O tome u tekstu za portal Klima 101 piše Irida Lazić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

U Srbiji porast prosečne temperature će dostići 2,2 °C

Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumevaju da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 °C.

Naravno, već smo na tom putu: aktuelna merenja pokazuju da je prosečna temperatura u Srbiji već porasla za 1,8 °C u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa je nekoliko puta veća od nivoa pre nekoliko decenija.

Odgovor na sva ova pitanja leži u fizici Zemljine atmosfere.

„Zakoni koji vladaju u atmosferi sz nelinearni: mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu ‘na krajevima’, u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplave“, navodi se u analizi.

Leta u Srbiji biće sve sličnija mediteranskim, a trajaće i do šest meseci. Srbija se nalazi u „tranzitnoj zoni“, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.

Granice između godišnjih doba će se smanjiti

Gledano uopšteno, granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.

Prilikom posmatranja budućih projekcija, sve zavisi od toga koliko ćemo ublažiti emitovanje CO2 u atmosferu.

U najblažem scenariju, porast prosečne globalne temperature zaustavljen je na 1,5 stepeni Celzijusa, shodno Pariskom sporazumu; u najgorem, usled potpunog nedostatka akcije (koji je, doduše, danas već gotovo nemoguć), porast može dostići brojku od čak 5 °C do kraja veka.
Broj dana u toplotnim talasima biće svake godine između 30 i 130 više nego danas.

„Pogledajmo, primera radi, tropske noći (kada je minimalna dnevna temperatura veća od 20 °C). U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. Ali, gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55: pedeset i pet više tropskih noći, u proseku, svake godine“, dodaje se u tekstu.

U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote.
o je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.

Period vegetacije se produžava

Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana.

Usled porasta temperature, a posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije (vreme od početka rasta do sazrevanja), a period vegetacije se produžava.

Taj porast se u modelima kreće od 20 dana u najblažem, do čak 60 dana – dva meseca! – u najgorem scenariju. Promene u vegetaciji biljaka mogu imati ozbiljne posledice po godišnji rod.

Najjači osmotreni toplotni talas u poslednjih 500 godina dogodio se u zapadnoj Evropi 2007. godine, usled kojeg je oko 70.000 ljudi, uglavnom starijih, osetljivih i siromašnih, izgubilo život.

U Srbiji, u kojoj svakako treba da očekujemo jače i duže periode toplotnih talasa u narednih 50 godina, trenutno živi veliki procenat stanovnika starijih od 65 godina – oko 17 odsto.

Ali nisu nam stari danas zapravo “ciljna grupa”: upravo je sadašnja generacija mladih ljudi, istih onih koji mogu uticati na buduće ishode ublažavanja klimatskih promena, ta koja će za pedeset godina imati preko 70 godina.

Izvor: Novaekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija za 50 godina: Leta će nam trajati šest meseci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako objašnjava, na kanalizacione sisteme priključeno je oko 55 odsto stanovništva (3,9 miliona stanovnika), kao i da najveći broj postojećih postrojenja za tretman otpadnih voda primenjuje zastarele tehnologije, jer su sagrađena pre 30 i više godina.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema Statističkom godišnjaku iz 2020. godine je iznosio 14 dosto u 2018. godini od čega je 13 odsto povezano na sekundarni tretman.

Nova ekonomija prenosi deo intervuja sa Anitom Leovać-Maćerak.

U kojoj meri se naša stvarnost na polju prerade otpadnih voda razlikuje od onog kako bi taj proces trebalo da izgleda da bi bio zaista efikasan?

U već izgrađenim sistemima za prečišćavanje otpadnih voda, problem predstavlja održavanje, unapređenje rada i kvalitet.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji (uz dva u rekonstrukciji i pet u probnom radu). Samo pet jedinica lokalne samouprave ima postrojenje sa tercijarnim tretmanom.

Što se tiče kapaciteta državnih organa koji upravljaju otpadnim voda, oni su zadovoljavajući po broju ljudi. S druge strane, njihova stručnost je nezadovoljavajuća. Naše regulative i zakoni iz ove oblasti su samo jezički usklađeni sa EU standardima, dok će za njihovu implementaciju biti potrebno dosta vremena.

Zbog čega u Srbiji nemamo više sistema za tretman otpadnih voda?

Visoka cena izgradnje jednog sistema za tretman otpadnih voda je posledica pre svega njegove kompleksnosti, a takođe uključuje prvo i izgradnju kanalizacione mreže kako bi se otpadna voda sakupila i dopremila do postrojenja za tretman.

Sakupljanje otpadne vode, njen tretman i moguća ponovna upotreba nikada ne mogu biti jednokratna investicija. Stalni su zahtevi za operativnim troškovima, troškovima održavanja i remonta.

No, ovo ne smemo više odlagati, jer smo danas svedoci dejstva klimatskih promena.

Koje sve zagađujuće materije se mogu pronaći u vodi? Koji su sve izvori tog zagađenja?

Koncentrisani zagađivači su razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja. Tu spadaju urbana naselja, industrijski objekti (hemijske, prehrambene, metalne i druge industrije), energetski objekti (termoelektrane, toplane, hidroelektrane), poljoprivredni objekti i uređene deponije.

U difuzne (rasute) zagađivače spadaju: hemizacija zemljišta pesticidima i mineralnim đubrivima, smetlišta (divlje i neuređene deponije industrijskog i komunalnog otpada), atmosferske padavine i saobraćaj.
Dominantno zagađivanje voda u Srbiji azotom i fosforom potiče iz komunalnih i industrijskih izvora koji preko kanalizacionih sistema svoje neprečišćene otpadne vode ispuštaju u vodna tela.

Najveće emitovane količine azota i fosfora u otpadnim industrijskim vodama potiču iz postrojenja u okviru energetskog sektora, hemijske i mineralne industrije, kao i javnih komunalnih preduzeća.

