Naime, Severna Koreja je naručila 1.000 Volvoa 114s iz Švedske, koji su tada smatrani najpouzdanijim automobilima na svetu. Volvo ih je napravio i isporučio, međutim za taj posao nikada nije plaćen. Do dan danas ovaj račun je neplaćen ali ta vozila se i dalje mogu videti na ulicama Pjongjanga, jer ih često voze taksisti.

U međuvremenu su rasle kamate, pa se dug Severne Koreje popeo na 322 miliona dolara. Volvo i dalje dva puta godišnje šalje podsetnike o neizmirenim računima, međutim svaki put ostane bez odgovora.

Zbog ovog slučaja proizvođači automobila ne prodaju svoje proizvode Severnoj Koreji. Zato ta država od 25 miliona stanovnika na svojim putecima ima samo oko 30.000 vozila. Većina njih su vojna vozila i kopije zapadnih automobila. Ovo nije neobično u najzatvorenijoj privredi sveta koja budući da skoro ništa ne uvozi mora sama da proizvodi raznu tehnološku i drugu robu.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Tyler B, Unsplash

Чланак Najveća krađa automobila u istoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovakvu vrstu upozorenja proteklih dana dobili su, od svoje banke, klijenti više različitih banaka u Srbiji. Iako smo ubeđeni da bismo svaku prevaru lako prepoznali, u stvarnosti često – nije tako.

„Banke ulažu velike resurse u bezbednost – tražeći načine kako da zaštite istovremeno i sebe i klijente, jer se pored novca, u bankama čuvaju i podaci o računima, transakcijama i lični podaci klijenata. Danas, u eri modernog bankarstva, klijenti sve manje posećuju filijale, a većinu bankarskih poslova obavljaju elektronskim putem. Stoga i banke i klijenti moraju biti svesni pretnji koje vrebaju u sajber prostoru“, kaže za portal N1 Vladimir Mićić, direktor Službe za upravljanje rizicima bezbednosti Erste banke, koji je učestvovao na ovogodišnjoj Nacionalnoj sajber konferenciji.

Pogrešni koraci

Tu je, dodaje Mićić, važno pitanje – kako da se, kao klijenti koji koristimo mobilno bankarstvo i druge elektronske aplikacije za plaćanje – zaštitimo od pogrešnih koraka koji nas mogu dovesti do toga da postanemo žrtve prevare.

„Stvari treba razdvojiti na tri segmenta. Prvi segment su same aplikacije koje vam banke isporučuju i koje vi svakodnevno koristite. Drugi segment predstavljaju aplikacije kojima banke vrše različite bezbednosne provere“, navodi naš sagovornik.

Te aplikacije, objašnjava Mićić, posmatraju vremenski okvir korišćenja mobilne aplikacije za plaćanje, prate sve one parametre koji se mogu dovesti u vezu jedni s drugima, i na osnovu toga zaključuju da li se radi o redovnoj transakciji i pristupu klijenta, ili se, zapravo, dešava neka neobična radnja koja može da ukaže na neki napad.

„U slučaju da se primeti da određena radnja nije uobičajena, bezbednosni operativni centri banaka dobijaju odgovarajuća upozorenja i na osnovu njih se vrlo brzo reaguje kako bi se utvrdilo o čemu se radi”, navodi Mićić.

Treći segment smo, kako ističe – „svi mi, korisnici, koji sa dužnom pažnjom treba da koristimo internet“.

Ne plaćamo s telefona kojim smo pristupali nesigurnim sajtovima

Na pitanje šta klijenti mogu da urade, sagovornik N1 odgovara – jednostavno isto ono što rade u svakodnevnom životu.

“To znači da ako danas kupujete stan ili zidate kuću, svakako je ne zidate u mračnoj ulici ili ne birate stan u okruženju u kom ne postoji, recimo, infrastruktura, ili jednostavno znate da okruženje nije bezbedno”, kaže Mićić.

Isto je, dodaje, i sa platnim instrumentima.

“Dakle, ne kačimo se na javne vajfaj mreže kada plaćamo. Vodimo računa kada dižemo novac sa bankomata da li smo u dovoljno osiguranom prostoru, da li nam je neko iza leđa, da li neko prisluškuje ili ne. Ako koristimo ove moderne alate za izvršenje plaćanja kao što su Google Pay, Apple Pay – vodimo računa da prethodno nismo pristupali nekim nesigurnim sajtovima, ili još gore skinuli slučajno neki virus, ili došli do nečega što može da ugrozi tu vrstu plaćanja”, objašnjava sagovornik portala N1.

