Treći panel medijske konferencije „Uživo iz budućnosti„, koju je organizovala Business Info Group-a, bio je posvećen potrebama publike za etičkim novinarskim sadržajem. Mediji različitim brzinama „hvataju talas“ digitlnih promena, ali publiku u ovom postupku ne treba nipodaštavati.

Sve redakcije povećavaju broj ljudi koji su angažovani na portalu i društvenim mrežama, jer im je jasno da publika tradicionalnih medija „izumire svakog dana“, naveo je programski direktor televizije N1 Igor Božić.
On je naveo da 60 odsto njihove televizijske publike ima preko 45 godina, a da istraživanja koja sprovode ukazuju da mladi znaju za N1 iako većina njih nema televizor u svom domu.

Digitalni kanali poput društvenih mreža ovoj TV kući pomažu da izgradi brend i prepoznatljivost, zbog koje će im mladi ukazati poverenje kada počnu da konzumiraju vesti.

„Iako je TV u Srbiji i dalje dominantno sredstvo informisanja, bez kog ne možete, verujem da će i njuz i sportski kanali preći na ‘on demand’ platforme. Već duže od pet godina korisnici imaju mogućnost da program vraćaju unazad, što uklanja imperativ praćenja TV programa. U normalnim danima, kada se ne dešava nešto vanredno, jasno je da će gledati vesti kad njima odgovara“, rekjao je Božić.

Potrebe publike ipak usmeravaju medijski biznis

N1 je zato počeo da sadržaj plasira i na društvenoj mreži TikTok, što Božiću na početku „nije bilo jasno“.

„Na (TikTok) gledam slično kao na Instagram, koji isto isprva nisam razumeo, dok nisam video da je moja ćerka, tada tinejdžerka, informisana o govoru američkog predsednika putem (ove društven mreže). Mladi se (dominantno) na ovaj način informišu o političkim trendovima. Više ne možete da ispratite sve kanale komunikacije, nemoguće ih je pokriti“, dodao je Božić.

Potrebe publike ipak usmeravaju medijski biznis. Božić navodi da je i to jedan od razloga što se N1 od izveštavanja usmerenog na ceo region usmerili na „nacionalne“ teme.

„Regionalni servis se dezintegrisao zbog publike… koja nije bila zainteresovan za stvari koje nisu ključne za njihov život. Gledaoci žele regionalni sadržaj, ali samo koji se može njih lično ticati“, zaključio je Božić.

On je kazao i da se najmasovnija publika vodi tabloidnim naslovima i pristupom „teorija zavera“, koji zavodi čak i publiku koja želi da se edukuje.

„Kako tome parirati je ključno pitanje. Pojavilo se more tabloida, niz portala (s ovim pristupom). (Servis za istraživanje publike) Gemius ukazuje da portal N1 prikuplja dva miliona jedinstvenih korisnika, a neki portali za koje niko nikada nije čuo imaju više“, rekao je Božić.

Na Balkanu  tradicionalni mediji i dalje imaju primat

Miloš Teodorović, izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE), naveo je da je digitalizacija trenutni prioritet ove medijske kuće, da je tranzicija komplikovana, ali da najbolji doseg na Zapadnom Balkanu imaju upravo njihovi video sadržaji – na YouTube-u i TikTok-u.

Borba za pažnju publike je otežano u okruženju „medijskog haosa, u kom su ljudi zasuti informacijama, a ništa ne razumeju“.

„Iako na Balkanu istraživanja ukazuju da tradicionalni mediji i dalje imaju primat, takva je društveno-medijska klima, stalno pokušavamo da nađemo kanale do publike bez ugrožavanja standarda. Ovo je još važnije jer tradicionalni mediji koji su pod (kontrolom politike) ništa ne prepuštaju slučaju – i oni su koncentramisani na digitalne kanale. Naši najgledaniji formati su takozvani ‘explainer-i’, koji objašnjavaju neku pojavu. Primer je prilog ‘Šta je Hamas?’, koji je za pet sati pogledalo 250.000 ljudi“, naveo je Teodorović.

Odgovor na potrebe sve zahtevnije publike i dominacije algoritama društvenih mreža će i medije i zainteresovanu publiku možda usmeriti na „stare“ digitalne kanale, poput njuzletera, Vibera, WhattsApp-a, foruma.

Tabloidi kreiraju lažnu stvarnost

„Živimo situaciju u kojoj tabloidi kreiraju lažnu stvarnost, koju naknadno veliki broj ljudu prihvata kao istinu. Poverenje u medije opada, a raskrinkavanje lažnih vesti može biti i kontraproduktivno. Možda će veštačka inteligencija (AI) jačati i kontrolne mehanizme, ali tehnološki iskoraci su takvi da regulatori ne mogu da ih prate… Za sada naziremo koji su faktori rizika AI-ija, a još nema odgovora kakve ćemo koristi imati od (veštačkke inteligencije)“, dodao je predstavnik RSE-a.

On je dodao da se taj medij „ne upušta u borbu sa trivijalno sadržajem“, da je cil odgovoriti sa pozicije „najobjektivnijeg i najboljeg novinarstva“, kako se ne bi izgubile barijere između novinarstva i proizvodnje sadržaja.

„(Na Zapadnom Balkanu) se smanjio broj medija koji imaju novinarske ambicije, dok smo istovremeno preplavljeni medijima koji žele da zarade, u tom smislu je zadatak zadržati standarde“, zaključio je Teodorović.

Glavna i odgovorna urednica BBC na srpskom Aleksandra Nikšić se složila da i analize ukazuju da je publika prezasićena „hard news“ saržajem, a da se britanski javni servis na domaće tržište iu vratio zbog shvatanja da ne postoji medij koji odgovora na pitanja publike.

Informišemo, obrazujemo i zabavimo

„(Naš) moto je ‘da informišemo, obrazujemo i zabavimo’… Mi to zovemo ‘near news’ pristup, prepoznajemo da publika ima pet osnovnih potreba, od kojih je najvažniji da dobije kontekst… Počeli smo od malog broja ljudi koji je pokrivalo mnogo kanala i formata. Glavni digitalni adut je video sadržaj, koji uglavnom traju od 40 sekundi do dva minuta, koji su vizuelno upečatljivi i koji daju odgovor – pravljenje takvih videa svi naši novinari moraju da (nauče)“, rekla je Nikšić.

Kreiranje video sadržaja mobilnim telefonom (Mobile Journalism – MoJo) praktično nije postojalčo na domaćoj medijskoj sceni u gosdinama kada je BBC otvorio svoj servis na srpskom, predstavlja možda najvažniji novinarski format, ali se uprkos tome ova redakcija jije još uvek oglasila na TikToku, pošto je ruski servis BBC-ija uočio da od njega „dobijaju više štete nego koristi“.

„Na Fejsbuku je veoma stara publika, sve više publike, zanimljivo, nam dolazi preko Reddit-a. (To nam je signal) da postoje oni koji nisu željni samo vizuelno udarne komunikacije. Publika želi objašnjenje, ne želi smatranja… Novinari žele da prave priče za novinare, a to digitalna publika ne želi. Ne treba joj simplifikacija, nego kratko i jasno objašnjenje“, dodala je Nikšić.

Prema njenim rečima, tabloidi su oduvek postojali i da će uvek postojati, zbog čega relevantni mediji moraju da savladaju „umetnost pravljenja sadržaja koji privlači pažnju, ali na način koji nije vulgaran“.

