A zatim su usledili novi problemi. Nakon kolapsa Silicon Valley Bank, ionako neizvesna investiciona klima za startape, dodatno je poljuljana. Prema prognozi kompanije Atomico, investicije u tehnološki sektor u Evropi će ove godine pasti za 39 odsto, sa prošlogodišnjih 83 milijarde dolara na 51 milijardu. Prikupljanje kapitala za tehnološke kompanije je dakle otežano, a njihove valuacije su smanjene. Sa druge strane, konkurencija među startapima iz godine u godinu postaje sve oštrija.

Kako se startapi u Srbiji nose sa svim ovim izazovima? Kako u kriznim vremenima uspevaju da se izdvoje na tržištu i da ostanu konkurentni? Odgovore na ova pitanja dale su nam tri tehnološke kompanije iz zajednice Naučno-tehnološkog parka Beograd, prvog naučno-tehnološkog parka u Srbiji koji je od osnivanja 2015. godine podržao više od 200 inovativnih kompanija u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga.

Prilagođavanjem promenama i brendiranjem do boljih poslovnih rezultata

Kompaniju mBrainTrain osnovala su u Beogradu dvojica mladića posle povratka sa postdiplomskih studija u inostranstvu. Cilj im je bio da iskoriste talas tehnoloških promena, ali i da doprinesu razumevanju kako funkcioniše ljudski mozak, kaže Ivan Gligorijević, jedan od osnivača. Nakon decenije poslovanja danas su prepoznati kao globalni lider u ovoj oblasti, imaju 20 stalno zaposlenih i saradnika, i finansiraju se gotovo isključivo iz prodaje.

Najpoznatiji proizvod mBrainTrain-a je potpuno mobilni profesionalni elektroencefalografski (EEG) uređaj, koji se uspešno koristi za mnoge studije i scenarije izučavanja mozga, u oblasti sporta, meditacije, neurorehabilitacije, neuroergnomomije i kognitivnih nauka. Koriste ga istrazivačke institucije, kao i velike poznate kompanije (Microsoft, Google, Apple, Mazda…), a njime je praćena električna aktivnost ljudskog mozga i na Međunarodnoj svemirskoj stanici!

Ova kompanija posluje održivo, uprkos i prilagođavajući se krizama koje su se prethodnih godina nizale jedna na drugu. “Prvi potres koji smo dobro osetili bila je pandemija korona virusa, jer naši korisnici uglavnom opremu upotrebljavaju iz kancelarija i laboratorija, a to, zbog ograničenja kretanja, nisu mogli da čine na početku zdravstvene krize. Zato smo se tada okrenuli tehničkom razvoju, što je dovelo do nastajanja ‘PRO’ serije uređaja. Tako smo ovaj prvi potres iskoristili da stvorimo nešto novo”, kaže on.

Međutim, pandemija je sa sobom donela i poremećaj na tržištu elektronskih (i drugih) komponenata, pa su, kako Ivan objašnjava, nasuprot praksi lean metodologije koja govori da ne treba držati velike zalihe bilo čega i time zarobljavati novac, sada morali da rade upravo suprotno. Sledila je inflacija zbog koje su morali da povećavaju i cene.

“Ta opšta nestabilnost utiče na poslovanje i nas i naših partnera. No, ja sam uvek blagi optimista, tako da ćemo naći način da prevaziđemo i aktuelnu i buduće krize, samo moramo da pratimo situaciju i reagujemo adekvatno i brzo”, tvrdi Gligorijević.

Sa ovim ciljem mBrainTrain sada ulaže u dalje građenje brenda i pozicije na tržištu, kako bi postao nesporni lider u oblasti koju je sam na neki način otvorio i definisao, a to je mobilni EEG. “Koliko god vaša oprema i rešenja bili dobri, nije zagarantovano da će tržište umeti da napravi razliku između najboljeg i percepcije najboljeg. Zato trenutno radimo na jačanju svesti kod potencijalnih klijenata o tome ko smo i zašto baš naša rešenja odgovaraju na najveći broj izazova u oblasti istraživanja mozga”, navodi osnivač ove kompanije. U sklopu tih težnji u Beogradu će organizovati i najveću svetsku konferenciju posvećenu metodama u mobilnom EEG-u.

Osluškivanje potreba klijenata i nadogradnja ponude

Startap B2Bee, osnovan 2018. godine, fokusira se na automatizaciju prodajnih procesa u veleprodaji i integraciju sa ERP sistemima korisnika. U suštini, pruža veletrgovcima sveobuhvatnu softversku platformu koja obuhvata aplikaciju za terensku prodaju i merchendizing, B2B ecommerce platformu, CRM (Customer Relationship Management) i analitičku aplikaciju. Korišćenjem ove platforme, trgovci mogu uštedeti vreme i novac, istovremeno efikasno zadovoljavajući potrebe svojih kupaca, objašnjava Luka Radovanović, COO u ovoj kompaniji koja broji 22 zaposlena.

Prema rečima našeg sagovornika, trenutne okolnosti u kojima posluju su izazovne, posebno zbog rata u Ukrajini i rasta inflacije. Indirektne posledice ovih događaja su se osetile u startap ekosistemu kroz smanjenje vrednosti tehnoloških kompanija i pad investicija. Međutim, uprkos tim izazovima, B2Bee je ove godine uspešno završio seed rundu investicija i trenutno se širi na nova tržišta.

Za održanje stabilnog poslovanja, i B2Bee nastoji da kontiunirano nadograđuje svoju ponudu i proširuje partnerstva. U ovoj kompaniji smatraju da samo tako mogu ostvariti zacrtani cilj – da budu vodeća firma u ovoj industriji i da omoguće svojim klijentima da postignu uspeh u sve zahtevnijem poslovnom okruženju.

Fokus kompanije je, navodi Luka, na nekoliko ključnih elemenata, uključujući neprestano praćenje promena i trendova kako bi bili agilni. Nastavljaju i sa ulaganjem u istraživanje i razvoj kako bi iskoristili potencijal veštačke poslovne inteligencije i primenili je na rešenje za veleprodaju.

“Najbolji način za obezbeđivanje održivog poslovanja, prema našem mišljenju, jeste usredsređenost na pružanje vrednosti klijentima”, navodi Luka i dodaje:“Moramo biti u toku sa njihovim potrebama i stalno unapređivati naše proizvode i usluge kako bismo odgovorili na te potrebe. Takođe, važno je da ostanemo fleksibilni i spremni na promene, kako bismo se prilagodili dinamičnom poslovnom okruženju.”

Programi podrške i feedback korisnika

Startap Collabwriting se bavi razvojem istoimenog softvera koji olakšava prikupljanje informacija i saradnju tokom online istraživanja. Drugim rečima, korisnici pomoću ekstenzija za pretraživače prikupljaju podatke do kojih dolaze tokom pretraživanja na internetu i pohranjuju ih tako da autor i njegove kolege i ubuduće mogu da ih koriste.