Što je ranije bio novac – danas je podatak

Danas se, ističe Vladimir Mićić – sve svodi na podatke.

“Na osnovu ukradenih ličnih podataka, neko može da vam ukrade ceo vaš identitet. A, kada vam ukrade indentitet, ukrao vam je i novac. I to ne mora odmah da se desi, da se lični podaci odmah iskoriste. Rezultati tih prevara obično dolaze tek nedeljama ili mesecima, a nekada čak i nekoliko godina kasnije, kada zaboravimo šta smo nehotice uradili u nekom prethodnom periodu. Tada posledice mogu biti još veće”, kaže sagovornik portala N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Ne kačite se na javne vajfaj mreže kada plaćate mobilnim telefonom се појављује прво на Biznis i Finansije.

GPS čipovima, nalik na masline koje se postavljaju na drveće, poljoprivredne organizacije i proizvođači na Kritu pokušavaju da se izbore sa učestalim krađama.

Kako je potpredsednik Saveza poljoprivrednih zadruga Herakliona Miros Čilecakis rekao za APE-MPE, ovo je napor koji je uspešno sproveden 2019. godine u Španiji i koji je u fazi testiranja u Grčkoj.
Naime, u pitanju je maketa ploda masline koja visi na drvetu i ne razlikuje se od bilo kog drugog ploda. Preko aplikacije je povezana sa mobilnim telefonima i kada je figura udaljena tri-četiri metra od drveta, stiže obaveštenje prenosi Protothema.gr.

Interesovanje je, kako je objasnio gospodin Čilecakis, veliko kod proizvođača sa Krita, pošto je fenomen krađe maslina sve učestaliji.

– Maslinovo ulje mora biti zaštićeno na svaki način. Broj slučajeva krađe je povećan nakon ekonomske krize, a posebno sada kada je ulje „zlatno“ zbog cene. Primećuje se da proizvođači na Kritu, u godinama sa velikom berbom, ostaju celu noć u njihovim imanjima da im ne bi ukrali plodove. Ne zaboravite da u ovo vreme 100 kila ulja košta 1.000 evra – zaključuje.

Podsetimo, španska policija je zaplenila 74 tone ukradenih maslina u južnoj provinciji Sevilji, što je najnovija krađa izazvana skokom cena usled sve manjih prinosa.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Da bi se sprećile krađe maslina postavljaju se na drveće GPS čipovi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka automobilska kompanija koju su pregledali stručnjaci za bezbednost iz Mozilenije prošla ključne bezbednosne testove.

– Izražavamo zabrinutost zbog mogućnosti da bi naši pametni satovi s pristupom internetu mogli biti upotrebljeni za špijuniranje. Ali, automobilske marke su tiho ušle u ovaj posao i pretvorile svoje vozila u moćne uređaje za prikupljanje podataka – stoji u objavi istraživača iz Mozile, piše portal Pop Science.

Zbog toga istraživači upozoravaju da „vozila koja se hvale najnovijom tehnologijom“ sada poseduju „neverovatnu sposobnost prisluškivanja, praćenja i prikupljanja informacija o vašim aktivnostima i putovanjima u vašem automobilu“.

Loše ocene imaju gotovo svi veliki automobilski giganti, uključujući Ford, Subaru, JEEP, BMW, Hondu, Ševrolet i Nisan, među ostalima.Tesla se nalazi na dnu liste.

Stručnjaci tvrde da gotovo 85 odsto proizvođača automobila deli podatke o vlasnicima vozila sa posrednicima i drugim kompanijama. Čak 19 od 25 kompanija prodaje naše lične podatke trećim stranama, dok gotovo 55 odsto njihovih politika privatnosti dopušta proizvođačima deljenje naših informacija sa vladinim agencijama i policijom. Zahtev za deljenje podataka može se lako postaviti, bez potrebe za sudskim nalogom.

Osim toga, situaciju čini još jezivijom činjenica da najmanje dve kompanije, Nisan i Kia, u svojim politikama privatnosti izričito spominju dve kategorije podataka nazvane“seksualna aktivnost“ i „seksualni život.“Točan sadržaj ovih kategorija nije jasan, ali novi automobili često su opremljeni mikrofonima i kamerama. Čak i ako su ti podaci anonimni, svako ko razmišlja o kupovini novog automobila trebalo bi posebno da obrati pažnju na ove aspekte.