„Ne treba nipodaštavati publiku, ne volim da govorim o njenoj obrazovanosti (kao prepreci)… Zato je posao medija i da edukuju, da upoznaju ljudi sa dešavanjima oko njih. Prednost BBC-ija kao javnog servisa je što ne jurimo za ‘klikovima’, iako naš budžet zavisi od gledanosti. Sve je igra, taktika, pobeda će biti na strani najupornijih“, zaključila je ona.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Budućnost medija: Objasniti stvarnost ne vređajući publiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni su se u otvorenom pismu obratili urednicima i novinarima domaćih medija sa molbom da promene način na koji informišu javnost o ovom slučaju. U daljem tekstu prenosimo deo njihovog pisma.

Molimo vas da prestanete da nas dodatno razarate svojim izveštavanjem. Svakodnevnim objavljivanjem ”senzacija” ili „ekskluzivnih saznanja“ (koja su najčešće puna neistina ili poluistina), propraćenih fotografijama maloletnog ubice, kao i sažaljivim objavama i nastupima pojedinih medijskih radnika, političara i drugih učesnika u javnom životu postiže se samo to da nas iznova traumatizujete, a u društvu hranite i gajite kult nasilja i zla. Kako se ovakva tragedija nikada više ne bi ponovila, deca i njihov čuvar – žrtve – su ti koje treba da pamti svaki građanin, a ne ubica koji je njihove živote ugasio.

Stoga vas, ne samo kao urednike, već prvenstveno kao ljude, građane i članove ovog ranjenog društva, molimo sledeće: Prvo, pokušajte da se stavite u naš položaj i da se zapitate da li je ova tragedija tema o kojoj treba da razmišljate isključivo kroz broj gledalaca, ”šerova”, ”klikova” ili tiraže bazirane na onome ko je počinio masakr. Drugo, prestanite da objavljujete tekstove i priloge o ubici i njegovoj porodici, kao i izjave čija je svrha bilo kakav oblik relativizacije ili veličanja njegovog zločina. Treće, prestanite da objavljujete bilo kakve fotografije maloletnog ubice i učinite sve što je u vašoj moći da fotografije koje su trenutno dostupne na internet stranicama medijskih kuća u kojima obavljate ključne funkcije budu izbrisane. Takođe zahtevamo da se u bilo kom tekstu ili prilogu o žrtvama ne objavljuju fotografije počinioca zločina ili njegove porodice.

Shvatamo potrebu da pišete o dva nepojmljiva zločina. Zašto onda ne pišete i kroz prizmu tekstova o našoj deci, sa njihovim imenima i fotografijama, sa njihovim talentima, drugarstvima, sa aktivnostima kojih su prepuni njihovi prekratki životi? Zar tekstovi o njihovoj dobroti ljubavi, pameti, radosti, veri, mudrosti, odlučnosti i hrabrosti, neće biti čitani i da li je samo čitanost najvažnija ili je zaštita javnog interesa najvažnija? Zar je toliko teško napraviti portrete ubijenih u Beogradu, Duboni i Malom Orašju, izveštavati o stanju ranjenih, duboko traumatizovanih?

Snažno verujemo da su građani Srbije na strani dobra, a protiv zla, da ih zanimaju priče iz života ubijene dece, njihove dobre duše, vrednosti i talenti koje su razvijali; njihovog čuvara Dragana, koji je činio da se svako dete oseća posebno, njemu omiljeno i važno. Osećamo potrebu i odgovornost da vam prenesemo, kako se mi, roditelji čija su deca ubijena, osećamo svakoga dana, prolazeći pored kioska sa vašim novinama, prateći televizijske programe i društvene mreže. To je nanošenje svakoga dana, svakoga sata, svakoga trena, iznova neopisivog bola. Time kao da se ubistva naše dece iznova događaju i suštinski nikada neće prestati, ako se nastavi ovakvo izveštavanje. Tolika eksploatacija ovog zločina, sa fokusom na ubicu, njegovu porodicu, toliko poluistina i čistih laži, čine da se društvo potpuno isprazni od emocija i mogućnosti istinskog saosećanja, čime se ukidaju pretpostavke za bilo kakav oblik katarze i stvaranja prostora za ozdravljenje.

Konačno, pustite nas da u miru živimo naš bol i tugu i vodimo mukotrpnu bitku pred pravosudnim organima za istinu o smrti naših najvoljenijih; za istinu o smrti koja ih je bezočnim postupkom ubice stigla u školi, na mestu gde je Dragan radio, a naša deca se radovala, igrala i sticala znanja i veštine za uspešan život koji nikada neće imati. Naši životi, životi naših porodica i svih onih koji su voleli naše najmilije, zauvek su uništeni i verujemo da počinilac zločina i njegova porodica ne smeju dobiti niti jedno slovo podrške u javnim glasilima.

Nama naše najvoljenije niko i ništa na ovom svetu ne može da vrati. Međutim, vi, zahvaljujući odgovornim i za društvo jako značajnim funkcijama koje obavljate, svojim delovanjem možete da utičete na to da li će se masakri u OOŠ ”Vladislav Ribnikar” i u Malom Orašju i Duboni ikada ponoviti.

Poštujte naš bol i uslišite naše molbe, ne samo kao urednici ili zaposleni u nekoj kompaniji, već, pre svega, kao ljudi.

Biznis & finansije je ekonomski časopis i bavi se uglavnom ekonomijom i društvenim fenomenima, ali budući da posluje u medijskoj sferi njegovo uredništvo svesno je kakav uticaj na kreiranje javnog mnjenja mogu imati mediji. Iz tog razloga objavio je smernice za novinare o tome kako izveštavati o tragedijama, koje se mogu pronaći na ovom linku.

Foto: David Tomaseti, Unsplash

Чланак Roditelji dece nastradale u Ribnikaru apeluju na medije da ne eksploatišu ovu tragediju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najprodavanije novine u Evropi suočile su se sa velikim izazovom – potrebom za drastičnim rezanjem troškova poslovanja kako bi ostvarile profit. A kao što to najčešće biva, troškove će smanjivati otpuštanjem zaposlenih. Prvi na udaru biće oni čiji posao može da se automatizuje ili da ga obavlja sada već izuzetno razvijena veštačka inteligencija, rekli su iz kompanije Axel Springer, u čijem vlasništvu se nalazi Bild. Drugim rečima, otkaz će dobiti urednici, “osoblje za štampanu produkciju”, lektori, urednici fotografije…

Da podsetimo, u februaru ove godine Mathias Döpfner, generalni direktor nemačkog ogranka te kompanije, izjavio je da određene aplikacije bazirane na veštačkoj inteligenciji kao što je ChatGPT “mogu nezavisno novinarstvo da učine boljim nego što je sada, ako ne i da ga potpuno zamene”. Prema njegovom mišljenju veštačka inteligencija može da prikupi više informacija nego bilo koji novinar, i da omogući medijima koji je koriste visoku konkurentnost na tržištu. Međutim, ono što je zaboravio da kaže je da veštačka inteligencija nema osećaj za etiku i da u pisanje tekstova ne može uneti lični pečat kao pravi novinari.

Učestale greške veštačke inteligencije

Tehnologije bazirane na veštačkoj inteligenciji poput ChatGPT-a sve češće pune medije ali ne kao autori dobrih tekstova, već kao njihova glavna tema. Prvo zbog straha javnosti u šta bi se mogla izvitoperiti tehnologija koja se ovako brzo razvija a nije još pravno regulisana, a drugo zbog sve češćih grešaka koje ona pravi.

