Ova humanitarna akcija pokrenuta je 30. marta. Od tada do danas odazvale su joj se, između ostalih, i velike kompanije među kojima su MK grupa, Nestle Adriatik S, Eliksir grupa, Japan tobako internešnl, a svoje donacije najavili su Koka kola i Bambi.

„Pozivam kompanije da na sajtu PKS i u komunikaciji sa našim zaposlenima zatraže detaljnije informacije o humanitarnoj akciji, kako bismo prikupili pomoć, u robi i novcu, u što većem obimu za one kojima je najpotrebnija“, ukazao je Čadež.

Na sajtu PKS je spisak najneophodnijih proizvoda, prema informacijama od ljudi sa terena.

Koja roba se može donirati?

Kao humanitarna pomoć iz Srbije, stanovništvu u Ukrajini mogu se donirati sledeći proizvodi: konzervisana hrana (riba, meso, povrće); tostiran hleb i hleb produžene svežine; hrana za bebe (kašice i mleko u prahu); pelene za bebe i kozmetika za bebe; instant nudle; proteinske pločice, žitarice, sušeno voće, orašasti plodovi; čokoladne table i keks; slani konditorski proizvodi; topli napici: čaj, instant kafa; testenina i cerealije; voda; sredstva za ličnu higijenu: toalet papir, četkica za zube, pasta za zube, sapun i šampon; lekovi i medicinska sredstva.

Donatori se prijavljuju putem mejlova i telefona Privredne komore Srbije: csr@pks.rs +381 66 8751 166 ili Srpskog filantropskog foruma: jelena@filantropskiforum.com +381 64 1993 114. Novčane donacije realizuju se preko namenskog računa Fonda B92 u Raiffeisen banci: 265-1100310003520-62.

Detaljnije informacije možete naći na sajtu Privredne komore Srbije.

Foto: Pixabay

Чланак PKS poziva domaće privrednike da pomognu stanovništvu Ukrajine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno slike najpoznatijih domaćih uličnih slikara možete pogledati na specijalnoj izložbi UNICEF-ovih jedinstvenih digitalnih tokena koja se održava sa ciljem obezbeđivanja asistivne tehnologije za razvojna savetovališta i vrtiće u Srbiji, kako bi deca sa smetnjama u razvoju dobila pomoć za komunikaciju sa vršnjacima i odraslima.

Među autorima izloženih radova našli su se Dejan Ivanović, Mihajlo Prostran, Nikola Gajić i Nikola Mihajlović, a tu je i među aktivistima i ljubiteljima ulične kulture jedno veoma poznato ime: Andrej Josifovski, odnosno njegov još poznatiji nadimak – Pijanista.

Ovog arhitektu i uličnog umetnika prestonička publika možda najviše pamti po upečatljivim performansima kao što je ogromna kašika za gladne uprkos tome što živimo u “zlatnom dobu”, zlatni bubanj ispred Narodne skupštine čiji cilj je bio da prikaže kako na nas gleda vlast – kao na laboratorijske miševe za sprovođenje eksperimenata, ili na primer akcija “dinar za kulturu” u kojoj je prosio ispred semafora ilustrujući položaj kulturnih radnika u Srbiji.

“Moj rad je uvek društveno angažovan. Samim tim u fokusu moje pažnje su naopake i štetne pojave, sviđalo se to nekome ili ne. Mislim da takvim pojavama najviše doprinosi loša politika i moram jasno da kažem da se sa njom ne slažem, jer to je egzistncijalno pitanje celog društva. Ono što ne valja mora da se popravi, bez toga se ne može u progres. Uostalom, Srbija nije carevina, pa da niko ne sme da propituje ono što stiže s vrha”, kaže Josifovski i dodaje da ta njegova iskrenost ipak ne prija svima. Zato ovaj umetnik sebe smatra personom non grata u našem društvu, odnosno nekim ko nikada neće moći da postigne zvaničan uspeh.

Ali, bar će moći svojim slikama da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. I to je velika satisfakcija.

Kako slike i kriptovalute mogu pomoći deci s posebnim potrebama?

“Za UNICEF-ovu izložbu izdvojio sam jednu sliku koja je nastala kao predlog za mural za ovogodišnji festival. Na skici je dečak koji kroz prozor gleda u svemir. Beskrajni su dečiji snovi i uvek za pogled duži od svemira. Jedno oko zato uvek gleda kroz prozor za snove, a drugo kroz prozor koji prati zvezdane staze. Neka deca nikad ne odrastu, jer ostaju otvorenih očiju da sanjaju daleke horizonte, gde pogledi nalaze svoju sreću. Detinjstvo je magija sazdana od snova, a prozori koji žmure neće prepoznati novi dan. Trebalo bi da gledamo na svet očima deteta, jer putevi zemaljski su ujedno i zvezdani“, pojašnjava za BiF ovaj umetnik šta je motivisalo nastanak ovog njegovog dela.