Izvor: Biznis Telegraf
Foto: Pixabay

Чланак 85 odsto proizvođača automobila deli podatke o vlasnicima vozila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, internetom, pre svega društvenim mrežama, deli se određeni link i obaveštenje koje sadrži neistinite informacije o navodnoj investicionoj platformi UniCredit Banke, koja nudi brzu zaradu, zahtevajući ulaganje novca. UniCredit Bank Srbija obaveštava sve da ne stoji iza takvih informacija i da je u pitanju prevara.

U cilju bezbednosti UniCredit Banka poziva građane da ne učestvuju u pomenutim aktivnostima, niti da postupaju prema instrukcijama koje se navode u lažnim vestima. Banka je preduzela sve korake u cilju sprečavanja daljih sličnih aktivnosti, a sve građane podseća da budu oprezni kada se od njih traže lični podaci putem društvenih mreža.

Kako bi se u najkraćem roku eliminisale prevarne akcije, Banka poziva sve da uvek prijave lažne naloge društvenim mrežama, kako bi bili uklonjeni.

Чланак Internetom kruži prevara u vezi sa brzom zaradom, banka ne stoji iza toga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina radi od kuće, mnogi kao dodatni angažman. Pozicije ne zahtevaju formalno obrazovanje, ali je uslov da im problem nije što posluju – sa druge strane zakona.

Jedna od najpoznatijih softverskih kompanija, koja se bavi zaštitinim programima, analaizirala je tržište rada na dark netu – paralelnoj mreži otvorenoj i za nelegalne, nemoralne i pre svega sumnjive poslove. Na ovoj berzi rada su kreatori lažnih stranica, poznatih kao „fišing“ prevare, sistema koji skidaju novac sa računa i podatke sa kartica, kao i poverljive baze u kojima se čuvaju identiteti građana. Uz solidnu zaradu, međutim, moraju da budu na oprezu, jer ih lovi policija, stručnjaci za visoko-tehnološki kriminal. I prete im kazne.

„Većina tih ljudi nisu visoko obrazovani, ali ima i takvih. Zahteva specifična znanja i veštine“, objašnjava Zoran Živković iz Društva za informacionu bezbednost Srbije.

„Mnogi igraju dvostruku igru. Zarađuju sa obe strane zakona. Na tamnoj strani se nude obuke, alati, to je crna pijaca za deljenje podataka. U slučaju da neko bude žtrva prevare ove radne snage, traba da podnese prijavu MUP-ovom Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal. Proces može da pokrene i država. Postoji i tužilaštvo koje se bavi ovim pitanjima. Što se tiče zakona, pokriveni smo. Nema puno uhvaćenih hakera, ali ih jure. U nekim zemljama su te kazne paprene. Naročito u SAD i Velikoj Britaniji“, priča Živković.

Programeri su najtraženiji stručnjaci na dark netu. U okviru ove specijalnosti, pokazuje analiza ove kompanije, najviše se traže veb developeri. Oni koji kreiraju razne internet proizvode poput fišing stranica. Takođe su cenjeni kreatori malvera, kojima je u opisu posla razvoj trojanaca, ucenjivačkog softvera.

Drugo najtraženije zanimanje u svetu sajber kriminala su izvršioci napada – IT stručnjaci koji sprovode napade na mreže. U normalnom svetu postiji pandan ovom zanimanju – etički haker. Od njih se na dark netu traži da kradu podatke korporacijama, i skidaju gotovinu sa njihovih računa. Podatke često prepordaju drugim „kolegama“.

Na trećem mestu su dizajneri. Oni su kretaori zlonamernog proizvoda. Na primer, pisma koje nas privuče da odamo sve lične podatke.

„Slušamo i kompanije i institucije da ulažu mnogo u informatičku sigurnost, ali to nije dovoljno. Da bi se zaštitili od ovih uigranih prevaranata, iza kojih stoje ozbiljne organizacije, potrebno je jače oružje. Više sredstava i najbolji stručnjaci.“, kaže Živković.

Najveća plata 20.000 dolara

Najveća mesečna plata koja se videla u oglasima bila je 20.000 dolara za poziciju programera. Najniža ponuđena naknada bila je 200 dolara. I na mračnoj strani nude se bonusi za dobar posao. Najviše se ccene iznude otkupa od napadnute organizacije.

