Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.
Nakon vesti da se ugalj vraća na velika vrata u Evropu, čak i u ekološki osvešćenu Nemačku, na internetu se pojavio komentar da se „na prvu naznaku energetske krize zelena EU resetovala na Evropsku zajednicu za ugalj i čelik“. Tako je EU krenula u proces pridruživanja Srbiji, u kojoj tokom svake grejne sezone izreka o disanju punim plućima potpuno gubi smisao. Samo u protekloj grejnoj sezoni, koja je trajala od 15. oktobra do 15. aprila, zvanična merenja koja je sprovela Agencija za zaštitu životne sredine pokazala su da je nivo zagađenja vazduha bio nekoliko puta veći od dozvoljenog.
Uzmimo za primer PM 10 čestice koje u sebi sadrže jedinjenja opasnih metala i druge štetne, pa i kancerogene materije. Još uvek nije objavljen zvaničan dokument o zagađenju za prošlu godinu, ali Dejan Lekić, nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine a sada član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), prikupio je sam javno dostupne podatke i objavio ih na konferenciji „Sve boje vazduha u Srbiji“. Iz njih se može zaključiti da je više od tri miliona stanovnika Srbije u 2021. udisalo prekomerno zagađen vazduh.
„Maksimalna dozvoljena količina PM 10 čestica u vazduhu je 50 mikrograma po metru kubnom. Dozvoljeno je se ona prekorači samo 35 dana godišnje, sve ostalo se smatra izuzetno štetnim po ljudsko zdravlje. A mi u većini gradova u kojima merimo zagađenje vazduha beležimo drastično prekoračenje tog broja dana“, rekao je Lekić i naveo da je prošle godine tokom 182 dana grejne sezone to bio slučaj svuda. Primera radi, Valjevo je bilo zagađeno 150 dana, Novi Pazar 149, Užice 114, Kosjerić 107 dana. Međutim, prave razmere zagađenja još uvek ne znamo, budući da ovaj monitoring pokriva samo 12 od 29 većih gradova, odnosno onih koji imaju preko 50.000 stanovnika.
Slična je situacija i kada se radi o PM 2,5 česticama koje su još manje od PM 10 čestica, što znači da lakše ulaze u naše telo i kreću se po organizmu. Maksimalna granica PM 2,5 čestica u vazduhu je 25 mikrograma po kubnom metru a od 1. januara 2024. ona će, zbog usaglašavanja sa evropskom regulativom, biti smanjena na 20 mikrograma. Postoje čak i preporuke da se ona dodatno snizi – Svetska zdravstvena organizacija predlaže da granica bude pet mikrograma po kubnom metru.
To bi bio nadrealan scenario za Srbiju, budući da su svi njeni gradovi tokom prošle grejne sezone daleko premašivali ove brojke. Naime, u Novom Pazaru je mereno 75,3 mikrograma po kubnom metru, u beogradskom naselju Ovča 58,4, u Valjevu 55,9…
Prema Lekićevim rečima, nova merenja, koja su sprovođena od 1. januara 2022. do sredine septembra, pokazuju da smo na dobrom putu da ove godine oborimo čak i neslavni prošlogodišnji rekord.
Ali PM čestice su samo jedan deo ove slagalice, jer osim njih mi često udišemo i prekomerne količine ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugih štetnih gasova. U gradovima poput Smedereva i Bora, stanovnici dodatno udišu vazduh „obogaćen“ teškim metalima kao što su nikl, olovo ili kobalt, koji su izuzetno opasni po zdravlje.
Ko su najveći zagađivači?
Iako mediji redovno izveštavaju da je energetski sektor najveći zagađivač u Srbiji, ekolozi tvrde da mi zapravo nismo ni svesni u kojoj meri on doprinosi zagađenju. Na pitanje zašto je tako, tako Dejan Lekić odgovara – zato što raspolažemo samo kalkulisanim vrednostima pošto je nemoguće „izmeriti“ stvarni doprinos pojedinih sektora.
