Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.
Do drugog kvartala 2021. godine, kada se pandemijska situacija donekle normalizovala, ekonomski oporavak je već uveliko bio u toku u regionu SEE, a predvodile su ga Rumunija, Hrvatska, Srbija i Slovenija koje su beležile rast BDP-a između 13 i 16 odsto. Iskorišćenost kapaciteta u industriji vraćala se na pretkrizne nivoe a sektor usluga pokušavao je da dostigne rastuću tražnju. Nacionalne vlade i EU nastavile su da izdvajaju milijarde evra kako bi podstakle investicije. U isto vreme, poremećaji u lancima snabdevanja, a posebno u isporuci komponenata iz Azije, nastavili su da muče deo privrede. Inflacija je ubrzavala, tražnja za sirovinama i energijom je rasla, a njihove cene su bile izuzetno volatilne. Širom regiona počeli su da se pojavljuju znaci pregrevanja ekonomije. Do decembra, industrijske proizvođačke cene u Rumuniji su bile za 33 odsto više nego godinu dana ranije, a potražnja za radnom snagom u Hrvatskoj i Sloveniji je dostigla rekordne nivoe. Do kraja 2021. godine prosečan rast BDP-a u SEE regionu bio je osam odsto, za razliku od 2020. kada je beležio pad od šest odsto.
U takvoj situaciji, SEE TOP 100 kompanija ostvarilo je kombinovani prihod od 153,8 milijardi evra, što je za 28 odsto više od ukupnih prihoda kompanija na listi godinu dana ranije, te više čak i od njihovih rezultata iz 2019. kada su prihodovale ukupno 129,3 milijarde evra. Rast profita ovih kompanija bio je još upadljiviji – on je porastao za 86 odsto na 6,4 milijarde evra. Poređenja radi, u 2020. godini profit 100 najjačih kompanija u regionu iznosio je 3,5 milijarde evra, u 2019. godini 4,7 milijardi a godinu dana ranije 5,7 milijardi evra.
Porastao je i prag za ulazak na ovu listu. Poslednja kompanija na listi u 2021. beležila je prodaju u vrednosti od 699 miliona evra, što je suma sa kojom bi 2020. godine dospela na 76. mesto liste, a deset godina ranije na 43. poziciju.
U 2021. samo devet od sto kompanija prijavilo je pad prihoda u odnosu na prethodnu godinu, dok je 2020. polovina rangiranih preduzeća imala takve negativne rezultate. Prošle godine je čak osam kompanija sa liste beležilo trocifren rast prodaje, a jedna – rumuska podružnica međunarodnog trgovca žitaricama – četvorocifren rast.
Ekonomski oporavak pogoduje energetskim kompanijama
Snažan rast tražnje pozitivno je uticao na ukupan rezultat energetskih kompanija, koje su početkom godina trpele zbog volatilnosti cena.
Naftna i industrija gasa izdvojile su se kao najbolje u pogledu rasta i prihoda i profita, smenjujući sektore koji su bili na tronu 2020. godine – veleprodaju i maloprodaju. U 2020. ove kompanije su zbog ekonomske krize, zabrane putovanja i niske cene sirovina beležile lošije poslovne rezultate, ali su u 2021. na listi SEE TOP 100 povećale svoj ukupan prihod na 54 odsto, a profit više nego duplirale.
OMV Petrom povratio prvo mesto
Posle sedmogodišnje pauze, najveći rumunski proizvođač gasa i nafte OMV Petrom vratio se na vrh ove liste, istiskujući sa prvog mesta kompaniju Dacia koja proizvodi automobile.
OMV Petrom zabeležio je rast prodaje od 60 odsto, na šest milijardi evra, dok je drugoplasirana Dacia imala prodaju od 4,4 milijarde evra. Na rangiranju po visini profita OMV Petrom bi pak osvojio drugo mesto, sa 546 miliona evra. Za uspeh ove energetske kompanije zaslužne su više cene sirovina i povoljna marža za preradu, odnosno razlika između ulazne cene sirovina u rafineriju i cena prerađenih derivata, kao i odlična iskorišćenost sredstava i rast tražnje za energijom, što je nadomestilo manju proizvodnju ugljovodonika, rast troškova i poreza. OMV Petrom je aktivan u čitavom energetskom lancu vrednosti u Rumuniji – od iskopavanja i proizvodnje nafte i gasa, preko prerade i distribucije goriva, do proizvodnje električne energije. Ova kompanija svakako ima koristi i od ekspertize svog većinskog vlasnika – austrijske grupacije OMV.
Zahvaljujući svemu navedenom OMV Petrom je potisnuo na drugo mesto liste rumunsku automobilsku kompaniju Dacia, koja pripada francuskoj firmi Renault. Dacia je u 2021. zabeležila rast prihoda od 17 odsto, ali se po kriterijumu profita našla tek na 23. mestu liste. Kao i na ostale proizvođače automobila, i na poslovanje ove kompanije veliki uticaj imali su nestašica elektronskih komponenata i pad tražnje za vozilima.
