Upravo to što preduzetnici i mala preduzeća, koji se suočavaju sa različitim izazovima i mnogim nepredvidivim okolnostima, UniCredit Banku biraju za svog finansijskog partnera govori o poverenju i podršci koju Banka kontinuirano pruža.

Kako bi nastavila da kao stabilan i pouzdan partner pruža podršku i pomoć klijentima, banka je pokrenula Nagradno takmičenje za mala preduzeća i preduzetnike za postojeće i nove klijente banke, koje će trajati do 20 novembra 2023. godine, a kako bi istakla da ceni i poštuje lojalnost.

Nagradno takmičenje sprovodi se na osnovu vrednovanja saradnje klijenata i UniCredit Banke, kroz unapred postavljene i transparentne kriterijume. Banka će nagraditi tri pobednika vrednim nagradama koje su jedan od načina da se osnaži poslovanje i podrži razvijanje biznisa.

Glavna nagrada: novo komercijalno vozilo, druga nagrada: laptop poslovnih performansi i treća nagrada za malo preduzeće ili preduzetnika: tri kotizacije za pohađanje kursa ili treninga koji se održava u Srbiji, a odnosi se na teme razvoja poslovanja u segmentu preduzetništva.

Pravo na učešće u Nagradnom takmičenju imaju svi postojeći i novi klijenti banke, mala preduzeća i preduzetnici, a koji su korisnici ili tokom trajanja perioda nagradnog takmičenja postanu korisnici nekog od sledećih paketa platnih računa banke: BizStandard, BizGold, BizPrestige, ProStandard, ProGold ili ProPrestige.

Kriterijumi za učešće, bodovanje klijenata i način ostvarivanja nagrada su detaljno opisani u Pravilniku koji se nalazi na linku: (https://www.unicreditbank.rs/content/dam/cee2020-pws-rs/photo/SME_landing_kampanja/Pravilnik%20Nagradno%20takmi%C4%8Denje%20Kampanja%20lojalnosti.pdf ).

Pobednici Nagradnog takmičenja biće proglašeni najkasnije do 15.12.2023. godine na svečanom događaju koji će organizovati UniCredit Banka nakon završenog Nagradnog takmičenja.

Detalje o nagradnom takmičenju možete pročitati više na web sajtu banke (https://www.unicreditbank.rs/rs/sme/nagradjujemo-kada-uspesno-saradjujemo.html ).

Чланак Osnažujemo vaš biznis i nagrađujemo vašu lojalnost: Nagradno takmičenje UniCredit Banke za mala preduzeća i preduzetnike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podaci o broju srednjih preduzeća u Srbiji se značajno razlikuju, u zavisnosti od kriterijuma koji služe za klasifikaciju. Prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS), koji kao merilo uzima samo broj zaposlenih (od 50 do 250), u Srbiji posluje 2.722 srednjih preduzeća, odnosno 2,6% od ukupnog broja privrednih društava. Agencija za privredne registre (APR), shodno Zakonu o računovodstvu, koristi dodatno još dva kriterijuma: poslovne prihode i vrednost ukupne aktive. Tako gledano, srednjih preduzeća je skoro za hiljadu manje, odnosno u Srbiji posluje1.886 ovakvih privrednih društava.

Međutim, čiji god podaci da se analiziraju, nesporno je da srednja preduzeća predstavljaju nosioce privrednog rasta. To potvrđuje i istraživanje Instituta ekonomskih nauka i Privredne komore Srbije, objavljeno u publikaciji „Nacionalna mreža srednjih preduzeća u Republici Srbiji“. Dobijeni nalazi pokazuju da su srednja preduzeća godinama unazad najperspektivniji deo domaće privrede.

Ipak, broj ovih preduzeća se sporo uvećava, a prema podacima APR-a, on je lane porastao za svega 3,6% u odnosu na godinu ranije. Nameće se pitanje zašto je to tako?

Stabilna a prilagodljiva

Blagoje Paunović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za B&F da je u Srbiji jako malo preduzeća koja se dinamično razvijaju. Postoji manji broj brzorastućih firmi, uglavnom u IT sektoru, ali nemamo nijednu „gazelu“, odnosno preduzeće koje je u tri godine udvostručilo broj zaposlenih. Kada nema više preduzeća srednje veličine, nema ni prave saradnje između velikih i malih firmi. „Srednja preduzeća su ta koja spajaju velike kompanije sa malim, jer je velikim sistemima komplikovano da posluju sa stotinama malih preduzeća“, objašnjava Paunović.

Sonja Đuričić, koautorka publikacije „Nacionalna mreža srednjih preduzeća u Republici Srbiji“, konstatuje da se struktura naše privrede ne razlikuje mnogo od privreda u okruženju, ali da je potreban brži rast i razvoj srednjih kompanija. „Srednja preduzeća predstavljaju važan segment naše ekonomije jer spadaju u njen ’najzdraviji’ deo. To možda nije slučaj u najrazvijenijim ekonomijama, gde male firme i početnici u preduzetništvu imaju sveobuhvatnu sistemsku podršku, niz državnih podsticaja i manja fiskalna opterećenja, dok veliki poslovni sistemi imaju moć da utiču na planetarna tržišna zbivanja. U Srbiji je praksa drugačija“, kaže Đuričić za B&F i navodi da kod nas srednja preduzeća generišu približno 18% zaposlenosti, isto toliko izvoza, 21% prometa i 19% bruto dodate vrednosti.

„Zdravlje“ srednjih firmi potvrđuju i podaci APR-a, koji pokazuju da su one u 2021. uvećale godišnju dobit za skoro 85%, na 236,2 milijarde dinara, kapital za 17,2%, a poslovnu imovinu za 20,8%. Srednja preduzeća su poslovala pozitivno u svim delatnostima, a najbolje rezultate su postigla ona u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu. Zašto ih, onda, nema više?

Kako objašnjava Blagoje Paunović, jedan od razloga je taj što ne postoje ozbiljni programi za jačanje konkurentnosti, niti kvalitetno finansiranje kroz različite fondove. Naš sagovornik posebno ističe važnost ovih firmi za izvoz, pošto su mnogo konkurentnije čak i od velikih. „Srednja preduzeća mogu da se prilagode određenim tržišnim nišama, fleksibilnija su od velikih, nisu birokratski okoštala, a imaju dovoljno kapaciteta i znanja da mogu da odgovore zahtevnijim potrebama tržišta“, objašnjava Paunović.

