Popularni sajt koji se bavi zanimljivim statistikama po zemljama World of Statistics objavio je listu najpopularnijih pića po zemljama. Nismo ni sumnjali da ste već u naslovu pogodili koje je omiljeno piće u Srbiji, ali ono što je nas iznenadilo jeste podatak da čitav region obožava ovaj napitak.

Naime, prema pisanju sajta World of Statistics, to je rakija. I nisu samo Srbi ljubitelji ove žestoke kapljice, pa rakiju vole da cugnu i u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj te Bosni i Hercegovini. Za Hrvatsku se uz rakiju pominje i pelinkovac a za Bosnu i Hercegovinu i kafa.

Kafa je najpopularnije piće u Alžiru, Australiji, Etiopiji, Saudijskoj Arabiji i Sjedinjenim Američkim Državama, čiji žitelji, očekivano, vole da popiju i „koka kolu“.

Čaj se najviše pije u Kini, Velikoj Britaniji, Indiji, Turskoj ali i u Japanu, u kojem se osim čaja pije i sake, popularno tradicionalno alkoholno piće piće napravljeno fermentacijom pirinča.

Na Tajvanu je popularan boba (bubble) čaj, a u Egiptu – crni. Rum je izbor na Antigvi i Barbudi te Venecueli, Argentinci pijuckaju najradije vino a Belgijanci pivo.

Italijani piju nama slabo poznato piće kinoto (chinotto), koje je najpoznatije bezalkoholno piće u Italiji. Proizvodi se od soka citrusa (Citrus myrtifolia) i drugih biljnih ekstrakata a to je zapravo italijanski odgovor na američku „koca-kolu“.

Kokteli mohito i kuba libre su najpopularniji na Kubi, dok Francuzi više vole šampanjac i crno vino.

Nemci preferiraju lager pivo, Grci liker s ukusom anisa uzo, Mađari voćnu rakiju palinku, a Irci dobro poznato pivo Ginis.

Tekila je najpopularnije piće u Meksiku, votka u Poljskoj, a pinja kolada, sladak koktel na bazi ruma u Portoriku. Sangrija je piće broj jedan u Španiji.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koja su najpopularnija pića po zemljama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Atlantic Grupa je danas predala obavezujuću ponudu za kupovinu kompanije Strauss Adriatic, koju je Strauss Grupa službeno i prihvatila. Zaključenje transakcije podložno je prethodnom odobrenju Komisije za zaštitu konkurencije u Republici Srbiji.

Obavezujuća ponuda bazirana je na ukupnoj vrednosti transakcije („enterprise value“) u iznosu od 40,5 miliona evra, bez dugovanja i gotovine, te pretpostavljajući redovan nivo normalizovanog neto radnog kapitala na dan zaključenja transakcije.

Strauss je poznat po jakim brendovima kafe na srpkom tržištu – Doncafe i C kafa, a koji bi se akvizicijom pridružili regionalnim liderima Grand kafi i Barcaffeu. Uz poznate brendove, Atlantic bi preuzeo i moderan proizvodni pogon u industrijskoj zoni Šimanovci kraj Beograda, kao i 220 zaposlenih.

„Atlantic Grupa je najveći proizvođač kafe u regionu jugoistočne Evrope i lider u razvoju kategorije, a ova je akvizicija sasvim na liniji strateškog određenja ka jačanju našeg osnovnog poslovanja. Po odobrenju Komisije, biće mi zadovoljstvo da poželim dobrodošlicu Doncafeu, C kafi i koleginicama i kolegama, koji zajedno sa njima ulaze u naš sistem. Izuzetno me raduje perspektiva zajedničkog rasta i razvoja“, komentarisao je potpredsednik Atlantic Grupe za strateška područja Kafu, i Slatko i slano, Mate Štetić.

„Raduje nas što smo našli strateškog partnera koji će jednako posvećeno razvijati naš dosadašnji biznis u Srbiji, kako naše snažne brendove, tako i zaposlene i samu kategoriju kafe. Ponosni smo na rezultate koje smo kao kompanija dosad ostvarili i uvereni smo da će, po odobrenju regulatornih tela, Atlantic Grupa nastaviti da uspešno razvija integrisano poslovanje kafom na tržištu Srbije“, zaključio je generalni direktor Strauss Adriatica Siniša Daničić.