S druge strane, sadržaj organskih materija u otpadnim vodama je značajan i njihov sadržaj je najčešće posledica antropogenih aktivnosti. Nalaze se u vodama iz domaćinstava. Mogu nastati i kao rezultat poljoprivrednih aktivnosti, seče šuma, spiranjem sa urbanih površina.

Dodatno zagađenje su i bolničke otpadne vode i farmaceutski proizvodi iz domaćinstava koji se uglavnom direktno bacaju u slivnik dospevajući na taj način u kanalizacioni sliv, a onda i u reke.

Mikroplastika takođe igra veliku ulogu, uglavnom kao rezultat habanja guma i asfalta, ali i plastičnog otpada koji završava u reci.

Zagađene vode mogu na mnogo načina uticati na kvalitet životne sredine, pre svega na kvalitet voda reka ili jezera koji su prijemnici zagađenja, ali i na kvalitet podzemnih voda i zemljišta odnosno sedimenta. Integralni sistem životne sredine apsolutno utiče na zdravlje ljudi i preporučljivo je posmatrati sve segmente životne sredine kao jednu celinu.

Izvor: Klima.rs

Foto: Pixabay

Чланак Svega 26 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u funkciji u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

I dok svet s jedne strane brine zbog miliona izbeglica, skoka cena goriva, računa za grejanje, hleba – ono oko čega se klimatolozi hvataju za glavu nalazi se miljama daleko, na Arktiku: posle Amazonske prašume, Arktik je drugi najveći rezervoar ugljenika na svetu gde se ispod debelog sloja permafrosta (“permanent frost” – večiti led) nalazi dvostruko više organskog ugljenika nego u Zemljinoj atmosferi. Prema pisanju zapadnih medija, ovaj region se zbog ratnih dejstava zagreva četiri puta brže od ostatka planete, usled čega se otapa i permafrost čime se oslobađaaju ugljenik i metan – ovo, kažu, preti da pretvori Arktik u neto emiter ugljenika. Naučnici još nemaju podatke o tome koliko tačno ugljenika region apsorbuje ili emituje u određenom trenutku, pa tako niko i ne zna kada i pod kojim uslovima može doći do prelomne tačke.

Poseban problem je što su usled ratnih sukoba koji su se preneli i na naučne zajednice zastala istraživanja na Arktiku koja bi trebalo da obezbede značajne podatke o globalnom zagrevanju. Upravo radi istraživanja u vezi sa Arktikom svojevremeno je osnovan Arktički savet, međuvladino telo koje koordinira arktičku politiku i saradnju. Početkom marta je sedam od osam arktičkih država – Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska i Sjedinjene države – najavilo da će suspendovati svoje učešće u ovom telu. Naučnici smatraju da je zaustavljanje arktičke saradnje “pogubno po čovečanstvo” jer zaustavlja praćenje, razumevanje i reagovanje na klimatske promene na Arktiku, gde se nalazi značajan izvor informacija”.

Direktne i indirektne emisije

Ratni sukobi najpre izazivaju povećanje emisija gasova usled ratnih operacija. S druge strane, moglo bi se reći da na neki način utiču i na smanjenje emisija jer zaustavljaju lokalne ekonomije pa time i masovnu proizvodnju koja šteti planeti. Ipak, tokom sukoba obično dolazi do kolapsa upravljanja životnom sredinom što dovodi do drastičnog skoka zagađivača. Neodržive aktivnosti mogu trajati znatno duže od samih sukoba, zbog oslabljenih institucija i neuređenog sistema.

Meta borbi često su infrastrukturni objekti od vitalnog značaja, što uključuje i elektropogone i naftna postrojenja – procenjeno je da su požari i izlivanja nafte tokom Zalivskog rata 1991. doprineli sa više od dva odsto globalnoj emisiji CO2 te godine. Ako se u blizini ratnih dejstava nalaze lednici, požari stvaraju čađ koja se taloži na ledu i izaziva njegovo ubrzano topljenje.

Meta ratovanja može biti i vegetacija, kao što je to bilo u Vijetnamu, Kambodži i Laosu kada je jedan od vojnih ciljeva bilo i uklanjanje šumskog pokrivača – tada je izgubljeno oko 45 odsto vijetnamske šume. Zapaljivim zmajevima spaljena su i zaštićena područja u Izraelu, u severoistočnoj Siriji spaljeni su usevi, a u Nagorno-Karabahu spaljena je šuma verovatno kako bi se omogućilo dronovima da lakše obavljaju svoje zadatke.

Indirektne emisije teže je kvantifikovati, ali je šteta koju nanose obično veća jer se proteže i u budućnost, i ima jači efekat na civilno stanovništvo.

Kada se uništi energetska infrastruktura, gorivo je ljudima i dalje potrebno pa se okreću štetnijim a manje efikasnim alternativama. Na primer, u Siriji se nafta prerađuje u zanatskim radionicama, bez poznavanja problematike o zagađenju. Isto važi i kad je reč o krčenju šuma za ogrev i za potrošnju drvenog uglja kao što je to slučaj u Jemenu, Južnom Sudanu, Siriji.

Za isporuku hrane, vode i skloništa civilima potrebni su značajni resursi, a humanitarni sektor ima značajan ugljenični otisak: procenjuje se da je u 2017. godini potrošnja goriva koštala 1,2 milijarde dolara ili čitavih pet odsto ukupnih troškova planiranih za pomoć, a iskorišćena je uglavnom za logistiku i napajanje generatora za električnu energiju. Bez humanitarne pomoći se u ovakvim slučajevima ne može, pa mnoge oganizacije već prelaze na čistu energiju kao što je to slučaj sa UNHCR, kako navode strani mediji.

