Zahtevi se podnose elektronskim putem i preporučenom poštom na adresu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja.

Pčelari koji imaju registrovan elektronski potpis, ceo proces će obaviti unošenjem traženih podataka u aplikaciju i elektronskim podnošenjem zahteva. Oni koji nemaju registrovan elektronski potpis, ističe se na sajtu Ministarstva, moći će da nakon unošenja traženih podataka, generišu obrazac za podnošenje zahteva koji će na sebi imati bar kod, koji je neophodno odštampati, svojeručno potpisati, ili overiti, a potom ga poslati preporučenom poštom.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva može da ostvari pravo na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela.

To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1.000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1.000 košnica pčela.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Pčelari od danas mogu da se prijave za subvenciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

To značu da će zainteresovani poljoprivrednici podnositi zahtev za:

premiju za mleko u iznosu od sedam dinara po litru mleka;
osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 5.200 dinara po hektaru;
podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici i drugo.
Usvojena Uredba – 53 milijarde dinara za subvencije u poljoprivredi za 2021.

Autohtone sorte goveda, ovaca, koza, svinja i živine dobiće srazmerno veći iznos podsticaja. Takođe, određeni iznos novca opredeljn je za kreditnu podršku, podršku mladim proizvođačima, razvoj organske poljoprivrede i drugo što detaljno možete pročitati u dokumentu ispod teksta.

Podsetimo, odlukom Vlade Republike Srbije, opredeljeno je 53 milijarde dinara za dodelu subvencija u poljoprivredi.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Zainteresovani poljoprivrednici mogu podnositi zahtev се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka pandemije predviđanja ekonomskih analitičara mijenjala su se na sedmičnoj bazi, od totalnog kolapsa pa do podnošljive kratkotrajne recesije. Time je samo potvrđeno da je jedina svrha postojanja ekonomskih predviđanja da astrologiju učine respektabilnom naukom. Ono što je neizvjesno je da li će neortodoksna „privremena rješenja“ za kojima se posegnulo na početku pandemije nestati sa dolaskom vakcine protiv korona virusa, ili će se pokazati znatno trajnijima i dugovječnijim od pandemije.

Direktna budžetska podrška firmama i zaposlenima, rad od kuće, seljenje iz urbanih centara u predgrađa, masovan prelazak na online kupovinu i zatvaranje prodavnica u realnom svijetu, dio je nove svakodnevnice i „privremenih rješenja“ kojima se svijet pokušava izboriti sa ekonomskim posljedicama pandemije.

Koliko će još dugo pandemija potrajati i kakve će tačno posljedice imati, kako na ekonomiju u cjelini tako i na pojedine industrije, niko sa sigurnošću ne može reći, ali svi pokušavaju da se pokažu prorocima. Kada će se stvari vratiti „u normalu“ za neke je pitanje mjeseci, dok je za druge to cilj udaljen nekoliko godina.

Drugi talas pandemije zatekao je vlade nespremnim iako su stručnjaci još od početka pandemije upozoravali da je sa dolaskom zime i popuštanjem restrikcija drugi val neminovan. U borbi protiv pandemije do sada smo isprobali sve, od držanja distance i nošenja maski, temeljitog pranja ruku, kihanja u lakat pa do karantina i policijskog časa.

Vlade su preko noći zaboravile na dojučerašnje neupitne dogme, balansiran budžet, ograničeno zaduživanje, zamjenjujući ih ekstra naknadama za nezaposlene i za radnike na čekanju, kao i direktnim finansijskim stimulacijama kompanijama. I sve to su predstavile kao jednokratne, privremene mjere.

Dug nije problem

Prema procjenama MMF-a, od početka pandemije pa do kraja septembra na globalnom nivou vlade su potrošile oko 12.000 milijardi dolara, kako bi se „spasili životi i spriječila finansijska katastrofa“. Preporuke čelnika MMF iznesene na godišnjoj skupštini ove međunarodne finansijske institucije početkom oktobra, da su se čule prije početka pandemije, bile bi svrstane u domen naučne fantastike.

„Vlade trebaju nastaviti da pružaju podršku kroz ciljane gotovinske transfere, dodatke na plate i naknade za nezaposlenost. Takođe, firme koje su ranjive ali održive, trebaju nastaviti da primaju podršku, kroz odloženo plaćanje poreza, moratorij na plaćanje dugova i direktne injekcije kapitala“.