Vrh brega

Svakako mesto za izbegavanje, dark net, prema rečima Zoran Živkovića ima i neke prednosti.

„To je prostor na kom funkciniše veliki broj slobodoumnih pokreta, razni „snoudeni“, novinari. To i ne čudi. Naš internet postor samo je vrh ledneog brega. Sve ispod je dark net. Nažalost, u njemu nisu samo finansijski kriminalci. I njemu vršljaju i oni mnogo opasniji i izopačeni. „, kaže Živković.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Živković: Internet prostor je vrh ledenog brega, sve ispod je dark net се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konkretno, u ovogodišnjoj sezoni rasprodaja oko „crnog petka“ prvi put su upotrebili novu vrstu fišinga koristeći usluge „Kupi sad, plaćaj kasnije“ (Buy Now Pay Later – BNPL). Ovo su neki od nalaza iz izveštaja kompanije Kaspersky „Kako su kupci prevareni u sezoni ‘crnog petka’ 2022. godine“, čiji je cilj edukacija korisnika kako da ostanu bezbedni tokom rasprodaja.

Šta rade sa podacima?

Bankarski trojanci su jedan od alata koji sajber kriminalci koriste da profitiraju u sezoni sniženja. Ovi maliciozni programi čuvaju podatke koje korisnik unese kada kupuje na nekom sajtu, što znači da sajber kriminalci dobijaju pristup broju kreditne ili debitne kartice, datumu važenja i CVV broju, kao i podacima za pristup korisničkom nalogu na samom sajtu. Ukradene podatke sajber kriminalci mogu koristiti da isprazne bankovni račun žrtve, za kupovinu ili ih mogu prodati na Dark Web-u.

Nakon naglog pada broja napada bankarskim trojancima 2021. godine, sajber kriminalci su im se vratili sa novom žestinom. Od januara do novembra, Kaspersky proizvodi su otkrili i sprečili skoro 20 miliona napada, što znači da je ukupan broj detektovanih napada porastao za 92 odsto.

Sezona rasprodaja neizbežno privlači pažnju i kupaca i trgovaca, ali je i omiljeno vreme za sajber kriminalce. Oni koriste priliku da kreiraju neodoljive, ali lažne ponude koje veoma kratko traju. U žurbi da nešto dobiju besplatno ili po najnižoj ceni, kupci ne posvećuju dovoljno pažnje validnosti sajtova.

Stručnjaci kompanije Kaspersky su ove godine prvi put naišli na brojne primere fišing stranica koje zloupotrebljavaju BNPL plaćanje. Ova opcija je privlačna potrošačima, posebno mladima, jer omogućava podelu iznosa na više rata bez kamate, a posebno je popularna u sezoni rasprodaja kao što je „crni petak“.

Na „crni petak“ jači napadi

Primer ove prevare je zloupotreba popularne platforme EBay koja ima brojne korisnike i u Srbiji. Prevaranti su napravili stranicu koja imitira zvaničnu, obmanjujući žrtve da moraju da reaktiviraju svoj nalog unošenjem kredencijala. Nakon što žrtve ukucaju podatke, sajber kriminalci će pokušati da ukradu što više novca sa kartice koja je registrovana za plaćanje na platformi.

– Šoping događaj godine, ‘crni petak’, veoma je aktivan period ne samo za prodavce i njihove kupce, već i za prevarante koji žele da ukradu što više novca od onih koji žure da ugrabe najbolje ponude. Nova prevara sa uslugom ’Kupi sada plati kasnije’ dokaz je da se sajber kriminalci ne zaustavljaju i da uvek smišljaju nove načine zarade. U nekom drugom periodu, kupac bi lakše posumnjao u prevaru, ukoliko je proizvod prejeftin – kaže Dragan Davidović, direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Međutim, dodaje on, tokom perioda sniženja koja donosi „crni petak“, kupci postaju manje oprezni i laka meta za sajber kriminalce. Zato je veoma važno da obratite pažnju na kom sajtu kupujete, da budete oprezni sa nepoznatim kompanijama i koristite pouzdano bezbednosno rešenje.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Krađe bankovnih podataka su se ove godine udvostručile се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primetan je porast broja napada iz Rusije i Kine.