Zbog ratnih sukoba zemlja stagnira, strane investicije se povlače a upravljanje državom je slabo što dovodi do toga da stare tehnologije koje su visoki zagađivači ostanu u upotrebi. Zatim, zastarela energetska infrastruktura delimično menja namenu i usklađuje se sa potrebama stanovništva – primera radi, elektrane koje su suočene sa prekidom u snabdevanju gorivom prelaze na ugalj niskog kvaliteta, a u Libanu je čak elektrana Zouk radila na lož ulje. I transportne flote bivaju uništene pa se povlače ponovo u upotrebu stare koje su korišćene pre uvođenja regulatornih propisa, a ponovo se aktiviraju i napušteni rudnici.

Zastareli i neodržavani objekti nisu samo problem energetskog sektora: u Libiji, 90 odsto otpadnih voda ispušta se u more neprečišćeno, a skoro polovina postrojenja za prečišćavanje ne funkcioniše. I upravljanje čvrstim otpadom se pogoršalo – skoro 40 odsto otpada je ostalo na ulici gde su se stvorile alternativne deponije koje su zatim spaljivane na otvorenom. Slični problemi sa upravljanjem otpadom dešavali su se i u Gazi i Jemenu.

Do povećanja emisije ugljen-dioksida može dovesti i napuštanje poljoprivrednog zemljišta ukoliko je prethodno uništeno, kao što se dogodilo u području severnog Iraka. Takođe, uništavanje brana dovodi do nestašice vode, a to između ostalog onemogućava i pokušaje gašenja požara.

I oporavak je mač sa dve oštrice

Gradovi razoreni ratnim dejstvima ostaju zatrpani kontaminiranim otpadom, i zahtevaju ozbiljnu rekonstrukciju što predstavlja ogroman izazov i zahteva veliku potrošnju energije. Procenjuje se da je samo za raskrčivanje ostataka iz grada veličine Alepa u Siriji potrebno više od milion kamionskih tura.

Za izgradnju je potrebna ogromna količina materijala, a posebno je štetna proizvodnja cementa koja stvara skoro osam odsto GHG, a još je neefikasnija u područjima sa zastarelom tehnologijom.

Za zanemarivanje nije ni čišćenje zaostalih mina po završetku sukoba, gde prioritet nije ekologija već zaštita ljudskih života.

Mnogo je još elemenata koji, bilo tokom ili posle ratnih dejstava, negativno utiču na životnu sredinu. Ali, kad do njih dođe, logično je očekivati da se lokalno stanovništvo bori da preživi, bilo da je u pitanja način da se obezbedi hrana, ili grejanje. I dok svi govorimo o “korporacijama koje misle samo na profit a ne i na planetu”, često zapostavljamo uticaj politike na životne uslove: odluke o pokretanju ratnih dejstava – ko god bio za to odgovoran – mogu trenutno da donesu satisfakciju jednoj od zaraćenih strana, ali je odgovornost za opstanak planete dobrim delom i u rukama svetskih političara.

Piše: Lela Saković
Izvor: Objavljeno u publikaciji „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“
Foto: Pixabay

Чланак Ratovi i klima: Stradaju ljudi a strada i klima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Verhojansk se nalazi u istočnom Sibiru, oko 115 kilometara severno od arktičkog kruga, a na njemu se prate meteorološki podaci od 1885. godine. Ceo taj region je među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, dvostruko brže od svetskog proseka.

Prošla godina međutim nije bila loša samo za Verhojansk, već i za ceo antarktički kontinent koji je zabeležio najveću temperaturu otkad postoje merenja – od 13,3 Celzijusa.

Izvor: Tanjug, Al Džazira

Foto: Pixabay

Чланак Svetska meteorološka organizacija potvrdila rekord od 38 stepeni na Arktiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vladimir Đurđević, vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, poznat je u najširoj javnost po svojoj spremnosti da publici različitih godina i obrazovanja na razumljiv način objasni jedan jako složen problem: šta uzrokuje klimatske promene i kako one utiču na naš život. Priznaje da je to nije lako, budući da je klimatologija izuzetno kompleksna nauka.

Samo neke od oblasti kojima se Đurđević bavi su numeričko modeliranje klime kao i geofizičkih procesa, regionalizacija klimatskih projekcija, uticaj klimatskih promena na živi svet ali i na ekonomske i društvene procese, prilagođavanje na klimatske promene… Bio je gostujući istraživač u centrima za izučavanje klimatskih promena u SAD, Italiji, Portugalu i na Malti, učestvovao je u međunarodnim i nacionalnim naučnoistraživačkim projektima koji se bave ovom problematikom, objavio je trideset radova u pretižnim međunardonim naučnim časopisima…

To je tek deo akademske biografije ovog izuzetno aktivnog klimatologa iz Beograda, koji je dobitnik godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za najproduktivnijeg istraživača, i nagrade Fonda „Borivoje Dobrilović“ Svetske meteorološke organizacije.

A sve je počelo od ljubavi prema matematici koja ga je navela da studira meteorologiju na Fizičkom fakultetu, gde se još devedesetih zainteresovao za klimatologiju radeći na numeričkim modelima za simulaciju klime, što je kasnije bila oblast na kojoj je i doktorirao.

BIF: Svet je danas „okupiran“ klimatskim promenama. Koliko je ta tema bila aktuelna u vreme kada ste počeli da je izučavate?

Vladimir Đurđević: U svetu je bila mnogo aktuelnija nego kod nas. Ali treba imati u vidu da se klimatologijom na savremen način sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bavio relativno mali broj naučnika i u svetu. Klimatologija je jako složena, ona zahteva znanja iz velikog broja raznorodnih naučnih disciplina. Neki od naučnika koji su dali najveći doprinos razvoju savremene klimatologije bavili su se astrofizikom, kvantnom fizikom, matematikom… Recimo, jedan od najpoznatijih današnjih klimatologa, Džejms Hansen, je astrofizičar. Tek u poslednjih dvadesetak godina postoje specijalizovani programi na univerzitetima koji se bave isključivo klimatskim promenama.

BIF: Koliko su ta znanja bila dostupna u Srbiji u vreme kada ste studirali?