U to su se već uverile mnoge redakcije širom sveta. Naime, lajfstajl magazin Men’s Journal i tehnološki portal Cnet već uveliko koriste veštačku inteligenciju za pisanje članaka ali njihovu tačnost proveravaju urednici “od krvi i mesa”. Do sada se pokazalo da su ljudi više od polovine tih članaka morali da ispravljaju.

Još veći propust zabeležen je u slučaju nemačkog nedeljnika Die Aktuelle koji je ove godine objavio intervju sa Mihaelom Šumaherom koji je veštačka inteligencija potpuno izmislila. Dakle, legenda Formule 1 uopšte nije kontaktirana i nije razgovarala sa novinarima, već je mašina sama kreirala ceo ovaj članak, predstavljajući ga kao stvarni intervju. Urednica koja je objavila ovaj tekst je odmah otpuštena a časopis bi mogao biti tužen. S druge strane, veštačka inteligencija ne može biti otpuštena i pitanje je ko uopšte snosi odgovornost za njene greške osim onih koji je koriste.

Ipak, Bild će u uredništvo postaviti veštačku inteligenciju.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Nemački tabloid Bild urednike zamenjuje veštačkom inteligencijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tema ovogodišnjeg konkursa glasila je “Zdravlje 21. veka”. Kako kaže Nenad Burazor, član stručnog žirija i menadžer prodaje u Galenici, ovom temom kompanija je želela da naglasi “specifičnosti građenja i očuvanja zdravih navika, jačanja prevencije i očuvanja zdravlja u današnje vreme kada je zdravlje zapravo na udaru najrazličitijih faktora. Zahvalni smo kolegama iz medija koji su kvalitetom ovogodišnjih tekstova doprineli da konkurs bude uspešan i što smo zajedno istrajali u nameri da temu zdravlja stavimo u prvi plan”.

Prema oceni žirija, svi pristigli tekstovi bili su visokog kvaliteta, originalni i ispunjavali osnovni cilj ovog medijskog konkursa.

Za najbolji rad odabran je tekst koji je napisala Marija Dukić, objavljen na portalu magazina “Biznis i finansije”, na ovom linku.

Druga dva najbolja teksta napisale su Danijela Nišavić, čiji tekst je objavljen na portalu “Plodna zemlja” i Zorica Marković, za tekst objavljen na portalu magazina “Nedeljnik”.

Treća dva najbolja teksta napisale su Danijela Davidov Kesar, čiji tekst je objavljen na portalu dnevnog lista “Politika” i Žaklina Milenković, za tekst objavljen na portalu “Lepa i srećna”.

Чланак Biznis & finansije pobednik Galenikinog medijskog konkursa „Zdravlje 21. veka“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Masovno ubistvo poput onog u vračarskoj osnovnoj školi može biti podstrek za druge potencijalne ubice, posebno ako je javnost svakog minuta bombardovana detaljima sa mesta zločina, fotografijama i opisima ubica, različitim teorijama (iznesenim pre zvaničnih saopštenja) zašto su oni počinili zločine isl. To se zove „efekat zaraze“, piše u radu „Da li medijska pokrivenost masovnih ubistava inspiriše imitatore“, koji je objavio američki Nacionalni centar za istraživanje zdravlja. Ovaj rad bavi se enormnom pažnjom koju u medijima dobijaju ubice, gde se objavljuju njihova imena, fotografije, motivi i životne priče. Američka asocijacija psihologa upozorava da takvu pažnju javnosti priželjkuje većina počinilaca ovako užasnih zločina. Zato se dešava da se posle masovnih ubistava pojavljuju nove ubice, sledbenici, sa namerom da preuzmu deo slave svog prethodnika, najčešće time što će ubiti više ljudi nego on.

Šta mediji treba da rade u ovakvoj situaciji?

Pravi odgovor bi bio – da prenose isključivo one informacije koje su od značaja za javnost, kao i da u danima posle tragedija izveštavaju o njihovim žrtavama a ne o ubicama.

Ukratko, najznačajnije smernice za izveštavanje o ovakvim slučajevima bile bi da se ne objavljuju imena ubica i njihove fotografije (osim ako je u toku potraga za njima pa se mole građani da dojave ako ih vide). Razlog je vrlo jednostavan – tako se potencijalnim imitatorima stavlja do znanja da neće dobiti željenu slavu, što bi moglo da ih obeshrabri u nameri da i oni izvrše zločin. Psiholozi podsećaju da su istraživanja pokazala da je ovakva medijska strategija bila veoma efikasna u slučajevima tinejdžerskih samoubistava. Postoje i istraživanja koja nedvosmisleno zaključuju da kada se smanji broj izveštaja o samoubistvima smanjuje se i broj tinejdžera koji su spremni da dignu ruku na sebe.

Pored toga, medijima se savetuje i da temi masovnih ubistava ne pristupaju senzacionalistički, da ne iznose sve detalje vezane za ubicu i posebno – da ga ne uzdižu na neki izmišljeni pijedastal ni na koji način. Podsećamo, jedan domaći medij je posle tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ objavio velikim slovima da je počinilac „Najsurovije dete masovni ubica u istoriji sveta“ uz napomenu da nijedno dete uzrasta K.K. nikad nije ubilo više ljudi od njega. To je potpuno suprotno savetima psihologa.

Šta mi možemo da uradimo?

Ipak, mediji nisu jedini krivac za slavu koju stiču masovne ubice. Tu su i društvene mreže, a u društvima poput srpskog i celokupna javnost. Naravno, većina ljudi neće se povesti primerom masovnih ubica, ali ne treba zaboraviti da postoje i oni koji osećaju neku vrstu nepravde ili gaje ljutnju koju nemaju gde da ispolje. Kako će ispoljiti tu ljutnju zavisi od više razloga, ali i od društvenih okolnosti.

Ovde treba imati u vidu i koliko je u našem društvu normalizovano nasilje, počev od nekažnjavanja medijski eksponiranih nedela poput vezivanja i zatvaranja u šupu običnih prolaznika u noći kada su „momci u fantomkama“ rušili Savamalu, pokazivanja fotografija ubijenih i samlevenih ljudi u udarnom terminu na televiziji i to od strane državnog vrha, preko rijaliti programa u kojima se ljudi uživo biju i psuju, pa sve do činjenice da poznati kriminalac ima svoju emisiju na televiziji koja se zove „Bajke iz podzemlja“. Istina, sve ovo smo mogli videti u nekom filmu, ali za film bar znamo da je plod nečije mašte, a ovo je stvarnost. Ovde se radi o ljudima koji žive među nama, godinama čine nedela, i prolaze nekažnjeno.

U takvoj situaciji, najmanje što nam je potrebno su mediji koji se utrkuju ko će pre objaviti što skandalozniji i krvaviji podatak o nekom ubistvu. Njihovo opravdanje je borba za klikove koji im donose zaradu. Kako kažu, to za njih znači opstanak.

Ali, ko klikće na sve te senzacionalističke sadržaje? Mi. Konstantno govorimo da želimo bolje medije i bolje društvo, ali nismo se potrudili da ih oblikujemo po meri čovečnosti, ubeđeni da to nije naš posao. No, to može biti naš posao. I naš podvig. Mi možemo poboljšati situaciju tako što nećemo posvećivati pažnju sadržajima koje ne bi trebalo prenositi. U situaciji koja nam izgleda zastrašujuće beznadežno, u kojoj se svi osećamo potpuno bespomoćno, deo moći, ali i odgovornosti, leži i u našim rukama. Iskoristimo to.