Direktna intervencija države u ovakvom obimu nije viđena još od raspada Sovjetskog Saveza i kraha socijalizma. Jednostavno, recept koji MMF sada predlaže za suočavanje sa ekonomskim posljedicama pandemije u direktnoj je suprotnosti sa mantrom MMF-a koja se ponavljala zadnjih 30 godina i čija je suština da država nema šta da traži u ekonomiji, te da sve treba prepustiti nesputanom tržištu.

Još je interesantnije da vrtoglavo zaduživanje, dojučerašnji smrtni grijeh, sada i službeno ima blagoslov MMF-a. Pare za vanredne budžetske intervencije i podršku kompanijama, zaposlenima i nezaposlenima, obezbijeđene su dodatnim zaduživanjem. Bez obzira što su do sada potrošene sume astronomske i što se globalni nivo zaduženosti izjednačio sa globalnom godišnjom vrijednošću bruto društvenog proizvoda, MMF ohrabruje vlade da nastave sa pružanjem finansijske podrške i da se ne obaziru previše na nivo zaduženosti.

Državna intervencija spašava ekonomiju

Iako je neortodoksna direktna intervencija države na početku pandemije u formi kredita i bespovratnih sredstava firmama, kako bi zadržale zaposlene, i direktnog transfera na račune građana, kao u slučaju SAD, upalila i spriječila totalni kolaps ekonomije, ovaj pozitivni efekat na ekonomiju se nakon par mjeseci izgubio.

Virus se ponovo vratio, a firme su i dalje na rubu kolapsa, pa se pokazalo da „jednokratna“ intervencija države nije bila dovoljna, te da će je trebati ponoviti. U SAD na stolu je novi paket podrške firmama i građanima vrijedan 2.000 milijardi dolara koji guraju Demokrate, dok se Republikanci za sada opiru tražeći manji iznos. Ponovna intervencija države ovdje nije sporna, već je samo pitanje političkog natezanja u finišu izborne kampanje.

Slična je situacija i u ostalim, prije svega bogatim zapadnim državama, koje imaju isti problem – pandemija ne jenjava, povlačeći prema dnu čitavu ekonomiju i prijeteći da dovede do socijalne eksplozije, ukoliko se ponovo ne ubrizga finansijska injekcija.

Sviđalo im se ili ne, države su prinuđene da produže programe podrške firmama i zaposlenima, iako su se optimistično nadale da bi sa krajem ljeta mogle okončati ovaj eksperiment. Na žalost, broj oboljelih se drastično povećava, pa je izvjesno da je ponovno uvođenje karantina bilo na nivou cijele države ili pojedinih dijelova neminovnost, što znači da će državna pomoć ponovo biti neophodna.

Pandemija će prije ili kasnije proći, ali se pokazalo da direktna, masovna finansijska intervencija države, uključujući i direktne transfere građanima, nije nemoguća. Ako se to moglo napraviti zbog pandemije, onda će građani sa pravom očekivati da se ista terapija iskoristi i u narednim krizama.

I nakon pandemije rad od kuće

Zaduživanje države „na veliko“ i direktna budžetska podrška firmama, zaposlenima i nezaposlenima nisu jedine „jednokratne i privremene“ mjere. Rad od kuće, na koji su firme sumnjičavo gledale, sada se pokazao puno privlačnijom opcijom ne samo za vrijeme trajanja pandemije, nego i nakon povratka života u normalu.

Kako je pokazalo istraživanje kompanije ETR na globalnom nivou, šefovi IT odjeljenja kompanija očekuju da će u 2021. godini 34,4 posto njihovih zaposlenih permanentno raditi od kuće, što je duplo više nego što je bio slučaj u 2019. godini. Istraživanja na globalnom nivou takođe pokazuju da trenutno 86 posto poslodavaca namjerava da i nakon pandemije nastavi sa praksom rada od kuće, bilo djelimično, bilo u cijelosti, što je potvrda da je u toku radikalna promjena poslovne kulture i načina poslovanja.

U međuvremenu, brojne kompanije već su najavile da će u potpunosti preći na rad od kuće, poput Dropboxa, ili su, kao Microsoft i Facebook, spremne da prihvate da će barem dio njihovih zaposlenih ubuduće raditi isključivo od kuće.