Naime, 43 odsto kompanija je u najmanje jednom napadu identifikovalo Kinu kao odredište napada. Prethodne godine taj procenat je bio 30 odsto. Broj kompanija koje su registrovale napade iz Rusije istovremeno je porastao sa 23 na 36 odsto.

Pretnja od sajber-napada došla je u puni fokus politike i ekonomije najkasnije sa ruskim napadom na Ukrajinu i kasnijom eskalacijom hibridnog rata, rekao je predsednik Bitkoma Achim Berg (Achim). „Pretnja je velika bez obzira na to“ – dodao je on.
Autori studije ukazuju na intenzivnu migraciju napada u digitalni prostor. Gotovo četiri petine kompanija, njih 79 odsto, prijavilo je krađu IT ili telekomunikacionih uređaja, a 63 su prijavile krađu podataka.
Više od polovine ispitanih kompanija, 57 odsto, uvereno je ili barem sumnja da se špijunira njihova digitalna komunikacija, a 53 odsto da su njihovi proizvodni i komunikacioni sistemi na meti sabotera.

U domenu analogne tehnologije samo 22 odsto kompanija primetilo je sabotažu.

Potpredsednik Federalne uprave za zaštitu ustavnog poretka Sinan Selen izjavio je da posebno u Kini i Rusiji sajber-kriminalci i državne službe blisko sarađuju, odnosno da ove dve zemlje delegiraju nadležnosti i operacije na kriminalce.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zbog sajber kriminala Nemačka preduzeća izgubila 203 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom februara, hakovana je jedna od najvećih platformi za kriptovalute, “Wormhole”, a sajber kriminalci ukrali su više od 320 miliona dolara. Nedelju dana pre toga, sa “QBridge” protokola je ukradeno oko 80 miliona dolara u kriptovalutama.

U prvom kvartalu 2022. godine, hakeri su ukrali oko 1,23 milijarde dolara

U prvom kvartalu 2022. godine, hakeri su ukrali oko 1,23 milijarde dolara u kriptovalutama, prema podacima kojima raspolaže agencija “Immunefi”. U poređenju sa istim periodom prošle godine, ovo predstavlja porast od 695 odsto kada govorimo o novcu koji su sajber kriminalci ukrali.

Inače, novac u DeFi ekosistemu uvećao se gotovo trostruko tokom prošle godine. Prema podacima kompanije Defi Lama, ukupna vrednost koja je “zaključana” u različitim “pametnim ugovorima” iznosi više od 227 milijardi dolara, dok je prošle godine u ovo vreme iznosila nešto više od 80 milijardi.

“Ako znamo ove brojeve, kao i činjenicu da samo jedna greška u kodu može značiti da hakeri imaju momentalni pristup stotinama miliona dolara, ima smisla to što su kriminalci izuzetno zainteresovani za svoje ‘parče kolača’”, rekao je za “Tech Crunch” suosnivač kompanije Pastel, Entoni Georgijades.

Hakeri su promenili način na koji kradu novac u odnosu na prošlu godinu – dok su u 2021. za većinu pljački korišćene onlajn prevare, u 2022. godini su se fokusirali na projekte decentralizovanih finansija (DeFi), odnosno na projekte koji koriste kriptovalute.

Stručnjaci upozoravaju da će se trend koji je zabeležen u prvom kvartalu nastaviti i u ostatku godine, dok bi broj onlajn prevara (“skemovanja”) trebalo da opadne.

“Trebalo bi da očekujemo veći broj ovakvih sofisticiranih napada, jer sve više kriminalnih organizacija obučava svoje pripadnike za napade na DeFi sisteme. Takođe, što više bude DeFi napada, to će oni postajati unosniji”, rekao je za “Yahoo Finance” Mičel Amador, izvršni direktor i osnivač agencije “Immunefi”.

Šta je DeFi?

Danas je većina finansijskih transakcija u privredi digitalna. Fizički novac se i dalje koristi, ali znatno ređe nego ranije. Samim tim, pristalice DeFi, odnosno decentralizovanog sistema finansija, smatraju da ovaj sistem uklanja u potpunosti potrebu za bankama i tradicionalnim “trećim stranama” koje obrađuju transakcije.

Bitkoin, prva kriptovaluta, nastao je 2008. godine, zajedno sa obećanjima da će banke revolucionarno biti “odbačene”, kao i ostale finansijske institucije koje koriste provizije i drže nadzor nad finansijskim aktivnostima korisnika, preneo je Euronews.