Motive koje su izradili Pijanista i ostali umetnici moći će da prisvoje oni koji budu najuporniji na UNICEF-ovoj aukciji. Josifovski se nada da će njom biti sakupljeno dovoljno sredstava da se deci omogući da slede puteve svoje sreće, jer dečija sreća ne bi trebalo da ima cenu. „Očekujem da ćemo se svi snaći i u ime dece istinski otvoriti oči. Deca će ozbiljno shvatiti digitalne tokene i kupovinu kriptovalutama, zanaće da smo sa njima, jer NFT-ovi su u njihov svet stigli daleko pre nas. Uostalom, lepota umetničkog stvaranja je jedinstvena i ne bi trebalo da zbunjuje one koji su je do sada prisvajali starim parama. U svakom slučaju biće zanimljivo videti odrastanje odraslih uz pomoć dečijeg novca”, kaže sagovornik B&F-a.

Na konstataciju da se u Srbiji već godinama maltene bez prestanka sprovode raznovrsne humanitarne akcije, umetnik odgovara da je to poražavajuće, ali da je istovremeno i ohrabrujuć broj ljudi koji učestvuje u njima. “Nažalost, u Srbiji su kultura i umetnost na društvenim marginama, ali ljudi iz tih krugova i naravno sportisti su u glavnim ulogama kada je humanitarni rad u pitanju, bilo da je reč o humanitranim akcijama ili stalnoj pomoći preko njihovih fondacija. Rekao bih da su ovde sve oči gladnih, bolesnih i bespomoćnih, uprte u te ljude dobre volje i svetske humanitarne organizacije”, kaže on i izražava nadu da ćemo jednog dana možda biti društvo koje ne zavisi od nečijeg milosrđa.

Dotle, svako ko želi da pomogne u prikupljanju sredstava za decu sa smetnjama u razvoju, to može učiniti do 11. decembra u galeriji Ozone i onlajn na stranici https://donacije.unicef.rs/nft/.

Više o ovoj humanitarnoj akciji možete pročitati na ovoj stranici.

Foto: UNICEF Srbija/ Đorđe Tomić Fotokratija

Чланак Andrej Josifovski, Pijanista: Dečija sreća ne bi trebalo da ima cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno sa izložbom kreće i onlajn aukcija u kriptovaluti na Ethereum blokčejnu, koja je napravljena uz ekspertsku podršku ECD-a i MVP Workshop-a. Početna cena svakog NFT-a je 1 etereum. Onlajn aukcija odvija se na stranici https://donacije.unicef.rs/nft/, a UNICEF poziva sve firme i ljude dobre volje koji trguju kriptovalutama i poseduju ih da se nadmeću i tako pomognu deci sa smetnjama u razvoju.

Sav prihod ostvaren prodajom jedinstvenih digitalnih tokena upotrebiće se za nabavku asistivne tehnologije koja pomaže deci sa smetnjama u razvoju da povećaju svoje sposobnosti i veštine.

Na aukciji će se naći 15 NFT-ova sa motivima uspešnih igara domaće scene razvoja igara koje je obezbedila Asocijacija video igara Srbije (SGA), adaptiranim motivima sa murala umetnika okupljenih oko Runaway fondacije, te posebnim foto-momentima iz svetske sportske karijere UNICEF-ovih nacionalnih ambasadora – Ane Ivanović i Aleksandra Saše Đorđevića. Cela izložba se može pogledati i na linku: https://www.cryptovoxels.com/spaces/39560dd7-6f0c-428a-8874-44686adf66ae/play

Kako NFT-ovi mogu pomoći deci?

Jedinstveni digitalni token predstavlja originalan, unikatan i nezamenjiv zapis digitalne imovine sačuvan na blokčejn mreži. Vlasništvo NFT tokena pripisuje se kriptoadresi na kojoj se token nalazi, a podaci poput cene, istorije transakcije i vlasništva ostaju zauvek sačuvani i dostupni na blokčejn mreži.

„UNICEF već 75 godina radi sa partnerima kako bi se svoj deci omogućili dostojanstven život i razvoj, bez obzira na to gde su rođena i gde žive. Inspiracija za NFT aukciju su poznate UNICEF-ove čestitke koje već dugo prenose poruke solidarnosti sa decom sveta. Uz pomoć umetnika, gejmera i tehnoloških lidera, te UNICEF-ovih nacionalnih ambasadora osavremenili smo početnu ideju prodaje motiva radi prikupljanja donacija za decu i kreirali jedinstvenih 15 NFT-ova. Tehnološke inovacije imaju veliki potencijal u stvaranju boljih uslova života za decu i zato smo se odlučili na ovaj iskorak – prvu UNICEF-ovu aukciju u kriptovaluti u regionu. Zahvaljujem svim partnerima i saradnicima koji su pomogli u stvaranju prve UNICEF-ove kolekcije jedinstvenih digitalnih tokena u Srbiji i šire“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Cilj UNICEF-a je da uz pomoć donacija prikupljenih tokom onlajn aukcije obezbedi asistivnu tehnologiju za razvojna savetovališta i vrtiće u Srbiji kako bi deca sa smetnjama u razvoju dobila pomoć za komunikaciju sa vršnjacima i odraslima, za igru, učenje i druženje, kao i za korišćenje drugih tehnologija i aparata.