Osnovan je 2021. godine i sada ima pet zaposlenih, a ovaj broj bi trebalo da se poveća do kraja godine. Inicijalnu podršku za razvoj, još u vreme pandemije, ovaj startap dobio je kroz Raising Starts akceleratorski program, koji NTP Beograd realizuje uz podršku Vlade Švajcarske. Finansijska i mentorska podrška koju su dobili omogućila im je da razviju prvu verziju proizvoda i dođu do inicijalne validacije na tržištu. Startap je trenutno deo Katapult programa i cilj mu je da prikupi dodatne investicije do kraja godine.

Sandra Iđoški, izvršna direktorka ovog startapa, kaže da je njihov savet startapima, naročito onim u ranim fazama razvoja, da se uvek informišu o dostupnim programima podrške.

Na pitanja kako je aktuelna kriza uticala na njegovo poslovanje, Iđoški kaže da je i Collabwriting osetio smanjenje količine novca na tržištu kapitala. “Zato smo postali oprezniji i temeljniji sa pravljenjem planova. Takođe smo, u mnogo ranijim fazama razvoja, počeli da kreiramo razrađene planove za komercijalizaciju proizvoda”, ističe naša sagovornica.

Rast inflacije i pad standarda učinili su njihove klijente opreznijima po pitanju trošenja sredstava, pa se Collabwriting fokusirao na isticanje vrednosti i potencijalne uštede koje njegov alat obezbeđuje. “Marketinške poruke, jedinstvene funkcionalnosti i planovi za budućnost su za nas u velikom delu došli od korisnika, a upravo to je i učinilo da se Collabwriting istakne među konkurencijom”, navodi Sandra i dodaje: “U prethodnih godinu dana naš proizvod je sa nekoliko osnovih funkcionalnosti i desetak korisnika porastao do 1.400 aktivnih korisnika nedeljno, koji nam pružaju veoma konstruktivan feedback”.

Te savete Collabwriting će iskoristiti da u narednih godinu dana postane alat na koji se oslanjaju veći timovi i kompanije, odnosno da dodatno proširi svoje poslovanje.

Naslovna fotografija: ar130405, Pixabay

Чланак Domaći startapi o tome kako ostati konkurentan u vreme krize i otežanim tržišnim uslovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naš region nevoljno je promenio više naziva u poslednjih nekoliko decenija. Poslednji i zvanično u upotrebi od strane EU je Zapadni Balkan, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, dakle ugavnom siromašnije zemlje Starog kontinenta koje trenutno rade na brojnim reformama potrebnim za pristupanje Uniji. U ovom poslu im pomažu mnoge evropske institucije među kojima je i EIB, koja osim toga što se bavi donacijama i investiranjem, takođe prati i ekonomsku situaciju u zapadnobalkanskim privredama i prognozira ekonomske trendove u njima.

Jednu takvu prognozu izneo je danas Mateo Feraci, viši ekonomista u EIB-ovom odeljenju za ekonomiju. Prema njegovim rečima, ove godine države zapadnog Balkana će osetititi uticaj svih negativnih spoljnih faktora iz proteklog perioda, počev od pandemije pa sve do rata u Ukrajini. Zato se u svima njima u 2023. očekuje usporavanje rasta BDP-a.

Pozitivna stvar je pak podatak da je u pomenutim državama inflacija prošle godine dostigla klimaks i da će ove usporavati, ali to i dalje znači da će cene proizvoda u njima biti više u odnosu na pretkrizne nivoe. Prema podacima kojima raspolaže EIB u Srbiji je prošle godine inflacija dostigla skoro 12 odsto, a ove bi mogla iznositi oko devet procenata.

To bi moglo predstavljati izazov i za građane i za privredu, kao i prognoza da će se veći deo stanovništva i privrede u narednom periodu suočavati sa pogoršanim uslovima kreditiranja. Očekuje se naime da pojačani oprez banaka prilikom kreditiranja najviše pogodi mala i srednja preduzeća, zatim domaćinstva, pa tek onda velike kompanije.

Međutim, Feraci poručuje da se ipak kovid situacija normalizovala i da će ekonomije Zapadnog Balkana uskoro biti na putu da ekonomski dostignu pretkrizne nivoe.

Ulaganja EIB-a

Evropska investiciona banka je širom našeg kontinenta u prošloj godini investirala 65,16 milijardi evra, i to u projekte održivog razvoja, inovacije, digitalni i ljudski kapital i razvoj malih i srednjih preduzeća. Dodatno, izdvojila je 1,72 milijarde evra za pomoć Ukrajini kako bi ojačala njenu likvidnost i pomogla joj u reparaciji ratom razorene infrastrukture, kao i još četiri milijarde evra humanitarne pomoći.

Prema rečima Lilijane Pavlove, potpredsednice EIB-a zadužene za Zapadni Balkan, EIB je preko svog posebnog ogranka za poslove izvan EU – EIB Global, tokom 2022. godine investirala 835,2 miliona evra u nove projekte na Zapadnom Balkanu. Od toga je najveći deo sredstava – 619,5 miliona evra – uložila u unapređenje transporta (uključujući i infrastrukturu), podršku malim i srednjim preduzećima u iznosu od 150,4 miliona, vodosnabdevanje i zaštitu voda (50,5 miliona), obrazovanje (8,5 miliona), urbani razvoj (4,5 miliona) i energetiku (1,8 miliona).

Što se tiče naše zemlje, njena najznačajnija ulaganja tiču se izgradnje brze pruge Beograd-Niš u okviru Koridora 10. Evropska investiciona banka je za ovaj projekat odobrila ukupno 1,1 milijardu evra, a nedavno je potpisala prvu tranšu u iznosu od 550 miliona, koja predstavlja najveću pojedinačnu bespovratnu pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU. Ministar građevine Goran Vesić naveo je u medijima da će se ovaj projekat raditi tenderski, po evropskim standardima, kao i da će po završetku pruge vozovi njom saobraćati brzinom od 200 km na sat.

Takođe, velika sredstva EIB je izdvojila i za unapređenje rečnog saobraćaja Dunavom i Savom u Srbiji, za koji je obezbedila sumu od 31 milion evra.

Govorivši o vodama, Pavlova je spomenula i grant koji je našoj zemlji odobren prošle godine u visini od 37 miliona evra za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u beogradskoj opštini Palilula. Gradnja bi trebalo da počne ove godine a fabrika bi trebalo da pokrije prostor na kome živi oko 1,3 miliona ljudi.

Kako Srbija može privući još investicija?

Na ovo pitanje odgovor verovatno svi znamo, ali zvaničnici EIB-a su ga još jednom ponovili: ulaganja najviše zavise od dobre pripremljenosti projekata ali i saradljivosti partnera, koji su u ovom slučaju države Zapadnog Balkana. Dakle, ove godine će u Srbiji biti nastavljeno sa ulaganjima u projekte koji su dobro razrađeni i isplanirani.

Cilj EIB-a je, pored toga, i povećanje ulaganja u reformu obrazovanja, posebno srednjeg, jer će tako Evropska unija posle pristupanja Srbije dobiti članicu koja ima održiv pristup razvoju svoje ekonomije, kroz razvoj adekvatnih kadrova. Takođe, kako su naveli zvaničnici ove institucije, EIB će nastaviti sa ulaganjima u energetiku, projekte unapređenja transporta ali i podrške lokalnim preduzećima.

