Prema njenom istraživanju, fudbalerke često rizikuju svoju bezbednost i zdravlje na terenima lošeg kvaliteta, a mnoge od njih – čak 30 odsto anketiranih žena – nisu plaćene za svoju igru. Dodatni problem je što dve trećine fudbalerki moraju da uzimaju neplaćeno odsustvo na svojim regularnim poslovima kako bi učestvovale na takmičenjima.

Iako se situacija na ovom polju polako menja, disparitet je vidljiv na svakom koraku. Primera radi, uprkos povećanju ovogodišnje nagrade za 300 odsto za najbolju žensku reprezentaciju na Svetskom kupu, njen iznos čini tek trećinu nagrade za mušku najbolju reprezentaciju. Drugim rečima, žene koje osvoje Svetski kup dobiće 150 miliona dolara, dok su muškarci prošle godine u Kataru dobijali 440 miliona dolara.

Rezultati istraživanja koje je sprovela FIFPRO izašli su pred Svetski kup koji će biti održan krajem jula u Australiji i Novom Zelandu, a posle nekoliko ozbiljnih povreda veoma poznatih fudbalerki koje zbog istih neće učestvovati na najvećem međunarodnom takmičenju.

Foto: Jeffrey F Lin, Unsplash

Чланак Najbolje fudbalerke sveta treniraju u lošim uslovima i često su neplaćene za svoj angažman се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom trajanja kampa, dečaci i devojčice uzrasta od 7 do 14 godina biće u prilici da kroz tehničke, taktičke i kondicione treninge savladaju tajne fudbala u radu sa istaknutim italijanskim trenerima. Na ovaj način, Banca Intesa i Generali Osiguranje Srbija proširuju regionalnu saradnju i izvan oblasti finansijskih usluga i osiguranja u kojoj pružaju najsavremenije usluge na planu bankoosiguranja, promovišući pozitivne vrednosti sporta među mladima.

Ove godine, Italijanski fudbalski kamp održava se u znak sećanja na proslavljenog fudbalera Paola Rosija (Paolo Rossi), kao i legedu srpskog i jugoslovenskog fudbala – Sinišu Mihajlovića. Na tragu ove teme, Banca Intesa i Generali Osiguranje Srbija podržaće i organizaciju izložbe posvećene ovoj dvojici fudbalskih velikana i pružiti jedinstvenu priliku svim poštovaocima fudbala u našoj zemlji da pogledaju više od 500 predmeta koji su obeležili njihove vanserijske profesionalne uspehe i karijere. Izložba, koju su podržali Ambasada Republike Italije u Srbiji, Italijanski institut za kulturu, FIFA muzej i televizija Arena sport, biće upriličena u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu od 5. do 30. jula.

„Sprovođenjem fudbalskog kampa za 2023. nastavljamo inicijativu koju je Intesa Sanpaolo divizija međunarodnih banaka subsidijara nastavila da promoviše u nekoliko zemalja i koja doprinosi našoj posvećenosti svakoj od njih“, rekao je Marko Elio Rotinji, šef divizije međunarodnih banaka subsidijara. „U Srbiji, zahvaljujući podršci naše lokalne banke Banca Intesa Beograd, oko 2000 dece imalo je priliku da učešćem u fudbalskom kampu, tokom godina, uči o vrednostima lojalne konkurencije, posvećenosti i timskom radu, tipičnim vrednostima koje se vezuju za sportske aktivnosti. Kao velika banka duboko ukorenjena u zemlji, i deo jedne od najvećih i najzdravijih evropskih finansijskih grupa, naš trud je prvenstveno usmeren ka podršci privredi, ali istovremeno zadržavamo stalnu pažnju na društvu u celini.“

„Svojim ponovnim učešćem na projektu Italijanski fudbalski kamp u Beogradu, Generali Grupa nastavlja svoju tradiciju i posvećenost podršci inicijativama koje promovišu pozitivne vrednosti sporta među lokalnom, mladom populacijom“, rekao je Manlio Lostuzzi, regionalni direktor Generali Grupe za centralnu i istočnu Evropu.