Specijalna kolekcija UNICEF-ovih jedinstvenih digitalnih tokena obuhvata radove uličnih slikara Dejana Ivanovića, Mihajla Prostrana, Nikole Gajića, Nikole Mihajlovića i Andreja Josifovskog, koji su svoje radove naslikali tokom Runaway festivala ove godine. Uz njihove radove, tu su i motivi domaće scene razvoja igara, iz studia: Demagog, Yboga, COFA Games i Kerber Games koji su donirani u saradnji sa SGA, te foto-momenti UNICEF-ovih nacionalnih ambasadora. Podršku realizaciji ovih dela pružili su i Grad Beograd, ustupanjem pokretnih dizalica, te kompanija Boje, koja je donirala farbu za rad umetnika.

Foto: UNICEF Srbija/Đorđe Tomić Fotokratija

Чланак UNICEF-ova izložba i aukcija jedinstvenih digitalnih tokena za pomoć deci sa smetnjama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od polovine avganistanske populacije, što obuhvata oko 22,8 miliona ljudi, suočava se sa konstantnom egzistencijalnom nesigurnošću, dok je 3,2 miliona dece mlađe od pet godina akutno neuhranjeno.

Da podsetimo, situacija u Avganistanu je već decenijama daleko od dobre, ali ove godine se dodatno pogoršala kada se američka vojska povukla i prepustila vlast talibanima. To je oslabilo odveć slabu avganistansku ekonomiju koja je u velikoj meri zavisila od inostrane pomoći. Naime, oko 40 odsto njenog BDP-a dolazilo je iz strane pomoći.

Zato ne čudi što se ova zemlja našla pred humanitarnom katastrofom onda kada su zapadne sile, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond odlučili da suspenduju svoju pomoć.

Uvidevši koliko je situacija loša, Ujedinjene nacije su se nedavno obavezale da će pomoći stanovnicima ove zemlje ali ni one nemaju dovoljno sredstava da spasu milione ljudskih života.

Samo pet odsto Avganistanaca jede svaki dan

Situacija u kojoj se trenutno nalaze Avganistanci može se razumeti samo ako se ostave po strani brojke i apstraktna teorija, i izađe na teren. To su uradili novinari BBC-a. Na terenu su naišli mahom na sirotinju i one koji to još nisu ali su na putu da postanu.

Mnogi Avganistanci trenutno gladuju, a ima i onih koji uspevaju da se prehrane tako što prodaju vrednosti iz svojih kuća. Oni koji nemaju vrednosti seku čak i stabla u svojim dvorištima i prodaju ih kao drvenu građu ili ogrev. Nemaštine nisu pošteđeni čak ni oni koji rade “sigurne poslove” u državnom sektoru, jer ni oni ne primaju zarade pošto je novoj vlasti zamrznuta imovina u inostranstvu te nema odakle da ih obezbedi.

O načinu života u ovoj zemlji najbolje svedoči izveštaj Svetskog programa za hranu prema kojem samo pet odsto Avganistanaca ima dovoljno sredstava da jede svaki dan. Skoro milion dece je svakodnevno u riziku da umre od gladi.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Avganistan – nova humanitarna katastrofa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, na sajtu Limundo je pre neki dan osvanuo oglas koji je privukao veliku pažnju javnosti. Naime, vatrogasac Đorđe Vukićević, koji je pronašao kapitensku traku koju je Kristijano Ronaldo na utakmici Srbije i Portugala besno skinuo i bacio, oglasio je prodaju iste. Prihod od prodaje trake namenjen je bio bebi Gavrilu Đurđeviću koji boluje od retke neuromišićne bolesti SMA1 (Spinalna mišićna atrofija tip1). Reč je o izuzetno teškoj i progresivnoj bolesti koja često ima smrtni ishod. Bolest je posledica mutacije gena i manifestuje se gubitkom osnovnih životnih funkcija kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje. On ne može da drži glavicu, sedi i puzi. Jedino rešenje za spas malog Gavrila je skupa genska terapija za koju se prikuplja novac preko fondacije Budi human.

Ta sredstva je pokušao da prikupi i Đorđe Vukićević oglašavajući prodaju Ronaldove kapitenske trake.

Šta se desilo sa aukcijom?

Međutim, juče su pojedini učesnici licitacije počeli da nude izuzetno visoke sume novca za koje se ispostavilo da su bez pokrića. Od licitacije je napravljen cirkus koji su nažalost uživo posmatrali i roditelji malog Gavrila. Njegova majka Nevena izjavila je Srpskom Telegrafu posle vesti o poništavanju licitacije da je to nešto najgore što je čula u svom životu posle Gavrilove dijagnoze. Njihove nade da će prikupiti novac za lečenje svog deteta raspršile su se kao mehur od sapunice, zbog nečijeg lošeg smisla za humor.

Međutim, nije sve izgubljeno. Imamo novu šansu da pokažemo svoje humano lice. Pokrenuta je nova licitacija za Ronaldovu traku. Po novim pravilima biće potrebno da se svi učesnici verifikuju pre licitacije. Aukcija traje do 2. aprila. Ovo je još jedna šansa za malog Gravrila ali i za nas da pokažemo šta znači biti pristojno ljudsko biće.

Foto: Limundo

Чланак Nakon lažne licitacije za Ronaldovu traku pokrenuta nova akcija za malog Gavrila се појављује прво на Biznis i Finansije.

U virtuelnom svetu postoji jedno mesto na kojem možete pazariti sve što poželite: polovne mašine za veš, motorna vozila, brendirane haljine i ženske tašne, suvenire sa putovanja, nakit. Tu možete naći nove i polovne knjige, društvene igre, usluge u kozmetičkim salonima, recepte za zdrava jela i kolače, pa i već umešene domaće kiflice.