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак EIB odobrila 1,1 milijardu evra za izgradnju brze pruge Beograd-Niš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije je polovinom decembra usvojila Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, i u sklopu programa dodeljivaće se finansijski podsticajii za zamenu starih dizel vozila, sa ciljem smanjenja emisija štetnih gasova, novim.

Kako stoji u dokumentu, podsticaji za kupovinu „čistijih“ vozila kreću se od 2.100 evra, za nabavku putničkog automobila, 2.500 evra za kupovinu lakih teretnih vozila i 2.900 evra za kupovinu autobusa. U dokumentu je istaknuto da finansijski podsticaj pokriva samo 35 odsto troškova nabavke polovnih Euro 6 vozila. Projektovana suma za izvođenje ove mere iznosi 102 miliona evra.

– Ova mera ima za cilj smanjenje emisija, naročito PM, iz drumskog saobraćaja uklanjanjem najstarijih vozila koja su uglavnom u skladu sa znatno nižim standardima zaštite životne sredine. Mera je usredsređena na stara dizel vozila, i to:Putnička i teretna vozila(izuzev N3), Euro 1, Euro 2 i Euro 3 vozila, odnosno Euro I, Euro II i Euro III dizel autobuse. Mera podrazumeva da će se finansijskim podsticajima omogućiti deregistraciju/otpremanje najstarijih vozila iz voznog parka u reciklažne centre, piše u dokumentu.

Najavljena su ulaganja od 2,6 milijardi evra

Rok za sprovođenje mere dodele subvencija je 2026. godina i cilja se da se na ovaj način država otpremi oko 122.000 starih, zagađujućih vozila na dizel.

Način na koji će se subvencije dodeljivati još uvek nije definisan, već će Agencija za bezbednost saobraćaja dati predlog mehanizma podrške iz javnih sredstava za deregistraciju/otpremanje ovih vozila.

– Za sledeći korak, odnosno sprovođenje mehanizama podrške iz javnih sredstava za deregistraciju/otpremanje starih putničkih automobila, teretnih vozila (izuzev N3) i autobusa (koji odgovaraju Euro 1, Euro 2, Euro 3 i Euro I, Euro II i Euro III) u reciklažne centre nadležan organ je MGSI (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) , dok su partneri realizacija aktivnosti MZŽS (Ministarstvo zaštite životne sredine) i Agencija za bezbednost saobraćaja.

Za realizaciju svih planova definisanih u strateškom dokumentu najavljena su ulaganja od 2,6 milijardi evra.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Građanima koji imaju stare dizelaše država daje subvencije za kupovinu novog dizel vozila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vesna Čarknajev, direktorka magazina PC Press poručila je na jednom od panela da su tehnološki mediji u ozbiljnom problemu sa finansiranjem.

„Poruka Gugla je da su informacije besplatne i zato moramo da se snalazimo u pogledu finansiranja, ali ključno je ostati pristojan. Verujem da će tradicionalni mediji da opstanu, jer je u moru internet sadržaja, pa i o tehnologijama, pitanje kojim se informacijama može verovati“, rekla je ona.

Profesorka Divna Vuksanović je ocenila da publika stari, a da nove generacije milenijalaca prihvataju nove medije, ali ne krtički, jer jer njima to novo stanje prirodno.

„Masovni mediji su skrenuli u industriju zabave, a novinarstvo traga za istinom, a ako se istina meša sa zabavom, što je tipično za današnjicu, završava u senzacionalizmu, a istina izmiče. Treba naći druge puteve da se istina probije“, rekla je ona.

Transfromacija iz printa u digitalno

A skupu je poručeno i da su tehnologije i internet platforme učinile da svako može da bude medij, kao i da se umesto najavljenog kraja, radio transformisao u veoma popularnu formu – podkast.

Poslednjih 15 godina dešava se transfromacija iz printa u digitalno, a danas statistika kaže da četiri miliona stanovnika Srbije koristi mrežu Facebook, rekla je Jasmina Koprivica iz Euronews Srbija.

„Čitaoci su na pametnim telefonima, mediji i njihovi sadržaji su dostupni svima, a izazov je zadržati čitaoca duže od tri do pet sekundi. Šansa kreatora sadržaja je da budemo što kreativniji, jer će se u budućnosti stvari menjati još ubrzanije“.

Prema rečima eksperta sa Youtube-a Aleksandra Aškovića veliki problem su ukradene vesti sa drugih sajtova, prerađeni sadržaji, pa i lažne vesti, zbog nametnute potrebe za velikom produkcijom vesti i borbe za što više klikova.

Sociolog Dalibor Petrović poručio je da su mediji izgubili na ekskluzivnosti, jer su vesti dostupne svima u svakom trenutku, a vreme u kom živimo karakteriše duboko nepoverenje, gde niko nikome ne veruje.

Izvor: Nova ekonomija

Foto; Pixabay

Чланак Internet platforme omogućile svakome da postane medij се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost globalnog gejming tržišta procenjena je na preko 162 milijarde dolara, a u naredniih pet godina mogla bi premašiti neverovatnih 300 milijardi. Igrice danas igra oko dve milijarde korisnika širom sveta, a do 2025. broj bi mogao da bude veći za 20 odsto.

Gejming industrija trenutno je jedna od onih koje najbrže rastu u svetu, a podaci za Srbiju nikako nisu za potceniti. Naprotiv.

Domaća industrija video igara nastavila je svoj rast, i prema izveštaju koji redovno objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA), čitav ekosistem je uspeo da inkasira 125 miliona dolara u prošloj godini. Igrice koje su izašle iz „srpske kuhinje“ prošle godine su preuzete čak 370 miliona puta.

Prihodi dolaze iz SAD, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstvo. Oko 44 odsto odsto se generišu preko kompjutera, 23 odsto preko mobilnih telefona, 12 odsto preko web platformi, a ostalih 12 odsto iz VR setova i konzola.

U gejming ekosistemu Srbije, prema procenama SGA, trenutno operiše oko 130 timova i kompanija koje zajedno zapošljavaju preko 2.200 ljudi. Ono čime se iz industrije opravdano hvale, je da su oko trećine zaposlenih žene, što nas stavlja u sam vrh u Evropi.

Od 130 timova i kompanija, više od pola se nalazi u Beogradu. Novi Sad sa 22 gejming studija je na drugom mestu, a na trećem mestu sa 8 studija je Niš. Oko 20 odsto njih ima kancelarije i izvan Srbije. One se, što je pokazatelj potencijala domaćeg ekosistema, u 60 odsto slučajeva bave razvijanjem sopstvenih igara (tj. kako se u industriji kaže originalnih IP-ova).

Početno ulaganje do 10 hiljada dolara

Ako pogledamo podatke o budžetima za izradu jedne video igre u Srbiji, najviše ih je razvijeno sa početnim ulaganjem do 10 hiljada dolara (oko 37 odsto svih igara). Sa budžetima od 10-50 hiljada prošle godine je razvijeno 15 odsto igara, od 50-100 hiljada oko 17 odsto. Od 100 do 500 hiljada dolara budžeta je potrošeno na oko 20 odsto proizvedenih igara. Ostalih 11 odsto, imalo je budžete od 500.000 dolara pa na više.