„U Generaliju delujemo zajedničkim snagama u izgradnji otpornijeg i pravednijeg društva, stoga kao odgovorni građani, ponosni smo što jačamo vezu sa lokalnim zajednicama, oslobađajući potencijal mladih i podržavajući decu iz socijalno ugroženih kategorija. Pored toga, sa zadovoljstvom smo ojačali naše postojeće partnerstvo sa Intesa Sanpaolo Grupom u Srbiji, kao i našu tržišnu poziciju. Naš strateški cilj je da postanemo doživotni partner našim klijentima koji pruža rešenja po njihovoj meri i ponosni smo što i klijentima Banca Intesa nudimo fleksibilna rešenja kako bismo zadovoljili njihove potrebe tokom životnog veka i dodatno zaštitili pojedince, porodice i kompanije”.
„Banca Intesa već osmu godinu zaredom podržava organizaciju Italijanskog fudbalskog kampa vodeći se idejom da kao članica grupe Intesa Sanpaolo i na ovaj način može da doprinese afirmisanju talentovanih mladih ljudi, promovisanju pozitivnih vrednosti sporta, kao i širenju kulture inkluzije i različitosti. U isto vreme, podrškom izložbi u sećanje na Paola Rosija i Sinišu Mihajlovića želimo da, kao spona između kultura i naroda dve zemlje, pružimo priliku svim poštovaocima sporta u našoj zemlji da se još bliže upoznaju sa životnim i karijernim putevima ova dva vanserijska igrača, njihovom zaostavštinom i neizbrisivim tragom koji su ostavili na istoriju svetskog fudbala“, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Darko Popović.

„Učešćem u Fudbalskom kampu, Generali Osiguranje Srbija nastavlja tradiciju posvećenog pružanja podrške lokalnoj zajednici i inicijativama koje promovišu kulturu solidarnosti i inkluzije. Održivo poslovanje je jedan od stubova naše strategije koje nam omogućava da se pored uloge koju imamo na tržištu kao odgovorni investitor, osiguravač i poslodavac, kao odgovorni građanin angažujemo u rešavanju važnih društvenih pitanja, poboljšamo uslove života i ostavimo bolji svet generacijama koje dolaze“, rekao je Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija. „Ponosni smo što kroz ovu inicijativu jačamo vezu koju imamo sa lokalnom zajednicom kroz naš program The Human Safety Net sa željom da pomognemo roditeljima da oslobode puni potencijal svoje dece i omoguće im bolju budućnost. Kroz sport deca se uče posvećenosti, timskom radu i razvijaju različite veštine potrebne budućim odgovornim građanima. Zbog toga želim da se zahvalim Arigu Sakiju na učešću u ovom važnom događaju i spremnosti da svoje dugogodišnje iskustvo prenese na mlade generacije. Posebno nam je drago što ćemo ove godine široj javnosti omogućiti da se kroz izložbu posvećenu fudbalskim legendama Paolu Rosiju i Siniši Mihajloviću, upozna sa lepotom bavljenja sportom. Ponosni smo na partnerstvo sa Banca Intesa i činjenicu da udruženim snagama nastavljamo da sprovodimo aktivnosti koje imaju pozitivan uticaj na društvo, a našim klijentima omogućavamo da se kroz proizvode i usluge osiguranja zaštite od različitih rizika.“

Marko Skembri, generalni direktor kompanije World Camp International, organizator fudbalskog kampa, dodao je: „Želeo bih da se zahvalim Banca Intesa Beograd i Generali osiguranje Srbija što su i ove godine omogućili mladim srpskim fudbalskim nadama da razviju svoje talente, uz uživanje u nezaboravnim iskustvima.“

„Zadovoljstvo je biti u Srbiji i pokrenuti ovaj događaj koji talentovanoj deci daje šansu da budu nagrađeni i možda otkriveni kao budući šampioni Srbije“, rekao je Arigo Saki, zvanični promoter Kampa i legendarni italijanski fudbalski trener i menadžer koji je vodio Parmu, Milan, Atletiko Madrid, Real Madrid i reprezentaciju Italije.

Na konferenciji za medije prisutnima se obratio i direktor FIFA muzeja Marko Facone (Marco Fazzone), koji je istakao da je osim podrške izložbi, FIFA muzej obezbedio i specijalne poklone za sve polaznike kampa.
Troje najtalentovanijih među njima, zajedno sa dečacima i devojčicama iz drugih zemalja, prisustvovaće Danu italijanskog fudbalskog kampa, trodnevnoj sportskoj manifestaciji koja se održava na terenima akademije Coverciano. Tokom posete Italiji, deca će imati priliku da razvijaju svoje fudbalske veštine na treninzima, utakmicama i specijalnim kursevima, da obiđu Italijanski muzej fudbala, kao i da prisustvuju utakmici Serije A.