Posle 13 godina, bitkoin i decentralizovana blokčejn tehnologija koja čini njegovu osnovu, iznedrili su ne samo 8.000 drugih kriptovaluta već i sveobuhvatnu industriju koja uključuje kripto novčanike, berze kriptovaluta, NFT tržišta, virtuelna zemljišta kao i decentralizovane autonomne organizacije i fondove.

Jedna od inovacija koja se razvila na ovom talasu bio je i eterijum. Platformu je 2013. godine osmislio mladi Vitalik Buterin, a krenula je sa radom 2015. Eterijum platforma došla je sa sopstvenim blokčejnom, tokenom (eter) i sopstvenim kodnim jezikom, pod nazivom “Solidity”.

Eterijum je proširio upotrebu blokčejn tehnologije, tako da se ne koristi samo za jednostavan sistem plaćanja već programeri mogu da prave čitave nove softvere. Ti softveri su postali poznati kao pametni ugovori. Ovi ugovori funkcionišu tako što imaju unapred zadate parametre koji moraju da se ispune, i dok se ne ispune, nema ni transakcije.

Sigurnost nije prioritet

Međutim, ni pametni ugovori ni sve što je preduzeto u cilju povećanja bezbednosti ne spasavaju DeFi od hakera – neki stručnjaci smatraju da je za to kriv upravo ubrzan razvoj industrije, u kom sigurnost nije prioritet, a investitori obično ne analiziraju rizike u dovoljnoj meri.

“Industrija raste veoma brzo. Postoji toliko različitih prilika da novi biznisi krenu sa radom onlajn, da ljudi u do sada neviđenom broju ulažu novac, a često platforme u koje se ulaže nisu dovoljno dobro strukturisane i vođene. Česta strategija investicija je da možda ulože u 50 različitih tokena i protokola, u nadi da će bar jedan od njih biti ‘pun pogodak’. Međutim, teško je da se uoči koliki rizik vreba na svih 50 ulaganja”, rekla je za “Technology Review” Kim Grauer, direktorka istraživanja u kompaniji “Chainalysis”.

Kratka istorija velikih kripto krađa

Jedna od najvećih krađa kriptovaluta (mada se može reći da je imala srećan kraj), desila se u avgustu prošle godine. Sa platforme za razmenu kripovaluta pod nazivom “Poly Network” hakeri su odneli više do 610 miliona dolara.

Srećom po ovu platformu, hakeri koji su ih “napali” nisu bili kriminalci koji su želeli da se okoriste ukradenim novcem, već “beli šeširi” – u pitanju je pojam koji se koristi za “etičke hakere”, odnosno one kojima je obično cilj da ukažu na propuste u bezbednosti, a zatim obično vrate novac.

Tako je bilo i ovoga puta, pa je tako “Poly Network” ponudio 500.000 dolara hakerima i obećao da ih neće krivično goniti, kako bi se ukradeni novac vratio na račune korisnika. Sami hakeri rekli su da im je jedini cilj bila “zabava”, da su želeli da “istraže ranjivosti” pre nego što drugi to učine, kao i da im je “oduvek bio cilj” da vrate ukradeni novac.

Jedna od najranijih velikih kripto krađa desila se u Japanu, kada je sa “Mt.Gox” kripto menjačnice u periodu od 2011. do 2014. godine ukradeno više od 500 miliona dolara. Ova menjačnica je u jednom trenutku bila odgovorna za oko 80 odsto svetskih transakcija kriptovaluta, a 2014. godine je proglasila bankrot, pri čemu je oko 24.000 mušterija ostalo bez pristupa svom novcu, preneo je Rojters.

Hakovanje još jedne japanske kripto menjačnice odgovorno je za to što se u svetu više pažnje posvećuje bezbednosti ovih platformi. Naime, hakeri su 2018. sa menjačnice “Coincheck” ukrali oko 530 miliona dolara, a tada su napali “hot wallet”, odnosno digitalni folder koji se nalazio onlajn.

Izvor: Euronews.rs

Foto: Pixabay

Чланак Osam velikih krađa u svetu kriptovaluta od početka 2021. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Lopovi u Srbiji su „pioniri“ cirkularne ekonomije u našoj zemlji i preteče berzanskih trendova u svetu. Dok su kod nas o konceptu cirkularne ekonomije zvanično govori tek u poslednjih nekoliko godina, kradljivci automobilskih delova su odavno razradili takav način poslovanja. Krali su katalizatore, akumulatore, auspuhe kako bi se iz njih vadilo gvožđe, bakar, aluminijum i drugi metali i vraćali ponovo u proizvodnju.

