislite još jednom o tome da skoro trećinu teritorije u prestonici krase septičke jame.

64. KAD SIVA EKONOMIJA ZAMENI DRŽAVU: Ulična industrija „uradi sam“
Jedan od najupečatljivijih primera kako se siromaštvo pretvara u poslovnu priliku je ekonomija „uradi sam“ u Lagosu. U ovom ogromnom gradu u Nigeriji, između 50 i 70 odsto stanovništva preživljava zahvaljujući sivoj ekonomiji. Grad je poznat i po samoniklom tehnološkom selu Otigba, gde se godišnje obrne dve milijardi dolara u sumanutoj konkurenciji između samoukih uličnih programera i multinacionalnih korporacija.

Nove tehnologije

66. PROIZVODNJA MLEKA U LABORATORIJI: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?
Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nauka

68. GENETIČKI INŽENJERING I RODITELJSTVO: Hakovanje potomaka
Renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da genetski testovi koje sve veći broj biotehnoloških kompanija nudi roditeljima kako bi na vreme „isprogramirali“ budućnost svoje dece nisu pouzdani, a najspornije je poigravanje sa prognozama o zdravstvenim rizicima za dete. Ako se upotreba genetičkog inženjeringa radi „poboljšanja“ potomstva otrgne kontroli, posledice mogu biti takve da će nauka na krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“.

Koktel

70. LETO U MUZEYU: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere
U maju Rambo Amadeus u „ulozi“ ekološkog diktatora, u septembru zagrebački „JeboTon Ansambl“. Ovako je počeo i završio se program „Leto u MuzeYu“ na otvorenom ispred Muzeja Jugoslavije, koji je više od tri meseca bio domaćin različitim muzičkim grupama, književnicima i umetnicima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Podjednako je bila raznovrsna i publika, od penzionera do dece koju su na ova događanja dovodili mladi roditelji. U Muzeju Jugoslavije kažu da su zahvaljujući sve većoj popularnosti ove manifestacije, koja se organizuje već pet godina, pridobili novu publiku i pokazali da je ova institucija mnogo više od Kuće cveća.

72. NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI MUZEJSKIH ZBIRKI: Muzej ovog doba
Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.

74. DEČIJE KAFETERIJE U JAPANU: Mesto gde ugrožena deca mogu da budu deca
Plemeniti gest jedne japanske ugostiteljke, da otvori restoran za gladnu decu iz siromašnih porodica, prerastao je u neformalni pokret sa skoro pet hiljada dečijih kafeterija širom Japana. U njima se pruža pomoć ne samo socijalno ugroženoj deci, već svakom detetu kome nedostaje roditeljska briga ili je zlostavljano. Na ovim mestima deca se hrane, druže, igraju, uče da kuvaju i razne druge stvari, ali pre svega im se omogućava da budu – deca.

Komunikacije

76. ZNAKOVNI JEZIK: Razgovor u tišini
Sva deca u Sjedinjenim Državama još od jaslica obavezno uče znakovni jezik, a ta iskustva kao i ona među odraslima koji ne govore istim jezikom a pokušavaju da se sporazumeju, pokazuju da nam je jezik znakova urođen. Ovaj način razgovora je, međutim, jedina mogućnost za osobe oštećenog sluha, koje u svetu koriste oko šest hiljada različitih znakovnih jezika. Kao i govorni, tako se i znakovni jezik razlikuje među zemljama, ima čak i svoje dijalekte, sleng i specifične akcente.

Reprint

78. KIPAR I EVROPSKA ENERGETSKA KRIZA: Da li zavisnik od tuđe nafte može postati izvoznik gasa?
Kipar je ostao jedina država EU koja nije povezana na evropsku električnu mrežu i stoga je primoran da se oslanja na sopstvenu proizvodnju električne energije. Najzanimljivije je to da Kipar ima potencijala da bude snabdevač EU gasom, a trenutno je zavisan od uvoza fosilnih goriva i zato veoma ranjiv na aktuelna haotična kretanja na energetskom tržištu.

Vremeplov

80. KAKO SU SE BEOGRAĐANI NEKADA GREJALI: Umesto daljinskog grejanja još jedan rat
Srpske vlasti su odmah na početku prošlog veka krenule u energetsku modernizaciju, ali je uvođenje prvog sistema centralnog grejanja u Beogradu trajalo godinama, jer su u radovima uglavnom napredovali samo dodatni troškovi. Kada bi projekti, pak, toliko uspeli da je bilo i viška struje, Beograđani nisu podlegali državnoj propagandi da koriste savremene električne uređaje za domaćinstva. Ako bi se vlada i narod konačno ujedinili na putu ka energetskom napretku, izbio bi ko zna koji rat po redu, posle koga je sve kretalo od početka.

Чланак Biznis & finansije 202: Energetska evrovizija – Stiže ruska zima се појављује прво на Biznis i Finansije.