Foto: Camilo Jimenez, Unsplash

Чланак Kako izveštavati o tragedijama poput masovnih ubistava u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njeno ime nije slučajno izabrano. Fedha znači srebrno, dakle u pitanju je kompromis između ljudskog poimanja kako robot treba da izgleda (obično ih zamišljamo kao mašine u boji metala i srebra) i onoga što ona zaista jeste.

Njen lik izrađen je po ugledu na plavokosu žensku osobu, nepokrivene kose, sa osmišljnim svim detaljima na telu, uključujući i mladeže.

Ovo međutim nije prvi takav slučaj u istoriji. Kineska Xinhua media group je prva medijska agencija na svetu koja je imala virtuelnog TV prezentera, međutim on je modelovan po ugledu na pravog čoveka i koristio je njegov glas. Tada tehnologija nije bila dovoljno razvijena pa je bilo upadljivo da se radi o nekome ko nije ljudsko biće. Kasnije je ovaj digitalni prezenter dobio još kolega. Sve to rađeno je sa ciljem da se obezbede kadrovi koji će raditi danonoćno.

Sada pak ovi veštački voditelji izgledaju mnogo realističnije. Fedha ima ljudski glas, čak i proizvodi facijalne ekspresije dok govori, ali se i dalje vidi da nije ljudsko biće. Ipak, dovoljno liči zbog čega su pojedini analitičari počeli da upozoravaju da bi virtuelne ličnosti mogle početi da uzimaju poslove pravim ljudima, jer koštaju manje, a osim toga i ne traže nikakva radnička prava.

Foto: Kuwait Times/Twitter

Чланак Kuvajtski medij “zaposlio” virtuelnu voditeljku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svakodnevno primećujemo naslove i tekstove u medijima u kojima se na najužasniji način izveštava o saobraćajnim nezgodama, zločinima i sličnim tragedijama, tako što se žrtvama i njihovim porodicama dolazi na kućni prag, pretražuju im se nalozi na društvenim mrežama, spekuliše o tome ko je kakav (bio), s kim je (bila), itd. Informacije se dobijaju od komšije, pouzdanog izvora bliskog porodici, neimenovanog izvora iz policije, itd. Objavljuju se fotografije članova porodice, dvorišta kuće, a ponekad osvane i nečija fotografija iz lične karte.

Ovo poslednje – kada podatak koji je u posedu institucije nekako nađe put do medija – predstavlja poseban problem, koji ilustruje stanje u našem medijskom prostoru i nivo poštovanja prava građana. Radi se o uhodanom partnerstvu javnih institucija i pojedinih medija u kršenju zakona iz čega korist imaju obe strane.

Verovatno najpoznatiji primer saradnje medija i institucija u narušavanju privatnosti građana je slučaj Igora Vukotića. Njegova slika je osvanula na naslovnoj strani „Blica“ u okviru šeme Škaljarskog klana. Međutim, ne radi se o stvarnom članu klana, već o „običnom“ čoveku iz Zemuna, apsolutno nepovezanom sa bilo kakvim klanovima. Iako su greške moguće, ova epizoda zabrinjavajuća je jer na naslovnoj strani nije objavljena bilo kakva Igorova fotografija, na primer neka fotografija sa letovanja koju je možda objavio na „Fejsbuku“, već ona koja je nastala za potrebe izrade njegove lične karte.

Dakle, radi se o fotografiji koju su institucije morale da koriste odgovorno i zakonito. Ipak, ona je završila u mediju. Odgovor na pitanje, kako se to dogodilo, dao je tadašnji urednik „Blica“ u okviru sudskog postupka: „Izvor informacija je bio iz najviših krugova bezbednosnih službi, koji je bio čest izvor informacija za redakciju i nikada nije bilo problema”.

Zaštita privatnosti je važna i kad nemamo šta da krijemo

O posledicama koje trpi zbog ovakvog ugrožavanja svoje privatnosti Igor je govorio tokom „Nedelje privatnosti“. Igor i dalje ne uspeva da se „opere“ od toga što je proglašen članom kriminalnog klana; njegov život više nije isti a strah da može biti ugrožen ne prestaje. Poseban problem predstavlja to što medij i dalje odbija da prizna grešku, a institucije mu ne pružaju adekvatnu zaštitu:

„Očekivao sam nekakvu empatiju, da će novine objaviti ispravku, da to nisam ja. Međutim, to se nije desilo. Institucije nisu odreagovale, bio sam prepušten samom sebi, da se snalazim“, kazao je Igor.

Neko iz Bezbednosno informativne agencije ustupio je Igorovu fotografiju mediju. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je inspekcijski nadzor i na osnovu nalaza podneo nadležnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv N.N. lica, zbog neovlašćenog ustupanja podatka o ličnosti prilikom obavljanja službene dužnosti. Ova prijava, kao i brojne druge sa sličnim karakteristikama, nije dobila svoj epilog. Slučaj stoji u tužilaštvu.

Iako možemo poverovati da se radi o pukoj slučajnosti, odnosno da nije bilo namere da se Igor ugrozi, šteta je napravljena. Napravio ju je neimenovani službenik BIA, očito sa namerom da nešto postigne ustupanjem fotografije mediju. Da li je u pitanju finansijski ili postoje neki druge interesi, u ovom trenutku nije poznato. Ali možemo da naslutimo šta je motivisalo medij da krene ovim putem pribavljanja informacija – ekskluziva na naslovnoj strani donosi čitanost, a čitanost donosi profit.

Igorov slučaj nudi tri važne lekcije. Prvo, ponekad se može čuti da privatnost i nije toliko bitna, da ne moramo brinuti za svoju privatnost ako ne činimo loše stvari, ili da šteta koja može da nastane ako neko pristupi našem podatku nije velika ili opasna. Iz Igorovog slučaja vidimo da je sve suprotno. Igor nije učinio ništa loše, a sada je suočen sa realnim strahom da mu se može dogoditi isto što i stvarnim pripadnicima dva klana koji su u višegodišnjem krvavom sukobu. Kako kaže:

„Ceo sistem vam poremete. Okrećete se za sobom, gledate… Akumulator mi nije radio, moj kum je iskočio iz kola, mi smo mislili ko zna šta se dešava. Prosto, sve vam se promeni u životu. Način kretanja, druženja, razmišljanja, psihički i fizički obolite… Iskreno, dok se taj čovek ne procesuira (zaposlen u BIA koji je ustupio podatke mediju), ili nalogodavci, ja neću mirno spavati“.

Ovaj primer pokazuje koliko je zaštita privatnosti važna čak i kada nemamo šta da krijemo. Zato privatnost predstavlja štit od nasrtaja na našu autonomiju, integritet i bezbednost.

Drugo, nisu samo javne ličnosti, sportisti ili glumci na udaru medija, niti podaci iz institucija cure samo ako se neko pobuni pa ga treba diskreditovati. Nije neophodno ni da dođe do neke tragedije pa da medijski lešinari počnu da obleću žrtve. Dovoljno je da imate interesantno preklapanje imena i prezimena sa nekom medijski interesantnom ličnošću, pa da se pokrene mehanizam trgovine vašim biometrijskim podatkom koji bi morao biti zaštićen u instituciji čiji rad finansiramo. Infrastruktura narušavanja privatnosti dobro je razrađena, samo je pitanje čija će se intima u konkretnom trenutku pojaviti na udaru medija u jurcanju za klikovima i većom prodajom i zaradom. Dakle, povrede privatnosti mogu da se dogode svakome od nas.