Posebno je zanimljivo da je dominantan način finansiranja studija za razvoj igara u Srbiji direktna prodaja sopstvenih igara.

– Čak dve trećine kompanija i studija iz Srbije finansira se od direktne prodaje svojih igara, što je idealan scenario i odličan je pokazatelj to što su uspeli da na osnovu svog proizvoda budu finansijski samostalni i omoguće sebi rad na novim igrama. Što se tiče novih timova koji tek rade na svojoj prvoj igri uglavnom su to lična sredstva ili investicije van gejming industrije, objašnjava izvršna menadžerka SGA, Kristina Janković Obućina.

Ona ističe da je u poslednje vreme dostupno i nekoliko fondova, što državnih što evropskih i da je određen broj timova iz Srbije uspeo da se u potpunosti finansira na ovaj način, ali je on i dalje mali.

Najviše pravio mobilne „casual“ igre, zatim simulacije, strategije i RPG igre.

Što se tiče platformi na kojima se objavljuju video igre, najviše ih je na kompjuterima (42 odsto), a zatim na telefonima (39 odsto). Ostalih 19 odsto je podeljeno među VR setovima, konzolama i web-u.

U pripremi trenutno 41 igra

Kada se pogleda izveštaj industrija je rasla u gotovo svim segmentima, i po pitanju prihoda, broja kompanija, broja zaposlenih, ali nije rastao broj video igara. Kako je potvrdila naša sagovornica, reč je o tome da studiji u poslednjih godinu dana poduzimaju sve ambicioznije i kvalitetnije projekte za koje treba i više vremena i više sredstava.

– To potvrđuje i još jedan podatak iz izveštaja, a to je da je u pripremi trenutno 41 igra, što je odličan broj. Ipak, na ovo utiču i neki ne toliko pozivitvni faktori, a to je da mladi timovi često odustanu od rada na projektu – ponestaje im ili finansija ili vremena ili inspiracije. Na celoj gejming zajednici je da pomogne novim studijima kroz edukaciju, pristupe finansiranju i umređavanjem, kaže Obućina.

Gejming kampus

Naša sagovornica je istakla i da je pored velikih akvizicija, prošle godine bila posebno važna i najava da će Epic Games (jedan od giganata u svetu gejminga) izgraditi svoj kampus u Novom Sadu.

– Njihova saradnja sa 3Lateral kompanijom iz Novog Sada već povoljno utiče na domaći gejming ekosistem. Kada se kampus izgradi i počne sa radom 2024. godine, postaće jedinstven prostor ovog tipa u Evropi. Koristiće se za razvoj i istraživanje najmodernijih tehnologija i alata, ali i za edukativne sadržaje i pomoć svim gejm developerima, zaključuje ona.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gejming industrija trenutno je jedna od onih koje najbrže rastu u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iza kompanije Rimac Grupa stoji hrvatski inovator Mate Rimac. Svoj posao pokrenuo je iz garaže i za 12 godina postao toliko veliki igrač na automobilskom tržištu da je svoju kompaniju spojio sa poznatim brendom sportskih automobila Bugatijem. Ova firma je sada podeljena na Bugati Rimac i Rimac Tehnolodži.

Suvlasnici zajedničke kompanije očigledno veruju u Rimčeve poduhvate budući da su neki od njih, poput Poršea, nastavili da investiraju u njegov posao. U novom krugu finansiranja novi ulagači bili su SoftBank i Goldman Saks. Najveći deo novca biće uložen u širenje poslovanja kompanije Rimac Tehnolodži, dela Rimac Grupe koji se bavi proizvodnjom tehnoloških komponenti za druge proizvođače električnih vozila, kao što su baterije za električne automobile, električni pogonski sklopovi, komponente korisničkog interfejsa itd. Rimac inače proizvodi auto-delove za neke od svojih najvećih konkurenata kao što su Ferari, Hjundai, Jaguar, Mercedes-Benz, Porše i Reno.

Prema rečima njenog osnivača, ova kompanija rapidno raste, udvostručujući se svakih godinu i po do dve godine. Trenutno ima 1.500 zaposlenih, sa tendencijom njihovog konstantnog porasta. Upravo zahvaljujući pomenutoj investiciji trebalo bi da zaposli još njih 700.

Izvor: Blic, CNBC

Foto: Rimac Grupa

Чланак U Rimac Grupu sada ulažu i Softbank i Goldman Saks се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uvodnu reč na ovom panelu imala je Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi „Digitalna Srbija“, koja je u svom izlaganju predstavila koncept Venčr kapitala (Vencure Capital), skorašnje uspehe domaće startap scene, butstrap kulturu (bootstrap culture), kao i sve načine na koje, i pojedinci i kompanije mogu da investiraju u startape.

Od Bojane Tomić-Brkušanin, moderatorke panela i direktorke za operacije ove neprofitne organizacije, saznajemo šta je to osnovno što treba da znamo o investiranju u startape. Među panelistima je i Ivan Bjelajac, uspešan serijski preduzetnik u domaćem startap ekosistemu koji trenutno rukovodi MVP Workshop-om, blokčejn kompanijom koja se bavi razvojem inovativnih tehnologija u ovom domenu. O ulaganjima u startape pričali su i Jan Kobler, Managing Partner SC Ventures, MIjailović Nikola CEO, Joberty.

Investicije rastu

– Broj investicija u srpske startape je do prošle godine iznosio između 20 i 30 miliona, a u 2021. godini taj broj se popeo na 130 miliona, istakla je tokom uvodne reči Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi „Digitalna Srbija“.

– Sve ovo govori da je ovo jako uzbudljiv sektor kod nas i da Srbija dolazi na mapu inovativnih ekosistema. Kompanije gledaju na našu državu kao šansu za investiranje u nove kompanije, kaže Škrbić.
Ona je pregledajući opcije za investiranje u startape, istakla da ulaganjem u njih otvara se prilika da podelite svoja znanja i iskustva.
– Možete da budete aktivni investitor i da pomažete startapu, ili samo da sačekate prinos na uložen novac, istakla je ona i dodala da ljudi kada odluče da investiraju u startape, pitaju koliko para moraju da daju.

– Lepota ovog investiranja je što je ono uglavnom grupno. Zajedno se skupi dovoljna količina novca i u startap se samim tim ulazi sa različitim iskustvom, te je veća šansa da startap uspe, kaže ona.

Radimo na oko 50 startapa, deset je uspelo

Ivan Bjelajac je istakao da su imali priliku da rade na oko 50 startap firmi od kojih je 40 umrlo neslavnom smrću.
– Desetak je uspelo da živi i radi i dve su jednoroozi i firme koje vrede više od milijardu dolara. Ključno je ovih 40 firmi, startapi se oslanjaju na rizičan kapital i vrlo brzo sagledavaju da li biznis model uspeva ili ne. Takođe važno je dobro sagledati poslovanje i brzo ustanoviti da lifirmu treba ugasiti ili ne, rekao je Bjelajac.