Ako vam kiflice nisu dovoljne da „začinite“ svoj brak, u ponudi su i kostimi zgodnih policajki. Ukoliko vam je baš stalo da se izdvojite iz mase, u prilici ste da kupite i personalizovane video snimke uniformisanih stjuardesa koje ljudima čestitaju rođendan „po narudžbini“, pa čak i da izlicitirate odlazak na kafu sa poznatim ličnostima.

Šta povezuje ove naizgled potpuno nepovezive stvari? Humanost. Sve pobrojano možete naći na fejsbuk stranici „Budi human – Humanitarne licitacije“, za koju s razlogom tvrde da nudi sve, „od igle do lokomotive“. Na njoj ljudi objavljuju fotografije predmeta ili usluga koje žele da prodaju, ali novac se ne uplaćuje prodavcima, već humanitarnim fondacijama.

Na istoj stranici možete da zatražite i nešto što vam treba, a trenutno nije u ponudi. Zato nemojte da se iznenadite ako naletite na objave poput ove: „Moramo u kupovinu zaštitne ogradice za dečiji krevet, ali volim prvo da pitam ovde ako neko nudi“.

Zna se čemu služi, a uz to i radi

Ovu fejsbuk grupu osnovala je u maju ove godine dvadesetdevetogodišnja Branka Zarić iz Sremske Rače, nazaposlena vaspitačica i majka dvoje dece. Broj članova u grupi koju je osnovala brzo je rastao, da bi sedam meseci kasnije dostigao 289.000 ljudi. Nekima od njih ovaj princip kupovine je već poznat, jer su i ranije sarađivali sa Brankom na sličnim akcijama. Ona je to isto radila na svom fejsbuk profilu tokom prethodne tri godine, ali je interesovanje za njen profil toliko poraslo da nije mogla da isprati tako veliki broj licitacija.

Zato je osnovala fesjbuk grupu. Branki Zarić sada u praćenju licitacija i komunikaciji sa velikim brojem pratilaca pomažu i drugi ljudi – njen tim je narastao na skoro stotinu administratora i moderatora, koji kao i ona, rade volonterski.

Princip funkcionisanja grupe je prilično jednostavan. Neko okači fotografije određenog predmeta ili usluge koju želi da proda, označi vreme trajanja licitacije, početnu cenu i korisnika humanitarne pomoći na čiji račun će biti prosleđena uplata.

„Nakon isteka licitacije mi proglašavamo pobednika. On je u obavezi da u roku od 48 sati uplati dogovoreni iznos, te da objavi dokaz o uplati, odnosno uplatnicu. Sledeći korak je dogovor o primopredaji robe. Poštarinu plaća primalac, sem ako pošiljalac ne naglasi drugačije“, pojašnjava Zarić. Dodaje da se novac prikupljen na ovakav način prosleđuje dvema humanitarnim organizacijama: „Budi Human” i „Podrži život“. Ove organizacije su izabrane zbog toga što se preko njih leči najveći broj dece i odraslih kojima naš zdravstveni sistem ne može da pruži odgovarajuću pomoć. Regularnost cele procedure se obezbeđuje tako što sve uplate idu direktno na račune korisnika.

Pašteta od 5.000 evra

Prema rečima sagovornice B&F-a, na licitacijama uglavnom učestvuju fizička lica, ali povremeno se uključuju i kompanije i tada su uplate uglavnom veće. Tako su krajem novembra, dve devojke stavile na licitaciju jednu paštetu od 50 grama. Objasnile su da su se, kao i mnogi naši sugrađani, istrošile tokom meseca pa su „ostale na pašteti do prvog“, te zato stavljaju nju na aukciju. Početna cena je bila 20 dinara. Objava je privukla veliku pažnju pa su tri osobe uplatile po 50.000 dinara, dok je Industrija mesa Matijević, koja je i proizvođač pomenute paštete, donirala još 500.000 dinara. Tako je jedna mala pašteta dostigla vrednost od čak 650.000 dinara.

Pored Matijevića, i Grand kafa se uključila u licitacije kada je ova fejsbuk grupa organizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Kafa za život“. Prva nagrada bio je odlazak na kafu sa nekom poznatom ličnošću koja učestvuje u ovoj akciji. Tokom premijernog onlajn „kafenisanja“ sa glumcem Gordanom Kičićem, Grand kafa je uplatila trostruki iznos izlicitirane sume.

Emotivne licitacije

Roba za koju se licitira je zaista raznovrsna, kaže Zarić, a njene cene variraju. Nešto se proda jeftinije nego što vredi, a nešto dosegne neverovatne iznose. „Uspeh licitacije uglavnom zavisi od toga koliko je zanimljivo sročena inicijalna objava i da li ima neku posebnu priču, ali dobre rezultate postižemo i sa javnim ličnostima“, objašnjava sagovornica BiF-a.

Tako je kapicu vaterpolo kapitena reprezentacije Srbije, Filipa Filipovića, kupac platio 53.000 dinara, a sama licitacija je podstakla i pet drugih učesnika da uplate još po 12.000 dinara. Na kraju je kapica prikupila 113.000 dinara.