Sa iznetim tvrdnjama se slaže i Jasmina Knežević, osnivač klinike „Bel Medic“, koja smatra da se srednja preduzeća najlakše prilagođavaju promenama, posebno u turbulentnim vremenima. „To treba prepoznati i podržati. Firme srednje veličine već imaju izgrađen sistem sa jedne strane, a sa druge, nisu još glomazne i trome, što je često karakteristika velikih”, kaže Knežević za B&F.

Zabadanje klipova

Afrodita Bajić, vlasnica firme „Afrodite Mode Collection“ koja posluje 33 godine i zapošljava 135 radnika, misli da bi podrška trebalo da bude više usmerena na srednja preduzeća jer ona posredno doprinose i više od onoga što se vidi u njihovim poslovnim bilansima.

„Kada firma poraste, onda se uvećava i broj kooperanata, dobavljača i mi kao veći ’vučemo’ desetine malih firmi koji za nas prave ili nabavljaju konac, vešalice i niz drugih stvari. Zatim, srednja preduzeća su obično stabilna i manja je šansa da će propasti. Zato verujem da bi i država i drugi koji nude programe finansijske podrške, kada raspodeljuju određena sredstva, trebalo da stave firme pod rendgen baš kao što i mi svakodnevno analiziramo koji su nam komadi profitabilniji i koliki je njihov koeficijent obrta. Ukoliko zaista postoji namera da se podrže kvalitetna preduzeća, vrlo lako može da se prepozna kome treba dati podršku“, smatra Bajić.

Ona dodaje da je njenom preduzeću bilo potrebno desetak godina da preraste iz malog u srednje i da je taj rast mogao biti brži, da nije bilo brojnih prepreka na domaćem tržištu koje „zabadaju klipove“ u razvoj, od nedostatka kvalifikovane radne snage, do nelojalne konkurencije i sive ekonomije. Stoga, u poslovnom ambijentu koji već pati od mnogih slabosti, globalni potresi poput skorašnje pandemije i aktuelnog rata u Ukrajini imaju još snažniji negativni učinak, kaže Bajić za B&F.

Vesna Pucar Grubor, vlasnica firme „Vivax“ koja zapošljava 66 radnika, potvrđuje da je veoma teško preskočiti stepenicu koja deli malo od srednjeg preduzeća, a kao glavne razloge navodi poslovni ambijent i nedostatak finansija za uvođenje inovacija, edukaciju, izlaganje na sajmovima i druge važne segmente za unapređenje poslovanja. Dosadašnji programi podrške nisu bili dovoljna finansijska injekcija, pa kad nastupe krize kao što je sadašnja, potrebno je, prema njenim rečima, i tri puta više finansijskih sredstava samo da bi se održalo poslovanje.

„Naravno, ovde govorimo o firmama koje posluju po tržišnim principima. Takođe, treba izuzeti brzorastuće delatnosti poput igara na sreću i IT industrije. Mi, kao trgovačka firma, ne bismo prerasli u srednje preduzeće bez uvođenja dodatne delatnosti – proizvodnje. Taj projekat smo sproveli sa inostranim partnerom 2012. a osnovani smo davne 1995. godine“, kaže Pucar Grubor za B&F i dodaje da bi veliko preduzeće mogli da postanu samo uz strateško partnerstvo, u suprotnom je to nemoguća misija.

Neželjena pažnja

Mnogo toga je, prema rečima Jasmine Knežević, potrebno da se uradi kako bi preduzeće raslo, a od spoljnih faktora je najvažniji poslovni ambijent koji i dalje nije naklonjen preduzetnicima.

„U našoj sredini svi vas uče i motivišu da pokrenete svoj posao, a skoro niko, kako da se održite i da nastavite da rastete. Naprotiv, čim malo brže rastete postajete sumnjivi, zato mnogi žele da ostanu mali da bi bili ispod radara. A to je velika šteta, jer bi društvo trebalo da pomogne onome ko je već opstao na tržištu, ko je testirao sebe kao lidera i svoj poslovni model“, ističe Knežević za B&F.

„Bel Medic“ je, kako kaže, rastao organski, od jedne iznajmljene sobe, do kompleksnog sistema sa više od 550 stalno zaposlenih i 300 konsultanata. „Nažalost, za svih ovih 27 godina postojanja nismo imali podršku institucija“, rezignirano konstatuje naša sagovornica, koja ističe da se divi načinu na koji Italija podržava i promoviše svoja mala i srednja preduzeća.

Srednje firme i tokom prvih devet meseci ove godine prednjače u likvidnosti, prometu, spoljnotrgovinskoj razmeni i zapošljavanju, pokazuje anketa Privredna komore Srbije. Ove firme u proseku imaju najbolje pokazatelje među svim anketiranim kompanijama, naročito u poređenju sa mikro i malim preduzećima.

Vesna Lapčić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Daphne be frenchie, Unsplash

Чланак Zašto Srbija ima malo srednjih preduzeća: Da je steći, ’ko što reći, svi bi bogati bili се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos proklamovanoj otvorenosti bankarskog sektora prema potrebama privrede, a posebno prema perspektivnim malim preduzećima i preduzetnicima, novim tehnologijama i „zelenom preporodu“, većina domaćih firmi i dalje muku muči sa manjkom finansijskih sredstava. Investicije najčešće obezbeđuju iz sopstvenih izvora, a za pozajmicu se obraćaju porodici i prijateljima.

Da li je obimna regulativa ta koja ubija preduzetnički duh u bankama, pa one firmama uglavnom nude „konfekciju“, umesto originalnih ili makar pažljivije osmišljenih proizvoda? Na ovo pitanje nijedan od naših sagovornika ne odgovara tako što krivi propise i pravila, iako je regulativa dodatno „utegnuta“ posle iskustva sa prethodnom finansijskom krizom u svetu.

