Da se države zaista i pripremaju za ovakvu budućnost pokazuje više primera iz sveta. Tako je Velika Britanija za naredne dve godine naručila 114 miliona doza Fajzerove i Modernine vakcine. One će najverovatnije sada biti modifikovane zbog pojave novog soja korona virusa. Naime, Fajzer već uveliko radi na prilagođavanju svojih vakcina potrebama koje nameće omikron, i taj posao bi trebalo da bude završen u narednih 100 dana.

Burla je rekao i da, sudeći po trci farmaceutskih kompanija da obezbede što više vakcina, u 2022. neće biti nestašice istih, odnosno da će za svaku državu biti onoliko vakcina koliko joj je potrebno.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Direktor Fajzera: Vakcinisaćemo se i u narednim godinama се појављује прво на Biznis i Finansije.

U protekla dva meseca novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su poslali 79 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja – Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, institutima, bolnicama i zavodima za javno zdravlje u Srbiji. Pitali su da li su hospitalizovani i umrli kovid pacijenti bili vakcinisani i ako da, kojom vakcinom. Reč je, između ostalog, o bolnicama koje su na spisku Batuta jer poseduju respiratore za lečenje najugroženijih.

Ove informacije je dostavila 21 institucija, dok ostali nisu odgovorili na zahteve ili su novinare CINS-a upućivali na druge. Podatke, između ostalog, nisu dobili od većih zdravstvenih centara u zemlji u kojima se leče i pacijenti oboleli od korone, poput KBC Bežanijska kosa, KBC Zvezdara, KC Vojvodina i KC Niš.

Šta kažu podaci koje su uspeli da prikupe?

Prema prispelim podacima u Srbiji je značajno veći broj hospitalizovanih i umrlih kovid pacijenata bio nevakcinisan.

Među onima koji su, uprkos vakcinaciji, bili na bolničkom lečenju ili su umrli zbog korone, najviše je onih koji su primili vakcinu kineskog proizvođača Sinofarm (Sinopharm). Kako je CINS ranije pisao, među dostupnim vakcinama je do 21. jula najviše iskorišćena upravo kineska i to 3,4 miliona doza.

Ustanove koje su vodile ovu vrstu evidencije to su činile na različite načine i u različitim periodima. Neki su imali detaljne podatke, odnosno koje vakcine su primili hospitalizovani i umrli, dok su drugi dostavili samo procente.

Zbog toga u nastavku predstavljajupodatke onako kako su ih dobili od različitih zdravstvenih ustanova.

Beograd, Klinika za infektivne i tropske bolesti

Klinika za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije od 9. septembra beleži da li su hospitalizovani kovid pacijenti vakcinisani ili ne. Na taj dan su, na zahtev Ministarstva zdravlja, uradili presek stanja. Tako je tog dana u Klinici bilo hospitalizovano 89 pacijenata od kojih je većina bila nevakcinisana. Od 9. do 15. septembra primljeno je još oko 50 kovid pacijenata, od kojih je više od polovine bilo vakcinisano, uglavnom Sinofarmom.

Bor

Opšta bolnica u Boru našla se početkom septembra u kovid sistemu, a od 9. septembra imaju podatke da li su im pacijenti vakcinisani. Podaci koje su dostavili CINS-u su šturi, ali pokazuju porast hospitalizovanih, većinom nevakcinisanih pacijenata.

U prvoj polovini septembra u ovoj bolnici preminula je jedna osoba, ali nije poznato da li je bila vakcinisana.

Valjevo

Kovid pacijenti leče se i u Opštoj bolnici Valjevo. Tamo je od početka godine do 24. oktobra ukupno hospitalizovano preko 2.000 ljudi. Od tog broja je preminulo oko 22%. Hospitalizovani i umrli su u najvećem broju bili nevakcinisani.

S druge strane, Zavodu za javno zdravlje Valjevo od početka godine do početka oktobra prijavljeno je 267 smrtnih ishoda obolelih od korone. Njih 10% je bilo vakcinisano, 67% nevakcinisano, dok za ostale nije poznat vakcinalni status, naveo je valjevski Zavod.