O humanosti učesnika licitacija najbolje govori primer žene koja je stavila na prodaju knjige koje su pripadale njenom pokojnom suprugu. U opisu je navela da su mu te knjige veoma značile, te da su zato i njoj važne, ali da ona ipak želi da učini dobro delo, odnosno da pomogne nekome ko prikuplja novac za lečenje. Zarić kaže da je to jedna od najemotivnijih licitacija koju su do sada imali na svojoj fejsbuk stranici, posebno zbog načina na koji se završila. Naime, tokom licitacije knjige su prodate za 30.000 dinara, novac je otišao na račun osobe kojoj je bilo potrebno lečenje, ali su se kupci knjiga dogovorili da ih poklone upravo ženi koja ih je oglasila, kako bi zadržala uspomenu na svog muža.

Ima više dobrih ljudi nego što primećujemo

Branka priznaje da je i dalje začuđena ovakvim razvojem situacije: „Zaista nisam očekivala da će nam se pridružiti ovoliko ljudi i da ćemo uspeti da prikupimo toliko novca. Iznenađuje me i koliko ljudi mi pomaže u administriranju grupe, kao i njeno funkcionisanje. Nismo uspostavili nikakvu hijerarhiju, a opet svi funkcionišemo kao savršeno uigran tim, iako se mnogi od nas ni ne poznaju“.

Kada je grupa imala manje članova i uplata, uspevali su da prate koliko se novca prikuplja na dnevnom nivou. Sa sve bržim rastom broja ljudi u grupi i uplaćenih iznosa, sve je teže voditi evidenciju po danu, kaže Zarić i navodi najnoviji primer: „Poslednji put kada smo računali proseke, pre nekoliko nedelja, ta brojka je iznosila 25.000 evra na dnevnom nivou. Prvo smo mislili da smo pogrešili, pa smo računali više puta i ispostavilo se da zaista uspevamo toliko da prikupimo“.

Ističe da joj je je taj podatak ulio nadu u bolje sutra, jer pokazuje koliko ima dobrih ljudi oko nas, a da mi to na prvi pogled ne vidimo. „Imamo mnogo članova koji ne kupuju po radnjama već prvo dođu u grupu, pa ako tamo ne uspeju da nađu ono što im treba, tek onda se vraćaju klasičnim načinima nabavke. To je postao način života“, zaključuje Branka Zarić.

Marija Dukić

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Humanitarne licitacije na Fejsbuku: Bolje lice Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. NATO DO AZIJE: San za američke globalne kompanije
Američki predsjednici se mijenjaju ali američka politika, pogotovu spoljna, ne mijenja se previše, bez obzira ko trenutno boravi u Bijeloj kući. Novoizabrani predsjednik SAD, Joe Biden, vjerovatno će malo ublažiti retoriku, ali u praksi i on će nastojati prije svega da obuzda vojno, ekonomski i politički Kinu, koja je za SAD jedini realni takmac na globalnom nivou.

10. NOVI BERLINSKI AERODROM: Skadar na Bojani, u nemačkoj produkciji
Na njega se čekalo skoro tri decenije, planiran je gotovo 15 godina, radovi su kasnili devet godina, otvaranje se odlagalo šest puta. Prikrivalo se mnoštvo propusta tokom izgradnje, političari su prozivani zbog nesposobnosti i sumnjičeni za korupciju… Na kraju je koštao skoro četiri puta više od prvobitno projektovanog budžeta. Ne, ovo nije vest iz daleke budućnosti da je konačno izgrađen Beogradski metro, već komentari povodom otvaranja novog Berlinskog aerodroma.

14. VATROMET I KORONA: U susret novogodišnjoj tišini
Jedan manji grad u Kini vredi četiri milijarde dolara, jer proizvodi 60% ukupne količine vatrometa u toj zemlji. Uprkos trgovinskom ratu, pirotehničko tržište u SAD, teško milijardu dolara, kontroliše Kina, odnosno jedan kineski preduzetnik. Evropa je takođe zavisna od kineske pirotehnike, a prednjače Nemci i Holanđani. Ove godine, prodaja vatrometa je u drastičnom padu zbog pandemije. Širom Evrope se raspravlja o zabrani vatrometa i druge pirotehnike tokom novogodišnje noći, kako bi se sprečile povrede i dodatni pritisak na bolnice okupirane koronom.

Biznis

16. COFACE TOP 500 KOMPANIJA U CENTRALNO-ISTOČNOJ EVROPI (CIE): Zatišje pred još veće zatišje
U 2019. najveće kompanije iz regiona CIE zabeležile su rast prometa od 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali i pad profita za 34,6 procenta. Od srpskih preduzeća na ovoj listi najbolje je bilo plasirano JP EPS Beograd sa rastom profita od čak 130,5 odsto. Ipak, bliska prošlost u kojoj se smelo okupljati i pevati po kafanama naučila nas je da „jedna lasta ne čini proleće, a ni jesen jedan list uveli“. Prevedeno na ne tako poetski jezik brojki, to znači da je sa 10 kompanija na ovoj listi u 2018. godini, Srbija u 2019. spala na osam, jer su sa nje ispale Železara Smederevo i Telekom Srbija, koje nisu prešle prag od 509 miliona evra prometa.

