Razlozi za to su indijska zabrana izvoza ove namirnice i pogoršani vremenski uslovi za njenu proizvodnju zbog kojih se očekuje smanjena ponuda pirinča na tržištu. Pred vratima je i El Ninjo, koji će se intenzivirati ove godine posle čak sedam godina pauze, a dodatni razlog za poskupljenje je i povlačenje Rusije iz dogovora o prevozu robe preko Crnog mora.

Međutim, očekuje se da će većina azijskih zemalja uspeti da podnese ovaj šok, iako se na tom kontinentu prehrana mnogih naroda zasniva na pirinču. Primera radi, Kina, najveći konzument te namirnice, uvozi samo jedan odsto pirinča koji troši. I mnoge drugeazijske zemlje imaju svoju proizvodnju ili velike zalihe pirinča, tako da ih to što je Indija ograničila izvoz neće mnogo pogoditi.

To znači da neće biti velikih nestašica ali ipak je pitanje kako će siromašniji građani sastavljati kraj s krajem usled poskupljenja namirnice koju u velikoj meri koriste.

Izvor: CNBC

Foto: Royalpixelz, Pixabay

Чланак Cena pirinča najveća u poslednjih 12 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) ističe se da ograničenja izvoza prinča mogu „da pogoršaju visoku domaću inflaciju (cena) hrane u mnogim zemljama“.

„Ovaj pritisak… (izaziva) značajnu zabrinutost za bezbednost (snabdevanja) hrane za veliki deo svetske populacije, posebno one koji su najsiromašniji i koji veći deo svojih prihoda (izdvajaju za) kupovinu hrane“, upozorio je FAO.

Kako se navodi u izveštaju, globalne cene prehrambenih proizvoda porasle su u julu zbog ukidanja takozvane Crnomorske inicijative za žito i novih trgovinskih ograničenja za pirinač.

I u julu cena hrane na globalnom nivou porasla

Indeks cena hrane na globalnom tržištu prema podacima FAO, koji prati mesečne promene u međunarodnim cenama prehrambenih proizvoda kojima se trguje na globalnom nivou, u julu je u proseku iznosio 123,9 poena, što je 1,3 odsto više u odnosu na prethodni mesec, dok je 11,8 odsto ispod nivoa iz jula 2022. godine.

Ovo povećanje je podstaknuto naglim skokom indeksa cena biljnog ulja, koji je porastao za 12,1 odsto u odnosu na jun nakon sedam meseci uzastopnih pada.

Međunarodne cene suncokretovog ulja su se oporavile za više od 15 odsto tokom meseca, dok su cene palminog, sojinog i ulja repice porasle zbog zabrinutosti za izglede za proizvodnju u vodećim zemljama proizvođačima.

FAO indeks cena žitarica opao je za 0,5 odsto od juna, međutim, međunarodne cene pšenice su porasle za 1,6 odsto, što je njihov prvi mesečni rast u poslednjih devet meseci, zbog neizvesnosti u vezi sa izvozom iz Ukrajine, kao i zbog nastavka sušnih uslova u Severnoj Americi.

U izveštaju se takođe navodi da je indeks cena šećera opao za 3,9 odsto, mlečnih proizvoda za 0,4 odsto u julu, a indeks cena mesa za 0,3 odsto.

„Ponude za goveđe, ovčije i živinsko meso su se smanjile zbog solidne ponude i u nekim slučajevima niže potražnje vodećih uvoznika. Nasuprot tome, cene svinjskog mesa su porasle, odražavajući visoku sezonsku potražnju u kombinaciji sa stalnim ograničenim zalihama iz zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država“, naveo je UN FAO.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Cena pirinča beleži najveći skok, na godišnjem nivou za 19,7% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada u Delhiju je saopštila da je uvela zabranu izvoza belog pirinča, koji nije basmati, nakon što su maloprodajne cene ove žitarice porasle za tri odsto za mesec dana, jer su kasne, ali jake monsunske kiše nanele veliku štetu usevima, piše Roojters.

Indija pokriva više od 40 odsto svetskog izvoza pirinča, a niske zalihe kod drugih izvoznika znače da bi bilo kakvo smanjenje isporuka moglo da naduva cene hrane, koje su već podigli rat u Ukrajini i nestabilno vreme.