Vranje i Pčinjski okrug

Zbog korone je na lečenju u Opštoj bolnici Vranje od početka godine do polovine septembra bilo smešteno više od 1.800 ljudi. Većina je bila nevakcinisana, odnosno samo oko 100 osoba je primilo vakcinu protiv virusa i to uglavnom kinesku. U istom periodu od kovida je u bolnici umrlo preko 200 pacijenata. Skoro svi preminuli bili su nevakcinisani.

Podaci koje je CINS-u dostavio Zavod za javno zdravlje Vranje nešto su različiti, a pored tog grada obuhvataju i sve opštine Pčinjskog okruga. Prema njihovoj evidenciji, od početka godine do 24. oktobra u Vranju je od korone preminula 261 osoba, od čega oko 90% nevakcinisanih. Za to vreme je na teritoriji okruga od korone umrla 451 osoba. Nije bilo vakcinisano oko 400.

Među manjim brojem vakcinisanih koji su preminuli u Pčinjskom okrugu, jedna osoba je primila prvu dozu Astra Zeneke (AstraZeneca), jedna je bila vakcinisana Sputnjikom V (Sputnik V), dok su dva muškarca kao treću dozu nakon Sinofarma uzeli Fajzer (Pfizer). Ostali su se vakcinisali kineskom vakcinom, uglavnom u periodu januar – mart 2021.

„Prve preminule vakcinisane osobe u februaru su zapravo osobe koje su se i zarazile neposredno pre ili posle imunizacije drugom dozom“, stoji u odgovoru Zavoda za javno zdravlje Vranje.

Iz Zavoda ističu i da je najveći broj preminulih vakcinisanih osoba bio stariji od 70 godina i da je reč o osobama sa hroničnim pridruženim bolestima.

Zlatiborski okrug – Užice, Priboj, Prijepolje

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice, od početka godine do kraja jula u Zdravstvenom centru Užice, koji obuhvata bolnicu u Užicu, Priboju i Prijepolju, zbog korone je na bolničkom lečenju bilo smešteno nešto manje od 2.300 pacijenata. Od toga skoro 2.000 nije primilo vakcinu protiv virusa korona. Do kraja juna je u bolnicama u Zlatiborskom okrugu od korone preminulo 509 osoba. Gotovo svi su bili nevakcinisani, dok je 15 osoba, prosečne starosti 84 godine, bilo vakcinisano Sinofarmom.

Kladovo

Evidenciju je vodila i Opšta bolnica u Kladovu. Od početka godine do sredine septembra u toj zdravstvenoj ustanovi je zbog korone bilo smešteno nešto manje od 100 kovid pacijenata koji su uglavnom bili nevakcinisani. Za to vreme je usled obolevanja od korone preminulo 34 ljudi, od kojih većina takođe nije primila vakcinu.

Kruševac

U istom periodu je na lečenju zbog korone u Opštoj bolnici Kruševac ležalo 2.002 pacijenta, a iz bolnice objašnjavaju da je najveći broj sa teškom kliničkom slikom bio nevakcinisan.

Mačvanski okrug – Šabac i Loznica

Iako Opšta bolnica u Šapcu nije odgovorila na zahtev CINS-a, prema podacima šabačkog Zavoda za javno zdravlje u toj bolnici je od 18. avgusta do početka oktobra preminuo 51 pacijent. Većina je bila nevakcinisana. Zavod je dostavio podatke i za lozničku bolnicu. U istom periodu je u toj ustanovi preminulo 29 pacijenata, od kojih nije bilo vakcinisano 20.

Procentualni podatak CINS-u je dostavila i sama Opšta bolnica Loznica, ali za duži period. Oni su naveli da je u toku godine, a do 1. septembra, na kovid odeljenjima preminulo 244 ljudi. Kako kažu, među hospitalizovanima je bilo samo 10-20% vakcinisanih pacijenata.