Promoter ovogodišnjeg kampa, Arigo Saki, je bivši italijanski profesionalni fudbalski trener, za kojeg se često kaže da je svojim taktičkim inovacijama doneo revoluciju u fudbal. Dva puta je vodio fudbalski klub Milano, sa kojim je osvojio titulu u Seriji A u svojoj debitantskoj sezoni 1987–88, a zatim je dominirao evropskim fudbalom osvajajući uzastopne evropske kupove 1989. i 1990. godine. Od 1991. do 1996. godine bio je glavni trener nacionalne reprezentacije Italije sa kojom je stigao do finala Svetskog prvenstva u fudbalu 1994. godine.

Чланак Banca Intesa i Generali Osiguranje Srbija i ove godine podržali Italjanski fudbalski kamp za decu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što je zajedničko za oba kluba jeste da su poslovali u minusu.

Crvena zvezda je u 2022. godini, pre oporezivanja, imala gubitak od 1.173.029.000 dinara, odnosno 10.001.099 evra za godinu dana. Zvezdin prihod je iznosio 4.749.957.000 dinara, a rashod 5.898.263.000 dinara.

Ukupan akumulirani gubitak Crvene zvezde do kraja 2022. godine je 8.896.562.000 dinara, odnosno 75.909.232 evra.

Partizan duguje duplo manju sumu, tačnije 4.211.919.000 dinara, odnosno u evrima 35.937.875.

Crno-beli su u 2022. godini imali gubitak od 161.747.000 dinara, odnosno 1.380.093 evra. Partizanovi prihodi su iznosili 2.918.770.000 dinara, dok su rashodi bili 3.089.306.000 dinara.

Izvor:Kurir sport
Foto: Pixabay

Чланак Crvena zvezda i Partizan zajedno imaju dug od 110 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju sa prethodnom godinom, komercijalni prihodi su porasli za 8% (sa 3,5 milijardi evra na 3,8 milijardi evra). Međutim, ovo povećanje je neutralisano padom od 11% (485 miliona evra) prihoda od prava na emitovanje u poređenju sa visokim prihodima u sezoni 2020/2021, postignutim zbog kašnjenja prihoda od prenosa utakmica koje su bile planirane za 2019/2020.

Drugu godinu zaredom Mančester siti vodi u Fudbalskoj finansijskoj ligi (731 miliona evra ukupnog prihoda), a slede Real Madrid (714 miliona evra), Liverpul (702 miliona evra), Mančester junajted (689 miliona evra) i Pari Sen Žermen (654 miliona evra).

Prvi put od objavljivanja izveštaja više od polovine klubova dolazi iz jedne zemlje, odnosno premijerligaški klubovi čine 11 od 20 najuspešnijih klubova. Pet od „velikih šest“ klubova Premijer lige zabeležilo je rast prihoda u evrima od 15% ili više (ukupno 226 miliona evra) zahvaljujući novim komercijalnim partnerstvima i povratku događaja bez utakmica kao što su koncerti i obilasci stadiona.*

Tim Bridž, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, komentariše: „Prvi put klubovi Premijer lige zauzimaju najviše mesta u ovogodišnjoj Finansijskog ligi. Sada je pitanje kako preostale lige mogu da nadoknade razliku, eventualno povećanjem vrednosti međunarodnih medijskih prava u budućnosti, ili u slučaju da Premijer liga postane gotovo nedodirljiva, povećanjem prihoda.

„Premijer liga je jedina od „velikih pet“ evropskih liga postigla povećanje vrednosti medijskih prava tokom poslednjeg postupka prodaje medijskih prava. I dalje privlači milione gledalaca širom sveta, a njeni klubovi imaju veće prihode od svojih međunarodnih rivala.“

„Interesovanje komercijalnih partnera, navijača i investitora za Premijer ligu je veće nego ikada ranije. Iako ovo ukazuje na izglede za dalji rast, stalni pozivi na ravnomerniju raspodelu finansija engleskih klubova u celom fudbalskom sistemu i kriza izazvana rastućim troškovima života čine da je za fudbalske aktere sve važnije da se fokusiraju na svoju rukovodeću ulogu u vođenju klubova.“

Pojedinačni lideri

Nakon što je tek u sezoni 2015/2016. prvi put ušao u pet najboljih klubova, Mančester siti je brzo napredovao, a sada je na vrhu tabele drugu godinu zaredom. Ostvario je rekordne komercijalne prihode u Premijer ligi od 373 miliona evra u sezoni 2021/2022, 65 miliona evra više nego prethodne sezone.