Dugogodišnji direktor AIK banke Ljubiša Jovanović, koji je na njenom čelu bio u periodu od 1986. do 2010. godine, sa osmehom se priseća da se dešavalo da „hoda po samoj ivici regulative“, vodeći se maksimom da je dozvoljeno ono što nije zabranjeno.

S obzirom na vremena kroz koja je njegov tim vodio AIK banku, od poslovanja prema Zakonu o udruženom radu do SEKE, ne iznenađuje da su morali da budu inovativni i prilagodljivi ili, što bi se današnjim jezikom reklo – „agilni“. Sam Jovanović preduzetništvo posmatra kao način razmišljanja i ponašanja koji odlikuje sposobnost da se nove ideje primenjuju u pravo vreme, kombinujući novčane, kadrovske i tehnološke resurse.

Zato veruje da regulativa, pa ni ona u bankarskom sektoru, ne može da bude smetnja preduzetništvu, iako primena njegove definicije preduzetništva traži i, kako kaže, odgovarajući ambijent u društvu.

Kako se boriti sa konkurencijom i inflacijom

Da bi ispričao priču o preduzetničkom pristupu AIK banke, Jovanović podseća na njen istorijat. Ona svoje poslovne korene vuče iz finansijske službe Agroindustrijskog kombinata Niš, pa prerasta u internu banku kombinata, da bi se transformisala u zajedničku finansijsku organizaciju. Potom je postala kreditno-štedna organizaciju koja 1993. godine, zajedno sa poljoprivrednim kombinatima Zaječar i Jagodina osniva banku, kada je dobila licencu Narodne banke Srbije.

„Devedesete su bile krajnje nepovoljne za poslovanje novog bankarskog subjekta. Finansijsko tržište je bilo tesno, državne banke su čvrsto čuvale svoju poziciju i vešto koristile određeni uticaj države, dok su privatne banke nicale kao pečurke”, priseća se Jovanović vremena kada je vladala žestoka konkurencija i još žešća inflacija, koja je brzo obezvređivala sredstva.

„Menadžment banke bio je prinuđen da izađe sa nečim novim, što tržište do tada nije poznavalo. Koristeći genezu banke, i vezu sa poljoprivrednom proizvodnjom i prometom, izašli smo sa do tada nepoznatim modelom kreditiranja na domaćem tržištu – naturalnim modelom”, priča Jovanović.

Tako je AIK, dok su druge banke pokušavale da putem otkupa deviza očuvaju kapital, davala kredite u oblasti poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa, koje su korisnici vraćali u vrednosti poljoprivrednih proizvoda.

„Sledeće pitanje je bilo kako rešiti problem likvidnosti, jer sada umesto novca imate robu. AIK banka je formirala svoje preduzeće, koje se bavilo plasmanom na domaćem tržištu, uvozom i izvozom – dakle, sve što smo stekli robom, pretvarali smo u novac i zanavljali taj krug”, objašnjava Jovanović.

Sledeći korak koji nije bio svojstven državnim bankama je – trgovanje hartijama od vrednosti.

„Od klijenata smo stvarali vlasnike – akcionare. U vreme inflacije, cene bankarskih usluga bile su dosta visoke. Zahvaljujući racionalnoj organizaciji i visokoj efikasnosti, AIK banka je mogla da reducira cene a da ne bude remetilački faktor na tržištu, u isto vreme uvećavajući kapital. Ako je, recimo, usluga koštala današnjih 100 evra, klijent bi platio 30, a 70 evra je išlo u depozit koji se kasnije prevodio u akcije banke. Tako je nastajala ta kapitalna baza banke”, kaže Jovanović.

Sa ponosom se priseća i kako je akcija AIK banke od 2000. do 2006. godine bila među najtrgovanijima na Beogradskoj berzi, dok je u vlasničkoj strukturi bilo domaćeg ali i stranog kapitala iz SAD, EU i sa Istoka.

Zato danas, na pitanje o „konfekcionarstvu“ u sadašnjem bankarskom sektoru odgovara i konstatacijom da su praktično sve poslovne banke, osim AIK i Poštanske štedionice, u stranom vlasništvu, što povlači sa sobom to da se poslovna politika kreira van Srbije i potom samo „distribuira“ ispostavama u našoj zemlji i regionu.

Kalkulacija rizika i prihvatljiv gubitak

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, međutim, u odgovoru o „konfekcijskoj“ ponudi banaka ističe da su, jednostavno, došla takva vremena.

„Banke su posebno usredsređene na velike korporativne klijente, eventualno srednja preduzeća koja imaju velike promete, za koje je lako ispitati finansijsko zdravlje i bonitet, koji imaju nizak poslovni rizik”, kaže Grubišić.

Banke, prema njegovim rečima, računaju da će takav pristup rezultirati niskim učešćem NPL – ova što je njima najvažnije. Podseća da one, za početak, mogu potpuno bez rizika da posluju sa državom i njenim hartijama od vrednosti, te da nema potrebe da svoje bilanse opterećuju iole nesigurnijim plasmanima.

Šta se, međutim, dešava sa celom pričom o velikoj bankarskoj podršci „motorima razvoja“, odnosno mikro, malim i srednjim preduzećima, inovativnim firmama, početnicima sa kvalitetnim poslovnim planovima? Zar banke, koje otpisuju ovakve firme kao previše male ili „mlade“ na tržištu, ne gube deo veoma isplativih i perspektivnih klijenata?

„Tako je, ali to je realnost“, odgovara Grubišić i dodaje da je bankarstvo račun verovatnoće. „Sigurno među takvim preduzećima ima veoma perspektivnih klijenata za koje će bankama biti posle žao što su ih izgubili ili nisu na vreme osvojili, jer važi ono pravilo ‘uđi kada je najrizičnije’, kada je prostor za zaradu najveći. Ali račun verovatnoće kaže da bi se tako povećao NPL, a to opet znači da je bankama gubitak takvih klijenata prihvatljiv, iako svi gube”, objašnjava Grubišić.

Regulativa koje nema

Princip „uđi kada je najrizičnije“, međutim, ne može da važi za banke, i oko toga dileme nemaju ni Grubišić ni Jovanović. Slažu se da onaj ko, osim dobre poslovne ideje, nema ništa drugo i nije klijent za banku, već za „biznis anđela“ ili VC fond. Problem je u tome što su takve institucije na našem tržištu tek u povoju a nedostaju i mikrofinansijske organizacije, odnosno štedno-kreditne zadruge.