Malo je startapa koji uspeju da podignu velike pare

– Sa pandemijom je sve stalo a onda su krenuli i da se ubrzavaju. Jako puno novca je bilo upumpano u ekonomiju, pa su i startapi dobili deo toga. Malo je startapa u svetu koji uspeju da podignu velike pare. Vrh ledenog brega privlači enormne pare i nije jasno kako se to upotrebi – rekao je Jan Kobler.

On navodi da je u poslednje dve godine pokazalo da startapi umeju da rešavaju obiljne probleme ozbiljnim klijentima i to su ozbiljne organizacije koje mogu da se brzo kreću, koje automatizuju stvari i mislim da se statap svet demistifikovao kroz to.
Kobler je dodao i da je mnogo novca upumpamo i da i se vrlo lako mogao desiti neki negativan trend.

– Mislim i da smo u nekom balonu i da će taj balon možda i da pukne. Ipak što se tiče Srbije mislim da mi ne možemo biti toliko pogođeni toliko tim negativnim trendom – ocenio je Kobler.

3 modela finansiranja

Mijailović Nikola ističe da postoje dve logike na koje startapi funkcionišu u pogledu investiranja.
– Jedno je butstreping (bootstrapping), gde ne koriste eksterni kapital ili osnivači ulažu svoj novac, i dalje razvijaju biznis. Druga logika je da se uzme eksterno finansiranje da bi se ubrzao rast, kaže Mijailović.

On ističe i da uglavnom postoje 3 modela za eksterno finansiranje.

– Venčr kapital (Venture Capital), korporat venčurs (corporate ventures) kada same kompanije prepoznaju interes i investiraju u startap, i nađeo investitor, kaže on i dodaje da naš startap ekosistem još uvek nije dovoljno zreo te da zato nema puno VC ulaganja.

Ranije je bilo samo nekoliko fondova. Sada ih je više od 10-ak ili u regiji ili je fokusirano na nju. Možda su i hteli da podignu novac, ali im nije bio dostupan. Tu imamo i konzervativnost osnivača, vi kada dobijate novac dajete deo kompanije i samim tim kontrolu. Treća stvar je da postoje startapi koji nemaju globalnu ambiciju, žele da naprave uspešan biznis koji hoće da prodaju kroz 2,3 godine ili su fokusirani samo na region, zaključuje on.

Zašto naši startapi?

– Oni koje mi vidimo i u koje investiramo, su izuzetno uporni i otporni timovi ljudi, neće da odustanu. Imali smo x situacija u kojoj nije bilo ni para, ni opcija, ali su kompanije su našle način kako da idu dalje. Nisu svi takvi ali to je jedan unikatan element, koji ovde definitivno postoji, kaže on.

– Firme u regionu sa značajno manje resursa postižu relativno velike uspehe. Imali smo konkurente sa 10 puta više sredstava, ali oni žive u zoni komfora, ovde ne žive. Misle ljudi da je to slabost, ali to je prednost. Da bi došli do vrednosti i prihoda potrebno je da prođe 6, 7 godina, a da bi to moglo da funkcioniše firme moraju da budu rezistentne, a firme u Srbiji su rezistentne, zaključio je Jan Kobler.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Od pedeset startapa uspe deset се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos proklamovanoj otvorenosti bankarskog sektora prema potrebama privrede, a posebno prema perspektivnim malim preduzećima i preduzetnicima, novim tehnologijama i „zelenom preporodu“, većina domaćih firmi i dalje muku muči sa manjkom finansijskih sredstava. Investicije najčešće obezbeđuju iz sopstvenih izvora, a za pozajmicu se obraćaju porodici i prijateljima.

Da li je obimna regulativa ta koja ubija preduzetnički duh u bankama, pa one firmama uglavnom nude „konfekciju“, umesto originalnih ili makar pažljivije osmišljenih proizvoda? Na ovo pitanje nijedan od naših sagovornika ne odgovara tako što krivi propise i pravila, iako je regulativa dodatno „utegnuta“ posle iskustva sa prethodnom finansijskom krizom u svetu.

Dugogodišnji direktor AIK banke Ljubiša Jovanović, koji je na njenom čelu bio u periodu od 1986. do 2010. godine, sa osmehom se priseća da se dešavalo da „hoda po samoj ivici regulative“, vodeći se maksimom da je dozvoljeno ono što nije zabranjeno.

S obzirom na vremena kroz koja je njegov tim vodio AIK banku, od poslovanja prema Zakonu o udruženom radu do SEKE, ne iznenađuje da su morali da budu inovativni i prilagodljivi ili, što bi se današnjim jezikom reklo – „agilni“. Sam Jovanović preduzetništvo posmatra kao način razmišljanja i ponašanja koji odlikuje sposobnost da se nove ideje primenjuju u pravo vreme, kombinujući novčane, kadrovske i tehnološke resurse.

Zato veruje da regulativa, pa ni ona u bankarskom sektoru, ne može da bude smetnja preduzetništvu, iako primena njegove definicije preduzetništva traži i, kako kaže, odgovarajući ambijent u društvu.

Kako se boriti sa konkurencijom i inflacijom

Da bi ispričao priču o preduzetničkom pristupu AIK banke, Jovanović podseća na njen istorijat. Ona svoje poslovne korene vuče iz finansijske službe Agroindustrijskog kombinata Niš, pa prerasta u internu banku kombinata, da bi se transformisala u zajedničku finansijsku organizaciju. Potom je postala kreditno-štedna organizaciju koja 1993. godine, zajedno sa poljoprivrednim kombinatima Zaječar i Jagodina osniva banku, kada je dobila licencu Narodne banke Srbije.

„Devedesete su bile krajnje nepovoljne za poslovanje novog bankarskog subjekta. Finansijsko tržište je bilo tesno, državne banke su čvrsto čuvale svoju poziciju i vešto koristile određeni uticaj države, dok su privatne banke nicale kao pečurke”, priseća se Jovanović vremena kada je vladala žestoka konkurencija i još žešća inflacija, koja je brzo obezvređivala sredstva.

„Menadžment banke bio je prinuđen da izađe sa nečim novim, što tržište do tada nije poznavalo. Koristeći genezu banke, i vezu sa poljoprivrednom proizvodnjom i prometom, izašli smo sa do tada nepoznatim modelom kreditiranja na domaćem tržištu – naturalnim modelom”, priča Jovanović.

Tako je AIK, dok su druge banke pokušavale da putem otkupa deviza očuvaju kapital, davala kredite u oblasti poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa, koje su korisnici vraćali u vrednosti poljoprivrednih proizvoda.

„Sledeće pitanje je bilo kako rešiti problem likvidnosti, jer sada umesto novca imate robu. AIK banka je formirala svoje preduzeće, koje se bavilo plasmanom na domaćem tržištu, uvozom i izvozom – dakle, sve što smo stekli robom, pretvarali smo u novac i zanavljali taj krug”, objašnjava Jovanović.

Sledeći korak koji nije bio svojstven državnim bankama je – trgovanje hartijama od vrednosti.