Vladimir Đurđević: Kod nas je struka više počela da se bavi ovom temom devedesetih godina prošlog veka, kada je tadašnja Jugoslavija pristupila Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC). Ali na fakultetu nismo imali predmet koji je bio posvećen isključivo klimatskim promenama, pa sam mnogo toga učio sam. Bio sam gostujući istraživač u nekima od centara u svetu koji se bave klimatskim promenama, na primer u Euromediteranskom centru za promenu klime u Bolonji, koji je u međuvremenu postao jedan od vodećih u Evropi za ovu problematiku. Oni se njome bave sveobuhvatno, od numeričkih modeliranja do ekonomskih i društvenih posledica klimatskih promena. To iskustvo mi je mnogo pomoglo da razumem koliko je izučavanje klime složeno.

BiF: Meteorologija i klimatologija su među fundamentalnim naukama od kojih se očekuje mnogo u pogledu praktične primene naučnih rezultata. Kako to utiče na odnos javnih i privatnih ulaganja u istraživanja, a shodno tome i na odluke o dostupnosti dobijenih podataka?

Vladimir Đurđević: Za razvoj fundamentalne nauke, bez koje nema ni revolucionarnih pomaka u društvu, jako je važno da ona ostane javno dobro. S druge strane, da bi došlo do tih pomaka u praksi, neophodan je privatni kapital koji se pervashodno rukovodi isplativošću ulaganja. Ta dva cilja nije lako pomiriti i zato su razvijeni sistemi za takozvani transfer nauke na tržište. Na uređenju te oblasti se posebno insistira u Evropi, ali i u SAD imate dobre primere podele uloga između javnog i privatnog interesa upravo u meteorologiji, kada je reč o prognozi vremena.

Američka meteorološka služba ne sme da zarađuje na podacima, već mora da ih učini dostupnim svima jer se finansira iz poreza koji plaćaju svi građani. Ali da bi ti podaci bili od koristi različitim industrijama, postoje privatne kompanije koje su specijalizovane da meteorološke podatke obrade na način koji je razumljiv i odgovara potrebama konkretnih delatnosti i preduzeća. Među takvim proizvodima su i aplikacije za mobilne telefone koje najavljuju vremensku prognozu. Kompanije koje ih prave ne zarađuju na samoj aplikaciji, jer ona pre svega služi za njihovu promociju, ali zarađuju na vrlo specijalizovanim proizvodima za vremensku prognozu koje izrađuju za druge privatne kompanije.

BIF: Šta je od rezultata klimatoloških proučavanja posebno interesantno za tržište?

Vladimir Đurđević: Jedan od najilustrativnijih primera su sezonske prognoze. Za razliku od klasičnih meteoroloških prognoza, u sezonskim prognozama ne pokušavate da predvidite tačan redosled vremenskih uslova, već se bavite statistikom vremena u dugoročnijem periodu na osnovu klimatoloških modela. Recimo, sezonska prognoza za ovo leto glasi da su šanse 60% da ono bude toplije od proseka, 30% da bude na nivou uobičajenih vrednosti a 10% da bude hladnije nego inače.

Ta vrsta informacija ne znači puno građanima, ali je veoma važna za privredu. Ako, na primer, upravljate hidrocentralom i imate mesečno ažurirane sezonske podatke da li će biti više ili manje kiše, to vam pomaže da bolje procenite koliko vode ćete zadržati u rezervoaru, koliko ćete vode ispustititi, kako ćete planirati proizvodnju u odnosu na kretanja cene struje na tržištu… Praksa je pokazala da ukoliko jedna hidroelektrana stalno koristi sezonske prognoze tokom deset godina, to će na kraju uvećati njenu zaradu. Slične prognoze se razvijaju u poljoprivredi, ili za obnovljive izvore energije kao što je proizvodnja struje iz vetrogeneratora…

BIF: Praksa je pokazala i da u državama gde se razmišlja daleko unapred, podaci o promeni klime se koriste za dugoročne strategije prilagođavanja posledicama, počev od elementarnih resursa – hrane i vode. Kako se u Srbiji upotrebljavaju takve informacije?

Vladimir Đurđević: Naša država je kao potpisnica Okvirne konvenicije UN o promeni klime u okviru koje je izglasan i Pariski sporazum, u obavezi da svakih nekoliko godina dostavlja Nacionalni izveštaj o klimatskim promenama. Deo tog dokumenta su i projekcije buduće klime za našu zemlju i one su, između ostalog, zasnovane i na našem modelu. U njima je predočeno za koliko će rasti prosečna temperatura u određenom vremenskom periodu zavisno od toga koliko ćemo emitovati ugljen-dioksida. Mi dajemo ospeg kako će izgledati klima za 30 ili za 100 godina, a na osnovu tih rezultata stručnjaci iz drugih oblasti, recimo iz poljoprivrede, mogu da procene koji su to najveći rizici u budućnosti.

Oni tako mogu da izračunaju da ukoliko bi se nastavilo sa sadašnjom praksom u proizvodnji kukuruza a temperatura porasla za dodatna 3 stepena Celzijusa u narednih 50 godina, prinosi bi se smanjili za 50% zbog učestalih suša. U tim dokumentima postoji mnoštvo predloga kako da se agrarna praksa prilagodi klimatskim promenama, od obrade zemljišta, promene sorti i razvoja hibrida koji su otporniji, do zaštite biljaka jer se predviđaju nove bolesti i štetočine koje ranije ovde nisu bile prisutne. Neke od tih mera, kao što je promena loše prakse da se spaljuju ostaci useva na njivama, su lakše za primenu, dok su neke veoma složene, poput sistema navodnjavanja, jer zahtevaju velike infrastrukturne projekte i dobro planiranje koji su to najbolji modaliteti za budućnost.

BiF: Da li ima primera da su neki od tih predloga počeli da se sprovode?