To je, kako kažu, prostor gde bi promene postojeće regulative dosta pomogle.

„Našu regulativu treba prilagođavati evropskom zakonodavstvu u oblasti finansija i stvoriti veću konkurenciju, pa bi na tržište izašle i korporacije koje nisu banke. Banke sad imaju monopol, kredite ne može niko da daje osim njih, niti da prikuplja depozite”, ukazuje Jovanović.

Smatra da bi se izmenama stvorio prostor za ulazak nebankarskog sektora u poslovne finansije i da bi nastala konkurencija koja bi banke naterala da postanu fleksibilnije, brže, efikasnije i da brže konkretizuju poslovne ideje – ukratko, da budu preduzetnije.

Grubišić skreće pažnju da je podela rizika sa onima koji imaju ideje ali ne i sredstva da ih realizuju upravo ono što im je potrebno da se razvijaju, dok ne dođu do faze kada su „zreli“ za bankarske kredite.

„Na Zapadnom Balkanu praktično sva mikro i mala preduzeća dele istu priču – otežan im je pristup sredstvima”, naglašava Grubišić i ponavlja da rešenje leži u VC fondovima i mikrofinansijskim institucijama. One su u našem susedstvu značajnije prisutne samo u Sloveniji, dok je u Italiji, kako ističe, taj sistem ozbiljno razvijen, u skladu sa značajem koji porodična preduzeća imaju za privredu te zemlje.

Milica Rilak

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Da li je regulativa „ubila“ preduzetnički duh u bankama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se uopšteno govori o ulaganjima u zelene tehnologije, a to je kod nas najčešće slučaj, po pravilu se prozivaju mala i srednja preduzeća kao onaj deo domaće privrede koji nije dovoljno „osvešćen“ koliko je hitno da se što pre domognemo zelenije grane. Istina, kao i uvek nije tako jednostavna, niti jednostrana. Tačno je da malim i srednjim preduzećima zelena ulaganja nisu prioritet u poslovanju, ali nije tačno da ih nema. Naprotiv, preko dve petine od skoro 1.500 malih i srednjih preduzeća koje je UNDP istraživao za potrebe svoje studije o budućnosti zelenog finansiranja u Srbiji, uložilo je novac u povećanje energetske efikasnosti i bolje upravljanje otpadom.

Navodeći motive za takva ulaganja, vlasnici manjih firmi primarno ističu ekonomske razloge. Njihov glavni cilj je da smanje troškove poslovanja, pre svega izdatke za struju i prevoz, a koji prete da postanu još veći sa aktuelnim poremećajima na tržištu energije i u transportu. Privrednici nastoje i da ovakvim ulaganjima podignu vrednost svojih proizvoda u izvozu, a manji deo njih želi i da time poveća kreditni rejting kod finansijskih institucija.

S druge strane, istraživanje pokazuje da su MSP pre svega usredsređena na zamenu starih mašina naprednijom tehnologijom, a nešto ređe na ugradnju solarnih panela i upravljanje otpadom, ali im je zajedničko da su takva ulaganja pretežno manjeg obima. Razlog je što se ona najčešće finansiraju iz sopstvenih sredstava.

U zavisnosti od toga šta je svrha zelenih ulaganja, 65% do 85% MSP izdvaja za to svoja sredstva, između 11% i 31% kombinuje sopstveni novac i pozajmice, a svega 4% do 5% koristi isključivo eksterne izvore finansiranja za te svrhe. Najveći broj, čak 84% malih i srednjih preduzeća koristi svoj novac za ulaganja u smanjenje količine otpada u proizvodnji, 77% u smanjenje zagađenja prilikom proizvodnje, a najpovoljniji odnos u kombinovanju sopstvenih sredstava sa pozajmicama je kod ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti, budući da „svega“ trećina finansira takve projekte isključivo svojim novcem.

Bankama važnije jemstvo od ozelenjavanja

Dodatni problem je što i najveći broj onih koji koriste pozajmice pribegavaju najskupljim opcijama, kao što su kratkoročni krediti ili čak prekoračenje limita na računu, dok se svega 30% opredeljuje za dugoročne kredite. Većina ne zna kako da koristi finansijske instrumente poput lizinga ili faktoringa, što pokazuje i podatak da je za finansiranje zelenih ulaganja lizing koristilo samo 3% anketiranih. Ispitanici ne iskazuju veći interes ni za eksterne izvore finansiranja kao što su izdavanje zelenih obveznica ili pribavljanje sredstava uz prodaju udela u akcijskom kapitalu.

Pored već poznatih boljki da je domaće finansijsko tržište bankocentrično i da s druge strane preduzetnici slabo koriste i ono malo alternativnih finansijskih izvora, veliku prepreku većim ulaganjima predstavljaju i teškoće manjih firmi da naplate sopstvena potraživanja, posebno u sadašnjoj krizi, kao i nedostatak kolaterala.

Problemi sa garancijama javljaju se naročito kod banaka, kojima je po rečima privrednika važnije jemstvo za kredit, nego potencijalna isplativost zelenog projekta za koji se traže sredstva. Domaći preduzetnici većinom smatraju da banke u praksi ni izdaleka nisu tako zeleno orijentisane kao što se predstavljaju u javnosti, budući da za zelene projekte traže znatne garancije pod veoma nepovoljnim uslovima (u srazmeri 1:2), odnosno tretiraju ih kao „specifične“ projekte sa velikim rizicima.

Što se tiče regulative, ispitanici navode da je najveći problem to što propisi nisu dovoljno jasni, a posebno poreske obaveze koje se svaki čas menjaju. Recimo, umesto da se uspostavi i primeni sistem zagađivač plaća, propisuju se ekološke takse na osnovu veličine i delatnosti preduzeća, a ne na osnovu toga koliko neka kompanija svojim poslovanjem zaista zagađuje životnu sredinu. Inspekcijske službe rade po principu „pronađi i oglobi“ i to vrlo selektivno, a privrednici kao argument da država ne podstiče ovakve investicije navode i jako mali broj zelenih javnih nabavki u državnim institucijama na svim nivoima.