Zloupotrebe bez primerene kazne

Odsustvo pravnog epiloga Igorovog slučaja uči nas nečemu još opasnijem. Institucije nadležne da rade svoj posao, da spreče ili sankcionišu one koji ustupaju podatke građana medijima, do sada nisu dale mnogo razloga „pouzdanim izvorima“ i medijima da odustanu od ovakve prakse. Tužilaštvo nije utvrdilo ko je zloupotrebio biometrijsku fotografiju iz evidencije Bezbednosno informativne agencije, pa nema ni optužnice koja je nužan preduslov da slučaj dođe do suda.

Sprovedene analize sudske prakse za krivično delo koje se odnosi na nezakonito korišćenje ličnih podataka građana pokazuje da pred sudove u Srbiji do sada nije stigao niti jedan slučaj koji odlikuje ozbiljnija povreda nečije privatnosti, ili kompromitacija podataka o većem broju građana. Malobrojni slučajevi nezakonitog korišćenja podataka koji jesu sankcionisani odnose se na povrede koje su po posledicama manje drastične od ovoga što se dešava Igoru. Sve su okončane uslovnom kaznom ili opomenom.

Odsustvo efikasnog kažnjavanja zloupotrebe ličnih podataka može dovesti samo do još većeg gaženja etike u medijima, a time i novih slučajeva poput ovog koji je zadesio Igora. Zato, nemojmo biti iznenađeni ukoliko se nešto slično ponovi.

U nekim drugim okolnostima, zaključak teksta o privatnosti verovatno bi bio da je potrebno da uradimo sve što možemo da zaštitimo svoje podatke. Da pazimo kome ih ustupamo, da ih ne delimo svakome, da ne pristajemo na razne potrošačke pogodnosti koje se ostvaruju transakcijama na štetu naše privatnosti. Iako svi treba da primenjujemo takve savete, na Igorovom slučaju to prosto nije prigodno niti dovoljno sugerisati. Malo toga žrtve ovakve povrede privatnosti mogu da urade da spreče dešavanja na svoju štetu.

Umesto toga, odgovor se nalazi u institucijama. Prvo, u onim institucijama iz kojih cure podaci, jer njihova dužnost je da onemoguće takve pojave. Zatim, odgovor se nalazi u poboljšanju rada institucija čiji je posao i dužnost da kvalitetno sprovode krivične istrage, kada do curenja podataka dođe. I na kraju, ali ne manje važno, profesionalni integritet novinara i urednika mora dobiti primat u odnosu na trenutne pokretače i motive svakodnevnog ugrožavanja prava na privatnost građana o kojima mediji izveštavaju.

Uroš Mišljenović, rukovodilac programa, Partneri Srbija

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Sander Sammy, Unsplash

Чланак Institucije kao uzrok kršenja privatnosti u medijima: Curenje informacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vesna Čarknajev, direktorka magazina PC Press poručila je na jednom od panela da su tehnološki mediji u ozbiljnom problemu sa finansiranjem.

„Poruka Gugla je da su informacije besplatne i zato moramo da se snalazimo u pogledu finansiranja, ali ključno je ostati pristojan. Verujem da će tradicionalni mediji da opstanu, jer je u moru internet sadržaja, pa i o tehnologijama, pitanje kojim se informacijama može verovati“, rekla je ona.

Profesorka Divna Vuksanović je ocenila da publika stari, a da nove generacije milenijalaca prihvataju nove medije, ali ne krtički, jer jer njima to novo stanje prirodno.

„Masovni mediji su skrenuli u industriju zabave, a novinarstvo traga za istinom, a ako se istina meša sa zabavom, što je tipično za današnjicu, završava u senzacionalizmu, a istina izmiče. Treba naći druge puteve da se istina probije“, rekla je ona.

Transfromacija iz printa u digitalno

A skupu je poručeno i da su tehnologije i internet platforme učinile da svako može da bude medij, kao i da se umesto najavljenog kraja, radio transformisao u veoma popularnu formu – podkast.

Poslednjih 15 godina dešava se transfromacija iz printa u digitalno, a danas statistika kaže da četiri miliona stanovnika Srbije koristi mrežu Facebook, rekla je Jasmina Koprivica iz Euronews Srbija.

„Čitaoci su na pametnim telefonima, mediji i njihovi sadržaji su dostupni svima, a izazov je zadržati čitaoca duže od tri do pet sekundi. Šansa kreatora sadržaja je da budemo što kreativniji, jer će se u budućnosti stvari menjati još ubrzanije“.

Prema rečima eksperta sa Youtube-a Aleksandra Aškovića veliki problem su ukradene vesti sa drugih sajtova, prerađeni sadržaji, pa i lažne vesti, zbog nametnute potrebe za velikom produkcijom vesti i borbe za što više klikova.

Sociolog Dalibor Petrović poručio je da su mediji izgubili na ekskluzivnosti, jer su vesti dostupne svima u svakom trenutku, a vreme u kom živimo karakteriše duboko nepoverenje, gde niko nikome ne veruje.

Izvor: Nova ekonomija

Foto; Pixabay

Чланак Internet platforme omogućile svakome da postane medij се појављује прво на Biznis i Finansije.

Medijska industrija u Srbiji koja insistira na dostupnosti i javnosti podataka u svim drugim delatnostima, ne može se pohvaliti otvorenošću o sopstvenom poslovanju. Premda se kod nas „medijski mrak“ vezuje isključivo za političku cenzuru, pomračina uveliko prekriva i najosnovnije podatke o domaćem medijskom tržištu, počev od toga koliko uopšte ima štampanih i elektronskih medija u našoj zemlji, kolika im je čitanost i gledanost, do podataka kolika je vrednost ovog tržišta, te ko su vodeći igrači prema tržišnom udelu i zaradi. Za deo medija ne postoji čak ni formalna registracija u čijem su vlasništvu, pa šta onda očekivati od informacija o „povezanim licima“, odnosno onima koji zaista kroje uređivačku politiku.

Sa oskudnom statistikom o domaćoj medijskoj industriji suočavaju se i stručnjaci. Tako Galjina Ognjanov i Sanja Mitić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu u svojoj analizi o uticaju digitalizacije na održivost lokalnih medija, već na početku priznaju da je nemoguće doći do sveobuhvatnih a verodostojnih podataka o medijskoj industriji kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja razlikuje se od izvora do izvora, pa se pouzdano može zaključiti samo ono što je vidljivo i golim okom – da je Srbija izrazito malo tržište, a da ima medijskih kuća kao da je Kina.

Stoga finansijska situacija u ovoj industriji nije bila za slavlje i pre nego što je korona opustošila budžete za medijsko oglašavanje. U međuvremenu je na vrata provalila nova kriza, rat u Ukrajini, koja preti da pomenute budžete privede potpunom izgladnjivanju, pa će se tek videti ko će od medija preteći u ovom silom nametnutom štrajku glađu.

Prihodi? Niko ne zna, niko ne zna…

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je neposredno pre izbijanja pandemije korona virusa bilo registrovano 2.508 medija, i to 937 štampanih medija, 751 internet portala, 333 radio stanica, 244 televizijskih stanica, 28 novinskih agencija i još 84 internet stranica koje nisu klasično koncipirane kao mediji, ali praktično nude medijske informacije.