Vladimir Đurđević: Na žalost, klimatske promene nisu prepoznate u većini razvojnih strategija, a i tamo gde jesu, kao u poljoprivredi, primeri dobrog prilagođavanja bi se mogli prebrojati na prste jedne ruke. Osvrnimo se na aktuelne poplave, koje jesu posledica klimatskih promena jer imamo sve veći broj dana sa intenzivnim padavinama. Kad god bujične poplave izazovu štetu, nadležni za odbranu od poplava poprave porušene bedeme i mostove i sledeće godine – opet isto. Da se takve štete ne bi ponavljale, potrebno je da koristimo podatke koliko će zbog intenzivnijih padavina porasti nivo reke u budućnosti i da prilikom rekonstrukcije napravimo most koji će biti nešto viši nego što je bio. I to je vrlo konkretno prilagođavanje klimatskim promenama. Ali taj korak od stručne procene do svakodnevnog života je u Srbiji izgleda mnogo teži nego što sam pretpostavljao kada sam počeo da se bavim ovom problematikom.

BIF: Zašto takva praksa izostaje?

Vladimir Đurđević: Zato što delotvorna primena zahteva dobro postavljen sistem, a da bi se on uspostavio potrebna je potpuna promena načina razmišljanja. Takva promena nije laka, jer klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavate na drugačiji način. A to nije moguće bez široke institucionalne podrške i saradnje.

BiF: Mada i u svetu ima mnogo kritika na račun političara i kompanija da su im klimatske promene važne samo na rečima, Vi ste u svojim javnim nastupima isticali da ste optimista. Zašto?

Vladimir Đurđević: Kao naučnik, ja sam umereni optimista jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi.

Kada govorimo o volji, to već izlazi iz domena nauke i na to pitanje mogu da odgovorim iz ličnog ugla. Zatrpani smo filmskim distopijama o katastrofi koju će preživeti samo bubašvabe. Ja verujem da su ljudi mnogo inventivniji od bubašvaba, kao što su bili i kroz celu dosadašnju istoriju. Čovečanstvo je prošlo mnogo tragedija i situacija za koje se činilo da će ga sigurno uništiti, ali ljudi su uvek uspevali da nađu rešenja ne samo da prebrode najveće krize, već i da društvo posle njih napreduje.

Zorica Žarković

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Jelena Jovanović

Чланак Vladimir Đurđević, klimatolog: Umereni optimista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. SVEMIRSKI PROGRAMI MALIH DRŽAVA: Od šegrta do majstora
Ruanda, Bolivija, Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove tri države, iako veoma različite u svakom pogledu, politički, ekonomski, kulturno i geografski, ipak imaju nešto zajedničko – nacionalne svemirske agencije i aktivne svemirske programe.

10. STVARANJE NAJVEĆE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U SVETU: Odloženo zbog korone
Primena Afričkog sporazuma o slobodnoj trgovini odložena je zbog širenja korona virusa bar do početka naredne godine. Reč je objedinjavanju tržišta koje je već nazvano „najveća zona slobodne trgovine u svetu“, iako je njegova ukupna vrednost od 3.400 milijardi dolara još uvek niža od BDP-a Nemačke, a broj stanovnika od 1,2 milijarde ljudi manji nego u Kini. Dok jedni veruju da će rastući „korona“ protekcionizam ne samo u Africi već i širom sveta potkopati ovaj sporazum, drugi smatraju da će sve manja pomoć sa strane naterati afričke države da se u nevolji ujedine.

12. KOLIKO SU KOMPANIJE U ŠPANIJI I ITALIJI SPREMNE ZA PANDEMIJSKI ŠOK: Opasnost od prezaduženosti
Uprkos ogromnim paketima pomoći, nelikvidnost preduzeća u Španiji će se ove i naredne godine povećati za 22% a u Italiji za 37% u poređenju sa 2019. godinom. Već sada je izvesno da će privredni oporavak biti dug i težak i da mnoge manje firme neće preživeti posledice pandemije. Rizici od rasta nenaplativih kredita su posebno izraženi u Italiji, zbog velikog broja „zombi“ firmi, pokazuje najnovija analiza kompanije Coface.

14. KONTEJNERSKI GIGANTI: Utakmica na kopnu za prevlast na moru
Godišnje svetom plovi preko 150 miliona kontejnera, u koje je upakovano 60% vrednosti svetske trgovine. Najveći prevoznik potiče iz male Danske, dok Istočna Azija prednjači po broju najvećih svetskih luka. Sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Biznis

18. KRITIČNA SITUACIJA U DOMAĆEM TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Više zaposlenih nego gostiju
U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta. Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.

20. NIKOLA MARAVIĆ, GLOBALNI DIREKTOR MARKETINGA ZA BREND KRONENBOURG 1664 BLANC, CARLSBERG: Naša velika prednost je u organskom rastu
U Beogradu je nedavno završeno snimanje globalne marketinške kampanje za brend Kronenbourg 1664 Blanc. Ovo pivo je na svetskom tržištu udvostručavalo svoj rast u prethodnih pet godina, a kriza ga nije zaustavila, što najbolje govori o njegovom potencijalu za dalji razvoj, kaže Nikola Maravić, globalni direktor marketinga za ovaj brend u kompaniji Carlsberg.

22. STRUKTURA FINANSIRANJA DOMAĆE PRIVREDE: Dam ti robu na „dođem ti“
Iako je prethodne godine donekle poboljšana struktura finansiranja privrede, to nije znatnije umanjilo probleme sa likvidnošću. Podaci pokazuju da je zaduživanje bilo veće od rasta kapitala i da se preduzeća i dalje najviše finansiraju preko dobavljača neredovnim izmirivanjem obaveza.

24. PAD PROFITABILNOSTI PRIVREDE U SRBIJI U 2019. GODINI: Manjina koja pada, guši većinu koja raste
Najveći razlog za pad ukupne profitabilnosti domaće privrede u prethodnoj godini je pad poslovnog dobitka. Iako je poslovna profitabilnost rasla u većini posmatranih sektora, među kojima prednjači građevinarstvo kao pokretač privrednog rasta cele Srbije, manjina u kojoj je zabeležen pad bitnije utiče na ukupne poslovne rezultate.