20. KRIZA SAJAMSKE INDUSTRIJE U KORONA KRIZI: Nema više vremena da se kupuje vreme
Sajamska industrija u Srbiji, kao i u celom svetu, doživela je ogromne gubitke tokom pandemije, zbog otkazivanja već isplaniranih manifestacija. Beogradski sajam je upozorio nadležne da će zemlja ostati bez 14,4 milijardi dinara vrednosti prodatih roba i usluga, a hiljade zaposlenih u ovoj industriji bez posla. Novosadski sajam je preduzeo niz aktivnosti da ublaži posledice po poslovanje, uključujući i atraktivne onlajn sadržaje. Ali i oni tvrde da nema više vremena da se kupuje vreme za preživljavanje, te da će teško opstati na duži rok bez odgovarajućih mera države. Gubici će, ističu, oštetiti i državu, „jer na svaki dinar koji mi zaradimo, od sedam do 15 dinara ostaje lokalnoj samoupravi“.

22. PRELIVANJE KRIZE SA HOTELSKE NA DRUGE INDUSTRIJE: Da li će hoteli potopiti svoje dobavljače?
Šteta u turizmu i hotelijerstvu zbog posledica pandemije, ima i dodatne gubitke o kojima se u javnosti skoro i ne govori. Kriza u hotelskom poslovanju prelila se na ceo lanac dobavljača koji snabdevaju hotele različitom robom, pa se dešava da hotelske porudžbine ponekad budu manje od porodičnih nabavki za kuću. Pored pada prometa i prodaje, dobavljači sve teže naplaćuju svoja potraživanja, a što je firma manja, to je situacija nezavidnija.

Finansije

24. GOMILANJE TUŽBI ZBOG NAKNADA, ODNOSNO TROŠKOVA OBRADE KREDITA: Nepotreban trošak za celo društvo
Tužbe zbog naknada, odnosno troškova za obradu kredita su se do te mere nagomilale u poslednjih nekoliko godina u Srbiji, da to više nije samo problem korisnika tih kredita i banaka, već i sudova. Sudski sistem je toliko zagušen ovim tužbama, da se razmatraju i izmene Zakona o parničnom postupku. Kako je do ovoga došlo i koliko su ovakve tužbe pravno osnovane?

26. RAD OD KUĆE: Poreski tretman izdataka
U vremenu masovnog rada od kuće, među pitanjima koje poslodavci najčešće postavljaju su i ona da li se naknade troškova za rad od kuće smatraju zaradom, te koje naknade se obično refundiraju.

28. ODNOS AKCIONARSKIH DRUŠTAVA I INVESTITORA U KORONA KRIZI: Neizvesnost uticala na učestalije izveštavanje javnosti
Najnovije istraživanje među akcionarskim društvima čija ukupna vrednost prelazi tri biliona dolara pokazuje da je neizvesnost izazvana pandemijom uticala na češće izveštavanje investitorske javnosti. Investitori su posebno zainteresovani za društvenu i korporativnu odgovornost u poslovanju, a za razliku od ranije, društveno􀀐 socijalne teme dobijaju primat nad ekološkim. Evropske kompanije su u ovoj vrsti izveštavanja ažurnije od američkih.

Temat – Mala i srednja preduzeća u korona krizi: Ko preleti, pričaće

31. POSLOVANJE MSP U PROŠLOJ I OVOJ GODINI: Golijat i nevidljivi neprijatelj ugušili Davida
Mala, srednja i posebno mikro preduzeća u Srbiji bila su godinama manje produktivna, rentabilna i solventna od velikih kompanija i pre pandemije. Iako se čeka kraj godine kako bi se precizno utvrdili gubici privrede zbog korone, od početka je jasno da će male firme biti daleko veće žrtve od velikih. Koliko je zaista teška situacija u sektoru MSP pokazaće se već početkom naredne godine, kada stižu na plaćanje odložene obaveze.

34. VELIKE RAZLIKE NA LOKALU U TROŠKOVIMA POSLOVANJA: Počinje takmičenje „vezanih nogu“
Očekuje se da će naredne godine biti sve više „seljenja biznisa“ jer će se gradovi i opštine dovijati kako da nadomeste pad prihoda usled krize izazvane aktuelnom pandemijom i smanjene transfere iz republičkog budžeta.

36. PREDUZETNIČKI PODUHVAT KOJI ĆE TEK BITI AKTUELAN U SRBIJI: Mali magacini za veliku zaradu
Posao sa izdavanjem malih magacina nema velike troškove i premda su početna ulaganja velika, vrate se brže nego od iznajmljivanja stana. Ovo je i jedno od retkih tržišta u Srbiji koje raste tokom pandemije. Za razliku od EU, ovaj posao je kod nas još „u pelenama“, ali preduzetnici koji se njime bave prognoziraju da će postati „hit“ za tri do pet godina.

38. DUŠAN PEROVIĆ, TERMOVENT KOMERC: Preživeće ko je mislio i na crne dane
„Bojim se da će domaća mikro i mala preduzeća osetiti najteže posledice pandemije, jer su preduzetnici i najmanje firme često na kraju isplatnih redova, dok će se kompanije srednje veličine, ako već nisu ugovorile poslove ili izašle na strana tržišta, u najmanju ruku suočiti sa značajnim smanjenjem obima poslovanja. Nažalost, retko koja domaća firma je i inače pripremljena da se suoči sa krizom bilo kakve vrste, a kamoli sa nezapamćenom globalnom pandemijom“, upozorava u intervjuu za B&f Dušan Perović, predsednik kompanije Termovent Komerc, koja je radila na uspostavljanju najveće kovid-laboratorije u Evropi.