Atlantic Grupa namerava da značajno ulaže u razvoj poslovanja s kafom, kako u proizvodnju i razvoj tehnologije tako i brendova, njihovog proizvodnog portfolia i komunikacije, u maloprodajnom i u HoReCa segmentu. Razvoj ključnih proizvodnih kategorija (kafe, čokolade i slatkog i slanog snacka, delikatesnih namaza i bezalkoholnih pića), organski i akvizicijama snažnih brendova u tim kategorijama, temelj su strategije razvoja kompanije. Poslednja akvizicija važan je korak na putu realizacije strategije, kao i doprinos rastu kategorije kafe u Srbiji i regionu, kao i jačanju konkurentnosti regionalne industrije kafe i lokalnih brendova.

Чланак Atlantic Grupa predala obavezujuću ponudu za Strauss Adriatic се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nagrada se dodeljuje na osnovu opširnog, profesionalnog i nezavisnog istraživanja agencije Nielsen IQ, sprovedenog među srpskim potrošačima, koji kupuju proizvode iz određene kategorije i među njima biraju najbolje.
Svi izabrani proizvodi dobijaju pečat “Izabran proizvod godine”, koji potvrđuje njihovu snažnu poziciju u segmentu u kom su nagrađeni.

Doncafé Moment kafa je tako ove godine osvojila naklonost potrošača, zbog čega je menadžment kompanije Strauss Adriatic izuzetno ponosan.

“Veoma smo ponosni što smo ovogodišnji dobitnici priznanja koje pokazuje u kojoj meri smo usmereni na beskompromisni kvalitet naših proizvoda, a sama nagrada ima posebnu važnost jer dolazi od potrošača i predstavlja za nas veliki podstrek, da poverenje koje su nam ukazali opravdavamo i u budućnosti”, izjavila je Katarina Šibalić, direktorka marketinga kompanije Strauss Adriatic.

Svečana dodela nagrada održana je u hotelu Crown Plaza.

Nagrade za „Izabran proizvod godine“ temelje se na strogoj metodologiji, koja se dosledno primenjuje u više od 40 zemalja sveta, čime se osigurava kredibilitet rezultata.

Ispitanici glasaju za pobednike u više kategorija, u oblasti prehrambenih proizvoda, proizvoda za čišćenje i proizvoda za ličnu negu.

Чланак Nagrada za Doncafé Moment: Po mišljenju potrošača, ovo je „Izabran proizvod godine“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne zna se kada će i da li će ova mašina ponovo početi da radi. Za sada je automat upakovan, oblepljen trakom i pečatiran, što se može videti i na fotografiji koju su objavile Kragujevačke nedeljne novine.

Zanimljivo je da isti aparat na ovom mestu stoji i radi godinama, do sada poreznicima nije smetao, a šta je razlog da mu se baš sada onemogući da radi i privređuje – nije poznato, komentarišu novinari ovog lista.

Izvor: Kragujevačke.rs

Foto: Lex Sirikiat, Unsplash

Чланак Kragujevac: Poreska zabranila rad aparatu za kafu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prerađivačka kompanija Bio – bean (Velika Britanija) je zasnovana na viziji prema kojoj otpad ne postoji, već samo resursi, koji se pogrešno tretiraju. Talog kafe veoma je kaloričan i sadrži vredne supstance, što ih čini idealnom sirovinom za proizvodnju čistih goriva, piše sajt opstinesanulaotpada.com.

Bio – bean je u tome prepoznao svoju razvojnu šansu. Kompanija se bavi recikliranjem otpadnog taloga od kafe koristeći ga za proizvodnju peleta i briketa i istražuje mogućnosti za proizvodnju biodizela i biohemijskih materija.

Sakupljanje istrošenog taloga od kafe

Bio – bean kroz svoj dobavljački lanac sprovodi sakupljanje istrošenog taloga od kafe iz kafića, restorana i fabrika, koji se zatim odvozi u njihov pogon za reciklažu i koristi u izradi tzv. B20 mešavine. Novo biogorivo dobiva se ekstrakcijom ulja iz taloga kafe koje se potom meša sa drugim mastima i uljima. Novonastala smeša ulja i masti se zatim meša s mineralnim dizelom kako bi se proizvelo gorivo u kojem će udeo bio-komponente iznositi 20%.