Finansije

28. NOVA KRIZA PRODUŽILA ROKOVE NAPLATE POTRAŽIVANJA: Na pomolu „siva“ jesen
Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.

30. PORAST BEZGOTOVINSKIH PLAĆANJA U SRBIJI: Kartice uzvodno, keš nizvodno
Statistika o kretanju bezgotovinskih plaćanja u Srbiji tokom prethodne četiri godine ukazuje ne samo na porast broja transakcija, već i njihove vrednosti. Trenutno na domaćem kartičarskom tržištu inostrane kartice dominiraju u međunarodnim plaćanjima preko interneta, dok je Dina u prednosti u pogledu visine naknada za trgovce.

32. OSIGURANJE OD MENADŽERSKE ODGOVORNOSTI: Kako sačuvati direktorski ugled, ali i džep
Od svih odgovornosti direktora koje su normirane domaćom regulativom, najosetljivija za utvrđivanje u sudskoj praksi je povreda dužnosti pažnje. To će biti nepoznanica i u zemljama sa najuređenijim zakonodavstvom u slučajevima dokazivanja menadžerskih propusta tokom pandemije. U Srbiji je sve veća potražnja za polisama osiguranja od menadžerske odgovornosti, ali za razliku od EU gde se limiti pokrića kreću do više desetina miliona evra, kod nas najčešće iznose oko pet miliona evra.

34. NOVI INVESTITORI: Svaka igra, svaka dobija
Pandemija virusa Covid-19 dovela je i do zamrzavanja sportskih takmičenja pa su i kladioničari ostali bez materijala. Iz dosade, stotine hiljada uglavnom mladih i besposlenih Amerikanaca zamjenu je našlo u ulaganju u nasumične dionice kompanija. Za sada prolaze bolje od profesionalnih investitora, mimo svake logike.

Temat: Saradnja mladih u poljoprivredi

39. REGIONALNE RAZLIKE U PODMLAĐIVANJU SELA U SRBIJI: Budućnost izlazi na severu, a zalazi na jugu
Ako budućnost srpskog sela ostaje na mladima, koji bi trebalo da „podmlade“ poljoprivredu ne samo po godinama, već i po svom znanju i spremnosti da prihvate nove koncepte za delotvorniju proizvodnju – onda će ta budućnost po svoj prilici biti vrlo neravnomerno raspoređena. Isto onako kako se već decenijama širi polarizacija među regionima, koju je proizvela loša razvojna politika.

42. INOVATIVNA POLJOPRIVREDA: Deca savetuju roditelje
Novi koncepti obrade zemljišta, uzgajanja biljaka i životinja za mlade poljoprivrednike u Srbiji nisu tabu. Naprotiv, „pametno“ navodnjavanje, korišćenje organskih preparata za poljoprivredu, tehnološki napredna mehanizacija, pa čak i ideje poput specijalnog „hotela“ za kokoške – najveće pobornike imaju upravo među mladim vlasnicima seoskih imanja. Problem je u tome što je mladih još uvek suviše malo za „podmlađivanje“ cele industrije.

44. DOMAĆA IT REŠENJA ZA POLJOPRIVREDNIKE: Metar moga sela, računarska mreža cela
U Srbiji je sve više tehnoloških firmi u kojima stručnjaci, pretežno mladi, osmišljavaju digitalna rešenja za podršku poljoprivrednicima, a već ima i primera da se takve tehnologije razvijaju kroz saradnju nauke i domaćih IT kompanija. Njihov motiv da se okrenu modernizaciji ove tradicionalne delatnosti su očekivanja da će digitalizaciju najpre prihvatiti mladi poljoprivrednici i oni koji razmišljaju da to postanu. Bez mladih i digitalizacije, nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti, smatraju naši sagovornici.

46. KAKO DOMAĆI POLJOPRIVREDNICI PRIMENJUJU DIGITALNA REŠENJA: Dronovi i sateliti nad selima
Savremena tehnologija najpre je bila privilegija velikih proizvođača u Srbiji. Ali preciznost tokom setve i nege garantuje uštedu i do trideset odsto, gubici su manji i zbog blagovremenog otkrivanja bolesti useva, pa se ulaganja u digitalna rešenja isplate i onima koji imaju prosečne prihode.

48. ŽIVA KULTURNA BAŠTINA: Bogatstvo za koje još nije izmišljen metar
U vreme kada nas ubeđuju da sve ima svoju vrednost na tržištu, koliko košta nematerijalna baština ne možemo izmeriti jer još nije izmišljen metar za to. Autentična živa baština nije „brend“, već važan deo našeg kolektivnog identiteta. Nove tehnologije mogu biti od velike pomoći za očuvanje tog nasleđa, ali nisu one te koje „odlučuju“ kako ćemo se prema njemu odnositi. Za početak, da li smo spremni da selu vratimo dostojanstvo koje zaslužuje.

50. SELO JE OTAC GRADA: Beograd u opancima
Mnogi delovi današnjeg Beograda su još početkom prošlog veka bili sela. Žarkovo je tada imalo zaselak Čukaricu i mnogo izvora od kojih se jedan pojavljivao „samo pred rat“. Višnjica je bila znamenito mesto, poznato i kao „Mali Carigrad“, dok su Železnik zvali i „bugarski kraj“, jer je u njemu bilo mnogo doseljenika iz krajeva istočne Srbije prema granici sa Bugarskom.