40. DOMAĆI 3D ŠTAMPAČ ZA IZGRADNJU KUĆA: Stan za dan
Ako nekome ovih dana budete pominjali izgradnju kuće od 100 kvadrata za 30 sati, po ceni od 195 evra po kvadratnom metru, verovatno će zakolutati očima i pitati vas da li su te kuće od čokolade, prozori od marmelade i da li tamo svako radi ono što hoće. Srećom za kompaniju Natura Eco, koja razvija mašinu za štampanje kuća, nisu svi „neverne Tome“. To pokazuje i njeno partnerstvo sa poznatim proizvođačem građevinskog materijala, kompanijom Lafarge BFC, na pripremi materijala za ovu mašinu, kao i unapred ugovoreni poslovi među kojima je i izgradnja 150 socijalnih kuća za Grad Čačak.

42. ALEKSANDAR POPOVIĆ, IT KONSULTANT I PREDUZETNIK U TURIZMU: Gde god sam bio, znao sam gde mi je kuća
Aleksandar Popović je napustio odličan posao u Njujorku i sada sa porodicom živi na relaciji Beograd – Donji Milanovac. On je IT stručnjak, koji u svojoj branši radi kao konsultant, i istovremeno je preduzetnik u turizmu. U blizini Donjeg Milanovca, na obali Dunava, stare kuće vraća u novi život, „kamen po kamen“, uveren da će u njima zaživeti mnogi turisti čim zamre virus. Na pitanje što mu je sve to trebalo, odgovara: „Gde god sam bio, znao sam gde mi je kuća“.

44. PREDUZEĆA U PORODIČNOM VLASNIŠTVU KOJA SU PREŽIVELA TREĆU GENERACIJU: Porodično poslovanje u eri razaranja porodice
Članice udruženja „The Henokiens“ su primer da sudbina porodičnih preduzeća ne mora da bude da prva generacija stvara, druga troši, a treća uništava stečeno, jer među njima ima i onih koja su počela da posluju pre više od 1.300 godina.

46. TABELE

Intervju

56. TRISTAN HORKS, FUTUROLOG: Virus nas je opomenuo šta je u životu najvažnije
Naše veoma užurbane živote iznenada je pauzirao korona virus, pružajući nam priliku da razmislimo o sebi i o društvu u kojem živimo. Tako smo shvatili da nam mnoge stvari koje smo do sada kupovali nisu bile potrebne, a da nam je potrebno nešto što se ne može kupiti – druženje sa ljudima, zajednički smeh, grljenje, kaže za BiF mladi austrijski futurolog Tristan Horks, čije predavanje je naša publika imala priliku da čuje na SMART CITY Festivalu 2020.

Skener

60. BALONI KAO POSAO: Samo za radoholičare
Na balone nisu „imuni“ ni deca ni odrasli, ni poslovni ljudi ni državnici, kupuju se za sve vrste slavlja i svečanosti, kao reklamni materijal… Iskustva preduzetnika koji se bave ovom delatnošću u Srbiji pokazuju da u zavisnosti od vrste posla početna ulaganja iznose od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra. Zajedničko im je da su uložili mnogo truda i rada, ali na žalost i to da ovaj posao nije „imun“ na koronu, pa su sa zamiranjem svečanosti i slavlja utihnuli i prihodi.

62. ZANATERIA, VIRTUELNA ROBNA KUĆA ZANATSKIH PROIZVODA: Mali proizvođači na velikom tržištu
Malim proizvođačima hrane, kozmetike i druge robe uglavnom se ne isplati saradnja sa velikim trgovinskim lancima, a neretko se pokaže i kao vrlo štetna po njih. Upravo zato oni neprestano iznalaze alternativne načine za plasman svoje robe, poput specijalizovanih radnji, društvenih mreža i onlajn trgovina. Uočivši ovaj trend, troje mladih ljudi osnovalo je „Zanateriju“ – virtuelnu robnu kuću koja prodaje isključivo zanatske proizvode. Za nepunih godinu dana rada, uspela je da okupi više od 400 malih proizvođača koji preko njenog sajta prodaju oko 3.500 artikala.

64. ZAOKRET U DEKRIMINALIZACIJI KANABISA: Legalizacija ili kapitulacija?
Uprkos žestokim raspravama da li je marihuana opasni opijat ili medicinsko sredstvo, čini se da je nakon odluke Ujedinjenih nacija da na preporuku Svetske zdravstvene organizacije skine kanabis sa liste najopasnijih droga, pitanje njegove dekriminalizacije samo pitanje vremena. Ali ne toliko iz zdravstvenih razloga, koliko zbog činjenice da je u borbi država sa drogom, pobedila – droga. Ili kako je nedavno izjavio jedan američki kongresmen: „U situaciji kada oni koji nisu zavisni od smrtonosnih narkotika zavise od tableta za smirenje, iscrpljivanje državnih resursa na proganjanje marihuane je postalo krajnje iracionalno“.