– Da bi se obezbijedila adekvatna dostupnost belog pirinča, koji nije basmati, na indijskom tržištu i da bi se ublažio rast cena u domaćim okvirima, vlada Indije je izmenila izvoznu politiku – saopštilo je indijsko Ministarstvo hrane i navelo da je u poslednjih 12 meseci došlo do povećanja maloprodajne cene od 11,5 odsto.

Ova kategorija, beli i lomljeni pirinač, činili su oko 10 od ukupno 22 miliona tona indijskog izvoza pirinča prošle godine.

Indija poremetila svetsko tržište pirinča

Indijska vlada je kasnije precizirala da prokuvani pirinač, koji je predstavljao 7,4 miliona tona izvoza u 2022. godini, nije uključen u zabranu. Ovaj potez pokazuje osetljivost vlade premijera Narendre Modija na rast cena hrane uoči opštih izbora skoro sledeće godine.

Njegova administracija je produžila i zabranu izvoza pšenice, nakon što je već ograničila isporuku pirinča u septembru 2022. godine, kao i izvoz šećera ove godine, pošto je prinos trske opao.

– Indija bi poremetila svetsko tržište pirinča mnogo većom brzinom nego što je to učinio rat u Ukrajini na tržištu pšenice – izjavio je Krišna Rao, predsednik Udruženja izvoznika pirinča.

Pirinač je osnovna namirnica za više od tri milijarde ljudi, a skoro 90 odsto useva koji zahtevaju veliku količinu vode proizvodi se u Aziji. Skok cena pirinča vidljiv je u poslednjih godinu dana i na našem tržištu, pa kilogram kvalitetnijeg pirinča ide i do 1.000 dinara, što je ranije bilo nezamislivo.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Pirinač nikad skuplji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je preneo CNBC, očekuje se da će cene pirinča ostati na trenutnom najvišem nivou do 2024. godine, kako se navodi u izveštaju kompanije Fitch Solutions od 4. aprila.

Cena pirinča iznosila je u proseku sada oko 34,60 američkih dolara za 100 kilograma, a tek će 2024. pasti na 29 dolara za 100 kilograma.

Manjak zaliha pirinča rezultat je rata u Ukrajini, kao i lošeg vremena u zemljama gde se proizvodi pirinač, poput Kine i Pakistana.

„S obzirom na to da je pirinač glavna prehrambena roba na više tržišta u Aziji, njegove cene su glavna faktor inflacije cena hrane i sigurnosti snabdevanja, posebno za najsiromašnija domaćinstva“, objasnio je Čarls Hart, analitičar kompanije Fitch Solutions.
Globalni manjak tokom 2022. i 2023. godine, kako se procenjuje iznosi oko 8,7 miliona tona.

To je najveći globalni deficit pirinča od 2003. i 2004. godine kada je globalnom tržištu pirinča manjkalo 18,6 miliona tona, objasnio je Hart.

U drugoj polovini prošle godine, delovi poljoprivrednog zemljišta u najvećem svetskom proizvođaču pirinča Kini bili su pogođeni obilnim letnim monsunskim kišama i poplavama.

Slično tome, Pakistan, koji predstavlja 7,6 odsto globalne trgovine pirinčem, zabeležio je pad godišnje proizvodnje te žitarice za 31 odsto u odnosu na prethodnu godinu zbog velikih poplava prošle godine.

Izvor: Nova ekonomija

Foto; Pixabay

Чланак Preti nestašica pirinča na globalnom nivou се појављује прво на Biznis i Finansije.

Biomass Resin, kompanija sa sedištem u Tokiju, otvorila je fabriku u kojoj pirinač uzgajan u Fukušimi pretvara u specijalnu plastiku. Iako je od katastrofe u nuklearnoj elektrani u Fukušimi prošlo dvanaest godina, pirinač koji se tamo proizvodi niko ne želi da kupi zbog straha od zdravstvenih rizika. Zato je kompanija iz Tokija osmislila način kako da taj pirinač pretvori u plastiku, za koju stručnjaci tvrde da sadrži nizak procenat ugljenika.

Od ove plastike se pravi pribor za jelo i ambalaža u koju se pakuje hrana za dostavu, plastične vrećice za pošte širom zemlje i suveniri koji se prodaju na japanskim aerodromima. Pomenute proizvode koriste kompanije u celom Japanu, kako bi i na taj način pomogle da se Fukušima oporavi od katastrofalnih posledica nesreće.