Liverpul je napravio najveći pomak ove godine, skočivši četiri mesta (sa sedmog na treće) na najvišu poziciju ikada. Prvi put je pretekao Mančester junajted, s obzirom na put do finala UEFA Lige šampiona 2022. godine, gde je ostvario dodatni prihod od prava na emitovanje. Pored toga, Liverpul je bio jedini od pet najuspešnijih klubova koji je ostvario više od 100 miliona evra prihoda od utakmica kada su se navijači vratili na stadione.

To je prvi put od sezone 2018/2019. da novi klub ulazi u 10 najboljih klubova Finansijske fudbalske lige: Arsenal je sa 11. mesta porastao na 10., prvenstveno zbog visokih prihoda od utakmica koje nastavlja da ostvaruje. Štaviše, Lids junajted (18.) je takođe dospeo u prvih 20 Finansijske fudbalske lige po prvi put od sezone 2002/03, dok se Njukasl (20.) vratio među prvih 20. Navedeni klubovi imaju veće prihode od dana utakmica i komercijalne prihode od mnogih drugih engleskih klubova (kojima su dodeljena značajna sredstva Premijer lige).

Izvan Premijer lige, FK Barselona i Real Madrid tek treba da povrate svoje prihode na nivoe pre pandemije, koji su pali za 203 miliona evra (FK Barselona) i 43 miliona evra (Real Madrid) od sezone 2018/2019.

FK Barselona je sa sedmog mesta pala na četvrto, što je jedan od najvećih padova na rang listi. Ovo je uglavnom rezultat pada televizijskog prihoda od 13 odsto, delom zbog lošijeg učinka u UEFA klupskim takmičenjima u odnosu na prethodnu godinu. Real Madrid je zabeležio pad prihoda od utakmica od 40 odsto u odnosu na sezonu 2018/2019, uglavnom zbog ograničenja zbog pandemije COVID-19 u sezoni 2021/22.

Među 30 najuspešnijih klubova nalazi se 16 engleskih klubova ili 80% klubova iz Premijer lige. Preostali klubovi uključuju pet klubova iz La Lige, tri iz Serije A i Bundeslige i jedan iz Lige 1, koji su se svi takmičili u UEFA klupskim takmičenjima u sezoni 2021/22.

Sem Bur, direktor u Deloitte-ovom Sektoru za analiu sportskog poslovanja, dodaje: „Velika je verovatnoća da će Premijer liga ostati finansijski superiorna u narednim sezonama, posebno pošto njeni klubovi nastavljaju da privlače međunarodne investicije koje često, u najboljem slučaju, pokreću profitabilnost i uspeh na terenu. Samo je pitanje vremena kada će se svih 20 premijerligaških klubova naći među 30 najuspešnijih klubova Finansijske fudbalske lige“.

FK Barselona je ostvarila najveći prihod od svog ženskog tim

Ženske ekipe klubova Finansijske fudbalske lige ostvarile su prosečan prihod od 2,4 miliona evra u sezoni 2021/2022.

Deloitte-ov izveštaj o finansijama u fudbalu po prvi put pominje prihod koji ostvaruju ženski timovi klubova Finansijske lige, sa prosečnim prihodom od 2,4 miliona evra od ženskih timova u sezoni 2021/2022**

FK Barselona je ostvarila najveći prihod od svog ženskog tima među svim klubovima u Finansijskoj ligi. FK Barselona Femeni, pobednica UEFA Lige šampiona za žene 2021. i finalistkinja 2022. godine, ostvarila je prihod od 7,7 miliona evra u sezoni 2021/2022. Mančester junajted je imao drugi najveći prihod od svog ženskog tima (6 miliona evra, a slede Mančester siti (5,1 milion evra), Pari Sen Žermen (3,6 miliona evra), Arsenal (2,2 miliona evra) i Totenhem (2,1 milion evra).