Novi Pazar

Iz Opšte bolnice Novi Pazar za CINS navode da se od početka godine do sredine septembra u toj ustanovi među hospitalizovanima našlo od 85 do 90% nevakcinisanih.

Pančevo

Od početka godine do sredine septembra u Opštoj bolnici Pančevo na bolničkom lečenju bilo je nešto preko 1.400 ljudi obolelih od kovida. Međutim, podatke o vakcinaciji ovih pacijenata vode tek od marta. Tako je od tada do avgusta među hospitalizovanim 90% bilo nevakcinisano, dok je u septembru u toj bolnici zabeležen skok hospitalizacije vakcinisanih osoba – oko 30%.

„Kod većine pacijenata je prošlo više od šest meseci od druge doze imunizacije“, objašnjavaju iz pančevačke bolnice.

Prema njihovim podacima, od ukupnog broja preminulih oko 2,5% bile su osobe vakcinisane kineskim Sinofarmom i pretežno se radilo o starijim osobama sa komorbiditetima odnosno pridruženim bolestima.

Podsećamo, starije osobe i hronični bolesnici su pored zdravstvenih radnika prioritet kada je u pitanju davanje treće, tzv. buster doze vakcine. Kako je CINS već pisao, treća doza je uobičajena praksa u vakcinologiji i pojačava imunitet.

Požarevac

Procentualne podatke CINS je dobio i od Opšte bolnice Požarevac. Tako je od ukupnog broja pacijenata u toj bolnici od početka godine do 15. septembra bilo oko 75% nevakcinisanih osoba, dok je onih koji su primili vakcinu protiv korone bilo oko 25%. Od ukupnog broja preminulih u tom periodu više od 95% njih bilo je nevakcinisano.

Što se tiče tipova vakcina kojim su bili vakcinisani pacijenti, iz požarevačke bolnice navode samo da su bile prisutne sve vakcine koje su u to vreme bile dostupne u Srbiji.

Sombor

Opšta bolnica Dr Radivoj Simonović u Somboru od početka godine prati da li su njihovi kovid pacijenti vakcinisani ili ne. Tako su do sredine septembra zbog korone hospitalizovali nešto više od 800 pacijenata. Usled virusa u toj bolnici je preminulo 207 osoba. I među hospitalizovanima i među preminulima maltene svi su bili nevakcinisani.

Sremska Kamenica, Institut za plućne bolesti Vojvodine

Institut za plućne bolesti Vojvodine podatke o vakcinalnom statusu obolelih od korone sistematski prikuplja od 10. marta. U odgovoru CINS-u navode da zaključno sa sredinom septembra informacije imaju za skoro 400 pacijenata. Kao i u drugim zdravstvenim ustanovama, uglavnom je reč o nevakcinisanim osobama.

U ovu ustanovu su, objašnjavaju iz Instituta, u principu upućivani najteži pacijenti. Umrlo je 96 ljudi, od čega 80 nije primilo vakcinu. Ipak, iako su svi lečeni zbog posledica COVID-19, osnovni uzrok smrti nije kod svih virus, stoji u odgovoru Instituta. Pacijenti su potencijalno imali ozbiljne komorbiditete i pre infekcije virusom korona, poput dijabetesa, gojaznosti, hroničnih bolesti pluća i kardiovaskularnih bolesti: „Kod šest (od 80) nevakcinisanih pacijenata, koji su lečeni od COVID-a, osnovni uzrok smrti nije bila COVID infekcija“.

Ćuprija

Podaci iz Opšte bolnice Ćuprija pokazuju da zbog virusa korona na lečenju češće završavaju i umiru nevakcinisani. Naime, u tu ustanovu je od početka septembra do 25. oktobra zbog virusa bilo smešteno više od 400 pacijenta. Veći deo njih – 269 – bio je nevakcinisan. Nevakcinisani su brojniji i među umrlima u toj zdravstvenoj ustanovi. Tako od 58 preminulih, 40 nije primilo nijednu vakcinu.