No, kada se radi o emisijama zagađujućih materija, neke od njih zvanična statistika ipak meri. Prema poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha iz 2020. godine, energetski sektor, dakle proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW, je odgovoran za najveći deo zagađenja štetnim supstancama. U emisiji ukupne količine oksida sumpora on ima udeo od 94 odsto, u emisiji oksida azota 59 odsto, PM 10 čestica 55 procenta, PM 2,5 čestica 69 odsto, itd. Toplane snage manje od 50 MW su, kako navode stručnjaci, jedan od najvećih proizvođača PM čestica, posebno u zemljama poput Srbije gde ne postoji adekvatna kontrola i kaznena politika za njih.
U celoj zemlji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 na mazut, 13 na ugalj i 10 na biomasu, uz napomenu da se negde i kombinuju ovi energenti. Za ekologe su najproblematičnije one na mazut i ugalj, posebno toplane koje koriste izuzetno nekvalitetan lignit.
Pored jeftinog i štetnog goriva, Lekić kaže da domaće toplane imaju još „slabih tačaka“, podsećajući na relativno nova saznanja da se u domaćim toplanama isključuju filteri kada se energentima lošeg kvaliteta dodaje mazut radi održavanja proizvodnje.
I tu nije kraj spisku velikih zagađivača. Osim toplana, kvalitet vazduha u značajnoj meri narušavaju i individualna ložišta, budući da veliki broj naših sugrađana nema dovoljno sredstava da obezbedi odgovarajući ogrev pa loži „sve što stigne“, odnosno otpad, plastičnu ambalažu, gume i, što je najgore, čak i korišćeno motorno ulje. Dodatni problem je što sva kućna ložišta imaju niske dimnjake, koji zagađujuće materije izbacuju na malu visinu, gde one i ostaju ukoliko nema vetra.
Razmere ovog problema najbolje prikazuje podatak da se skoro polovina domaćinstava samo u prestonici greje na ovaj način, odnosno da u Beogradu ima oko 300.000 individualnih ložišta.
Aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju, kaže Dejan Lekić: „Zbog poskupljenja drva i uglja, ljudi će biti prinuđeni da se greju kako znaju i umeju te će posegnuti za bilo kakvim energentima“. Nažalost, takva rešenja su najčešće i najštetnija po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Kako zagađeni vazduh utiče na zdravlje?
Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, Srbija je pre dve godine bila prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha. Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da je aerozagađenje uzrok 3.600 smrti godišnje u našoj zemlji.
Kako tačno zagađen vazduh doprinosi rastu broja preminulih objasnila je na konferenciji „Sve boje vazduha u Srbiji“ profesorka interne medicine Dragana Jovanović: „Primera radi, PM čestice dugoročno ostaju u plućima i mogu uzrokovati moždani udar, rak pluća i druge vrste kancera poput onih reproduktivnih organa. Ove čestice oslabljuju i ostale organe, poput srca, te povećavaju rizik od srčanih udara”.
Posebno zabrinjavaju podaci koji pokazuju da zagađeni vazduh uzrokuje hronične bolesti kod sve većeg broja dece. Zagađenje utiče i na one koji tek planiraju porodicu, budući da su istraživanja pokazala da dugotrajno izlaganje ovako zagađenom vazduhu kakav mi dišemo može da smanji plodnost žena za više od 10 odsto. Pored toga što žene imaju teškoća da zatrudne, zagađenje može negativno uticati i na tok trudnoće i usporiti razvoj ploda, pa i izazvati spontani pobačaj. I ne samo to – prema nekim procenama devetoro od stotinu mrtvorođene dece žrtve su zagađenja vazduha.
Zato možda i ne čudi što, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Srbija ima jednu od najvećih stopa mrtvorođenih beba na Starom kontinentu – četiri na 1.000 stanovnika, dok u Zapadnoj Evropi taj broj iznosi 2,2 dece na 1.000 stanovnika. Istini za volju, lekari tvrde da je uzrok ovoj sumornoj statistici i to što sve veći broj žena ostaje u drugom stanju u kasnijem dobu.
Ipak, svi ovi podaci, kako god ih mi tumačili, ukazuju da imamo zaista ozbiljan problem, koji bi ove zime, usled energetskog siromaštva, mogao da postane još ozbiljniji.
Marija Dukić
Biznis & finansije 202, oktobar 2022.