Bridž zaključuje: „Ženski profesionalni fudbal je još uvek u povoju i prihodi vrhunskih klubova u ovoj ranoj fazi sugerišu da će ženski timovi ostvariti veliku vrednost u narednim sezonama. U kombinaciji sa dugoročnim donošenjem odluka sa naglaskom na rastu, očekujemo da će razvoj industrije podataka ženske sportske analitike doprineti uspehu ženskog sporta. Ovo će omogućiti klubovima i ligama da pokažu vrednost svojih ženskih timova i navijača koje privlače.“

Чланак Mančester siti vodi u Fudbalskoj finansijskoj ligi, slede Real Madrid pa Liverpul се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pobedom na FIFA Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. Mesi i ekipa osvojili su nagradu u iznosu od 42 miliona dolara.

Francuzi kao finalisti odnose 30 miliona, dok je treća Hrvatska inkasirala 27 miliona dolara.

Oni koji su završili takmičenje u grupnoj fazi dobili su po devet milona dolara, a svaka sledeća faza za one koji su je prošli donosila je četiri miliona više.

Nagradni fond je tako u Kataru bio za 40 miliona dolara veći u odnosu na turnir iz 2018. godine u Rusiji.

FIFA je ove godine od prvenstva takođe dobro poslovala. Ona je budžetirala prihode od 4,6 milijardi dolara u 2022. godini, a samo od prava na emitovanje su doprinela sa 2,6 milijardi dolara.

Za poređenje, pre 2006.godine šampioni sveta nikada nisu odlazili sa turnira sa više od 10 miliona dolara, a na primer, Italija je 1982. godine sa Svetskog prvenstva iz Španije otišla sa 2,2 miliona dolara.

Ovakav skok zarada usledio je nakon 2002. kada su nacionalni timovi izvršili veliki pritisak na FIFA da poveća novčane nagrade u ponudi, uz rastući prihod od Svetskog prvenstva.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je Argentina zaradila pobedom na Svetskom prvenstvu, a koliko ostali? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ali kolika je šansa da se nekom slavnom sportisti nešto desi? Velika, posebno ako igraju na elitnom nivou, piše sajt Sve o novcu. Zbog toga mnogi sportisti osiguravaju svoje delove tela.

Šta je osiguranje delova tela?

Osiguranje delova tela je posebna vrsta invalidskog osiguranja koja pruža mogućnost da se spreči finansijska propast ako je osoba nesposobna za rad.

Osiguranje delova tela nije dostupno široj javnosti jer ga ne pružaju tradicionalni osiguravači i veoma je personalizovano. Međutim, nema razloga zašto ga ne možete kupiti, ako ga možete priuštiti.

Fudbaleri sa osiguranim delovima tela

Lionel Mesi (Noge): Svaki put kada argentinski mađioničar dodirne loptu levom nogom, ceo svet stane i posmatra. Ovaj fudbaler ima najskuplje osiguranje delova tela u sportu, sa polisom na levoj nozi od 900 miliona dolara.

Kristijano Ronaldo (Noge): Ovaj Portugalac je najpopularniji na svetu. Njegov naporan rad, dribling i zapanjujuća završna obrada učinili su ga jednim od najboljih fudbalera planete. Sa ovim izvanrednim veštinama, šanse za povredu su uvek veće. Međutim, 2009. godine Real Madrid je kupio polisu osiguranja za noge svoje zvezde za oko 144 miliona dolara.

Dejvid Bekam (Noge): Najmoderniji fudbaler koji je ikada igrao ovu igru takođe ima jednu od najskupljih polisa osiguranja. Dejvid je 2006. odlučio da osigura obe noge za neverovatnih 195 miliona dolara. Kasnije je nadogradio svoje osiguranje da pokrije celo telo za oko 225 miliona dolara.

Geret Bejl (Noge): Bejl je poznat po svom jedinstvenom stilu i igri. Njegov eksplozivni tempo plaši defanzivce. Da bi se zaštitio od finansijskih posledica povreda, Geret Bejl ima oko 100 miliona evra osiguranja nogu.

Manuel Nojer (Ruke): Ruke su njegovo oružje kao golmana. Jer, da biste bili jedan od najboljih na svetu, potrebne su vam jake ruke da biste se nosili sa svim opasnostima koje prete vašem golu. Zato je 2014. godine Manuel Nojer osigurao ruke na 3,5 miliona dolara.