Izvor: CINS

Foto: Pixabay

Чланак CINS objavio procenat vakcinisanih među hospitalizovanim i preminulim pacijentima iz različitih bolnica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Situacija je trenutno najgora u Istočnoj Evropi, kažu iz Svetske zdravstvene organizacije. Iz tog razloga neke od istočnoevropskih zemalja razmatraju ponovno uvođenje ograničenja kretanja pred božićne praznike, kada se ljudi u većem broju okupljaju. Pored toga, njihove zdravstvene vlasti razmatraju načine kako da ubede ljudi da se vakcinišu.

U zemljama poput naše još uvek je veoma nizak procenat vakcinisanog stanovništva, iako su sve one obezbedile dovoljan broj vakcina. Smatra se da je to jedan od razloga što one beleže znatno veći udeo novozaraženih u ukupnom stanovništvu, čime podižu evropski prosek u ovoj neslavnoj disciplini.

Da podsetimo, u Evropi je prošle nedelje zabeležen porast broja novozaraženih za šest odsto, odnosno za skoro 1,8 miliona slučajeva više u odnosu na prethodnu nedelju. Broj smrtnih ishoda je porastao čak za 12 odsto.

S druge strane, neki drugi delovi sveta se sve više otvaraju, pa čak i pozivaju turiste u posete.

Foto: Pixabay

Чланак SZO: Broj novozaraženih u Evropi zabrinjavajući се појављује прво на Biznis i Finansije.

Priča o maloj ali uspešnoj niškoj kompaniji „Neomedica“ počinje 2000. godine. Tada je Saša Tričković, koji je prethodno radio kao inženjer elektronike u održavanju dijagnostičkih aparata, primetio da je na srpskom tržištu nastala velika praznina pošto je smanjen uvoz laboratorijske opreme iz Hrvatske i Slovenije. Nekadašnji giganti iz ove delatnosti, poput slovenačke „Iskre“, nestali su sa našeg tržišta, ali opstala je potreba za medicinskom dijagnostikom.

Zato su Tričković i njegova koleginica, koja je biohemičarka, otvorili malu trgovačku firmu. Prvo su radili kao distributeri tuđe opreme i reagenasa, da bi 2002. godine počeli da proizvode opremu koju je nekada „Iskra“ izvozila u Srbiju: male inkubatore za laboratorije, miksere krvi, sterilizatore i slično. Posao je išao dobro, pa su u svoj asortiman uvrstili još proizvoda. Vremenom je koleginica počela da radi na drugim projektima, pa je Tričković ostao sam na čelu preduzeća, i 2006. godine doneo odluku da se okrene izvozu.

„Međutim, nismo imali dovoljan broj modela za ozbiljniji izvoz. Zato smo otpočeli proizvodnju kompleksnijih aparata. Zaposlili smo mašinske inženjere, kupili proizvodne mašine, i krenuli. Poslovanje je stalno raslo, ali činilo se da se krećemo u drugačijem smeru od zacrtanog – više smo ličili na mašinsku nego na elektronsku industriju. Ipak, nastavili smo da proizvodimo aparate, ali smo pojačali i ulaganja u druge oblasti, kao što su razvoj reagenasa i testova“, priča Tričković.

Više prekretnica u poslovanju

Prekretnica u njihovom poslovanju desila se 2008. godine, kada su kupili tehnologiju za imunohromatografske trake, odnosno za proizvodnju brzih testova. Tada su od američkih partnera dobili formule, ali i sva prateća znanja i stručne obuke. Sa tim znanjima, naučno-istraživački tim „Neomedice“ je na ovoj tehnologiji razvio sopstvene brze testove, prvo za utvrđivanje trudnoće, a potom i za hlamidiju, za određene tumorske markere itd.