Nove tehnologije

66. PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U ENERGETICI: Rani radovi
Vodeće kompanije u oblasti energetike već primenjuju veštačku inteligenciju u svom poslovanju. Ali to su pilot projekti, u kojima veliki entuzijazam i ulaganja neretko prati nedovoljno razumevanje kako funkcionišu ovi alati i kada je njihova primena opravdana. Informatički i energetski stručnjaci su saglasni da je šira upotreba veštačke inteligencije u energetici još daleko, pre svega zbog problema oko objedinjavanja podataka na nivou cele energetske mreže, od proizvodnje do potrošnje.

Nauka

68. NAUKA PROTIV NAUKE: Crn obraz zbog pranja ruku
Prvi čovek koji je otkrio da su pranje i dezinfekcija ruku neophodni kako bi se sprečile smrtonosne infekcije u bolnicama, platio je svoje otkriće – glavom. Kada su ga njegove kolege lekari i najuticajniji naučnici tog vremena ismejali i na kraju otpustili iz bolnice u kojoj je radio, završio je u psihijatrijskoj ustanovi. Tamo je i umro i to od infekcije koja se razvila nakon što su ga prebili bolnički čuvari.

Koktel

70. MUZEJ OTVOREN USRED PANDEMIJE: Maštom protiv korone
Dok se deo muzeja širom sveta trajno zatvara zbog posledica pandemije, u Čikagu je u novembru otvoren Muzej iluzija, a karte su odmah rasprodate već za prvu sedmicu po otvaranju. Posetioci uz mnogo zabave mogu da steknu saznanja iz različitih nauka, kaže Maja Ateljević Buđevac, koja je pokrenula ovaj muzej zajedno sa američkim partnerima. Uprkos koroni, najavljuje otvaranje još jednog ovakvog muzeja naredne godine u Filadelfiji.

72. BIBLIOTEKARI DETEKTIVI: Neuhvatljivi kradljivac retkih mapa
U Nemačkoj je konačno uhvaćen i osuđen Norbert Šild, koji ima 65 godina i „reputaciju“ čoveka koji je najmanje tri decenije krao po bibliotekama retke mape iz dragocenih starih knjiga. Procenjuje se da je na njihovoj preprodaji zarađivao i do 200.000 evra godišnje. Policija nikada nije uspela da dokaže njegovu krivicu, dok se bibliotekari nisu udružili i na kraju ga uhvatila na delu jedna – bibliotekarka.

74. PREVENTIVNI TEKST PROTIV NOVIH NAMETA: Ko se to tamo goji?
Prestanite da nervozu zbog korone lečite hvatanjem za frižider. Država bi takve navike mogla da iskoristi da u zaletu uvođenja novih poreza i taksi, uvede i namet za „mršavljanje“, pozivajući se na svetske standarde. Zato je ovo preventivni tekst, jer pokazuje da ovaj porez u državama koje su ga uvele nije dugoročno dao ni zdravstvene ni ekonomske efekte. Poreske rupe su pronašli čak i stanovnici Danske.

Komunikacije

76. HUMANITARNE LICITACIJE NA FEJSBUKU: Bolje lice Srbije
Ako ste neko ko i dalje veruje da u Srbiji ima mnogo ljudi koji su – i posle decenija tranzicije iz problema u problem – spremni da pomognu drugima, ipak vas može iznenaditi koliko je takvih u našoj zemlji. To je doživela i Branka Zarić, koja je osnovala fejsbuk grupu „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje naši sugrađani prodaju polovne ili nove stvari, ali kupci ne uplaćuju novac njima, već humanitarnim fondacijama. Grupa je od maja ove godine narasla na 269.000 članova, a kupci su spremni da radi humanog cilja pazare i robu koja im nije potrebna, za veći iznos od njene tržišne cene. O tome svedoči i primer jedne paštete, pomoću koje je prikupljeno 5.000 evra za lečenje dece.

Reprint

78. ZLOSTAVLJANJE MLADIH FIRMI: Spolja kalaj, unutra belaj
Pritisak na mlade firme da se što pre „organizaciono opismene“ je zlostavljanje početničkih kompanija, koje u ranoj fazi nema nikakve efekte, ali zato kasnije može imati velike posledice. Prerano uvođenje procedura i administriranja stvara otpor u mladim kompanijama, koji će se zadržati i kasnije, kada im zaista budu potrebna pravila da bi krenule od preduzetništva ka profesionalnom menadžmentu.

Vremeplov

80. PREDUZETNIK MEGALOMAN: Propala fabrika nobelovaca
Dečak koji se noseći štapove za golf najbogatijim industrijalcima zarazio opsesijom veličine i bogatstva, te uverenjem da se svet deli na izuzetne pojedince i mediokritete, morao je kasnije sebi da prizna da sam nije natprosečno talentovan. Ipak, uspeo je da napravi otkriće u optici koje mu je omogućilo da postane milioner. Potom je krenuo u božansku misiju da izgradi bolji svet. Prvo se zanosio idejom o osnivanju sopstvene države, zaštićene od „idiota“, a potom je u Kaliforniji otvorio „Banku sperme nobelovaca“ za proizvodnju budućih genija.

Чланак Biznis & finansije 180/181: Mala i srednja preduzeća u korona krizi – Ko preleti, pričaće се појављује прво на Biznis i Finansije.