Iker Kasiljas (Ruke): Iker Kasiljas, španska legenda i jedan od najboljih golmana na svetu, odlučio je da se povuče u avgustu 2020. godine, ali je osigurao ruke na 10 miliona dolara. Jednom se Kasiljas našalio pošto je pristao na polisu osiguranja: „Povredio sam koleno, ali ponašaću se kao da me boli ruka.“

Izvor: Sve o novcu 

Foto: bici, Pixabay

Чланак Koliko vrede noge Kristijana Ronalda? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema studiji švajcarske istraživačke grupe Opservatorija fudbala, vrednost reprezentacije Engleske, kada se pogledaju transferi, je oko 1,54 milijarde dolara. Samo Belinghem je procenjen na oko 210 miliona dolara.

Brazil je na drugom mestu, sa vrednostima igrača oko 1,5 milijardi dolara. Zvezda Real Madrira Vinicijus Junior je procenjen na oko 208 miliona dolara.

Francuska je treća po vrednosti reprezentacije, koja se procenjuje na oko 1,4 milijarde dolara. Kilijan Embape iz Pariz Sen Žermena njihov je najskuplji igrač, čiji se transfer ceni na oko 192,6 miliona dolara.

Četvrta je Španija sa reprezentacijom vrednom 1,25 milijardi dolara, Portugal sa 1,2 milijarde i Nemačka sa 1,6 milijardi dolara. U ovom istraživanju poređene su vrednosti 2.000 transfera igrača u pet najvećih evropskih liga, od 2012. do 2021.

Hrvatska se nalazi na 11. sa 377 miliona evra, dok je reprezentacija Srbije 12. najvrednija reprezentacija na Mundijalu. Po sajtu „Transfermarkt“ 26 reprezentativaca Srbije vrede 359,50 miliona evra.

Na poslednjem, 32. mestu, nalazi se selekcija Katara, koja vredi 14,9 miliona evra.

Ukupna vrednost svih reprezentacija na Svetskom prvenstvu u Kataru procenjuje se na 15,6 milijardi dolara.

Londonski Lloyd i Centar za istraživanje ekonomije i biznisa, izneli su svoju rang listu timova napravljenu prema vrednosti polisa osiguranja igrača. Engleska je i tu prva na listi, sa ukupnom vrednosti od 3,74 milijarde dolara. Francuska vredi 3,2 milijarde, a Brazil 1,3 milijarde dolara. Belinghem je i ovde najcenjeniji igrač, slede ga Embape i Vinicijus.

Izvor: Svonovcu

Foto: Pixabay.com

Чланак Koji su najskuplji timovi na Svetskom prvenstvu u fudbalu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Snažan oporavak u pogledu prihoda na evropskom tržištu, koji su u sezoni 2019/20. bili manjili po prvi put posle više od jedne decenije zbog uticaja pandemije COVID-19, podstaknut je odloženim prihodima od prenosa i uspehom odloženog evropskog turnira u fudbalu UEFA EURO 2020.

Najznačajnije lige Evrope

“Velikih pet“ evropskih liga – sa udelom od 57% na evropskom fudbalskom tržištu – porasle su za 3% na 15,6 milijardi evra. Međutim, polarizacija prihoda između i unutar evropskih fudbalskih liga se nastavila dosta intenzivno.

U velikoj meri zahvaljujući odloženim prihodima od prenosa, prihodi klubova Premijer lige porasli su za 8% na 5,5 milijardi evra u 2020/21. Nasuprot tome, Bundesliga – koja je doživela najniži porast ukupnog prihoda od prenosa od „velike petorke“ u 2020/21. – prijavila je pad prihoda od 6% na 3,0 milijarde evra.

Prihodi u španskoj La ligi takođe su smanjeni za 6% na 2,9 milijardi evra. Кlubovi La lige zajedno su zabeležili gubitak operativnog profita po prvi put od kada je Sektor za analizu sportskog poslovanja počeo da prati ove podatke na nivou pojedinačnih klubova, u sezoni 2013/14.

Кlubovi u Seriji A ostvarili su najveći procentualni rast ukupnih prihoda od svih liga „velike petorke“ u sezoni 2020/21., koji je iznosio 23%, tj. 2,5 milijarde evra. Na osnovu povećanja prihoda od prenosa od 48% zbog značajnih odlaganja, to je jedina liga koja je prijavila veće kombinovane prihode nego pre početka pandemije COVID-19.