„Od klijenata smo stvarali vlasnike – akcionare. U vreme inflacije, cene bankarskih usluga bile su dosta visoke. Zahvaljujući racionalnoj organizaciji i visokoj efikasnosti, AIK banka je mogla da reducira cene a da ne bude remetilački faktor na tržištu, u isto vreme uvećavajući kapital. Ako je, recimo, usluga koštala današnjih 100 evra, klijent bi platio 30, a 70 evra je išlo u depozit koji se kasnije prevodio u akcije banke. Tako je nastajala ta kapitalna baza banke”, kaže Jovanović.

Sa ponosom se priseća i kako je akcija AIK banke od 2000. do 2006. godine bila među najtrgovanijima na Beogradskoj berzi, dok je u vlasničkoj strukturi bilo domaćeg ali i stranog kapitala iz SAD, EU i sa Istoka.

Zato danas, na pitanje o „konfekcionarstvu“ u sadašnjem bankarskom sektoru odgovara i konstatacijom da su praktično sve poslovne banke, osim AIK i Poštanske štedionice, u stranom vlasništvu, što povlači sa sobom to da se poslovna politika kreira van Srbije i potom samo „distribuira“ ispostavama u našoj zemlji i regionu.

Kalkulacija rizika i prihvatljiv gubitak

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, međutim, u odgovoru o „konfekcijskoj“ ponudi banaka ističe da su, jednostavno, došla takva vremena.

„Banke su posebno usredsređene na velike korporativne klijente, eventualno srednja preduzeća koja imaju velike promete, za koje je lako ispitati finansijsko zdravlje i bonitet, koji imaju nizak poslovni rizik”, kaže Grubišić.

Banke, prema njegovim rečima, računaju da će takav pristup rezultirati niskim učešćem NPL – ova što je njima najvažnije. Podseća da one, za početak, mogu potpuno bez rizika da posluju sa državom i njenim hartijama od vrednosti, te da nema potrebe da svoje bilanse opterećuju iole nesigurnijim plasmanima.

Šta se, međutim, dešava sa celom pričom o velikoj bankarskoj podršci „motorima razvoja“, odnosno mikro, malim i srednjim preduzećima, inovativnim firmama, početnicima sa kvalitetnim poslovnim planovima? Zar banke, koje otpisuju ovakve firme kao previše male ili „mlade“ na tržištu, ne gube deo veoma isplativih i perspektivnih klijenata?

„Tako je, ali to je realnost“, odgovara Grubišić i dodaje da je bankarstvo račun verovatnoće. „Sigurno među takvim preduzećima ima veoma perspektivnih klijenata za koje će bankama biti posle žao što su ih izgubili ili nisu na vreme osvojili, jer važi ono pravilo ‘uđi kada je najrizičnije’, kada je prostor za zaradu najveći. Ali račun verovatnoće kaže da bi se tako povećao NPL, a to opet znači da je bankama gubitak takvih klijenata prihvatljiv, iako svi gube”, objašnjava Grubišić.

Regulativa koje nema

Princip „uđi kada je najrizičnije“, međutim, ne može da važi za banke, i oko toga dileme nemaju ni Grubišić ni Jovanović. Slažu se da onaj ko, osim dobre poslovne ideje, nema ništa drugo i nije klijent za banku, već za „biznis anđela“ ili VC fond. Problem je u tome što su takve institucije na našem tržištu tek u povoju a nedostaju i mikrofinansijske organizacije, odnosno štedno-kreditne zadruge.

To je, kako kažu, prostor gde bi promene postojeće regulative dosta pomogle.

„Našu regulativu treba prilagođavati evropskom zakonodavstvu u oblasti finansija i stvoriti veću konkurenciju, pa bi na tržište izašle i korporacije koje nisu banke. Banke sad imaju monopol, kredite ne može niko da daje osim njih, niti da prikuplja depozite”, ukazuje Jovanović.

Smatra da bi se izmenama stvorio prostor za ulazak nebankarskog sektora u poslovne finansije i da bi nastala konkurencija koja bi banke naterala da postanu fleksibilnije, brže, efikasnije i da brže konkretizuju poslovne ideje – ukratko, da budu preduzetnije.

Grubišić skreće pažnju da je podela rizika sa onima koji imaju ideje ali ne i sredstva da ih realizuju upravo ono što im je potrebno da se razvijaju, dok ne dođu do faze kada su „zreli“ za bankarske kredite.

„Na Zapadnom Balkanu praktično sva mikro i mala preduzeća dele istu priču – otežan im je pristup sredstvima”, naglašava Grubišić i ponavlja da rešenje leži u VC fondovima i mikrofinansijskim institucijama. One su u našem susedstvu značajnije prisutne samo u Sloveniji, dok je u Italiji, kako ističe, taj sistem ozbiljno razvijen, u skladu sa značajem koji porodična preduzeća imaju za privredu te zemlje.

Milica Rilak

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Da li je regulativa „ubila“ preduzetnički duh u bankama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednje vreme često se govori o domaćim startap preduzećima koja su obezbedila finansiranje nekog stranog fonda ili našle strateškog partnera. Ovaj način finansiranja je, naravno, vrlo retko dostupan u početnim fazama poslovanja i često je rezervisan za mali broj kompanija. Mnogo češći oblici finansiranja su zajmovi od banaka, osnivača ili povećanje kapitala. Kako svaki od ovih vidova finansiranja ima svoje prednosti i mane, ukazaćemo detaljnije na njihove osnovne karakteristike.

Zajmovi

Najčešći oblik finansiranja je svakako zajam od finansijske institucije kao što je banka. Banke imaju ustaljene procedure oko odobravanja finansiranja koje klijent mora da ispuni. Najčešće se ova procedura svodi na analizu poslovanja društva ili preduzetnika koji traže kredit, u prethodnom periodu, proveru da li se redovno plaćaju dospele poreske obaveze i dobavljači, ali i kakav je period naplate od kupaca.

Banke imaju i ograničavajuće uslove oko pozajmica i zbog toga novoosnovana društva nemaju mogućnost da dobiju pozajmice, ili se traže različite vrste garancija od osnivača. Često je taj uslov barem jedna ili dve godine poslovanja sa pozitivnim poslovnim rezultatom.

Nezavisno od namene i ročnosti pozajmice, ukupan trošak kamate koji obračunava banka, kao i troškovi obrade kredita i sporedni troškovi su priznati u potpunosti za potrebe obračuna poreza na dobit pravnih lica.

Pozajmicu može dati i osnivač lično, ili neko sa njim povezano lice. Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica, povezanim licima se smatraju sva lica koja imaju najmanje 25% udela ili glasačkih prava kod poreskog obveznika, što bi bila direktna povezanost. Povezanim licima se takođe smatraju i bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga.

Za transakcije sa povezanim licima su definisana posebna pravila u smislu priznavanja troškova kamate. Tako, ukoliko povezano lice odobri pozajmicu privrednom društvu neophodno je proći kroz dva koraka provere da li se ovakav trošak priznaje.

Prvi korak proverava odnos prosečnog stanja neto sopstvenog kapitala i prosečnog stanja obaveza po osnovu primljene pozajmice. Ukoliko je prosečan neto sopstveni kapital negativan (obaveze su veće od imovine), celokupna kamata koju je povezano lice naplatilo neće biti priznata kod primaoca pozajmice. Ako je prosečan iznos neto sopstvenog kapitala pozitivan, vršimo proveru odnosa sopstvenog kapitala (u ovom slučaju četvorostrukog iznosa neto sopstvenog kapitala) i ukupnog iznosa obaveze za primljeni zajam.