Naravno, sloboda da se živi gdje ti se sviđa i gdje su životni troškovi niži, imaće svoju cijenu, niže plate u zavisnosti od lokacije ali istovremeno znači veću konkurenciju za svako radno mjesto, dok firmama donosi niže troškove. Hoće li dugoročno rad od kuće biti nagrada ili kazna ostaje da se vidi kada dugoročni efekti isključivo virtuelne komunikacije budu poznati. Procjena je da oko 28 posto zaposlenih u Zapadnoj Evropi može svoj posao obavljati i od kuće, dok se u slučaju SAD radi o 37 posto zaposlenih.

Pored rada na daljinu, standardna praksa postaje i učenje na daljinu, pogotovu kada je riječ o fakultetima. Bez obzira koliko se svaka vlast trudi da đake i studente vrati u učionice, kako bi se stvorio barem privid normalnosti, a vlasnici privatnih fakulteta opravdali visoke školarine, online nastava pokazala se kao izvodljiva alternativa.

Online nastava čini studiranje pristupačnijim i studentima koji žive izvan velikih centara, dok snimljena predavanja dugoročno smanjuju troškove fakultetima. S druge strane, studenti nisu spremni da plaćaju istu cijenu za online nastavu kao za časove licem u lice, mada za sada fakulteti odbijaju da se suoče sa ovom činjenicom, insistirajući da „nema razlike“ između stvarne i virtuelne učionice.

Srećom, barem u državama gdje visoko obrazovanje nije svedeno na čisti biznis, i gdje dominiraju univerziteti koje finansira država, poput većine članica EU, budućnost online studiranja neće zavisiti isključivo od toga da li je to profitabilno ili ne za vlasnike univerziteta.

Godina koja se primiče kraju pretvorila se, kako za ekonomiju tako i za obične smrtnike, u godinu privremenih rješenja čiji je rok trajanja i dalje neizvjestan, ali po svemu sudeći biće znatno duži nego što smo mislili.

Dražen Simić

Bizis top 2019/20

Foto: Pixabay

Чланак Godina koju je pojeo virus: Privremena rješenja bez kraja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je navedeno u saopštenju Privredne komore, novac će i u drugoj fazi sprovođenja Programa biti dostupan kroz kredite sa povoljnim kamatama kod partnerskih banaka, a predviđena su i bespovratna sredstva. Program inače sprovodi Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije i uz stručnu podršku Nemačke razvojne banke (KFW). Privrednoj komori Srbije, partneru u implementaciji Programa, poverena je realizacija stručno-edukativnih obuka i mentorsko vođenje i savetovanje aplikanata.

Obuke i finansiranje

Program obuhvata sve ključne aspekte podrške neophodne za uspeh startap projekata – petodnevnu obuku za izradu poslovno-investicionog plana, povoljne bankarske kredite kod komercijalnih banaka, partnera u projektu, garanciju za kredite banaka partnera, bespovratna sredstva (grant) korisnicima koji uspešno otplate kredit u iznosu do 20% ukupnog investicionog ulaganja koje se finansira u okviru Programa (maksimalan iznos bespovratnih sredstava 360.000,00 dinara) i mentorsko vođenje i savetovanje.

Povoljni bankarski krediti u maksimalnom iznosu do 3.600.000,00 dinara dodeljivaće se za finansiranje investicija (nabavku proizvodne opreme, mašina, postrojenja, sadnica, kupovinu ili adaptaciju poslovnog ili proizvodnog prostora) kao i za operativne troškove, uz povoljne uslove otplate i pogodnosti u vidu niže kamatne stope koja je fiksna u maksimalnom iznosu od 5,99% na godišnjem nivou.

Dodatna pogodnost za korisnike kredita je ta da kolateral može biti samo predmet finansiranja kao i da su maksimalni troškovi i naknade koje banka naplaćuje korisniku kredita do 1% od iznosa kredita.

Izvor: eKapija

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Počela druga faza programa za početnike u biznisu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primera radi, Italija svojim državljanima nudi do 500 evra za odmor u okviru njenih granica, dok su se Island, Južna Koreja, Tajvan i Tajland odlučili za vaučere. Kipar, pride, za one koji od korone obole na njegovoj teritoriji, nudi i besplatno zdravstveno osiguranje i troškove smeštaja u karantinu.