Pošto su bili izuzetno precizni, brzo je rasla tražnja za njihovim testovima i na srpskom i na međunarodnom tržištu. No, posle nekog vremena isto to tržište su preplavili brzi testovi iz Kine, kojima „Neomedica“ cenovno nije mogla da parira, jer ih je proizvodila u manjim količinama. To je dovelo do još jednog zaokreta u poslovanju – fokusirali su se na reagense za hematologiju i neke druge vrste testova, kojima se konkurencija iz Kine nije bavila.

„Ali, sa kakvim god problemima da smo se suočavali, držali smo se principa da nipošto ne treba smanjivati ulaganja u naučno-istraživački rad“, ističe Tričković. Najteži deo posla nisu bila sama istraživanja, već način kako da kompanija pronađe i zadrži odgovarajuće kadrove u situaciji kada su talentovani mladi ljudi masovno napuštali zemlju. „Neomedica“ je, ipak, uspela da okupi stručnjake iz svih potrebnih oblasti, osim farmaceuta specijalizovanih za biohemiju, koje ne školuje Farmaceutski fakultet u Nišu. Iz tog razloga su otvorili predstavništvo u Beogradu i tamo zaposlili ove kadrove. Trenutno imaju 90 zaposlenih, i većina njih je visokoobrazovana.

Ulaganje u kadrove i istraživanja im se isplatilo kada su razvili Naissa sistem, kojim se sa izuzetnom tačnošću može dijagnostifikovati 200 različitih oboljenja i stanja.

Zahvaljujući ovom izumu, postali su jedna od nekoliko kompanija na svetu koja pravi test na Antimilerov hormon. On služi za procenu statusa jajnika, uključujući i rezervu jajnih ćelija, ali i za dijagnostiku nekih oboljenja muških i ženskih reproduktivnih organa. Na ovaj test su veoma ponosni i ističu ga kao jedan od njihovih najvećih uspeha pre pojave korona virusa.

Kako funkcionišu domaći Kovid testovi

Pandemija je niškoj kompaniji, koja je u međuvremenu postala veliki izvoznik, prepolovila prodaju u inostranstvu, zato što su bolnice, zbog potpunog posvećivanja kovid pacijentima, imale smanjenu potrebu za hematološkim testovima.

„Ali kada se jedna vrata zatvore, obično se otvore neka druga. Naša šansa ležala je u Naissa metodi, pomoću koje mogu da se razvijaju, između ostalih, serološki testovi na Kovid. Već u martu 2020. zatražili smo dozvolu Ministarstva zdravlja za razvoj ovog testa i dobili smo je. Tri meseca kasnije, imali smo gotov proizvod. Razvili smo tri klase testa – IgA, IgG, IgM”, kaže Tričković.

Test IgA se radi u ranoj fazi zaraze jer pokazuje početak oboljevanja, IgM detektuje akutnu fazu infekcije, a IgG pokazuje da je neko preležao Kovid i da poseduje određeni nivo antitela, pojašnjava Tričković i dodaje: „Naš IgA test je bio inovativan po tome što smo na osnovu njegovih rezultata mogli sa velikom tačnošću da predvidimo tok bolesti još u njenoj početnoj fazi i to na osnovu količine antitela. Ako ih je na testu bilo više nego što je predviđeno granicama koje smo mi utvrdili, postojala je velika mogućnost da će doći do težeg oblika oboljevanja i da će pacijentu bili potrebna bolnička nega”.

Da ne bi bilo zabune, za razliku od IgA testa, kod IgG testa kojim se utvrđuje količina odbrambenih antitela kod onih koji su već preležali Kovid, bolje je kada postoji više antitela jer to znači i bolju zaštitu od novog zaražavanja.

Svi pomenuti testovi bili su visokoosetljivi i veoma precizni. „Neomedica“ je upoređivala njihove rezultate sa rezultatima ostalih takvih testova u inostranstvu, i došla do zaključka da je Naissa metoda oko 15 odsto preciznija.

