Ekonomska kriza uzrokovana pandemijom korona virusa pogurala je globalni dug na do sada neviđene nivoe. Procenjuje se da će on do kraja ove godine narasti na 277 biliona dolara.
Ovu procenu je izneo Institut za međunarodne finansije. Institut navodi da će u procentima javna i privatna dugovanja dostići čak 365 odsto svetskog BDP-a.
Najveći rast duga zabeležen je među razvijenim državama – u tri četvrtine jakih ekonomija nivo duga se već nalazi na 432 odsto BDP-a. Polovinu ovog rasta generisale su SAD sa svojim velikim paketima državne pomoći.
U evrozoni je javni dug porastao za 1,5 biliona dolara dostigavši tako 53 biliona, međutim za monetarnu uniju ovo nije rekrod. Najveći nivo duga imala je u drugom kvartalu 2014. kada je on iznosio 55 biliona.
U zemljama u razvoju dug je rastao nešto sporije pa su one sada zadužene u iznosu od 248 odsto od svog BDP-a.
Međutim, kada se sve sabere situacija uopšte nije benigna. Korona-kriza je usporila rast svetske ekonomije i zatvorila mnoga preduzeća, bar na određeno vreme. Mnogi su morali da se zadužuju da bi “održali glavu iznad vode”.
Samo u prvom kvartalu ove godine globalni dug je porastao za 15 biliona dolara. Na kraju septembra iznosio je 272 biliona, a do kraja ove godine mogao bi da poraste na 277 biliona. Razlog za toliki rast javnog i privatnog duga je bila praksa država širom sveta da finansijski pomažu kompanije i građane tokom karantinskih mera, ali i potreba preduzeća za dodatnim finansiranjem.
No, pandemija nije jedini krivac za prezaduženost. Tempo gomilanja dugova je ubrzan još od 2016. godine te bi globalni dug i bez korone bio visok.
Foto: Pixabay