Lokalni pljačkaši su još pre desetak godina prodavali reciklažnim centrima ukradene akumulatore iz putničkih automobila za 600 do 1.000 dinara po komadu, dok su oni iz teretnih vozila bili skuplji, zbog veće težine. Cene katalizatora su bile znatno više, od 180 do 200 evra po komadu, jer se iz njih izdvajaju plemeniti metali poput platine, zlata, srebra, paladijuma, rodijuma… U pojedinim katalizatorima je moguće izdvojiti čak i do 30 grama platine, odnosno 8 do 10 grama zlata.

Sve to se dešavalo znatno pre nego što su cene ovih metala vrtoglavo skočile na berzi tokom pandemije i krađa katalizatora se toliko uvećala u svetu, da je postala i jedna od vrućih tema u medijima. Ovdašnji lopovi su takve tržišne potrese dočekali spremni i sa pozamašnim iskustvom. Pored toga što su u međuvremenu prešli sa krađe delova iz „Zastavinih“ automobila na mnogo „zvučnije“ modele koje proizvode automobilski giganti u svetu, počeli su da se bave i izvozom, uprkos poremećajima u transportu koje je prouzrokovala korona.

Procenjuje se da su prošle godine lopovi u Srbiji ukrali oko 15.000 katalizatora koji su uglavnom završili u susednim zemljama. Stručnjaci kažu da su lopovi pribegli timskom radu, pa krađu katalizatora obavljaju za svega tridesetak sekundi, najviše do dva minuta i na tome zarađuju mesečno i po nekoliko hiljada evra. Kazne za ovo krivično delo su u Srbiji i dalje neznatne, iako je šteta za vlasnike automobila visoka, kao i za životnu sredinu.

Naime, katalizatori služe kao prečišćivači izduvnih gasova kod automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a u Komitetu za bezbednost saobraćaja iznose podatak da mnogi vlasnici automobila pošto im je katalizator ukraden, ne kupuju novi nego umesto njega stave cevi. Isti izvor tvrdi da je lane pomerena kontrola izduvnih gasova za dve godine, upravo zato što je ukraden veliki broj katalizatora.

Lanac vrednosti u „podzemnoj“ trgovini

Procenjuje se da će tržište katalizatora, koje čini 80% ukupne potrošnje rodijuma i paladijuma, rasti za oko 8% godišnje zbog strožijih standarda koji se nameću automobilskoj industriji u emisiji štetnih gasova. Usled toga, proizvođači automobila moraju više da se oslanjaju na reciklirane plemenite metale. S druge strane, poremećaji u proizvodnji plemenitih metala zbog sprovođenja restriktivnih mera tokom pandemije, uzrokovali su vrtoglavi rast njihovih cena na svetskim berzama, posebno paladijuma, platine i rodijuma. Stoga je krađa katalizatora u svetu dostigla srazmere organizovanog kriminala.

Prema izveštajima britanske policije, ova vrsta kriminala se uvećala skoro osam puta u poslednjih šest godina, a najveći broj krađa je izvršen lane. Pošto je u pitanju statistika koja se odnosi samo na otkrivena krivična dela, procenjuje se da je broj ukradenih katalizatora daleko veći, a njihova zamena u Velikoj Britaniji košta oko 1.000 funti.

Na meti lopova u velikom procentu su automobili sa hibridnim pogonom, budući da njihovi katalizatori sadrže veće količine plemenitih metala od vozila sa „običnim“ pogonom na fosilna goriva. Podaci pokazuju da je najveći broj krađa zabeležen kod automobila koji dolaze iz fabrika japanskih proizvođača.

Ogromno povećanje premija osiguranja, od kojih su neke skočile za čak 600 odsto, pa čak i odbijanje osiguravajućih kuća da pokriju troškove, ubrajaju se u najozbiljnije probleme koje doživljavaju vozači u Velikoj Britaniji, a neki od njih optužuju i proizvođače automobila da nisu dovoljno učinili na sprečavanju krađa.