Nasuprot ovolikom broju onih koji čine „sedmu silu“ u Srbiji, brojke koje odslikavaju njenu tržišnu silu su znatno skromnije. Na osnovu procene agencije Nielsen o veličini ovog tržišta, ono je u 2019. godini vredelo 210 miliona evra, čime je prvi put premašena maksimalna vrednost od 206 miliona evra zabeležena još 2008. godine, pre nego što je svetska finansijska kriza počela da se preliva u Srbiju. Sreća zbog rekorda u pretkriznoj 2019. je bila kratkog veka, jer je već 2020. godine korona virus ponovo zavrnuo kompanijske slavine za oglašavanje, pa je vrednost medijskog tržišta pala na 198 miliona evra.

Međutim, procena o tome koliko „teže“ mediji u Srbiji, koju iznosi u svom internom godišnjem izveštaju Irex Srbija, bitno se razlikuje. Prema ovom izvoru, prihodi medija registrovanih u APR-u iznose 414 miliona evra, pri čemu prihodi od oglašavanja imaju udeo od 43%. Kako se ocenjuje u ovom izveštaju, ovako visoko učešće prihoda od oglašavanja jasno ukazuje na koju granu se u svom poslovanju najviše oslanjaju mediji u Srbiji.

Ali budžeti za oglašavanje su mala bara, za koju se, pored više od 2.500 registrovanih, otima i veliki broj medija koji nisu u evidenciji APR-a zavedeni kao medijske kuće, a reč je pre svega o medijskim sadržajima koji se distribuiraju putem interneta. Upravo zato što opstanak medijskih kuća prevashodno zavisi od oglašavanja ili druge vrste „sponzorske“ podrške, i pored ogromne konkurencije kvalitet informacija je generalno nizak. S druge strane, činjenica da veliki broj medija funkcioniše mimo radara institucija koje su nadležne za ovo tržište, otežava da se ono bolje uredi, ocenjuje se u studiji Ekonomskog fakulteta.

Održivost sve neodrživija

Tokom poslednjih nekoliko godina ustanovljen je značajan pad medijskih sloboda, polarizacija informacija, kao i gubitak poverenja u medije u Srbiji. Indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je ispod 2, što znači da je domaće medijsko tržište neodrživo. Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo CESID, taj skor je spao na 1,45, a isti izvor navodi da više od petine stanovnika ne veruje nijednom mediju. Oni se zato okreću alternativnim izvorima informisanja na internetu, među kojima su mnogi sumnjivog kvaliteta, pa i izvori lažnih vesti.

Intenzivan rast publike na internetu potvrđuju i podaci istraživačke agencije Ipsos Srbija, objavljeni u izveštaju „Ipsos Brand Puls 2021“. Prema ovom izvoru, broj korisnika sadržaja na internetu starosti od 15 do 64 godine je porastao sa 65% u 2016. godini na čak 83% populacije u 2020. godini, sa tendencijom daljeg rasta. Značajan podatak predstavlja i to da čak 68% ispitanika navodi da internet koristi kao sredstvo informisanja, za praćenje vesti i tekućih dešavanja.

Rast publike na internetu praćen je i rastom prihoda od oglašavanja na ovom mediju. Naime, u strukturi budžeta za medijsko oglašavanje, učešće za oglašavanje na internetu je poraslo sa 13% u 2016. godini na 23% u 2020. godini. Prema agencijama koje prate oglašavanje na internetu (IPSOS i IAB), ukupna vrednost ovog tržišta u 2020. godini procenjuje se na 45 do 55 miliona evra.

Udri brigu na veselje

S druge strane, u istraživanju koje je sproveo CESID uz podršku OEBS-a o tome koliko zaposleni u domaćim medijima imaju tehničkih i drugih znanja neophodnih za digitalno poslovanje, 83% anketiranih je izjavilo da su im potrebne obuke za kreiranje digitalnih strategija, a posebno u oblasti zaštite od hakerskih napada. Veoma visok procenat, čak 84% ispitanika procenjuje da nema dovoljno znanja u nekoliko važnih oblasti. One se odnose na precizno merenje koliko su posećeni sadržaji koje publikuju, na korišćenje naprednih tehnoloških platformi za prodaju oglasnog prostora na internetu, kao i na upotrebu platformi za razmenu sadržaja.

U procesu digitalne transformacije, u izrazitoj prednosti su oni mediji čiji rukovodioci i novinari imaju dovoljno znanja, ljudskih i materijalnih resursa, kao i tehničkih mogućnosti da iskoriste nove šanse u pogledu generisanja prihoda. To je primetno i na tržištu, gde se izdvojio jedan broj uticajnih igrača koji posluju u sastavu medijskih konglomerata i pretenduju da vode tržišnu utakmicu u Srbiji. Po pravilu, ovakvi mediji primarno su usmereni ka produkciji zabavnog sadržaja, a sve manje priloga koji su informativnog i edukativnog karaktera, navodi se u analizi Ekonomskog fakulteta.

Nasuprot njima, mali mediji na lokalu i dalje su prinuđeni da se bore za opstanak i to sa vrlo neizvesnim ishodom. Kod lokalnih medija je odmah po izbijanju pandemije zabeležen veliki pad prodaje oglasnog prostora, zbog čega su neki do njih počeli više da se okreću digitalnim sadržajima. Prošle godine su se pojavile dve onlajn prodavnice za medijske proizvode, a pojedini lokalni mediji su počeli da razvijaju modele pretplate i donacija, mobilne aplikacije za onlajn oglase, kao i podkaste i multimedijalne sadržaje na internetu.

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je održivo poslovanje medija u Srbiji: Mala bara, mnogo krokodila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovore na ova i druga veoma važna pitanja o novim prioritetima u digitalnom poslovanju dali su brojni domaći i strani stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2022, koju svake godine organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. MOGUĆA PRODAJA SAUDIJSKE NAFTE KINEZIMA ZA JUANE: Ranija savezništva ne moraju biti i buduća

Najava da bi Saudijska $rabija, nakon zahlađenja odnosa sa SAD, mogla početi prodavati naftu Kinezima za juane umjesto dolara, predstavlja do sada najozbiljniju prijetnju dominaciji petro-dolara, jednog od ključnih elemenata američkog globalnog uticaja. Istim tim juanima Saudijci će platiti Kini za isporučenu nuklearnu tehnologiju, naoružanje, kao i za ostalu robu i usluge za koje su zainteresovani. Bonus je što direktne transakcije u juanima između Saudijske Arabije i Kine ostaju diskretne i bilo kakve nepredviđene američke sankcije prema bilo kojoj od ove dve države, ne bi uticale previše na njih.

10. RATNI SUKOBI, SVETSKA PRIVREDA I KLIMA: Propast po ljude, spas za planetu
Zbog sukoba u Ukrajini raste cena goriva, što poskupljuje proizvodnju i transport, a probleme sa hranom će najviše osetiti najsiromašnije zemlje. Osiguravači već prebrojavaju štete, ali bi posledice ekonomske krize, ukoliko se ratni sukobi ne nastave unedogled i ne proizvedu nuklearnu katastrofu, možda dugoročno mogle da pročiste vazduh.

12. KRIZA PARKING INDUSTRIJE U SAD: Zavisnici od automobila na prinudnom lečenju
Amerika je zemlja u kojoj nije retkost da gradovi imaju više parking mesta nego domaćinstava. Sa dolaskom korone, a sada i zbog vrtoglavih cena benzina koje je pogurao rat u Ukrajini, mnogi parkinzi podsećaju na betonske pustinje. Njihovi vlasnici se dovijaju na razne načine kako da ih ožive, ali analize tržišta signaliziraju da ovo nije privremeni trend. Naime, kult automobila već duži period gubi kontrolu nad mentalitetom i prihodima $merikanaca.