Liga 1 je dodatno zaostala za Serijom A u smislu prihoda, sa razlikom između ukupnih prihoda ove dve lige koja se udvostručila na preko 900 miliona evra. Prihodi klubova Lige 1 porasli su za samo 1% tokom sezone 2020/21. na 1,6 milijardi evra, pošto je smanjenje, a ne odlaganje takmičenja, dovelo do priznavanja veoma ograničenih odloženih prihoda.

Premijer liga je bila jedina od „velikih pet“ koja je prijavila poboljšan ukupni operativni profit u godini, koji je kumulativno porastao sa 55 miliona evra na 541 milion evra. Кada se izuzme Premijer liga, „velika petorka“ je prijavila povećanje ukupnih operativnih gubitaka tokom godine, sa 461 miliona evra na 901 milion evra.

Tim Bridž, vodeći partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, objašnjava: „Кlubovi širom Evrope igrali su značajan deo utakmica iza zatvorenih vrata ili sa smanjenim kapacitetom tokom sezone 2020/21., što je dovelo do skoro potpunog gubitka prihoda od utakmica. To je dokaz otpornosti industrije, vrednosti bazirane na ugovorima o prenosu i uspehu turnira EURO 2020 da je evropsko fudbalsko tržište ostvarilo stabilan rast u smislu prihoda, tokom prošle godine.

„Međutim, važno je ne zanemariti gubitašku poziciju mnogih klubova. Uticaj pandemije COVID-19 iz temelja je promenio finansijsko upravljanje evropskog fudbala, pri čemu su lige i klubovi morali da traže spoljna ulaganja i da odgovore na promenu trendova transfernih rashoda i klupskog poslovanja.“

„Pomaci napravljeni da se poveća finansijska održivost kroz nove UEFA propise i da se profesionalizuje ženski fudbal će navesti klubove da se odvoje od tradicije, uz potencijalno povećanje profitabilnosti u industriji poznatoj po gubicima i stvaranje inkluzivnijeg okruženje za sve. Ovo je uzbudljiv period, ali za koji treba biti dobro pripremljen.”

Trideset godina Premijer lige

Uprkos tome što su prihodi od utakmica pali na samo 35 miliona evra, prihodi klubova Premijer lige porasli su za 8% na 5,5 milijardi evra u sezoni 2020/21, nakon prvog pada prihoda lige u prethodnoj sezoni.

Ovo povećanje se u velikoj meri može pripisati prijavljenom popustu za emitovanje od 330 miliona funti koji je umanjio prihod od sezone 2019/20. i pomeranju nekih prihoda od prenosa iz sezone 2019/20. u finansijski period 2020/21.
Troškovi plata klubova Premijer lige porasli su za 5% na 3,9 milijardi evra u sezoni 2020/21, pri čemu je samo sedam od 17 stalnih klubova Premijer lige prijavilo smanjenje plata. Кao rezultat rasta prihoda koji nadmašuje povećanje plata, odnos plata/prihod je blago smanjen sa 73% na 71% u 2020/21.

Dok se operativni profit u klubovima Premijer lige povećao sa 55 miliona evra na 541 milion evra tokom sezone 2020/21, gubici pre oporezivanja ostali su značajni uprkos smanjenju sa 1,1 milijarde evra na 756 miliona evra. Ovo je treća uzastopna godina da klubovi Premijer lige prijavljuju gubitke pre oporezivanja, a samo četiri kluba su prijavila dobit pre oporezivanja u 2020/21.

Sve u svemu, neto dug klubova Premijer lige na kraju sezone 2020/21 porastao je za 4% na 4,6 milijardi evra (2020: 4,4 milijardi evra).
Deloitte predviđa da će povratak navijača na stadione, novi ugovori o prenosu i poboljšani komercijalni ugovori povećati prihode Premijer lige na više od 7 milijardi evra u sezoni 2022/23.

Bridž dodaje: „Кako Premijer liga ulazi u četvrtu deceniju, ispred je konkurencije više nego ikada, pošto je izašla iz pandemije bez povećanja neto duga u meri u kojoj su mnogi očekivali. Oštra realnost je, međutim, da je ova liga poslednji put bila na pozitivnoj nuli pre oporezivanja u sezoni 2017/18, što naglašava ključnu potrebu za snažnim upravljanjem i finansijskim planiranjem u godinama koje su pred nama.