Ovo su samo neki od primera odgovora zemalja na prognozu OECD eksperata da će internacionalni turizam ove godine, zahvaljujući pandemiji, zabeležiti pad od 60 odsto, a u slučaju drugog talasa (podsećamo da je trenutno na snazi neki od pikova prvog talasa) čak do 80 odsto.

Nakon olakšica kojima je rasterećena ponuda, u vidu nižih poreza za hotele i restorane ili subvencija za aviokompanije, pojedine vlade su rešile da stimulišu i potražnju, što je u industriji turizma sasvim očekivano, budući da je u proteklih pet godina, kako kažu podaci Svetskog saveta za putovanja i turizam, upravo ona obezbeđivala svako četvrto radno mesto, na globalnom nivou.

Ironija sudbine turizma je htela da u vreme kada sve više popularnih destinacija uvodi takse, poreze i kazne za preterani broj posetilaca koji uništavaju sve što dotaknu ili se slikaju na, pored i u njemu (fenomen poznatiji kao prekomerni turizam) pokaže da možemo i drugačije da se igramo, i da način da se smanji broj gostiju u Veneciji nije samo uvođenje naplaćivanja prolaska kroz njene kapije u iznosu od 10 evra, već na primer i pandemija opasnog, ali lako prenosivog virusa koji još delotvornije može da izazove sunovrat broja turističkih poseta.

Samo nam dođite, lepo vas molimo

Zato mnogi od gradova koji su se dovijali kako da rasteraju sve te turiste sa svojih dragocenih pločnika sada pokušavaju da privuku bilo koga, i u bilo kojoj režiji, iliti što bi moja najbolja drugarica rekla kada smo pre petnaestak godina prošle pored nekog socijalnog butika po čijem su izlogu bile izlepljene majice i pantalone u svoj svojoj širini i dužini – “kupite nešto, molim vas”.

Pojedini, poput pomenute Venecije, ipak nisu posve sigurni da li zaista žele nazad sve te turiste, pa i oni razmatraju druge alternative. Paolo Kosta, bivši gradonačelnik Serenisime, a aktuelni čelnik pristaništa Kraljice Jadrana, predlaže da se nezaposlenost smanjuje ulaganjem u luku, imajući u vidu da su poslovi u turizmu sezonski i slabo plaćeni s obzirom da ne podrazumevaju neke posebne veštine. Razvoj luke kao tranzita između centrale Evrope i Dalekog istoka ili ulaganje u razvoj tehnologije njemu se čine kao bolje opcije, ali on, nažalost, ne odobrava subvencije. Njih usmerava država, a ona se i dalje radije opredeljuje za turizam. Zašto? Jednostavno je, kao i uvek – zato što je turistički lobi jači, piše list Ekonomist. Čak se i rimuje.

Tako se ponovo vraćamo na vaučere i ostale mere za podsticaj turizma od kojih se ne odustaje uprkos brojnim otežavajućim okolnostima. Reaktiviranje virusa koje je usledilo nakon popuštanja mera, odnosno divljanje virusa tamo gde su one preko noći bile ukinute – insistiramo na toj razlici – automatski je uticalo na praktične mogućnosti putovanja, potpuno nezavisno od novca ili slobodnog vremena onih koji putuju.

Vaučerijada

Za one nehajne i bezbrižne među vama, kada kažemo da nije baš najzgodnije igde kretati, mislimo na primere poput Britanaca koji su tokom svog boravka u Španiji saznali da će po povratku u svoju zemlju morati da provedu 15 dana u karantinu, kakvih ima bezbroj, a za mnoge ste i sami čuli.

Retkim srećnicima koji na raspolaganju imaju neograničen broj radnih dana za letovanje ovo ne predstavlja problem, ali mi sa samo dve nedelje istog nemamo luksuz karantina ni u zemlji odredišta, niti u onoj iz koje smo otišli da se odmorimo.

Za vreme konstantnog prolećnog boravka u kući ljudi su uštedeli dosta novca i sada je više nego ranije evidentno da nije problem u parama: ljudi se sada plaše da se ne razbole, posebno u tuđini. To ide na ruku reklamiranju turizma u sopstvenoj zemlji, koji bi trebalo da ojača posrnulu privredu, ali ljudi se samostalno opredeljuju za domaći turizam i mimo marketinga, pa poklon vaučer od države dođe kao kec na jedanaest.