Stoga je japanska kompanija „Tojota“, da bi obeshrabrila lopove, redukovala sadržaj plemenitih metala u katalizatorima novih modela, dok je istovremeno stavila na raspolaganje uređaj za zaključavanje katalizatora po ceni klasičnog alarma. Predstavnici kompanije su izjavili i da sarađuju sa vlastima i policijom kako bi se pooštrile kazne za počinioce krađa.

Njihove „kolege“ u SAD su toliko poboljšale svoju produktivnost tokom pandemije, da je krađa katalizatora povećana za čak 11 puta. Automehaničarske radionice koje su ranije prijavljivale dve do tri ovakve krađe mesečno, sada to čine šest do osam puta dnevno. Primera radi, vlasti u Vašingtonu su prošle godine zaplenile sa crnog tržišta katalizatore u vrednosti od 300.000 dolara, a u Kaliforniji je vrednost oduzetih katalizatora iznosila čak 750.000 dolara.

Na američkim otpadima korišćeni katalizatori koštaju i do 1.000 dolara, u zavisnosti od marke i modela, a najskuplji su oni koji se ugrađuju u velike Fordove kamione, pa se shodno tome najviše i kradu. Lanac vrednosti u „podzemnoj“ trgovini katalizatorima izgleda otprilike ovako: lopov prodaje ukradenu robu posredniku za oko 200 dolara po komadu, a ovaj preprodaje katalizatore na veliko automehaničarskim radnjama ili vlasnicima otpada. Kada se iz njih izvuku plemeniti metali, oni se prodaju kao sirovina proizvođačima u vrednosti od 600 do 1500 dolara za količinu koja je reciklirana samo iz jednog katalizatora.

Prevare u samoj proizvodnji

S druge strane, žrtve krađe moraju da izdvoje od 500 do 3.000 dolara da bi popravile štetu. Što je još gore, na ugradnju katalizatora se sada čeka i po nekoliko meseci, zbog poremećaja u lancima snabdevanja. Ovakva situacija ide na ruku proizvođačima uređaja za sprečavanje krađa automobila i automobilskih delova, pa se njihova prodaja na američkom tržištu udvostručila prošle godine.

Lane je u Americi započeo i novi trend – krađa volana sa automobila, i to usled deficita vazdušnih jastuka na tržištu. Pošto su fabrike dugo bile zatvorene i sada ne mogu da zadovolje potražnju, mehaničari dobro plaćaju na crnom tržištu za vazdušne jastuke, a lopovi ih isporučuju tako što skidaju čitav upravljač u kome se nalazi jastuk.

Nelegalna prodaja vazdušnih jastuka je „eksplodirala“ i u susednoj Hrvatskoj, gde ovaj deo za automobil, zavisno od modela, legalno košta od 1.000 do 1.500 evra, dok se na crnom tržištu može nabaviti za trećinu, pa i za četvrtinu te cene. Hrvatski mediji pišu da preprodavci ovaj deo nabavljaju na više načina. Jedan su slupani automobili, na kojima je šteta tolika da se popravka ne isplati, pa se takva vozila prodaju u delovima i postaju „donatori organa“.

Ali isplativija mogućnost za nelegalnu preprodaju je „dil“ u samoj proizvodnji. Iz automobila koji se prodaje, pogotovo ako ide u izvoz, skida se originalni vazdušni jastuk, s aktivacionim i senzorskim sklopom i prodaje na „crnom“ tržištu, dok se umesto njega ugrađuje onaj koji je već korišćen. Kako bi upravljački modul „prepoznao“ da je ugrađen ispravan sistem vazdušnog jastuka, ugrađuje se dodatni otpornik. Stoga se ni u propisanoj proceduri tokom tehničkog pregleda ne može utvrditi ova „majstorija“.

Crnom tržištu vazdušnih jastuka prema pisanju hrvatskih medija, pogoduje i sve češća praksa osiguravajućih kuća da odštetu za popravak vozila dogovaraju po sistemu nagodbe. Pri sudaru, čak i manjeg intenziteta, ako se otvori vazdušni jastuk cena popravke leti u nebo zbog složenosti upravljačkog sistema u automobilu, dok osiguravajuće kuće sve više isplaćuju tek polovinu stvarne štete. Zato se vlasnici oštećenih automobila neretko snalaze tako što kupuju ispravne ali već korišćene vazdušne jastuke na crnom tržištu.

Branko Bogavac

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Crno tržište auto delova: Cirkularno podzemlje се појављује прво на Biznis i Finansije.