Na ovaj način kompanija je proizvela 6.000 litara ulja od kafe u toku sprovođenja jednog pilot projekta što je dovoljno da pomogne u pogonu jednog gradskog autobusa tokom cele godine. Korišćenjem ovog biodizela za pogon londonskih autobusa, očekuje se smanjenje emisije CO2 za 10% – 15%.

Pored toga, u prvoj svetskoj kompaniji za reciklažu kafe Bio – bean, inženjeri pretvaraju talog kafe u kvalitetne tzv. cepanice kafe (eng. Coffee Logs) – koje se koriste u kaminima i pećima kao održiva alternativa drvnim cepanicama i drugim konvencionalnim fosilnim gorivima.

Godišnje se u fabrici može preraditi oko 50.000 tona taloga kafe, što je otprilike četvrtina godišnjeg otpada od taloga kafe nastalog u Londonu.

U narednom periodu kompanija planira da proizvede „čistu smešu“ biodizela u kojoj neće biti drugih masti i ulja koja se trenutno nalaze u mešavini B20 biodizela.

Recikliranje kafe doprinosi smanjenju gasova staklene bašte, smanjuje odlaganje otpada na deponijama, pomaže u smanjivanju korišćenja fosilnih goriva i daje kafi novu dodanu vrednost.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Recikliranje otpadnog taloga od kafe koristi se za proizvodnju peleta i briketa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle mesa i mleka napravljenih od biljaka ili drugih sirovina među kojima je čak i pivo, inovacije u prehrambrenoj industriji ne bi trebalo mnogo da nas iznenađuju. Ipak, novi izum se bitno razlikuje od do sada pomenutih. Naime, dok ekološki osvešćeni proizvođači i organizacije konstantno upumpavaju milione dolara u proizvodnju hrane koja je biljnog porekla, jedan projekat uradio je suprotno – kreirao je kafu bez biljke koja rađa njen plod. Doduše, koristio je jednu drugu biljku u tom poduhvatu, onu koje ima više i koja neće podneti najveći teret globalnog zagrevanja.

Kafa od urme

U pitanju je kompanija Atomo koja je svoj posao pokrenula pomoću Kikstartera. Nedavno je objavila da je prikupila 40 miliona dolara od tri velike poljoprivredne tehnološke firme za dalju komercijalizaciju svog osnovnog proizvoda.

A taj proizvod je zamena za kafu napravljena od prerađenog semena urmi u kombinaciji sa nekim drugim sastojcima kao što su grožđe, cikorija, kofein iz čaja isl. Na ovaj način, kažu iz Atoma, u proizvodnji kafe se smanjuje emisija ugljenika za 93 odsto i potrošnja vode za 94 procenata.

Ovde je važno napomenuti da naučnici krive proizvođače kafe za veliki doprinos klimatskim promenama. Oni najavljuju da će regioni u kojima se gaji ova poljoprivredna kultura biti drastično pogođeni uticajem klimatskih promena, zbog čega procenjuju da će se uzgoj biljaka koje rađaju zrna kafe do 2050. prepoloviti. To znači da će se cena kafe u budućnosti povećati i da verovatno nećemo svi moći da je priuštimo u količinama u kojima je sada konzumiramo.

No, jedno od rešenja za ovaj problem nudi kompanija Atomo, ali samo kada je u pitanju hladna kafa. Za toplu kafu ćemo još morati da gledamo u Brazil i nadamo se da će usevi biti u boljem stanju nego što je najavljeno.

Izvor: Food and wine

Foto: Pixabay

Чланак Suočavanje sa klimatskim promenama i hladna kafa koja nije kafa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Biljke za čajeve su još kao deca naučile da prepoznaju, beru i skladište, najćešće po bakinom receptu. Danas, kako kažu za Priče sa dušom, dosta toga i dalje uče i na internetu, gde najviše prate britanske proizvođače, koji imaju veoma lepe i neobične recepte za skladištenje hrane iz prirode.

– Trenutno u ponudi imamo najviše vrsta čajeva. Kad je sezona, bude ih i više od 20. Sve beremo na našoj Širokoj planini. Tamo uvek volimo da odemo. Prodajemo i više vrsta sušenih gljiva, a pravimo kafu od žira, med, kečap od gloga, pesto od sremuša, slatko od gljiva, kapi od reiši gljive. Nadamo se da ćemo ove godine proširiti ponudu za još koji proizvod – priča Vesna za Priče sa dušom.