Najambiciozniji plan za motivisanje stanovnika da putuju po svojoj zemlji, pod krajnje neočekivanim sloganom “Idi na put”, ima Japan, koji je 22. jula otpočeo sa finansiranjem čak polovine iznosa cene putovanja svojih državljana, za šta je izdvojio simboličnih 12,6 milijardi dolara. Ne lezi vraže, dok vi sad ludite što niste Japanci, prema pisanju japanskog lista Nikkei Asian Review koji je krajem jula sproveo zanimljivo istraživanje, čak 80 odsto njih smatra lansiranje kampanja sa turističkim pogodnostima neprikladim u ovom momentu, imajući u vidu da veći protok ljudi može raširiti virus tamo gde do sad nije bilo značajnog broja obolelih.

Domaći turizam, raj i pakao

Nešto manje zbog turističke etike, a više zbog skoka cena smeštaja u pojedinim zemljama, oni siromašniji imaju osećaj da putovanja nisu fer jer smatraju da su bogati u boljoj poziciji da putuju, ali negde je i to rešeno. U Italiji pravo na novčani podsticaj da otputuju zato imaju samo porodice čija godišnja primanja ne premašuju 40.000 evra godišnje, dok u Južnoj Koreji dodatne bonuse za putovanja imaju samo zaposleni u malim preduzećima.

Sada kada ste krenuli da guglate koliko beše ono para daje naša domovina da bismo je bolje upoznali i više voleli, a i kako ne bismo upali u četvrtinu naših građana koji ove godine neće na letovanje, dozvolite da vas informišemo da su u pitanju vaučeri od po 5.000 dinara i da se njima ne mogu plaćati ishrana, piće, zdravstvene i druge usluge i boravišna taksa, već samo usluga smeštaja.

Na besplatane vaučere pravo imaju penzioneri, nezaposleni, studenti, korisnici prava na tuđu negu i pomoć, zaposleni čija primanja ne prelaze iznos od 70.000 dinara, korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata sa primanjima nižim od 70.000 dinara, korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, kao i nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a možete ih iskoristiti samo ukoliko planirate da negde noćite najmanje pet dana.

Gde god da odlučite da provedete svoj odmor, a naročito ako on bude podrazumevao obilazak prirodnih lepota, srećan put i poštujte prirodu!

Jovana Babić

Izvor: Daljine.rs

Foto: Bif

Чланак Zašto države finansiraju naša letovanja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o Programu ranog razvoja i Programu sufinansiranja investicija.

Program ranog razvoja namenjen je mladim preduzećima koja razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu. Osmišljen je sa namerom da podrži opstanak preduzeća tokom kritične faze istraživanja i razvoja i omogući razvijanje poslovnih kapaciteta pomoću kojih će svoje inovacije plasirati na tržište.

Visina iznosa finansiranja je do 80.000 evra, odnosno do 70 odsto ukupno odobrenog budžeta projekta, a najmanje 30 odsto odobrenog budžeta projekta obezbeđuje podnosilac prijave iz drugih privatnih izvora nezavisnih od Fonda.

Konkurisati mogu mikro ili malo privredno društvo u većinskom privatnom i većinskom srpskom vlasništvu (51 odsto ili više) osnovano u Srbiji i ne starije od pet godina u trenutku podnošenja prijave ili tim koji se sastoji od najviše pet članova (osoba). Projekat može biti iz bilo koje oblasti nauke i tehnologije i bilo kog industrijskog sektora.

Program sufinansiranja inovacija nemenjen je mikro, malim ili srednjim preduzećima sa većinskim privatnim vlasništvom, registrovanim u Srbiji. Dodeljuje se finansijska podrška do 300.000 evra po projektu.

Podrška omogućava razvoj novih proizvoda, usluga i tehnologija sa dodatom vrednošću i podsticanje komercijalizacije istraživanja i razvoja postojećih inovativnih preduzeća, kao i uspostavljanje saradnje sa međunarodnim kompanijama. Rok za prijavu je 31. avgust.