Ministarstvo finansija objavljuje pravilnik sa listom kamatnih stopa koje se smatraju „tržišnim“, i koja se može koristiti za potrebe priznavanja troškova kod pozajmica između povezanih lica. Ideja je da se ograniče troškovi kamate kod zajmoprimca i na taj način spreči povećanje troškova, odnosno smanjenje poreske obaveze primaoca zajma. Pravilnik kamatne stope važi za sve valute u kojima se odobravaju pozajmice u Srbiji i ažurira se jednom godišnje.

Ovaj pravilnik ne zabranjuje da primalac pozajmice plati kamatu po višoj stopi nego što je propisana pravilnikom, ali ograničava priznavanje troška za potrebe poreza na dobit.

Ova vrsta ograničenja ne postoji kod pozajmica koje odobravaju banke.

Za pozajmice primljene iz inostranstva, postoje posebna pravila oko registracije pozajmica. Sva pravna lica moraju zatražiti od Narodne banke Srbije registraciju kredita iz inostranstva. Ovaj proces se vrši preko poslovne banke primaoca kredita. Sama procedura traje nekoliko dana i može koštati i više od 500 evra, u zavisnosti od visine pozajmice.

Takođe, treba imati u vidu da se plaćanje kamate u inostranstvu dodatno oporezuje porezom po odbitku. Ovaj porez se može kretati i do 20% od bruto prihoda kamate.

Nezavisno od koga se uzima pozajmica, odnosno da li je iz inostranstva ili od domaćih zajmodavaca, mora se voditi računa o ukupnoj zaduženosti društva. Visok nivo zaduženosti može narušiti opštu sliku poslovanja društva kod dobavljača ili zajmodavaca. Takođe, bitno je imati u vidu da se i obaveze po osnovu pozajmica uzimaju u obzir prilikom određivanja priznatosti kamate za primljene pozajmice od povezanih lica. Tako možemo imati situaciju da kamata po pozajmici od povezanog lica, iako odobrena pod istim uslovima kao što je banka odobrila, bude poreski nepriznata i samim tim finansijski nepovoljnija za društvo.

Povećanje kapitala

Alternativno pozajmicama, društvo ima mogućnost da se finansira povećanjem osnovnog kapitala. Osnovni kapital može povećati član društva. Na ovaj način, društvo dobija kapital bez da se povećavaju njegove obaveze prema nekom eksternom izvoru, odnosno bez uticaja na prihode i rashode društva.

Povećanje osnovnog kapitala zahteva izmenu osnivačkog akta i njegovu registraciju u Agenciji za privredne registre. Bitna odlika povećanja osnovnog kapitala je da se on u slučaju jednočlanih društava ne može smanjiti, odnosno za razliku od pozajmice, ovaj kapital ostaje trajno vezan za društvo. U slučaju kada u društvu postoji više od jednog osnivača, odnosno člana, moguće je izvršiti smanjenje uloženog kapitala. Kao i kod povećanja, ova procedura zahteva izmene osnivačkog akta koji se mora registrovati u Agenciji za privredne registre.

Dodatna uplata

Dodana uplata koja ne povećava osnovi kapital predstavlja svojevrsnu mešavinu zajma i povećanja osnovnog kapitala osnivača. Ova vrsta uplate je dostupna samo za lica koja su suvlasnici u društvu i dozvoljava im da unesu dodatni kapital u društvo kada je to potrebno. Za razliku od povećanja osnovnog kapitala, ovu uplatu nije potrebno registrovati u Agenciji za privredne registre, već je moguće uplatiti novac samo na osnovu odluke. Ovu uplatu je moguće vratiti osnivaču koji je uplatu izvršio, nakon isteka roka od najmanje tri meseca. Uslov za povraćaj kapitala je da je društvo likvidno u tom trenutku, odnosno da povraćaj dodatne uplate neće ugroziti sposobnost društva da plaća svoje obaveze.

Druga karakteristika dodatne uplate je da za razliku od pozajmice, nije dozvoljeno ugovarati kamatu. Praktično, ovaj vid finansiranja najviše liči na pozajmice bez kamate.

Dodatna uplata se najčešće koristi kod pozajmica između osnivača i ćerki firmi u Srbiji. Kako dodatna uplata ne predstavlja zajam, nije potrebno sprovoditi ceo proces registracije zajma iz inostranstva kod Narodne banke Srbije, što značajno skraćuje administrativne procedure i troškove registracije kredita. Takođe, kako ne postoji mogućnost obračuna kamate, nema ni potrebe za analizom troškova sa aspekta transfernih cena, što je još jedna prednost ovakvog načina finansiranja.

Poslednje decenije je sve popularnije alternativno finansiranje u vidu „croudfunding“ platformi. Ovi izvori omogućavaju lakše prikupljanje kapitala u početnim fazama poslovanja, jer su kriterijumi po pravilu znatno blaži nego oni koje postavljaju zvanične finansijske institucije. Praktično, finansiranje se vrši kroz plaćanje za proizvode ili usluge u ranoj fazi razvoja, pre nego što su zvanično spremni za tržište. Na ovaj način, društva dobijaju potreban kapital praktično bez kamate i mogućnost da brže razviju svoje poslovanje.

Treba napomenuti da su naši zakoni koji regulišu poslovanje sa inostranstvom prilično konzervativni i iz tog razloga ovaj vid finansiranja nije u većoj meri zaživeo u Srbiji.

Kao i kod svakog segmenta poslovanja i kod odabira načina finansiranja treba uzeti u obzir u kojoj fazi razvoja se nalazi društvo. Neodgovarajući izvori finansiranja mogu usporiti dalji razvoj društva u narednim fazama ili biti znatno skuplji.

Vladimir Deljanin, partner u poreskom odeljenju Crowe RS

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Poreski aspekti finansiranja poslovanja: Dvaput meri, jednom seci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se uopšteno govori o ulaganjima u zelene tehnologije, a to je kod nas najčešće slučaj, po pravilu se prozivaju mala i srednja preduzeća kao onaj deo domaće privrede koji nije dovoljno „osvešćen“ koliko je hitno da se što pre domognemo zelenije grane. Istina, kao i uvek nije tako jednostavna, niti jednostrana. Tačno je da malim i srednjim preduzećima zelena ulaganja nisu prioritet u poslovanju, ali nije tačno da ih nema. Naprotiv, preko dve petine od skoro 1.500 malih i srednjih preduzeća koje je UNDP istraživao za potrebe svoje studije o budućnosti zelenog finansiranja u Srbiji, uložilo je novac u povećanje energetske efikasnosti i bolje upravljanje otpadom.

Navodeći motive za takva ulaganja, vlasnici manjih firmi primarno ističu ekonomske razloge. Njihov glavni cilj je da smanje troškove poslovanja, pre svega izdatke za struju i prevoz, a koji prete da postanu još veći sa aktuelnim poremećajima na tržištu energije i u transportu. Privrednici nastoje i da ovakvim ulaganjima podignu vrednost svojih proizvoda u izvozu, a manji deo njih želi i da time poveća kreditni rejting kod finansijskih institucija.