Zanimljivo je da za razliku od primarnog poslovanja, gde se nedostatak kvalifikovanih kadrova već godinama ističe kao najveći problem za dalji razvoj, većina anketiranih to ne vidi kao veću prepreku za zelena ulaganja. Tri najtraženija stručna profila za tu oblast u MSP su mašinski inženjeri, elektroinženjeri i inženjeri opšteg smera koje je teže nalazilo oko trećine anketiranih, pa su taj problem rešavali zapošljavanjem penzionera, internim obukama i programima za prekvalifikaciju. Indikativan je i nalaz da svega 27% ispitanika misli da će veća ulaganja u zelene projekte u sektoru MSP stvoriti dodatne mogućnosti za zapošljavanje.

Suprotstavljeni interesi kod dugoročnih kredita

U istraživanju se procenjuje da ovdašnjim malim i srednjim preduzećima nedostaje za dalji razvoj oko 10,1 milijardi dolara, što je preko 27% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, te da 45% MSP ima vrlo izražena finansijska ograničenja.

Stoga najveći deo njih, čak 90%, smatra da su subvencije i novčana pomoć najvažniji vid podrške za dalje „ozelenjavanje“ poslovanja. S obzirom da se ovakva podrška najviše daje za poboljšanje energetske efikasnosti u poslovanju malih i srednjih preduzeća, to je jedan od razloga što se u ovu oblast najviše i ulaže, uz dodatnu povoljnost da se ostvarene uštede u potrošnji energije mogu koristiti za vraćanje kredita.

Anketa pokazuje da bi se najveći broj vlasnika malih i srednjih preduzeća, kada bi bili u mogućnosti, opredelili za kombinaciju finansijskih sredstava u kojoj bi subvencije i novčana pomoć učestvovale sa 25%, interna sredstva preduzeća sa istim procentom, a preostali udeo bi činili bankarski krediti. Kao najvažniji uslov za ovakvu finansijsku podršku privrednici navode to da kod odobravanja kredita kamatne stope budu niske, da imaju duge periode otplate i prihvatljiv kolateral. Konkretno, najviše im odgovaraju kamatne stope niže od 3%, period otplate do deset godina i grejs period od najmanje godinu dana, kako bi ostvarili prihode od nove opreme pre započinjanja otplate kredita.

Autori istraživanja ocenjuju da dugoročni uslovi koje preferiraju mala i srednja preduzeća mogu biti u suprotnosti sa interesima banaka, pre svega kada je reč o ograničenim iznosima depozita kojima banke raspolažu na dugi rok, ali i zbog percepcije da duži periodi otplate povećavaju rizike da se odobrena sredstva ne naplate. Otuda novac za dugoročne kredite uglavnom dolazi od kreditnih linija i donatorskih razvojnih programa.

Kako bi se smanjili rizici koji se često povezuju sa odobravanjem kredita malim i srednjim preduzećima, u istraživanju se predlaže da u određenim situacijama može biti prihvatljiva opcija podela rizika. U slučaju klasičnih kreditnih proizvoda, finansijske i komercijalne rizike snosi strana koja podiže kredit. Međutim, postoje i modeli gde se rizici dele između zainteresovanih strana u okviru projekta, uključujući tu – pored primaoca kredita – i ugovarače, kao i isporučioce opreme i energije. Prikladnost različitih instrumenata za deobu rizika zavisi od finansijske moći i kreditne sposobnosti preduzeća, kao i od predvidljivosti prihoda, regulatornih okvira, okruženja za komercijalno finansiranje i prirode projekta, uključujući tu i kapacitet za njegovo sprovođenje u delo.

Branko Bogavac

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Odakle mala i srednja preduzeća finansiraju zelena ulaganja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program je započet u Srbiji 2010, a zahvaljujući uspešnosti programa u Srbiji, program mentoringa se u 2014. i 2015. proširio na Crnu Goru i Bosnu. Mentori iz Srbije, zajedno sa japanskim kolegama, pružaju obuku mentorima iz Bosne i Crne Gore, kao i podršku preduzećima iz regiona.

Ovaj program je od 2010. do 2014. godine obuhvatio preko 420 firmi u Srbiji, koje su program ocenile kao veoma korisnim za unapređenje svog poslovanja. Nacionalna agencija za regionalni razvoj sprovodi i nezavisnu evaluaciju korisnika mentoringa u prethodnim godinama realizacije, a koja je pokazala da zahvaljujući ovoj usluzi firme ostvaruju u proseku 10% povećanja prodaje, profita i broja zaposlenih.

Mentoring podršku u 2015. godini dobio je 101 korisnik u Srbiji. Svi korisnici su izabrani putem javnog poziva, a ove godine dvostruko više kandidata se prijavilo za program besplatnog mentoringa u odnosu na planirani broj, čime se jasno pokazuje da raste interesovanje među srpskim preduzetnicima za ovakav oblik usluge.

Kako izgleda mentoring?

Mentoring se sastoji od oko 10 poseta firmi u periodu od 4 do 6 meseci (zavisi od stanja u firmi). Proces mentoringa predstavlja određeni broj sati koji stručno lice-mentor provodi u direktnom kontaktu/radu sa vlasnikom radnje ili preduzeća.

Mentori su stručnjaci iz Srbije/Bosne/Crne Gore koje su obučili mentori iz Japana; u posete firmama povremeno dolaze i eksperti iz Japana.

Mentoring je sveobuhvatan proces podrške preduzećima (privrednim društvima) i preduzetnicima koji se nalaze u presudnom trenutku za njihov dalji razvoj ili za opstanak uopšte.

Rad mentora počinje od dijagnoze. Preduzeće i mentor zajedno proučavaju razloge trenutnih problema ili smetnje za dalji razvoj. Na osnovu dijagnoze mentor i preduzetnik/preduzeće pripremaju plan razvoja. Tokom ovog procesa mentor radi kao kao koordinator i savetnik.