52. SELO I PRESTIŽ: A što pa da ne dođu u Vrmdžu?
Vrmdža je danas prestižno selo u koje se doseljavaju kompozitori, programeri, diplomate iz srpskih, ali i svetskih gradova, i u koje se tokom poslednje decenije slilo preko milion evra ulaganja. Sve je počelo kada je predsednik seoske mesne zajednice napisao pismo zaposlenima u britanskoj ambasadi i pozvao ih u goste. Na novinarsko pitanje kako mu je to uopšte palo na pamet, rekao je: „A što pa da ne dođu u Vrmdžu?“

Intervju

56. VLADIMIR ĐURĐEVIĆ, KLIMATOLOG, INSTITUT ZA METEOROLOGIJU FIZIČKOG FAKULTETA: Umereni optimista
„Klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavamo na drugačiji način“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević. Za sebe kaže da je umereni optimista, „jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi“.

Skener

60. SPOROVOZNE ŽELEZNICE AMERIKE: „Sve to košta previše i traje predugo“
Odsustvo obimnog državnog ulaganja presudno je što najbogatija i tehnički najnaprednija zemlja sveta nema ni kilometar super brzih pruga, ali tome doprinose i razvijenost alternativnih načina prevoza i specifičan urbanizam.

62. TRŽIŠTE LULA PONOVO U USPONU: Porok sa stilom
Lule za pušenje duvana nisu, kako se na prvi pogled čini, postale tek relikt prošlosti, jer se i dalje proizvode u više od 70 zemalja sveta, među kojima je i Srbija. Mada nije poznato koliko se novca „vrti“ u ovom poslu, imajući u vidu da se masovno proizvode jeftine lule suveniri, ali i ručno rađeni unikati čija cena dostiže više desetina hiljada dolara, jasno je da nije reč o malim ciframa. Budući da sve više provejava uverenje da je „zdravije“ pušiti duvan iz lule nego cigarete, očekuje se da će i po tom osnovu lule vratiti deo nekadašnje popularnosti.

64. STARE POSLOVNE IDEJE U NOVOM ODELU: Hrana iz prikolice koja glumi kuhinju
U Sjedinjenim Američkim Državama raste broj kompanija koje ne proizvode hranu ali je dostavljaju, kao i onih koje pripremaju obroke ali u objektima koji ne ispunjavaju propisane zahteve da bi se mogli nazvati restoranima. Kompanija „Reef Technology“, na primer, instalira montažne objekte na prazna parkirališta, pretvarajući ih u sedište brojnih virtuelnih kuhinja. Zvuči komplikovano? Sačekajte tek da pročitate ko sve i na koji način učestvuje u ovakvim poslovnim poduhvatima.

Nove tehnologije

66. TRI REVOLUCIONARNE TEHNOLOGIJE ZA SMANJENJE UGLJEN-DIOKSIDA: Miriše na čistije
Posle prve faze dekarbonizacije teških industrija koja je prvenstveno bila usmerena na energetski sektor, druga je usredsređena na grejanje i transport. Budući da je reč o najvećim industrijskim zagađivačima, ova faza energetske tranzicije je mnogo zahtevnija. Ali i rešiva, veruju stručnjaci uzdajući se u tri tehnologije za koje smatraju da će izvesti „pročišćujuću revoluciju“ već tokom ove decenije.

Nauka

68. ZAŠTO LJUDI TEŠKO MENJAJU MIŠLJENJE: Razum pod bodljikavom žicom
Ljudi su stekli preimućstvo nad ostalim živim bićima zahvaljujući sposobnosti da uspostave i održe saradnju. Ali naša najveća prednost je i naša najveća slabost. Sklonost da uvažavamo samo informacije koje su u skladu sa našim uverenjima i iluzija da znamo i razumemo mnogo više nego što zaista znamo, takođe su posledica toga što je naš razum evoluirao u zajednici sa drugim ljudima.

Koktel

70. PRAISTORIJSKI STANOVNICI SVRLJIŠKOG KRAJA: Stanari hrastovih prašuma
Arheološki lokaliteti u Svrljiškoj oblasti i dalje su malo istraženi, a dosadašnji nalazi ukazuju da su prvi ljudi na ovoj teritoriji živeli pre sto hiljada godina. Najbolje je istražena Prekonoška pećina, u kojoj su pored ostataka pećinskih lavova, hijena i drugih životinja, pronađene i ljudske alatke iz tog perioda. Ova pećina je jedinstvena po tome što su je ljudi nastanjivali i u vreme kada su u susednim područjima uveliko nicala naselja. Na pitanje zašto, još nema pouzdanog odgovora.

72. NADIMCI KAO DEO KULTURNOG IDENTITETA: Čuvaj se Stoleta Prevare
U selima u Srbiji, nadimci se obično daju još u ranom detinjstvu, ostaju za ceo život, a neretko i posle smrti onoga ko je nadimak nosio, pa se čak upisuju i na spomenike. U gradovima, nadimci traju kraće jer ih ljudi uglavnom dobijaju u grupi sa kojom su trenutno povezani i upućuju na specifičnosti urbane kulture. Na primer, Maka Petosobna ima petosoban stan, a Stole Prevara je neko kome nikako ne bi trebalo pozajmljivati novac

74. NATPROSEČNO USPEŠNI – ODNOS TALENTA I RADA: Pravilo „deset hiljada sati“
Šta izdvaja one koji su napravili vrhunske karijere u poređenju sa drugima, takođe talentovanim i vrednim? Decenijska istraživanja su pokazala da je natprosečno uspešnima zajedničko nešto što je postalo poznato kao „pravilo deset hiljada sati“. Oni su još od najranije mladosti radili ne mnogo, već mnogo, mnogo više od drugih talentovanih vršnjaka. Ovo pravilo važi čak i za rok muziku, koja se u javnosti doživljava kao sve suprotno samodisciplini i mukotrpnom radu. Tako su „Bitlsi“, najuspešnija rok grupa svih vremena, pre nego što su se proslavili svirali više sati nego većina današnjih bendova u celoj svojoj karijeri.

