Više od polovine avganistanske populacije, što obuhvata oko 22,8 miliona ljudi, suočava se sa konstantnom egzistencijalnom nesigurnošću, dok je 3,2 miliona dece mlađe od pet godina akutno neuhranjeno.

Da podsetimo, situacija u Avganistanu je već decenijama daleko od dobre, ali ove godine se dodatno pogoršala kada se američka vojska povukla i prepustila vlast talibanima. To je oslabilo odveć slabu avganistansku ekonomiju koja je u velikoj meri zavisila od inostrane pomoći. Naime, oko 40 odsto njenog BDP-a dolazilo je iz strane pomoći.

Zato ne čudi što se ova zemlja našla pred humanitarnom katastrofom onda kada su zapadne sile, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond odlučili da suspenduju svoju pomoć.

Uvidevši koliko je situacija loša, Ujedinjene nacije su se nedavno obavezale da će pomoći stanovnicima ove zemlje ali ni one nemaju dovoljno sredstava da spasu milione ljudskih života.

Samo pet odsto Avganistanaca jede svaki dan

Situacija u kojoj se trenutno nalaze Avganistanci može se razumeti samo ako se ostave po strani brojke i apstraktna teorija, i izađe na teren. To su uradili novinari BBC-a. Na terenu su naišli mahom na sirotinju i one koji to još nisu ali su na putu da postanu.

Mnogi Avganistanci trenutno gladuju, a ima i onih koji uspevaju da se prehrane tako što prodaju vrednosti iz svojih kuća. Oni koji nemaju vrednosti seku čak i stabla u svojim dvorištima i prodaju ih kao drvenu građu ili ogrev. Nemaštine nisu pošteđeni čak ni oni koji rade “sigurne poslove” u državnom sektoru, jer ni oni ne primaju zarade pošto je novoj vlasti zamrznuta imovina u inostranstvu te nema odakle da ih obezbedi.

O načinu života u ovoj zemlji najbolje svedoči izveštaj Svetskog programa za hranu prema kojem samo pet odsto Avganistanaca ima dovoljno sredstava da jede svaki dan. Skoro milion dece je svakodnevno u riziku da umre od gladi.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Avganistan – nova humanitarna katastrofa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli rekao je da bi ovaj novac mogao sačuvati 30 miliona života širom sveta. Ljudima o čijim životima se ovde govori je zaista ugrožena egzistencija, što znači da bi bez pomoći u hrani mogli ove godine umreti od gladi.

“U isto vreme, širom sveta ima 2.000 milijardera čija neto vrednost iznosi osam biliona dolara. U mojoj rodnoj zemlji, SAD, samo 12 osoba je ‘teško’ bilion dolara”, tvrdi on i dodaje da su, prema analizama, trojica njih čak zaradili milijarde tokom pandemije Kovida-19, koja je produbila siromaštvo u mnogim, manje srećnim društvima.

“Nisam protiv toga da ljudi zarađuju novac”, kaže Bisli, “ali čovečanstvo se trenutno suočava sa najvećom krizom u našim životima”. Ove reči su verovatno izrečene u nameri da se izvrši pritisak na one koji su tokom krize ostvarili velike zarade da deo njih doniraju onima koji nemaju.

CNBC pak ide korak dalje i izveštava kome bi ova poruka mogla biti upućena. Naime, milijarderi koji su tokom pandemije još uvećali svoje bogatsvo su Džef Bezos (Amazon) koji je “težak” 177,9 milijardi dolara, i koji je nedavno za jedan dan zaradio 13 milijardi, zatim Bil Gejts (Majkrosoft) čija vrednost je dostigla 115,4 milijardi dolara i Mark Cukerberg (Fejsbuk) sa svojih 88,9 milijardi dolara.

Foto: gabrielberophs, Pixabay

Чланак UN apeluju na milijardere da pomognu gladnima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle pandemije koronavirusa može nastupiti pandemija gladi, upozorava Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija. Krajem 2019. godine 135 miliona ljudi je živelo u „akutnoj gladi”. Ali u ovoj godini taj broj može porasti na 265 miliona, najviše u Jemenu, Demokratskoj Republici Kongo, Venecueli, Južnom Sudanu, Avganistanu…

U većini navedenih zemalja, stanovništvo je već godinama više gladno nego sito zbog dugotrajnih ratnih sukoba koji su opustošli ekonomiju i razorili društvo, a sada je suočeno i sa virusom koji i u najrazvijenijim zemljama ima veliku stopu smrtnosti.