„Posle toga smo po istoj metodi napravili i test kojim se utvrđuju efekti vakcinacije. On je nešto drugačiji od prethodnih testova. Test na prirodno stečena antitela fokusira se na nukleokapsidni protein virusa, ali slabije detektuje proteine koje stvaraju neke vakcine. Primera radi, kod ’Fajzera’, ’Moderne’ i ’AstraZeneke’ traži se spajk protein, jer on stimuliše organizam da stvara odbrambeni mehanizam. Kod kineske vakcine ’Sinofarm’ merimo ukupna neutrališuća tela, odnosno radimo sličan test kao kod onih koji su stekli prirodan imunitet, uz adekvatnu kombinaciju sa pretragama za spajk proteinom”, objašnjava Tričković.

Nova tržišta

„Neomedica“ je u međuvremenu razvila i sopstvene antigenske testove, koji se rade uzimanjem brisa, a za jednog naručioca iz Austrije i specijalan test za decu kojim se utvrđuje prisustvo virusa kroz pljuvačku. „Taj test je osetljiviji od antigenskih iz briseva, koji se smatraju prilično tačnim. Međutim, iako je on u našem istraživanju bio 100 odsto precizan, iz razloga sigurnosti smo deklarisali nešto manji procenat zato što postoji mogućnost greške prilikom uzorkovanja”, precizira Tričković.

Za svim ovim testovima vlada veliko interesovanje u inostranstvu, ali se oni ne mogu svuda brzo registrovati, što znatno usporava proboj „Neomedice“ na nova tržišta. Doduše, kako kaže njen osnivač, ona i bez toga izvozi na sve kontinente, osim Australije.

„Ipak, ne bi bilo loše da i druge države isprobaju Kovid testove zasnovane na Naissa tehnologiji i da se uvere u njen kvalitet, pa da dobijemo nove klijente i za naše druge testove”, nada se ovaj inženjer izraženog preduzetničkog duha. No, ako im to i ne pođe za rukom, uvek mogu da se oslone na veliku bazu svojih dugogodišnjih klijenata za koju je zaslužan zaokruženi poslovni model – ko od „Neomedice“ kupi aparat, uzeće i njen softver, ali i reagense koji su, kao i svaka potrošna roba, večito potrebni u dijagnostici.

„Slično kao kod ’Neskafe’, ako kupite njihov ’Dolče gusto’ aparat, moraćete da kupujete i njihove kapsule”, šali se Tričković.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Neomedica

Чланак „Neomedica“, proizvođač i distributer IVD medicinskih sredstava: Kako je nastao prvi domaći test na Kovid се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, dosadašnja praksa pokazuje veliku razliku u javnom i privatnom sektoru, ali i među privatnicima, kada je u pitanju njihovo „poimanje“ bolovanja tokom korone.

Posmatrajući javni sektor gotovo svi – firme, institucije, lokalne samouprave, fondovi i agencije, zaposlenima su bolovanje pokrivali u celosti, što znači da su im za 15 ili više dana odsustva srazmerno isplaćivali celu zaradu. Njima je, praktično, bolovanje bilo plaćeno 100 odsto.

S druge strane, u privatnom sektoru, praksa se tokom svih prethodnih meseci, ali i u momentima kada su korona brojke bile u „piku“, razlikovala i od javnog sektora, ali i od firme do firme. Tako smo imali situaciju da je veliki broj poslodavaca smanjivao platu tokom bolovanja zbog korone za 35 odsto. Istovremeno je bilo i onih koji zaradu nisu smanjivali i koji su to pravilo primenjivali na sve zaposlene. Interesantno je da je bilo i poslodavaca koji su o tome odlučivali posebno za svakog radnika.

Preporuka je samo preporuka

Bolovanje je, inače, regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a kada je u pitanju korona i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Što se tiče korone postoji i preporuka Vlade da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog korone isplaćuje cela plata. Ova preporuka je doneta u aprilu prošle godine i nije vremenski ograničena.

Tada je Vlada preporučila poslodavcima da promene svoja akta, a kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana cela zarada.