Najviše se kupuju kafa od žira i med

Sirovine za proizvode nabavljaju u planini, gde im je kuća, odnosno u selu, Šumatoj Trnici, koje se nalazi na jugoistoku Srbije, na samoj granici sa Makedonijom. Tamo postoji samo jedna kuća i osim njihove porodice nema drugih stanovnika.

– Najviše se kupuju kafa od žira i med. Mada, dosta su nam tražili i sušene vrganje, ali je prošla godina bila slaba pa smo relativno brzo ostale bez njih. Što se tiče pečuraka najvažnije je brati samo one koje sa sigurnošću poznajete. Za sve ostale, ako želite da saznate koja vrsta je u pitanju, nemojte brati velike količine. Uberite jednu. Obraćajte pažnju na sve detalje: na boju, oblik, uzdužni presek, izbočenja i udubljenja na šeširu, promenu boje pri preseku, miris. Uvek se konsultujte sa stručnim licem ili, još bolje, sa više njih, kako biste došli do tačne identifikacije – pojasnila je Vesna.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Priče sa dušom

Чланак Tri sestre pokrenule posao u selu gde prave kečap od gloga, kafu od žira, pesto od sremuša… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše, istim pravilnikom je predviđena i mogućnost da „proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja“, što bi značilo da će, u praksi, ipak na trgovinskim rafovima i u junu moći da se pronađe poneka „zalutala“ kafa – koja to više nije.

Koliko proizvođača će smeti da ostavi na ambalaži svojih proizvoda oznaku „kafa“ za sada je nepoznanica. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na ova pitanja portala N1, upućena još 3. maja, odgovori nisu stigli ni dve nedelje kasnije.

Uz novi način označavanja, novim pravilnikom definiše se kvalitet kafe i proizvoda od kafe, ali i reguliše tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe.

Kao što je portal N1 već pisao, novi Pravilnik, u članu 24, uređuje pravila deklarisanja proizvoda koji se dobijaju mešanjem pržene mlevene kafe sa prženom mlevenom zamenom za kafu.

Predviđaju se dva načina označavanja, i to u zavisnosti da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto.

Proizvod na bazi kafe, ili na bazi zamene

Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „Proizvod na bazi kafe sa (na primer) sojom“.

Ako je, pak, udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe, već će imati naziv „Proizvod na bazi (na primer) soje sa kafom“.

Ovakvi nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.

Pravilnik definiše i šta predstavlja zamenu za kafu.

Pa se, tako, kao sirovine za proizvodnju zamene za kafu upotrebljavaju: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač, slanutak (naut), grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja. Zamenama za kafu mogu se dodavati: šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50 odsto šećera, jestiva biljna ulja i drugi dodaci.

„Zamena za kafu je proizvod dobijen prženjem plodova i delova jestivih biljaka bogatih skrobom, šećerima i inulinom. Kuvanjem ili rastvaranjem u vodi tih proizvoda dobija se napitak“, pojašnjava se u Pravilniku.

Izvor: N1

Izvor: Pixabay

Чланак Novi pravilnik donosi, koja kafa će smeti da nosi naziv „kafa“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U četvrtak su fjučersi za kafu na Njujorškoj berzi dosegli 2,46 dolara, što je najviša cena od 2011. godine, kada je kafa probila vrednost od tri dolara za pola kilograma, piše CNBC, prenosi Indeks.

Cene kafe dostigle su 10-godišnji maksimum, a analitičari očekuju da će se napetosti na tržištu nastaviti sve do 2023. godine.

U međuvremenu, referentna cena Međunarodnog udruženja za kafu u petak je bila 2,07 dolara po pola kilograma, što je 85 posto više u odnosu na godinu ranije. Ole Hansen koji je na čelu robne strategije u Saxo Bank-u, rekao je da se u prošlih 12 meseci „dogodila savršena oluja koja je našem voljenom zrnu dala podsticaj“.

„Buduća cena zavisi od toga koliko će ti događaji biti dugotrajniji. Mislim da se moramo usredsrediti na ono što se događa u Brazilu ove godine, gde smo imali niske temperature i mraz koji je pogodio neka područja uzgoja, a imali smo i razdoblje suše. Sve to dovodi u pitanje urod 2022. godine“, rekao je Hansen.