Foto: Pixabay

Чланак Besplatan program podrške za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. NATO DO AZIJE: San za američke globalne kompanije
Američki predsjednici se mijenjaju ali američka politika, pogotovu spoljna, ne mijenja se previše, bez obzira ko trenutno boravi u Bijeloj kući. Novoizabrani predsjednik SAD, Joe Biden, vjerovatno će malo ublažiti retoriku, ali u praksi i on će nastojati prije svega da obuzda vojno, ekonomski i politički Kinu, koja je za SAD jedini realni takmac na globalnom nivou.

10. NOVI BERLINSKI AERODROM: Skadar na Bojani, u nemačkoj produkciji
Na njega se čekalo skoro tri decenije, planiran je gotovo 15 godina, radovi su kasnili devet godina, otvaranje se odlagalo šest puta. Prikrivalo se mnoštvo propusta tokom izgradnje, političari su prozivani zbog nesposobnosti i sumnjičeni za korupciju… Na kraju je koštao skoro četiri puta više od prvobitno projektovanog budžeta. Ne, ovo nije vest iz daleke budućnosti da je konačno izgrađen Beogradski metro, već komentari povodom otvaranja novog Berlinskog aerodroma.

14. VATROMET I KORONA: U susret novogodišnjoj tišini
Jedan manji grad u Kini vredi četiri milijarde dolara, jer proizvodi 60% ukupne količine vatrometa u toj zemlji. Uprkos trgovinskom ratu, pirotehničko tržište u SAD, teško milijardu dolara, kontroliše Kina, odnosno jedan kineski preduzetnik. Evropa je takođe zavisna od kineske pirotehnike, a prednjače Nemci i Holanđani. Ove godine, prodaja vatrometa je u drastičnom padu zbog pandemije. Širom Evrope se raspravlja o zabrani vatrometa i druge pirotehnike tokom novogodišnje noći, kako bi se sprečile povrede i dodatni pritisak na bolnice okupirane koronom.

Biznis

16. COFACE TOP 500 KOMPANIJA U CENTRALNO-ISTOČNOJ EVROPI (CIE): Zatišje pred još veće zatišje
U 2019. najveće kompanije iz regiona CIE zabeležile su rast prometa od 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali i pad profita za 34,6 procenta. Od srpskih preduzeća na ovoj listi najbolje je bilo plasirano JP EPS Beograd sa rastom profita od čak 130,5 odsto. Ipak, bliska prošlost u kojoj se smelo okupljati i pevati po kafanama naučila nas je da „jedna lasta ne čini proleće, a ni jesen jedan list uveli“. Prevedeno na ne tako poetski jezik brojki, to znači da je sa 10 kompanija na ovoj listi u 2018. godini, Srbija u 2019. spala na osam, jer su sa nje ispale Železara Smederevo i Telekom Srbija, koje nisu prešle prag od 509 miliona evra prometa.

20. KRIZA SAJAMSKE INDUSTRIJE U KORONA KRIZI: Nema više vremena da se kupuje vreme
Sajamska industrija u Srbiji, kao i u celom svetu, doživela je ogromne gubitke tokom pandemije, zbog otkazivanja već isplaniranih manifestacija. Beogradski sajam je upozorio nadležne da će zemlja ostati bez 14,4 milijardi dinara vrednosti prodatih roba i usluga, a hiljade zaposlenih u ovoj industriji bez posla. Novosadski sajam je preduzeo niz aktivnosti da ublaži posledice po poslovanje, uključujući i atraktivne onlajn sadržaje. Ali i oni tvrde da nema više vremena da se kupuje vreme za preživljavanje, te da će teško opstati na duži rok bez odgovarajućih mera države. Gubici će, ističu, oštetiti i državu, „jer na svaki dinar koji mi zaradimo, od sedam do 15 dinara ostaje lokalnoj samoupravi“.

22. PRELIVANJE KRIZE SA HOTELSKE NA DRUGE INDUSTRIJE: Da li će hoteli potopiti svoje dobavljače?
Šteta u turizmu i hotelijerstvu zbog posledica pandemije, ima i dodatne gubitke o kojima se u javnosti skoro i ne govori. Kriza u hotelskom poslovanju prelila se na ceo lanac dobavljača koji snabdevaju hotele različitom robom, pa se dešava da hotelske porudžbine ponekad budu manje od porodičnih nabavki za kuću. Pored pada prometa i prodaje, dobavljači sve teže naplaćuju svoja potraživanja, a što je firma manja, to je situacija nezavidnija.

Finansije

24. GOMILANJE TUŽBI ZBOG NAKNADA, ODNOSNO TROŠKOVA OBRADE KREDITA: Nepotreban trošak za celo društvo
Tužbe zbog naknada, odnosno troškova za obradu kredita su se do te mere nagomilale u poslednjih nekoliko godina u Srbiji, da to više nije samo problem korisnika tih kredita i banaka, već i sudova. Sudski sistem je toliko zagušen ovim tužbama, da se razmatraju i izmene Zakona o parničnom postupku. Kako je do ovoga došlo i koliko su ovakve tužbe pravno osnovane?

26. RAD OD KUĆE: Poreski tretman izdataka
U vremenu masovnog rada od kuće, među pitanjima koje poslodavci najčešće postavljaju su i ona da li se naknade troškova za rad od kuće smatraju zaradom, te koje naknade se obično refundiraju.

28. ODNOS AKCIONARSKIH DRUŠTAVA I INVESTITORA U KORONA KRIZI: Neizvesnost uticala na učestalije izveštavanje javnosti
Najnovije istraživanje među akcionarskim društvima čija ukupna vrednost prelazi tri biliona dolara pokazuje da je neizvesnost izazvana pandemijom uticala na češće izveštavanje investitorske javnosti. Investitori su posebno zainteresovani za društvenu i korporativnu odgovornost u poslovanju, a za razliku od ranije, društveno􀀐 socijalne teme dobijaju primat nad ekološkim. Evropske kompanije su u ovoj vrsti izveštavanja ažurnije od američkih.