Komunikacije

76. RADIO O KOJEM SE NIŠTA NE ZNA: Ko to tamo krči?
Ako ste se zasitili teorija zavere o 5G mreži i želite da probate nešto klasično ali sa stilom, poslušajte „Zujalicu“. To je radio koji već skoro pola veka emituje samo krčanje, pištanje, tu i tamo neki vrisak, brojeve, muška i ženska imena i nepovezane reči. Ne zna se ko je vlasnik ove radio stanice, odakle se ona emituje, a najmanje čemu služi i kome je namenjena. Baš zato ima na hiljade slušalaca, predvođenih radio-amaterima, koji su ubeđeni da su otkrili šta ustvari ovaj program prikriva.

Reprint

78. DŽESI OVENS – IZMEĐU NEMAČKOG NACIZMA I AMERIČKOG RASIZMA: Čoveka koji je ponizio Hitlera, ponizio je američki predsednik
Iako je Džesi Ovens ostao upamćen kao crnački atletičar koji je svojim neverovatnim sportskim podvizima na Olimpijskim igrama u Berlinu ponizio Hitlera, film „Race“ o životu čuvenog sportiste ne govori o nacističkom, već o američkom rasizmu. Ovensu su odali priznanje mnogi Nemci, a neki su čak i doprineli njegovim pobedama. Ali kada se vratio u SAD kao nacionalni heroj, tadašnji predsednik Ruzvelt mu nije poslao ni telegram, a na proslavu organizovanu u njegovu čast morao je da uđe na zadnja vrata i liftom za poslugu. Čini se da tek nakon hladnokrvnog policijskog ubistva Dordža Flojda u SAD, napokon sazreva svest da je rasizam u prvom redu problem belaca, koji su najprozvaniji da se s njim obračunaju.

Vremeplov

80. ULOGA VINA U RAZVOJU SRPSKE DRŽAVE: Ja tebi burence bermeta „uz diškreciju“, ti meni privilegije
Vinogradarstvo je u razvoju srpske države imalo i političku ulogu. Nemanjići su, u savezništvu sa sveštenstvom i monasima, koristili vino i kao „višu silu“ za uterivanje hrišćanstva među podanike odane paganstvu. Kada je pod turskom vladavinom vino krenulo zajedno sa srpskim narodom u izbeglištvo ka severu, a kasnije Banat i Srem pripojeni Habzburškoj monarhiji, karlovački mitropoliti su često uticajnim ljudima u Beču poklanjali „uz diškreciju“ burad bermeta, kako bi isposlovali privilegije za srpsko stanovništvo.

Чланак Biznis & finansije 175/176: Saradnja mladih u poljoprivredi – Grad u selu, selo u gradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina srpskih i kosovskih kompanija, njih 57 odsto, smatra da klima za poslovnu saradnju među njima nije dobra, a oko 43 odsto veruje da potencijal postoji i da saradnja može biti znatno poboljšana. To su rezultati su istraživanja o stepenu poznavanja i obaveštenosti poslovne zajednice o dijalogu Beograda i Prištine, uz posredovanje EU.

Istraživanje, sprovedeno u okviru projekta „Uključivanje poslovne zajednice Srbije i Kosova u dijalog kome posreduje EU“, obavljeno je u dva navrata tokom prošle godine, kada je na snazi bila odluka kosovske vlada o taksama od 100 odsto na robu uvezenu iz centralne Srbije i BiH.

Ta mera je, kaže tim srpskih i kosovskih istraživača, imala negativni uticaj na samu poslovnu saradnju, jer je dovela do njenog radikalnog smanjenja i visoke politizacije te teme, kao i do potpunog zamrzavanja Briselskog dijaloga.

Uticaj taksi na poslovanje

Na pitanje o uticaju taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH na poziciju kompanije na tržištu, 17,5 odsto analiziranih srpskih kompanija je odgovorilo da je dugoročna pozicija na tržištu ugrožena, 55 odsto kaže da su takse dovele do gubitka tržišta u kratkom roku, ali da dugoročna pozicija na tržištu nije ugrožena, dok je 22,5 odsto odgovorilo da ova mera nije direktno uticala na njihovo poslovanje.
Kosovske kompanije su se suočila sa teškoćama nakon uvođena taksi, narocito na početku, pa je tako, kako se navodi u istraživanju, 41 odsto kompanija imalo kratkoročne gubitke, ali su bile u stanju da se oporave i dugoročno posmatrano njihova pozicija na tržištu nije ugrožena, 8,33 odsto kompanija je izjavilo da je dugoročno njihova pozicija na tržištu ugrožena, dok 33 odsto kompanija kaže da njihovo poslovanje nije pretrpelo velike promene.

Ekonomsku korist sprečava politika

Rezultati istraživanje su pokazali da 62 odsto kosovskih kompanija smatra da im saradnja sa srpskim firmama donosi koristi, 17 odsto smatra da su efekti te saradnje negativni, a 21 odsto da ta saradnja nema nikakav uticaj na učinak njihove kompanije.
Većina anketiranih kosovskih kompanija, koji ukupan efekat saradnje sa srpskim firmama vide kao negativan, nisu mogli da navedu konkretne razloge za takvu tvrdnju.
Rezultati istraživanja, sprovedenog putem upitnika i intervjua sa predstavnicima 40 srpskih kompanija, 25 kosovskih kompanija i pet kompanija iz opština na Kosovu pretežno nastanjenih Srbima, pokazali su da kompanije smatraju da politički odnosi predstavljaju glavni problem za saradnju.

Sporazumi ne utiču na poslovanje

U publikaciji se navodi da su kompanije nedovoljno obaveštene o sporazumima zaključenim u okviru dijaloga, a većina je izjavila da sporazumi ne utiču na njihovo poslovanje, osim Sporazuma o slobodnom kretanju ljudi i roba.
Istraživanje „Stepen saradnje poslovnih zajednica iz Srbije i sa Kosova“ sprovedeno je u saradnji Foruma za etničke odnose, Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova i Instituta za razvojnu politiku, a uz podršku European External Action Service – EEAS.
Izvor: Tanjug

Чланак Koliko sarađuju srpske i kosovske kompanije? се појављује прво на Biznis i Finansije.