Sa njim se suočava i oko 25 miliona ljudi koji su, bežeći od ratnih razaranja, završili u pretrpanim izbegličkim kampovima gde je problem i osnovna higijena, a kamoli održavanje fizičke distance kao prevencije od zaraze. Najveći broj humanitarnih radnika koji su im pomagali je morao da se vrati svojim kućama, a donatori od kojih je stizala pomoć uglavnom su preusmerili ta sredstva ka sopstvenim državama.

Zato su Ujedinjene nacije zatražile još dodatnih dve milijarde dolara za testiranje potencijalnih zaraženih, za instaliranje stanica za pranje ruku u izbegličkim kampovima i za bolničke ležajeve.

Bez humanirane pomoći nema ni života

U Jemenu su prizori izgladnele dece koji liče na najgore slike iz nekadašnjih nacističkih logora bili svakodnevni i pre krize izazvane koronavirusom. Ova država je bila najsiromašnija u arapskom svetu i pre izbijanja krvavih sukoba, koji su usledili pošto su Huti, jemenska šiitska pobunjenička grupa, svrgnuli 2014. godine dotadašnjeg predsednika Adrabuha Mansura Hadija. Godinu dana kasnije je protiv vladajuće militantne frakcije intervenisala arapska koalcija predvođena Saudijskom Arabijom. Tako je počeo sukob koji je dodatno razorio ovu zemlju.

Jemen ima 28,5 miliona stanovnika, a procenjuje se da je humanitarna pomoć potrebna za čak 24 miliona ljudi u ovoj zemlji. Dve trećine stanovništva je na korak od teške gladi, a Svetski program za hranu prehranjuje mesečno 12 miliona ljudi u Jemenu, od kojih se većina nalazi na teritorijama pod kontrolom Huta. Osim hrane, nedostaju i lekovi i voda. Pored teškoća u transportu koje izaziva pandemija, pobunjenici dodatno ometaju dostavu humanitarne pomoći koja je mnogim porodicama glavni izvor hrane.

Zdravstveni sistem koji bi trebalo da se suprotstavi pandemiji skoro i da ne postoji. U poslednjih pet godina zdravstvene ustanove su bombardovane preko 80 puta, a polovina njih je i dalje u ruševinama. Medicinski radnici nemaju odgovarajuću zaštitu, pa čak ni dovoljno toplomera. Podaci o broju obolelih su vrlo oskudni, između ostalog i zato što, kako tvrde analitičari, zaraćene strane kriju ove informacije kako ne bi obeshrabrile borce od odlaska na front.

U nedostatku hrane, struje, lekova, vode, bolnica i svega što je bitno za suzbijanje zaraze, Jemen samo može da se nada pomoći spolja. Međunarodne organizacije poput Svetske banke su počele da izdvajaju veće sume za pomoć ovoj zemlji, ali pitanje je da li će ona stići na vreme i da li će biti dovoljna.

Žrtve zaboravljenog rata

Sukobi u Siriji skoro da više nisu vest, budući da je ova država ušla u desetogodišnjicu građanskog rata. U zemlji konfliktima sukobima živi 16,9 miliona stanovnika, od kojih 11 miliona zavisi od humanitarne pomoći. Od početka rata 2011. godine, preko 590 puta je bombardovano 300 bolnica širom zemlje, od kojih većina još nije popravljena.

Teško je utvrditi ko sve ratuje u Siriji, jer je mnogo frakcija, ali glavne protivnike čine snage predsednika Bašara al-Asada kojem pomažu Rusija i Iran s jedne, i više grupa militantnih pobunjenika koje podržavaju zapadne i zalivske zemlje s druge strane. Najgora situacija je na severozapadnim teritorijama, poput Alepa i Idliba, koje drže pobunjenici i gde su izbeglički kampovi prenatrpani ljudima koji beže iz drugih delova zemlje pred ofanzivom vlasti.

Sirijci, međutim, gde god da žive nisu znali ko im radi o glavi i pre pojave još jednog neprijatelja, Kovida-19. Prvi slučaj je registrovan 14. marta, a za mesec i po dana navodno je obolelo ukupno 43. osobe. Ova informacija pothranjuje strahove da Sirija ne testira dovoljno ljudi, a što potvrđuju i izveštaji nevladinih organizacija kao što je „Refugees International“. Osim toga, bolnice u Alepu, na primer, imaju samo jedan respirator na 26.500 ljudi, dok poređanja radi, u Srbiji na 6.818 građana dolazi po jedan respirator.