„Zaključak Vlade kojim je regulisana ova preporuka je formalno i dalje na snazi, ali to je samo preporuka i ne predstavlja i obavezu za poslodavca. Poslodavci koji žele da zaposlenima nadoknađuju 100 odsto naknadu zarade za bolovanje u slučaju kovida, potrebno je da to propišu opštim aktom kod poslodavca – pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu“, objasnila je za „Blic Biznis“ advokat Ksenija Ivetić Marlović, stručnjak za radno pravo.

U protivnom, kako je dodala, za bolovanje uzrokovano kovidom plaća se najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade.

Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije nigde zvanično obavezujuća, ali je poslodavcu data ta mogućnost.

Izvor: Mondo, Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kolika će vam biti plata ako morate na bolovanje zbog Kovida-19? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na kritike dela javnosti da je u pitanju ograničavanje slobode i ugrožavanje ljudskih prava, Bajden je odgovorio: “Ovde se ne radi o slobodi, već o zaštiti sebe i svog okruženja”, aludirajući na legislativu koja kaže da sloboda jedne jedinke ne sme ugrožavati drugu jedinku.

Kako bi proces vakcinacije bio što jednostavniji i pristupačan svima, američke vlasti će u posebnom zakonu posvećenom ovoj temi definisati obaveze poslodavaca i radnika. On će se baviti i dilemama koje brinu mnoge radno angažovane Amerikance, poput one kako dobiti slobodan dan radi vakcinisanja ili kako nadoknaditi gubitak zbog bolovanja ukoliko se jave nuspojave vakcine i zaposleni bude primoran da provede nekoliko dana kod kuće. Pomenuti zakon će naime obavezivati poslodavce da svojim zaposlenima obezbede plaćeno odsustvo za ove potrebe.

Kao i svaki zakon, i ovaj propisuje određene sankcije. Kazne za poslodavce koji se ne budu pridržavali ovih pravila mogu dostići i do nekoliko hiljada dolara po svakom pojedinačnom slučaju.

Cilj nove regulative je da se bar dve trećine zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama vakciniše.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак SAD uvode obavezno vakcinisanje za zaposlene u velikim kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija korona virusa u potpunosti je promenila naše živote. Prva asocijacija na nju nam je obično smanjena mobilnost i nemogućnost druženja, međutim ona je uticala i na neke značajnije sfere života.

Na primer, dovela je do preopterećenosti zdravstvenog sistema koja je maltene ukinula dostupnost zdravstvene nege “nekovid” pacijentima. Ukupan broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar‒decembar 2020. godine iznosio je 114.954 i, u odnosu na isti period prethodne godine, beležio rast od 13.991 lica ili 13,9%. Međutim, samo u decembru 2020. u Srbiji je umrlo ukupno 17.321 lice, što je dvostruko više u odnosu na decembar 2019. (8.803) i apsolutno najveći mesečni broj umrlih u poslednjih 70 godina.

Izvor: RZS

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“ od posledica koronavirusa u decembru 2020. preminulo je 1.607 lica, što predstavlja eskalaciju posledica pandemije u Srbiji. Imajući u vidu da pandemija koronavirusa neizbežno menja vitalnu statistiku, izvesno je da će indirektne posledice epidemije uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva i izazvati nastavak trenda povećanja broja umrlih i u 2021. godini, piše u Trendovima.

Dodaje se da je teško precizirati koje mere su imale najveću efikasnost u suzbijanju broja zaraženih, a samim tim i broja umrlih, ali da je vidljivo da je virus manje cirkulisao kroz populaciju u trenucima kada su u Srbiji bile na snazi oštrije antiepidemijske mere.

Koliko su bile oštre srpske antipanemijske mere?

Naučnici sa Oksforda (Blavatnik School of Government) osmislili su kompozitni indikator, tzv. Indeks restriktivnosti mera vlade (Government Response Stringency Index), koji omogućava poređenje statusa politika i mera koje se odnose na ograničenja mobilnosti stanovništva tokom vremena u pojedinim evropskim zemljama. Takođe je od velike koristi istraživačima da ocene korelaciju restriktivnih mera i brzine širenja infekcije, kako bi se identifikovalo šta podstiče vlade da uvedu striktne ili manje striktne mere.