Temat – Mala i srednja preduzeća u korona krizi: Ko preleti, pričaće

31. POSLOVANJE MSP U PROŠLOJ I OVOJ GODINI: Golijat i nevidljivi neprijatelj ugušili Davida
Mala, srednja i posebno mikro preduzeća u Srbiji bila su godinama manje produktivna, rentabilna i solventna od velikih kompanija i pre pandemije. Iako se čeka kraj godine kako bi se precizno utvrdili gubici privrede zbog korone, od početka je jasno da će male firme biti daleko veće žrtve od velikih. Koliko je zaista teška situacija u sektoru MSP pokazaće se već početkom naredne godine, kada stižu na plaćanje odložene obaveze.

34. VELIKE RAZLIKE NA LOKALU U TROŠKOVIMA POSLOVANJA: Počinje takmičenje „vezanih nogu“
Očekuje se da će naredne godine biti sve više „seljenja biznisa“ jer će se gradovi i opštine dovijati kako da nadomeste pad prihoda usled krize izazvane aktuelnom pandemijom i smanjene transfere iz republičkog budžeta.

36. PREDUZETNIČKI PODUHVAT KOJI ĆE TEK BITI AKTUELAN U SRBIJI: Mali magacini za veliku zaradu
Posao sa izdavanjem malih magacina nema velike troškove i premda su početna ulaganja velika, vrate se brže nego od iznajmljivanja stana. Ovo je i jedno od retkih tržišta u Srbiji koje raste tokom pandemije. Za razliku od EU, ovaj posao je kod nas još „u pelenama“, ali preduzetnici koji se njime bave prognoziraju da će postati „hit“ za tri do pet godina.

38. DUŠAN PEROVIĆ, TERMOVENT KOMERC: Preživeće ko je mislio i na crne dane
„Bojim se da će domaća mikro i mala preduzeća osetiti najteže posledice pandemije, jer su preduzetnici i najmanje firme često na kraju isplatnih redova, dok će se kompanije srednje veličine, ako već nisu ugovorile poslove ili izašle na strana tržišta, u najmanju ruku suočiti sa značajnim smanjenjem obima poslovanja. Nažalost, retko koja domaća firma je i inače pripremljena da se suoči sa krizom bilo kakve vrste, a kamoli sa nezapamćenom globalnom pandemijom“, upozorava u intervjuu za B&f Dušan Perović, predsednik kompanije Termovent Komerc, koja je radila na uspostavljanju najveće kovid-laboratorije u Evropi.

40. DOMAĆI 3D ŠTAMPAČ ZA IZGRADNJU KUĆA: Stan za dan
Ako nekome ovih dana budete pominjali izgradnju kuće od 100 kvadrata za 30 sati, po ceni od 195 evra po kvadratnom metru, verovatno će zakolutati očima i pitati vas da li su te kuće od čokolade, prozori od marmelade i da li tamo svako radi ono što hoće. Srećom za kompaniju Natura Eco, koja razvija mašinu za štampanje kuća, nisu svi „neverne Tome“. To pokazuje i njeno partnerstvo sa poznatim proizvođačem građevinskog materijala, kompanijom Lafarge BFC, na pripremi materijala za ovu mašinu, kao i unapred ugovoreni poslovi među kojima je i izgradnja 150 socijalnih kuća za Grad Čačak.

42. ALEKSANDAR POPOVIĆ, IT KONSULTANT I PREDUZETNIK U TURIZMU: Gde god sam bio, znao sam gde mi je kuća
Aleksandar Popović je napustio odličan posao u Njujorku i sada sa porodicom živi na relaciji Beograd – Donji Milanovac. On je IT stručnjak, koji u svojoj branši radi kao konsultant, i istovremeno je preduzetnik u turizmu. U blizini Donjeg Milanovca, na obali Dunava, stare kuće vraća u novi život, „kamen po kamen“, uveren da će u njima zaživeti mnogi turisti čim zamre virus. Na pitanje što mu je sve to trebalo, odgovara: „Gde god sam bio, znao sam gde mi je kuća“.

44. PREDUZEĆA U PORODIČNOM VLASNIŠTVU KOJA SU PREŽIVELA TREĆU GENERACIJU: Porodično poslovanje u eri razaranja porodice
Članice udruženja „The Henokiens“ su primer da sudbina porodičnih preduzeća ne mora da bude da prva generacija stvara, druga troši, a treća uništava stečeno, jer među njima ima i onih koja su počela da posluju pre više od 1.300 godina.

46. TABELE

Intervju

56. TRISTAN HORKS, FUTUROLOG: Virus nas je opomenuo šta je u životu najvažnije
Naše veoma užurbane živote iznenada je pauzirao korona virus, pružajući nam priliku da razmislimo o sebi i o društvu u kojem živimo. Tako smo shvatili da nam mnoge stvari koje smo do sada kupovali nisu bile potrebne, a da nam je potrebno nešto što se ne može kupiti – druženje sa ljudima, zajednički smeh, grljenje, kaže za BiF mladi austrijski futurolog Tristan Horks, čije predavanje je naša publika imala priliku da čuje na SMART CITY Festivalu 2020.

Skener

60. BALONI KAO POSAO: Samo za radoholičare
Na balone nisu „imuni“ ni deca ni odrasli, ni poslovni ljudi ni državnici, kupuju se za sve vrste slavlja i svečanosti, kao reklamni materijal… Iskustva preduzetnika koji se bave ovom delatnošću u Srbiji pokazuju da u zavisnosti od vrste posla početna ulaganja iznose od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra. Zajedničko im je da su uložili mnogo truda i rada, ali na žalost i to da ovaj posao nije „imun“ na koronu, pa su sa zamiranjem svečanosti i slavlja utihnuli i prihodi.

62. ZANATERIA, VIRTUELNA ROBNA KUĆA ZANATSKIH PROIZVODA: Mali proizvođači na velikom tržištu
Malim proizvođačima hrane, kozmetike i druge robe uglavnom se ne isplati saradnja sa velikim trgovinskim lancima, a neretko se pokaže i kao vrlo štetna po njih. Upravo zato oni neprestano iznalaze alternativne načine za plasman svoje robe, poput specijalizovanih radnji, društvenih mreža i onlajn trgovina. Uočivši ovaj trend, troje mladih ljudi osnovalo je „Zanateriju“ – virtuelnu robnu kuću koja prodaje isključivo zanatske proizvode. Za nepunih godinu dana rada, uspela je da okupi više od 400 malih proizvođača koji preko njenog sajta prodaju oko 3.500 artikala.