Izvor: Agrosmart

Foto: ElenaBuzmakova_Borisova, Pixabay

Чланак Za razvoj inovativnih preduzeća do 300.000 evra po projektu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Na domaćem tržištu meso nema kome da se proda, ponuda je velika jer nema izvoza, cene su pale i proizvođači su u velikom problemu“, rekao je Matijević.

Tovljene svinje se, po njegovim rečima, prodaju po cenama 10-15 odsto nižim nego prošle godine i kilogram žive vage košta od 130 do 150 dinara.

Dodao je da je sa junećim mesom već dve godine problem jer, posle najave ministra za poljoprivredu, Branislava Nedimovića u maju 2018. godine, da će u Tursku moći da se bez carine izveze 5.000 tona junetine, proizvođači su povećali tov, a tursko tržište ne pokazuje interesovanje za sve te količine.

On je rekao da je sa Turskom o izvozu junetine sklopljen „politički aranžman“, a da takav dogovor zbog politike i propada i da je „nepouzdan za proizvođače“.

„Junetina sada u Srbiji košta od 150 do 180 dinara žive vage, a prošle godine se prodavala i po 250 dinara po kilogramu“, rekao je Matijević.

Dodao je zbog smanjene potrošnje u kompaniji „ne mogu da se reše bifteka, kao najkvalitetnijeg junećeg mesa“.

Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva

Matijević je rekao da je piletina pre godinu i po dana koštala oko 260 dinara po kilogramu, a danas se nudi po 160 do 180 dinara, što je oko 20 odsto ispod rentabilne cene.

Jedan od razloga što je cena mesa opala je, kako je rekao, i veliki uvoz mesa za prerađevine iz inostranstva bez carine ili prelevmana, zbog čega su dve velike industrije mesa u Srbiji zatvorila klanice i uvoze ga.

„Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva, a evropske zemlje subvencionišu tu proizvodnju na razne načine. Hrvatska planira povećanje te proizvodnje za 40 odsto kao prioritetni plan“, rekao je Matijević.

Hrvatska je, kako je rekao, nedavno obezbedila 90 odsto bespovratnih sredstava EU za otvaranje pogona za preradu mesa.

Izvoz preradjevina u Bosnu i Hercegovinu je, po njegovim rečima, posle zabrane zbog afričke kuge svinja otežan jer su to tržište u medjuvremenu zaposeli proizvodjači iz drugih zemalja.

Vlasnik klanice „Đurđević“, Milenko Đurđević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu zbog pandemije.

„Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Đurđević.

Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da ih sada zbog izostanka dolaska turista slabo ko traži.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Industrija mesa u problemu, meso nema kome da se proda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rok za podnošenje zahteva je od 1. jula do 1. oktobra ove godine.

IPARD podsticaji utvrđuju se u procentualnom iznosu do 65 odsto vrednosti prihvatljivih troškova investicije, umanjenom za iznos poreza na dodatu vrednost.

Korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na podsticaje u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

IPARD je pretpristupni program Evropske unije, namenjen ruralnom razvoju, a da bi zemlja koja je dobila status kandidata za članstvo u EU, poput Srbije, mogla da koristi novac iz tog programa, najpre mora da uspostavi poseban sistem za njegovo planiranje, dodelu i kontrolu, koji se zasniva na konceptu i pravilima koje postoje u okviru Zajedničke poljoprivredne politike.

Izvor: Tanjug

Foto: FelixMittermeier, Pixabay

Чланак Poziv za podsticaje poljoprivrednim gazdinstvima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako želite da se bavite seoskim, ruralnim, odnosno etno turizmom znajte da pravo na IPARD podsticaje ostvaruje lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao komercijalno i nalazi se u aktivnom status. Tu spadaju fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, i preduzetnik i privredno društvo koje je razvrstano u mikro ili malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Uslovi za odobravanje IPARD projekta

1. da se investicija nalazi u ruralnom području;

2. da ukupan broj individualnih ležajeva u svim kategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj koje ima na teritoriji Republike Srbije, nije veći od 30, za lica koja u momentu podnošenja zahteva za odobravanje projekta obavljaju ugostiteljsku delatnost, odnosno pružaju ugostiteljske usluge, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo;

3. da lice ima prebivalište, odnosno pravno lice sa sedištem na teritoriji Beogradskog regiona, Regiona Vojvodine, Regiona Šumadije i Zapadne Srbije, odnosno Regiona Južne i Istočne Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj;