Cene bi mogle još da rastu

Hansen je dodao da će ove nepovoljne vremenske prilike uticati na prinos krajem ove godine, kao i 2022, a potencijalno i 2023. godine: „Videli smo kako je kafa porasla na oko tri dolara 2011. godine, kada smo takođe imali poteškoća u Brazilu. Ovo su stvarno brojke koje podstiču nagađanja o dostizanju tog nivoa. Ako projekcije za Brazil u narednim mesecima nastave da potvrđuju smanjenje proizvodnje, onda je rizik od poskupljenja vrlo stvaran“.

Uz loše vreme, globalna ograničenja ponude imala su značajan uticaj na tržište kafe jer se proizvođači i pržionice, firme koje prerađuju kafu u proizvod koji pijemo, često nalaze u različitim zemljama. Neizvesnost tržišta takođe proizlazi iz izvoznica, kao što su Etiopija, koja je na granici građanskog rata, ili Vijetnam, koji beleži porast slučajeva kovida 19 koji bi mogli da poremete proizvodnju.

„Mislim da u celini imamo tržište koje je prvi put nakon nekoliko godina počelo da pokazuej određenu zategnutost“, dodao je Hansen.

Maximillian Copestake, izvršni direktor evropske prodaje kafee u Marex-u, kaže da je cena kafe porasla uglavnom zbog dislokacija tereta.

„Poslednjih pet do osam godina imali smo snabdevanje koncentrisano na jedno ili dva velika područja koja proizvode kafu, Brazil i Vijetnam. Ako imate štetu u tim zemalja, odednom tržište poludi pokušavajući podstaći druge zemlje da proizvode kafu. To je osnovno načelo, a vrhunac je došao s poremećajem u brodskom prevozu“, navodi on.
Copestake je napomenuo kako je potrebno oko dve godine da proizvodnja kafe odgovori na promenu cene.

„Kada cena poraste, svaku vrećicu kafe koja je dostupna u svakom skladištu farmera izvlačite na tržište kako biste je komercijalizovali jer su cene odlične. Dakle, postoji podsticaj za više sadnje, ali i za minimiziranje zaliha u zemlji proizvodnje i dovođenje tih zaliha na odredište. Mislim da je to verovatno u toku“, kaže.

Dodao je i da očekuje da će cene ostati visoke i nestabilne i ubuduće.

Izvor: Index/B92

Foto; Pixabay

Чланак Cene kafe dostigle 10-godišnji maksimum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno bi se proizvodnja pšenice mogla povećati, kaže se u izveštaju.

SAD, Kina i Brazil su „zbog rasta temperatura koje će ih zahvatiti glavni uzročnik nadolazećih nevolja na globalnim robnim tržištima“, stoji u izveštaju, gde se dodaje kako će promene poremetiti dugogodišnje trgovinske tokove u celom svetu i uzrokovati društvene preokrete i nemire, prenosi Jutarnji list.
Proizvodnja kukuruza u SAD mogla bi se dugoročno (2070-2099) sniziti upola zbog viših temperatura, čime će zemlje koje kupuju te useve biti dovedene u nezgodan položaj. Proizvodnja kukuruza u Rusiji i Kanadi mogla bi porasti za 13, odnosno 17 posto, ali nedovoljno da se nadoknade globalni nedostaci.

Izveštaj je objavljen uoči ključnog samita o klimi Ujedinjenih nacija COP26 u Glazgovu sledećeg meseca i njime se pozivaju kreatori politike da ne gledaju isključivo vlastite nacionalne interese. U obzir se uzima samo rast temperatura, što znači da u izveštaju nisu uključene potencijalne posledice ekstremnih vremenskih događaja.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije u procesu je reforme kojom se nastoji podstaći održiva proizvodnja i stvoriti preduslovi za bolju reakciju sektora na sadašnje i buduće izazove. Evropski parlament, između ostalog, smatra kako bi najmanje 30 posto sredstava za direktna plaćanja trebalo da bude namenjeno ekološkim programima.

Evroposlanici se zalažu i za postepeno smanjenje isplata velikim gazdinstvima, za podršku malim proizvođačima i mladim poljoprivrednicima, a predlažu i osnivanje savetodavnih službi za poljoprivredna gazdinstva u svim državama članicama.

Izvor: Jutarnji list/B92

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja šećera i kafe zbog klimatskih promena mogla bi da opadne čak 59 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.