64. ZAOKRET U DEKRIMINALIZACIJI KANABISA: Legalizacija ili kapitulacija?
Uprkos žestokim raspravama da li je marihuana opasni opijat ili medicinsko sredstvo, čini se da je nakon odluke Ujedinjenih nacija da na preporuku Svetske zdravstvene organizacije skine kanabis sa liste najopasnijih droga, pitanje njegove dekriminalizacije samo pitanje vremena. Ali ne toliko iz zdravstvenih razloga, koliko zbog činjenice da je u borbi država sa drogom, pobedila – droga. Ili kako je nedavno izjavio jedan američki kongresmen: „U situaciji kada oni koji nisu zavisni od smrtonosnih narkotika zavise od tableta za smirenje, iscrpljivanje državnih resursa na proganjanje marihuane je postalo krajnje iracionalno“.

Nove tehnologije

66. PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U ENERGETICI: Rani radovi
Vodeće kompanije u oblasti energetike već primenjuju veštačku inteligenciju u svom poslovanju. Ali to su pilot projekti, u kojima veliki entuzijazam i ulaganja neretko prati nedovoljno razumevanje kako funkcionišu ovi alati i kada je njihova primena opravdana. Informatički i energetski stručnjaci su saglasni da je šira upotreba veštačke inteligencije u energetici još daleko, pre svega zbog problema oko objedinjavanja podataka na nivou cele energetske mreže, od proizvodnje do potrošnje.

Nauka

68. NAUKA PROTIV NAUKE: Crn obraz zbog pranja ruku
Prvi čovek koji je otkrio da su pranje i dezinfekcija ruku neophodni kako bi se sprečile smrtonosne infekcije u bolnicama, platio je svoje otkriće – glavom. Kada su ga njegove kolege lekari i najuticajniji naučnici tog vremena ismejali i na kraju otpustili iz bolnice u kojoj je radio, završio je u psihijatrijskoj ustanovi. Tamo je i umro i to od infekcije koja se razvila nakon što su ga prebili bolnički čuvari.

Koktel

70. MUZEJ OTVOREN USRED PANDEMIJE: Maštom protiv korone
Dok se deo muzeja širom sveta trajno zatvara zbog posledica pandemije, u Čikagu je u novembru otvoren Muzej iluzija, a karte su odmah rasprodate već za prvu sedmicu po otvaranju. Posetioci uz mnogo zabave mogu da steknu saznanja iz različitih nauka, kaže Maja Ateljević Buđevac, koja je pokrenula ovaj muzej zajedno sa američkim partnerima. Uprkos koroni, najavljuje otvaranje još jednog ovakvog muzeja naredne godine u Filadelfiji.

72. BIBLIOTEKARI DETEKTIVI: Neuhvatljivi kradljivac retkih mapa
U Nemačkoj je konačno uhvaćen i osuđen Norbert Šild, koji ima 65 godina i „reputaciju“ čoveka koji je najmanje tri decenije krao po bibliotekama retke mape iz dragocenih starih knjiga. Procenjuje se da je na njihovoj preprodaji zarađivao i do 200.000 evra godišnje. Policija nikada nije uspela da dokaže njegovu krivicu, dok se bibliotekari nisu udružili i na kraju ga uhvatila na delu jedna – bibliotekarka.

74. PREVENTIVNI TEKST PROTIV NOVIH NAMETA: Ko se to tamo goji?
Prestanite da nervozu zbog korone lečite hvatanjem za frižider. Država bi takve navike mogla da iskoristi da u zaletu uvođenja novih poreza i taksi, uvede i namet za „mršavljanje“, pozivajući se na svetske standarde. Zato je ovo preventivni tekst, jer pokazuje da ovaj porez u državama koje su ga uvele nije dugoročno dao ni zdravstvene ni ekonomske efekte. Poreske rupe su pronašli čak i stanovnici Danske.

Komunikacije

76. HUMANITARNE LICITACIJE NA FEJSBUKU: Bolje lice Srbije
Ako ste neko ko i dalje veruje da u Srbiji ima mnogo ljudi koji su – i posle decenija tranzicije iz problema u problem – spremni da pomognu drugima, ipak vas može iznenaditi koliko je takvih u našoj zemlji. To je doživela i Branka Zarić, koja je osnovala fejsbuk grupu „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje naši sugrađani prodaju polovne ili nove stvari, ali kupci ne uplaćuju novac njima, već humanitarnim fondacijama. Grupa je od maja ove godine narasla na 269.000 članova, a kupci su spremni da radi humanog cilja pazare i robu koja im nije potrebna, za veći iznos od njene tržišne cene. O tome svedoči i primer jedne paštete, pomoću koje je prikupljeno 5.000 evra za lečenje dece.

Reprint

78. ZLOSTAVLJANJE MLADIH FIRMI: Spolja kalaj, unutra belaj
Pritisak na mlade firme da se što pre „organizaciono opismene“ je zlostavljanje početničkih kompanija, koje u ranoj fazi nema nikakve efekte, ali zato kasnije može imati velike posledice. Prerano uvođenje procedura i administriranja stvara otpor u mladim kompanijama, koji će se zadržati i kasnije, kada im zaista budu potrebna pravila da bi krenule od preduzetništva ka profesionalnom menadžmentu.

Vremeplov

80. PREDUZETNIK MEGALOMAN: Propala fabrika nobelovaca
Dečak koji se noseći štapove za golf najbogatijim industrijalcima zarazio opsesijom veličine i bogatstva, te uverenjem da se svet deli na izuzetne pojedince i mediokritete, morao je kasnije sebi da prizna da sam nije natprosečno talentovan. Ipak, uspeo je da napravi otkriće u optici koje mu je omogućilo da postane milioner. Potom je krenuo u božansku misiju da izgradi bolji svet. Prvo se zanosio idejom o osnivanju sopstvene države, zaštićene od „idiota“, a potom je u Kaliforniji otvorio „Banku sperme nobelovaca“ za proizvodnju budućih genija.

Чланак Biznis & finansije 180/181: Mala i srednja preduzeća u korona krizi – Ko preleti, pričaće се појављује прво на Biznis i Finansije.