Tabele MFG: Prvih 100 kompanija
Hidroelectrica unapredila svoje performanse pred najavljenu IPO
Kada se najboljih 100 kompanija rangira samo po visini profita, na prvom mestu te liste nalazi se rumunska Hidroelectrica koja, kako joj ime kaže, proizvodi energiju pomoću vodnih resursa. Ta kompanija je završila 2021. godinu sa profitom od 614 miliona evra i povratom na prihod od 45 odsto, a sve zahvaljujući povećanoj tražnji za električnom energijom. Hidroelectrica se sada priprema za inicijalnu ponudu akcija na berzi koja bi trebalo da se desi naredne godine, i planirano je da bude najveća u istoriji rumunskog finansijskog tržišta. Očekuje se da će investicioni fond Fondul Proprietatea, koji deli vlasništvo nad ovom kompanijom sa Ministarstvom energetike, na taj način prikupiti dve milijarde evra. Inače, 80,06 odsto vlasništva nad Hidroelectricom ima rumunska država, a Fondul Proprietatea 19,94 odsto. Kompanija poseduje 209 hidroelektrana kapaciteta od 6.482 MW i vetropark kapaciteta 108 MW.
Hidroelectrica međutim nije jedina kompanija za proizvodnju i distribuciju električne energije koja je beležila izvanredne rezultate. Slovenačka GEN-I, zatim bugarska Independent Bulgarian Energy Exchange (IBEX) i JP Elektroprivreda Srbije našle su se na prvih 10 mesta ove liste.
Ovde treba pomenuti da su IBEX i dve slovenačke kompanije – Belektron, trgovačka kompanija sa fokusom na naknade za emisije ugljovodonika, i energetska grupacija Interenergo – zabeležile trocifren rast prihoda. S druge strane, skok tražnje za metalima i sledstveni rast njihove cene pogodovao je i dobrom plasmanu metalskih kompanija. Tri ovakve kompanije – srpske Zijin Copper i HBIS Group Serbia Iron&Steel, i rumunska Liberty Galati – nalaze se među najprofitabilnijim kompanijama na listi SEE TOP 100.
Dakle, kompanije iz energetskog sektora i metalske industrije zauzele su prvih deset mesta na ovoj listi, a jedini izuzetak je Dacia, koja dolazi iz automobilske industrije. Da je prošla godina bila zaista dobra za kompanije koje se bave naftom, gasom i metalom svedoči i podatak da one čine polovinu novih kompanija na ovoj listi.
Među novim kompanijama listiranim na SEE TOP 100 jedna se posebno ističe. U pitanju je ADM Romania, podružnica holandske prehrambene ADM Company koja se bavi trgovinom žitaricama. Njen prihod je prošle godine porastao 19 puta. ADM Romania je jedan od najvećih lučkih operatera u toj zemlji, koji se bavi transportom žitarica ali i neprehrambene robe, kao što su ugalj i gvozdena ruda, kroz Dunav i Crno more. Ova kompanija je u 2021. bila drugi najveći rumunski uvoznik žitarica i njihov šesti najveći izvoznik. Iste godine je preuzela srpski Sojaprotein, a u 2022. je u Srbiji otvorila pogon za ekstruziju, kako bi udovoljila tražnji na tržištu. Očekuje se da će ove godine zabeležiti još brži rast pošto je ruska invazija na Ukrajinu preusmerila veliki deo transporta sirovina u Crnom moru na rumunsku luku Konstanca.
Metodologija istraživanja
SEE TOP 100 rangira najveće kompanije u Jugoistočnoj Evropi prema ukupnom prihodu za fiskalnu godinu koja je završena 31. decembra 2021. I brojke za 2021. i uporedni podaci za 2020. potiču iz godišnjih nekonsolidovanih izveštaja za 2021. godinu. Na SEE TOP 100 listi nalaze se nefinansijske kompanije registrovane u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji. Banke, investicioni posrednici, osiguravači i investicioni fondovi za nekretnine (REIT) su isključeni iz rangiranja jer ukupan prihod nije tačan pokazatelj njihovog učinka. SeeNews je kreirao zasebne rang-liste 100 najvećih banaka i osiguravača. Holding kompanije su, s druge strane, zastupljene na rang listi svojim zavisnim preduzećima. Svi podaci dobijeni su iz nacionalnih komercijalnih registara, berzi, vladinih i korporativnih veb stranica, regulatora industrijskog poslovanja, lokalnih dobavljača poslovnih informacija i samih kompanija. Početni broj kompanija koje su analizirane prevazilazi 2.900. Rangiranje ne uključuje kompanije koje su odbile ili nisu pružile finansijske rezultate do trenutka kada je sadržaj SEE TOP 100 finalizovan. Da bi se omogućilo poređenje, sve lokalne valute na rang listi su konvertovane u evro, koristeći zvanični kurs odgovarajuće centralne banke poslednjeg radnog dana 2021. i 2020. Godišnje promene finansijskih pokazatelja kompanija su računate u nacionalnim valutama. Na drugim mestima, podaci u lokalnim valutama koji se odnose na prošle periode pretvoreni su u evre koristeći kurs centralne banke na kraju relevantnog perioda, dok su svi ostali iznosi u lokalnim valutama preračunati po kursu na dan kada je relevantni urednički sadržaj objavljen.
Nevena Krasteva, SeeNews
Celu listu možete pogledati na ovom sajtu
Biznis & finansije 202, oktobar 2022.