Indeks restriktivnosti mera Srbije kretao se u rasponu od 2,78 (22.1.2020) do 100 (za period 21.3. – 21.4.2020). Najviša ocena (od 100) trajala je 31 dan, u periodu kada je Vlada Srbije imala najstroži odgovor na novonastalu epidemiološku situaciju, uvodeći specifične mere poput zatvaranja škola, ograničenja javnih okupljanja, ukidanja javnog prevoza i zahteva za ostanak građana kod kuće. Nakon toga dolazi do neznatnog ublažavanja mera i Indeks beleži vrednosti od 25,93 do 96,3. Predsednik Republike Srbije proglasio je vanredno stanje 15. marta, u vreme kada je, prema zvaničnim podacima, bilo 49 zaraženih koronavirusom i nije bilo smrtnih slučajeva, dok su već 16. marta, zbog vanrednog stanja, zatvorene škole, fakulteti i vrtići, suspendovane su sve sportske priredbe i zabranjeni su svi javni skupovi. Zbog proglašenja vanrednog stanja obrazovne institucije u Republici Srbiji organizovale su izvođenje nastave na daljinu, a poslodavcima je preporučeno da, ukoliko je moguće, organizuju rad od kuće ili po smenama.

Kako restriktivne mere deluju na broj zaraženih?

Indeks restriktivnosti mera koje su trenutno na snazi u Srbiji iznosi 54,6, što našu zemlju svrstava u red zemalja sa blažim ograničenjima. Od zemalja regiona oštrije mere trenutno imaju Mađarska (79,6), Rumunija (73,2), Slovenija (69,4) i Albanija (60,2). Jedan od ključnih parametara za procenu brzine širenja virusa jeste Stopa reprodukcije (R factor). U Srbiji stopa reprodukcije, nakon silaznog trenda i vrednosti ispod 1, od početka februara beleži tendenciju rasta i dostiže vrednost od 1,18 (12.3.2021). Može se reći da je to na izvestan način i rezultat popuštanja restriktivnih mera Vlade, o čemu svedoči Indeks restriktivnosti, koji je početkom februara iznosio 43,5.

Izvor: RZS

Foto: papazachariasa, Pixabay

Чланак Više je posrednih nego direktnih žrtava pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sajtu Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor juče je počeo da radi Centar za Kovid-19 mere, u okviru kojeg pored najnovijih verzija naredbi i uredbi Vlade Srbije, privreda može da dobije tačnu i pouzdanu informaciju o ograničenjima koje protivpandemijske mere podrazumevaju, a tiču se njihove delatnosti i poslovanja.

Da li pojedini objekti smeju da rade, do koliko sati, u kom obimu, sa kojim kapacitetom – pitanja su na koja će privreda moći da dobije odgovor pravnog tima Centra za COVID-19 mere, kao i tumačenje ukoliko im neka mera nije dovoljno jasna, a odnosi se na njihovo privredno društvo.

Odgovori na dnevnom nivou

Centar se nalazi na adresi https://inspektor.gov.rs/legalsupport, gde je pitanja moguće postaviti putem mejla, dok se odgovori javno objavljuju na dnevnom nivou.

Već prvog dana rada Centra za Kovid mere pristigla su prva pitanja i ona se najčešće tiču dileme u vezi sa radnim vremenom u različitim prodajnim objektima. O uslovima rada u okviru novih mera najviše su se raspitivali preduzetnici – vlasnici knjižara, cvećara, optičarskih radnji, farbara, prodavnica telekomunikacione opreme i drugo.

Radom ovog Centra rukovodi Jedinica za podršku Koorinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, koje je formirana uz podršku NALED-a i koordiniše sveobuhvatnu reformu inspekcijskog nadzora.

Izvor: InStore

Foto: Pixabay

Чланак Informacije za privredu o primeni protivpandemijskih mera na jednom mestu се појављује прво на Biznis i Finansije.