4. da nema dospelih neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda;

5. da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita;

6. da je katastarska parcela na kojoj se izgrađuje objekat koji je predmet investicije u njegovom vlasništvu, odnosno suvlasništvu;

7. da je objekat koji je predmet investicije u izgradnju, odnosno izgradnju i opremanje, u njegovom vlasništvu;

8. da je objekat koji je predmet investicije u opremanje u njegovom vlasništvu, odnosno u slučaju preduzetnika i privrednog društva da nad tim objektom ima i pravo zakupa, odnosno korišćenja na osnovu ugovora zaključenog sa zakupodavcem, odnosno sa ustupiocem – fizičkim licem, jedinicom lokalne samouprave, crkvom, manastirom ili ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede, na period zakupa, odnosno korišćenja od najmanje deset godina počev od kalendarske godine u kojoj se podnosi zahtev za odobravanje projekata. S tim da ako je objekat predmet zakupa, odnosno korišćenja ne može imati upisane druge terete, osim predmetnog zakupa, odnosno prava korišćenja;

9. da nije preduzeo nijednu radnju vezanu za realizaciju investicije koja je predmet zahteva pre donošenja rešenja o odobravanju projekta, osim za opšti trošak;

10. da dobavljač i lice ne predstavljaju povezana lica, odnosno dobavljači međusobno ne predstavljaju povezana lica, u skladu sa ovim pravilnikom;

11. da ima tri prikupljene ponude za predmet investicije, odnosno prihvatljive troškove prema Listi prihvatljivih investicija i troškova za vrednost veću od 10.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti prema mesečnom kursu Evropske komisije u mesecu koji prethodi mesecu u kome je objavljen javni poziv, odnosno jednu ponudu za predmet investicije za vrednost do 10.000 EUR, a koje su nezavisno pribavljene i koje su uporedive po sadržaju i po specifikacijama i važeće na dan podnošenja zahteva, osim za realizovane opšte troškove za koje se dostavlja račun;

12. da je okončan postupak za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje po prethodno odobrenom projektu po osnovu ovog pravilnika, odnosno ako po prethodno odobrenom projektu u skladu sa ovim pravilnikom zahtev za odobravanje isplate nije podnet u roku određenom rešenjem o odobravanju projekta;

13. da roba koja je predmet investicije potiče iz zemlje koja je data u listi prihvatljivih zemalja.

14. da za objekat koji je predmet investicije u izgradnju ima odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;

15. da za ostvarivanje prava na odobravanje projekta nisu veštački stvoreni uslovi u cilju ostvarivanja prednosti suprotno IPARD programu;

16. ako predmet investicije nije finansiran iz drugih izvora javnog finansiranja, odnosno ako nije u postupku za ostvarivanje finansiranja iz drugih javnih izvora finansiranja.

IPARD Program

IPARD Program Evropske unije je Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014. do 2020. godine – za dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti. Program je odobren i od EU i od strane Republike Srbije.

Program donacija se realizuje preko Ministarstva poljoprivrede i zašite životne sredine, Uprave za agrarna plaćanja (www.uap.gov.rs).

Konkursi za donacije se raspisuju jednom godišnje. Ukupan budžet je 229.970.558 evra.

IPARD podsticaji utvrđuju se u procentualnom iznosu do 65% vrednosti prihvatljivih troškova investicije, umanjenom za iznos poreza na dodatu vrednost.

Korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na IPARD podsticaje u iznosu od najmanje 5.000 EUR, a najviše 300.000 EUR po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Vrednost prihvatljivih opštih troškova ne može preći iznos od 12% od vrednosti prihvatljivih troškova investicije.

Troškovi za izradu poslovnog plana prihvatljivi su do 5% od vrednosti prihvatljivih troškova predmetne investicije, i to do 2.000 EUR.

Korisnik može da ostvari ukupan iznos IPARD podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, u vrednosti do 400.000 evra, i to kroz najviše tri projekta, u periodu sprovođenja IPARD programa.

Pravilnik se može preuzeti ovde.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Svetlana99, Pixabay

Чланак IPARD pravilnik za ruralni turizam – podsticaji od 5.000 do 300.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.