Redovi za hleb

Na severoistoku Sirije, u mestima u kojima pretežno žive Kurdi, takođe se ne vrše masovna testiranja, zato što su uređaji za testiranje uništeni prošle godine tokom ofanzive turskih snaga. Tamo se medicinsko osoblje snalazi pomoću „štapa i kanapa“. Koriste testove za malariju i pacijentima redovno mere temperaturu, pa ukrštajući ove podatke pokušavaju da otkriju potencijalne zaražene. Međunarodne organizacije, uključujući i UN, izražavaju sumnju da je slična situacija na teritoriji cele zemlje i zato, ali i zbog cenzure, dovode u pitanje istinitost zvaničnih podataka o broju zaraženih.

Sirijci se, uz sve to, suočavaju i sa sve većom nemaštinom – nema posla, samim tim ni novca, a inflacija se ubrzano uvećava, Primera radi, povrće i jaja su poskupeli između 40 i 75 odsto, ali njih bar još ima u radnjama. Međutim, sve je izraženija nestašica hleba, čiju proizvodnju subvencioniše država ali to ne pomaže jer nema brašna. Zato se, uprkos karantinskim merama, u redovima za hleb svaki dan gura na stotine ljudi koji očigledno nemaju mnogo mogućnosti da biraju da li im je preči hleb ili briga da se ne zaraze.

Lečenje pod raketnom paljbom

I u ostalim zemljama opustošenim ratom, pored metaka i korone, veliku opasnost predstavlja glad. Posle četvrt veka oružanih sukoba, Demokratska Republika Kongo završila je u statistici kao „druga najveća kriza gladi“ u svetu.

U Libiji sukobi još traju, a lekari se istovremeno staraju i o ranjenicima i o pacijentima koji su zaraženi koronom. I sve to bez odgovarajuće zaštitne opreme i lekova. Dodatni problem je što je ovo podeljena zemlja, uključujući i činjenicu da uporedo postoje dva ministarstva zdravlja koja ne sarađuju i nemaju zajedničku strategiju za borbu protiv pandemije. Da situacija bude još gora pobrinule su se snage libijskog generala Khalife Haftara, komandanta Libijske narodne armije, bombardujući skladište bolnice u kojoj se leče zaraženi virusom.

U Pojasu Gaze je takođe vladala kritična situacija i bez „upada“ Kovida-19. Od kako je zabeležen prvi slučaj zaraze, lekari daju sve od sebe da pomognu obolelima u gotovo nemogućim uslovima. Stalno nedostaju lekovi, zaštitna oprema, testovi i respiratori. Prema izveštaju Crvenog krsta, celokupni zdravstveni sistem na ovoj teritoriji sa oko dva miliona stanovnika, ima kapacitet da zbrine svega 100 do najviše 150 obolelih.

Dok lekari, uprkos tome što je sve protiv njih, pokušavaju da spasu najugroženije pacijente, iznad njihovih glava povremeno preleću rakete koje Izrael lansira u akcijama protiv palestinskog Hamasa.

Nažalost, ovo nije jedan od apokaliptičnih filmova koji se u Holivudu prave za svetske bioskope i još više za blagajne, već surova stvarnost miliona ljudi koji su za većinu ostalog sveta, okupiranog svojim brigama zbog korone, postali nevidljiviji od aktuelnog virusa.

Marija Dukić

broj 173, maj 2020. 

Foto: aamiraimer, Pixabay

Чланак Život sa koronom u ratnim zonama: Apokalipsa danas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Broj gladnih u zapadnoj Africi mogao bi se povećati pet puta ako globalna epidemiološka situacija nastavi da se pogoršava, izjavila je koordinator Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) za zapadnu Afriku.
Prema podacima te agencije UN, nestašicu hrane koja je izazvana sukobima u zapadnoj Africi, dodatno je pojačala pandemija korona virusa. U zapadnoj Africi od aprila za više od 11 miliona ljudi potrebna je pomoć u hrani, uglavnom zbog sukoba u tom regionu.

Taj broj će nastaviti da raste i mogao bi da dostigne 17 miliona u periodu od juna do avgusta ako se ne bude brzo reagovalo, procenjuje FAO.

Izbeglice u najvećem riziku

Ako epidemiološka situacija nastavi da se pogoršava, čak 50 miliona ljudi u regionu moglo bi se suočiti sa glađu. Oni koji su već gladni i raseljeni biće u ekstremnom riziku.

Stopa neuhranjenosti u zapadnoj Africi jedna je od najviših na svetu. Oko 2,5 miliona dece, više od četvrtine toga je u Burkini Faso, Mali i Nigeru, pate od teških i akutnih stanja pothranjenosti.

Pandemija će uticati na lokalne poljoprivrednike koji se mogu suočiti sa manjom ponudom đubriva i semena, zatvaranjem prodavnica i smanjenom pomoć usled pandemije.

Чланак Afrika: Zbog pandemije i ratnih sukoba rizik od 50 miliona gladnih се појављује прво на Biznis i Finansije.