Priliv investicija

Deloitte-ov izveštaj ističe procvat investicija u evropskim ligama „velike petorke“, pošto su klubovi tražili i privukli investicije na vrhunskom nivou. Petnaest investicija u fudbalske klubove širom liga „velike petorke“ je realizovano 2021. godine, više nego u 2019. i 2020. zajedno (12). Većinu (87%) investicija izvršili su pojedinci sa visokom neto vrednošću i privatne kompanije, pri čemu je više od dve trećine investicija iz SAD.

Model vlasništva više klubova (multi-club ownership) postaje popularan sve više, sa preko 70 takvih vlasništva za koje se trenutno smatra da postoje, što je više nego duplo od broja klubova pre samo pet godina (28). Devet od 20 klubova Premijer lige funkcioniše u okviru ovakvog modela.

Sem Bur, glavni M&A savetnik u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja dodaje: „Fudbal se dokazuje kao atraktivna prilika za sve veći broj stranih investitora, čije je poverenje ojačano oporavkom klubova nakon pandemije COVID-19. Кako bi se osiguralo da nova investicija donosi vrednost svima – onima na terenu, na tribinama i u salama za sastanke – važnost odgovornog ulaganja, koje štiti finansijsku i operativnu održivost klubova, ne može se prenaglasiti.

Чланак Deloitte: Prihodi na evropskom fudbalskom tržištu su porasli za 10% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, pomenuti klub nije zabeležio impresivne rezultate ove jeseni i imao je samo 17 osvojenih bodova. Međutim, imaće Pazarci dodatni motiv da zapnu u drugom delu prvenstva, ali i što je za njih najvažnije – finansijsku stabilnost koju im omogućava sponzorstvo CaizCoina.

Nezvanično, klub kraj Jošanice će na ime novog sponzorstva dobijati više od 200.000 evra, što je vrlo lepa suma za srpske prilike.

Kompanija CaizCoin je već prisutna u fudbalskim vodama gotovo na svim meridijanima. Ona sponzoriše špansku La Ligu, Bundesligu, tursku Superlige, a sada su se ljudi iz te firme odlučili za proboj na balkansko tržište. CaizCoin je već sponzor sarajevskog Željezničara, a uskoro će biti i Novog Pazara.

Ugovor je potpisan do kraja takmičarske godine, ali će biti automatski produžen i uvećan za narednu sezonu uz jedan uslov – da Novi Pazar izbori opstanak u Superligi.

Nije redak slučaj da se prepliću fudbal i tržište kriptovaluta, sve više kripto-bogataša ulaže u ovaj sport, a ponekad se dešava i obratno – da fudbalski savezi lansiraju svoj digitalni novac.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Švajcarska kriptovaluta postaje sponzor kluba iz Superlige Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na internet stranici posvećenoj ovoj digitalnoj valuti stoji da ona kupcima “jamči pravo glasa prilikom donošenja određenih odluka, osigurava prednost pri kupnji određenih ulaznica te omogućava pristup ekskluzivnim proizvodima i VIP iskustvima”. Drugim rečima, oni koji su u posedu ovih digitalnih novčića moći će da učestvuju i glasaju u određenim odlukama nacionalnog saveza, kao što je npr izbor dresova i mesta odigravanja određenih utakmica. Takođe, imaće prednost prilikom kupovine određenih ulaznica.

Kriptovaluta vatreni još uvek nije u prodaji ali se ostavljanjem svog mejla može rezervisati mesto u “virtuelnom redu” za istu. Onaj ko je kupi u pretprodaji imaće 10 odsto popusta, navodi se na sajtu.

Kasnije, u zvaničnoj prodaji, jedan token će koštati 6,56 kuna (1 dolar), a minimalni ulog će iznositi 164 kune (25 dolara).

Slično bitkoinu, i ponuda tokena vatreni biće ograničena. Plan HNS-a je da izda 30 miliona tokena. Neće svi biti ponuđeni na prodaju odmah, nego u fazama tokom naredne četiri godine.

Foto: Pixabay

Чланак Hrvatski fudbalski savez lansira svoju kriptovalutu се појављује прво на Biznis i Finansije.