Biznis

14. POSLEDICE RATA U UKRAJINI NA PRIVREDU SRBIJE: Nova kriza tera na nova tržišta
Procenjuje se da će izvoz iz Srbije u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju biti u manjku za oko milijardu evra godišnje. Indirektna šteta je veća, jer u Srbiji posluje oko 820 kompanija sa većinskim kapitalom iz tih zemalja i mnoge kompanije iz EU koje su tamo izvozile, ali i zato što domaće firme ne mogu preko noći da nađu nova tržišta u jeku ogromne geopolitičke krize. U Narodnoj banci Srbije upućuju privrednike kako da reše probleme u platnom prometu s Rusijom i tvrde da neće biti ugrožena monetarna i finansijska stabilnost u zemlji.

18. POLOŽAJ DOMAĆE PREHRAMBENE INDUSTRIJE U GLOBALNOJ KRIZI: Vreme je za dijetu
Ukrajinska kriza uvećala je već prisutne teškoće oko nabavke i poskupljenja sirovina za prehrambenu industriju i isporučila nove probleme pred ona preduzeća koja posluju na ruskom i ukrajinskom tržištu. Samo transport do Rusije je poskupeo 100%, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje. Poslovanje može biti ugroženo i našim firmama koje su deo globalnog lanca snabdevanja hranom. Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.

22. ZAPOŠLJAVANJE IZBEGLICA U SRBIJI: Jače je delo, nego beseda
Trećina stranih državljana koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima visoko, a više od polovine srednje obrazovanje. Početna iskustva kompanija u zapošljavanju izbeglica pokazuju da pored obezbeđivanja deficitarnih struka, saradnja ljudi iz različitih kultura može podstaći kreativnost i produktivnost. Naši novi sugrađani sa drugih kontinenata kažu da su dobro prihvaćeni u Srbiji, ali da je za sigurnost najvažnije dobiti šansu da sam zarađuješ.

26. MUZIČKA INDUSTRIJA U SRBIJI: Koliko emitovanja, toliko para
Koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt u muzičkoj industriji, ali zato svaka veća kriza, poput sadašnje u Ukrajini, najviše utiče upravo na ovaj deo prihoda. Da bi se živelo od autorskih prava potrebno je da neko radi i za sebe, ali i za druge, kao i čitav dijapazon žanrova koje će emitovati različiti mediji.

Finansije

28. FRANČESKO MAŠI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Održivi razvoj je budućnost svih zemalja
Održivi razvoj može omogućiti državi da bude jača i otpornija, stvoriti uslove za privlačenje mladih talenata i sprečavanje njihovog odlaska iz zemlje. Zbog toga je ovaj pristup bitan za budućnost svih zemalja, uključujući Srbiju. Pored toga, Srbiji je potrebno razvijeno tržište kapitala koje bi privuklo investitore, ali koje bi bilo bitno i za razvoj novih proizvoda osiguranja.

30. MOŽE LI SRBIJA DA ZAŠTITI PRAVO GRAĐANA NA JEDINI STAN: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma
U Srbiji ne postoje podaci o tome koliko je građana ostalo bez svog jedinog doma radi namirenja dugova koji su često daleko manje vredni od oduzete nekretnine. Za razliku od Hrvatske, koja je svojim zakonom o izvršenju zaštitila pravo građana na jedini dom, u Srbiji to nije slučaj, iako je naša zemlja potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se garantuje pravo na dom, a Ustav Srbije garantuje nepovredivost stana. To pravo se, kako za B&F objašnjava adokat Boško Knežević, ignoriše u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i u sudskoj i izvršiteljskoj praksi.

32. NFT TRŽIŠTE U REGIONU I SRBIJI: Vrednost je u oku posmatrača
Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

34. KORUPCIJA I PRIVREDNI RAST U SRBIJI: Nesposobni proteruju sposobne
Može se izmeriti koliku štetu korupcija nanosi privrednom rastu i javnim finansijama favorizovanjem „parazitskih“ privrednika na uštrb zdravog preduzetništva i tretiranjem javnih preduzeća kao „partijskog plena“. Šteta koju je najteže precizno utvrditi, ali je i bez toga jasno da vodi u sigurnu propast, je „neformalno vaspitanje“ mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici „ovce“ koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.

Temat – Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta

39. TRKA ZA TEHNOLOŠKU PREVLAST U SVETU: Da li je internet postao politička glavobolja?
U svetu je u toku nova podela karata u trci za tehnološku premoć. Azijsko-pacifički region se jako brzo razvija, predvođen Kinom koja je i pored državne kontrole nad preduzetništvom, postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Ali geopolitičko pregrupisavanje snaga i propagandni rat koji prati nadmetanje velikih sila, uvukli su i tehnologije u politiku. Žrtva je i internet, koji se od tehnologije za slobodnu razmenu informacija u celom svetu, pretvara u političku glavobolju.

42. ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE O DIGITALIZACIJI: Pametna rešenja iza ćoška
Pamet ne „raste“ samo preko okeana. Primeri zemalja koje su nam bliže ne samo geografski već i po osnovi sa koje su krenule, pokazuju kako se digitalizacijom može unaprediti privreda do nivoa kada domaće kompanije mogu da pariraju globalnim platformama.

44. BEZBEDNOST KORISNIKA INTERNETA U SRBIJI: Brigo moja pređi na drugoga
Kada korisnici interneta treba sami da procene koliko su informisani o najvećim bezbednosnim rizicima, rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo RNIDS sugerišu da će oni koji se bave digitalnim opismenjavanjem uskoro ostati bez posla. Sreću kvare odgovori koji pokazuju da to „natprosečno“ znanje retko primenjujemo u praksi. Omiljeni stav u Srbiji da je za sve kriv uvek neko drugi, ubedljivo vodi i kada je reč o digitalnoj bezbednosti. Slovom i procentom, svega 14% anketiranih smatra da su sami odgovorni za svoju bezbednost na internetu.

47. ISKUSTVO SA KRAĐOM JUTJUB KANALA IZ PRVE RUKE: Kako sam ostao bez ičega preko noći
U svetu se dnevno hakuje od pet do 15 Jutjub kanala, pre svega onih koji imaju veliki broj pratilaca i zahvaljujući tome donose i veliku zaradu. To se desilo i jednom od naših poznatih jutjubera, Vojislavu Periću, dok se tokom vikenda ljuljuškao na dušeku na reci, uprkos tome što su mu i računar i mobilni telefon sve vreme bili isključeni.

48. KAKO SE SPROVODE SAJBER NAPADI I KAKO SE ODBRANITI OD NJIH: „Neće baš mene“ je najgora strategija
Pretpostavka da nismo zanimljivi sajber napadačima jer nismo bogati i slavni i da od nas ne bi imali nikakvu korist je daleko od istine. Meta napada možemo biti svi, građani, privreda, država. Od sajber napada se možemo odbraniti znanjem i stoga stručnjaci u Nacionalnom CERT-u na svom sajtu redovno objavljuju informacije o preventivnoj zaštiti, a one koji su pogođeni napadom savetuju kako da postupe u konkretnoj situaciji.

50. (NE)MORALNI MARKETING: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete
U kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje zarade, marketinški stručnjaci su počeli da koriste i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku. Manipulaciju im olakšavamo mi sami, priklanjajući se kulturi u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu njihovim sopstvenim željama i okupacijom mozga trivijalnim vrednostima.

52. ŠTA NAJVIŠE UTIČE NA POVERENJE KUPACA NA INTERNETU: Vole da što više znaju s kim imaju posla
Građani Srbije, i pored velike popularnosti društvenih mreža, kada kupuju proizvode i usluge preko interneta imaju najviše poverenja u preduzeća sa zvaničnim veb sajtom, brendiranim imejlom i koja su registrovana na .rs domenu.