Pirinač umesto nafte

Nakon nuklearne katastrofe, ovo područje je bilo nenastanjivo do 2017. godine, a napori na dekontaminaciji produkovali su tone radioaktivnog zemljišta u okolini grada. Čak i danas, 80% gradskog zemljišta je zabranjeno za upotrebu, a broj stanovnika je značajno opao, sa 21.000 na manje od 2.000 ljudi.

Od 2017. godine na ovom području je pokrenulo poslovanje osam kompanija koje su otvorile oko 200 radnih mesta. Među njima je i kompanija Biomass Resin, koja je došla na ideju da pirinač, koji prirodno sadrži malo radioaktivnog izotopa cezijuma, pretvori u plastične kuglice sa niskim udelom ugljenika za dalju preradu.

U kompaniji tvrde da su plastične kuglice prošle rigorozne testove za upotrebu u japanskoj industriji i da su proizvodi koji se od njih prave potpuno bezbedni za ljudsko zdravlje. Iako ova plastika nije biorazgradiva, stručnjaci u ovom preduzeću iz Tokija navode da upotreba pirinča umesto nafte smanjuje ukupni ugljenični otisak i da može doprineti manjoj emisiji ugljen dioksida u atmosferu.

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

Чланак Japanske firme koriste pirinač iz Fukušime kao plastični pribor za jelo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izmenom jednog gena kod sorte pirinča prinos se naučnici u Kini su uspeli da povečaju prinos za 50 odsto a da pritom i skrate period vegetacije biljke, preneli su tamošnji mediji.

Utvrđeno je da pojačanje ovog gena može povećati prinos za više od 50 odsto kod najčešće vrste pirinča, a pritom je vegetacija pune dve nedelje kraća, odnosno berba stiže dve nedelje ranije.

Istraživači su testirali pirinač sa izmenjenim genom u oblastima širom Kine, a ovo otkriće bi moglo biti značajan korak u procesu proizvodnje dovoljnih količina hrane.

Predvodnik tima sa Kineske akademije poljoprivrednih nauka, Džou Venbin, naveo je da testiranje ovog gena traje od 2018. godine u oblastima sa različitim klimatskim uslovima i da su rezultati izuzetno povoljni.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Uticajem na jedan gen pirinča povećan prinos za 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uzgoj pirinča u ovoj zemlji je ugrožen zbog porasta nivoa mora, koje „guta“ deo teritorije namenjene za sadnju ove poljoprivredne kulture. No, čak i bez klimatskih promena Kina bi bila u problemu kako da obezbedi dovoljne količine pirinča, budući da hrani gotovo petinu svetske populacije sa samo sedam odsto obradivih površina.

Međutim, kineski naučnici imaju rešenje za ovaj problem. Oni već nekoliko decenija rade na razvoju pirinča otpornog na slanu vodu, a u poslednjih nekoliko godina beleže veoma dobre rezultate.

Na testnim poljima u Tjanđinu je prošle godine prinos ove vrsta pirinča bio 4,6 metričkih tona po hektaru, što je nešto malo iznad kineskog nacionalnog proseka u proizvodnji pirinča.

Za uzgoj pirinča je inače potrebna velika količina vode. Ova biljka raste na poljima koja se povremeno plave vodom, prirodno ili veštački. No, slatka voda je postala dragocen resurs, kao i zemljište koje se nalazi pored nje. S druge strane, običnom pirinču ne odgovara voda koja sadrži više od 0,3 odsto soli.

Zato su naučnici kreirali vrstu pirinča koja ne samo što može da preživi slanu vodu, već zahvaljujući njoj ostvaruje i veće prinose. U nekim eksperimentima prinosi su bili čak 9,3 tona po hektaru.

Ukoliko sve bude išlo po planu i Kinezi uspeju da iskoriste svoje kapacitete za uzgoj pirinča otpornog na slanu vodu, nacionalna proizvodnja ove žitarice mogla bi u bliskoj budućnosti da poraste za petinu, što bi zadovoljilo potrebe za hranom oko 200 miliona stanovnika.

Izvor: Blumberg, China Daily

Foto: Pixabay

Чланак Kina će uzgajati pirinač čak i u morskoj vodi се појављује прво на Biznis i Finansije.