S druge strane, istraživanje pokazuje da su MSP pre svega usredsređena na zamenu starih mašina naprednijom tehnologijom, a nešto ređe na ugradnju solarnih panela i upravljanje otpadom, ali im je zajedničko da su takva ulaganja pretežno manjeg obima. Razlog je što se ona najčešće finansiraju iz sopstvenih sredstava.

U zavisnosti od toga šta je svrha zelenih ulaganja, 65% do 85% MSP izdvaja za to svoja sredstva, između 11% i 31% kombinuje sopstveni novac i pozajmice, a svega 4% do 5% koristi isključivo eksterne izvore finansiranja za te svrhe. Najveći broj, čak 84% malih i srednjih preduzeća koristi svoj novac za ulaganja u smanjenje količine otpada u proizvodnji, 77% u smanjenje zagađenja prilikom proizvodnje, a najpovoljniji odnos u kombinovanju sopstvenih sredstava sa pozajmicama je kod ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti, budući da „svega“ trećina finansira takve projekte isključivo svojim novcem.

Bankama važnije jemstvo od ozelenjavanja

Dodatni problem je što i najveći broj onih koji koriste pozajmice pribegavaju najskupljim opcijama, kao što su kratkoročni krediti ili čak prekoračenje limita na računu, dok se svega 30% opredeljuje za dugoročne kredite. Većina ne zna kako da koristi finansijske instrumente poput lizinga ili faktoringa, što pokazuje i podatak da je za finansiranje zelenih ulaganja lizing koristilo samo 3% anketiranih. Ispitanici ne iskazuju veći interes ni za eksterne izvore finansiranja kao što su izdavanje zelenih obveznica ili pribavljanje sredstava uz prodaju udela u akcijskom kapitalu.

Pored već poznatih boljki da je domaće finansijsko tržište bankocentrično i da s druge strane preduzetnici slabo koriste i ono malo alternativnih finansijskih izvora, veliku prepreku većim ulaganjima predstavljaju i teškoće manjih firmi da naplate sopstvena potraživanja, posebno u sadašnjoj krizi, kao i nedostatak kolaterala.

Problemi sa garancijama javljaju se naročito kod banaka, kojima je po rečima privrednika važnije jemstvo za kredit, nego potencijalna isplativost zelenog projekta za koji se traže sredstva. Domaći preduzetnici većinom smatraju da banke u praksi ni izdaleka nisu tako zeleno orijentisane kao što se predstavljaju u javnosti, budući da za zelene projekte traže znatne garancije pod veoma nepovoljnim uslovima (u srazmeri 1:2), odnosno tretiraju ih kao „specifične“ projekte sa velikim rizicima.

Što se tiče regulative, ispitanici navode da je najveći problem to što propisi nisu dovoljno jasni, a posebno poreske obaveze koje se svaki čas menjaju. Recimo, umesto da se uspostavi i primeni sistem zagađivač plaća, propisuju se ekološke takse na osnovu veličine i delatnosti preduzeća, a ne na osnovu toga koliko neka kompanija svojim poslovanjem zaista zagađuje životnu sredinu. Inspekcijske službe rade po principu „pronađi i oglobi“ i to vrlo selektivno, a privrednici kao argument da država ne podstiče ovakve investicije navode i jako mali broj zelenih javnih nabavki u državnim institucijama na svim nivoima.

Zanimljivo je da za razliku od primarnog poslovanja, gde se nedostatak kvalifikovanih kadrova već godinama ističe kao najveći problem za dalji razvoj, većina anketiranih to ne vidi kao veću prepreku za zelena ulaganja. Tri najtraženija stručna profila za tu oblast u MSP su mašinski inženjeri, elektroinženjeri i inženjeri opšteg smera koje je teže nalazilo oko trećine anketiranih, pa su taj problem rešavali zapošljavanjem penzionera, internim obukama i programima za prekvalifikaciju. Indikativan je i nalaz da svega 27% ispitanika misli da će veća ulaganja u zelene projekte u sektoru MSP stvoriti dodatne mogućnosti za zapošljavanje.

Suprotstavljeni interesi kod dugoročnih kredita

U istraživanju se procenjuje da ovdašnjim malim i srednjim preduzećima nedostaje za dalji razvoj oko 10,1 milijardi dolara, što je preko 27% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, te da 45% MSP ima vrlo izražena finansijska ograničenja.

Stoga najveći deo njih, čak 90%, smatra da su subvencije i novčana pomoć najvažniji vid podrške za dalje „ozelenjavanje“ poslovanja. S obzirom da se ovakva podrška najviše daje za poboljšanje energetske efikasnosti u poslovanju malih i srednjih preduzeća, to je jedan od razloga što se u ovu oblast najviše i ulaže, uz dodatnu povoljnost da se ostvarene uštede u potrošnji energije mogu koristiti za vraćanje kredita.

Anketa pokazuje da bi se najveći broj vlasnika malih i srednjih preduzeća, kada bi bili u mogućnosti, opredelili za kombinaciju finansijskih sredstava u kojoj bi subvencije i novčana pomoć učestvovale sa 25%, interna sredstva preduzeća sa istim procentom, a preostali udeo bi činili bankarski krediti. Kao najvažniji uslov za ovakvu finansijsku podršku privrednici navode to da kod odobravanja kredita kamatne stope budu niske, da imaju duge periode otplate i prihvatljiv kolateral. Konkretno, najviše im odgovaraju kamatne stope niže od 3%, period otplate do deset godina i grejs period od najmanje godinu dana, kako bi ostvarili prihode od nove opreme pre započinjanja otplate kredita.

Autori istraživanja ocenjuju da dugoročni uslovi koje preferiraju mala i srednja preduzeća mogu biti u suprotnosti sa interesima banaka, pre svega kada je reč o ograničenim iznosima depozita kojima banke raspolažu na dugi rok, ali i zbog percepcije da duži periodi otplate povećavaju rizike da se odobrena sredstva ne naplate. Otuda novac za dugoročne kredite uglavnom dolazi od kreditnih linija i donatorskih razvojnih programa.

Kako bi se smanjili rizici koji se često povezuju sa odobravanjem kredita malim i srednjim preduzećima, u istraživanju se predlaže da u određenim situacijama može biti prihvatljiva opcija podela rizika. U slučaju klasičnih kreditnih proizvoda, finansijske i komercijalne rizike snosi strana koja podiže kredit. Međutim, postoje i modeli gde se rizici dele između zainteresovanih strana u okviru projekta, uključujući tu – pored primaoca kredita – i ugovarače, kao i isporučioce opreme i energije. Prikladnost različitih instrumenata za deobu rizika zavisi od finansijske moći i kreditne sposobnosti preduzeća, kao i od predvidljivosti prihoda, regulatornih okvira, okruženja za komercijalno finansiranje i prirode projekta, uključujući tu i kapacitet za njegovo sprovođenje u delo.

Branko Bogavac

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Odakle mala i srednja preduzeća finansiraju zelena ulaganja? се појављује прво на Biznis i Finansije.