54. MALE FIRME NA .RS DOMENU: Skreni prema meni
„Koji drugi domen bi trebalo uzeti“ Pa u Srbiji smo“.

Intervju

56. LENA MILADINOVIĆ, ŠAHISTKINJA I IZVRŠNA DIREKTORKA PLATFORME OUTPOST CHESS: Velemajstorski potez za povezivanje šahista
Lena Miladinović sa nepunih trideset godina života već ima iza sebe više od dve decenije „radnog staža“ u svetu šaha, kao igrač, trener, sudija, organizator šahovskih događaja i od nedavno kao – preduzetnik. Zajedno sa iskusnim stručnjacima iz različitih oblasti razvija digitalnu platformu Outpost Chess, kako bi se kroz delotvornije povezivanje šahovskih profesionalaca vratio prestiž ovoj profesiji. „Šahisti su i te kako spremni da modernizuju svoj tradicionalni svet“, tvrdi naša sagovornica, „samo im je potrebno ponuditi odgovarajući način. Nadam se da će se Outpost Chess pokazati kao velemajstorsko rešenje“.

Skener

60. DA LI ORGANSKA HRANA PREVIŠE KOŠTA: Zašto vam je gradska voda skupa, a hleb jeftin?
Seljak koji proizvodi hranu na konvencionalan način ima veći rod i može da ga proda i upola jeftinije nego proizvođač organske hrane. Ali tu razliku u ceni na kraju plaća potrošač, kroz različite poreze, doprinose i parafiskalne namete. Troškovi konvencionalno proizvedene hrane mogu biti skoro tri puta veći od njene prodajne cene, zbog negativnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

62. EKONOMSKI POTENCIJALI PRIRODNE GRADNJE: Kuća koju vuk neće oduvati
U priči o tri praseta vuk olako oduva kuće napravljene od slame i drveta, dok ona od cigle jedina uspe da mu se odupre. Međutim, realnost je malo drugačija. U svakom kraju Srbije i dalje se mogu naći objekti napravljeni od prirodnih materijala koji su i nakon sto godina dobro očuvani, a poslednjih godina prirodna gradnja ponovo postaje popularna jer je ekonomski isplativa i ne zagađuje životnu sredinu.

66. BUDUĆNOST RADA: Tržište se otima kontroli
Ako bi se celokupni obrazovni sistem, pre svega akademski, prilagođavao samo trenutnim potrebama poslodavaca za kadrovima, nikada ništa novo ne bi nastalo. Tehnologije i globalizacija rada su već donele promene koje i u svetu i u Srbiji favorizuju poslodavce na štetu radnika, a državu sve više ostavljaju po strani. Stoga tržište rada više ne može da se uredi bez međunarodnih instrumenata, što situaciju čini jako složenom, upozoravaju stručnjaci.

Nove tehnologije

68. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE POSLOVNE DOKUMENTACIJE: Napravili softver za svoje potrebe, pa sa njim postigli uspeh na tržištu
Kompanija „Extreme“ napravila je 2009. godine softversko rešenje za sopstvene potrebe, koje ubrzava i pojednostavljuje pronalaženje poslovnih dokumenata i praćenje izostanaka zaposlenih. Ubrzo su shvatili da je takvo rešenje potrebno i drugim firmama, pa su ga unapredili i pod nazivom „eKancelarija“ plasirali na tržište. Od tada je ovom softveru dodato više različitih modula. Najnoviji je namenjen čuvanju arhivske građe i poslovne dokumentacije, koji bi trebalo da znatno olakša preduzećima primenu Zakona o arhivskoj građi.

Nauka

70. ZAŠTO SRBIJA NE KORISTI STRUČNJAKE KOJE IMA: Nauka o podacima u akademskoj magli
Kompanije prepoznaju da su im potrebni naučnici koji se bave isključivo naprednom analizom podataka, ali nijedan državni univerzitet u Srbiji ne daje gotove, kompletno obrazovane stručnjake ove vrste. Njihovo znanje je primenjivo u svakoj oblasti, a veće ulaganje u razvoj nauke o podacima bi bilo korisno za državu, privredu i za samu domaću nauku, kaže u razgovoru za B&F Isidora Gatarić, naučnica koja se bavi prediktivnom analitikom i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju.

Koktel

72. SOKOBANJCI ČUVAJU USPOMENU NA IVU ANDRIĆA: Hodao je polako, voleo božure i „divlju“ prirodu
Prošlog meseca navršilo se 47 godina od kako je umro jedini jugoslovenski nobelovac, Ivo Andrić, koji je skoro sve do svoje smrti posećivao Sokobanju. Pisac je najviše voleo da šeta livadama oko hotela „Moravica“, Ozrenom i kanjonom Moravice do Sokograda. Prošetao bi i do pijace, razgovarao sa prodavcima, pitao ih kako ide prodaja… „Bio je izuzetno pažljiv, osećajan i prijatan čovek“, kaže za B&F Slađana Atanasković, frizerka u penziji, koja je na početku svoje karijere imala sreću da ga upozna, ali i šiša.

74. PROIZVODNJA NAKITA PREMA DEČJIM CRTEŽIMA: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate
Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

Komunikacije

76. KOLIKO JE ODRŽIVO POSLOVANJE MEDIJA U SRBIJI: Mala bara, mnogo krokodila
Pitanje za milion dolara je koliko stvarno ima medija u Srbiji, a za Nobelovu nagradu iz ekonomije mogu da konkurišu stručnjaci koji uspeju da utvrde koliko zaista vredi ova industrija kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja se jako razlikuje, ali su ključne procene slične. Srbija ima medija po glavi stanovnika kao da je Kina, ali ovoliki kvantitet vodi lošem kvalitetu jer prihodi prevashodno zavise od oglašivača. U maloj bari sa mnogo krokodila, indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je u zoni neodrživosti i pada sve niže.

Reprint

78. FUDBAL I MUZIKA: Svaka cura ima svog mladića, a ja samo želim Dragana Džajića
Ima još vremena da se do ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu napravi dobra navijačka pesma ili da neki fudbaler propeva. Navijačke strasti i ljubav prema fudbalu na ovim prostorima pokazivali su mnogi muzičari, a ima i primera da su fudbaleri pevali i objavljivali ploče. Bilo je tu svega, od šlagera i tvista, preko lošeg pevanja i još gorih pesama, do klasičnog roka i panka, snimljenog u prilično skromnoj produkciji devedesetih godina.

Vremeplov

80. SEKRETARICA KOJA JE POSTALA MILIONER: Izum nazvan „Greška“
Jedan od najpopularnijih kancelarijskih materijala u prošlom veku, tečni korektor za uklanjanje štamparskih grešaka, nije izumeo ni inženjer ni hemičar, već sekretarica po imenu Bet Grejam. Kada je shvatila da najnoviji model električnih pisaćih mašina – koji je proizvođač, kompanija IBM, predstavljala kao tehnološku revoluciju – pravi daleko veći broj grešaka prilikom kucanja, rešila je da nađe rešenje za inženjersku grešku. Njen izum, koji je u početku i sama nazvala „Greška“, vredeo je milione dolara kada je pred smrt prodala svoju fabriku kompaniji „Gillete“.

Чланак Biznis & finansije 196: Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta – Da li smo pametniji od pametnih uređaja? се појављује прво на Biznis i Finansije.