Home TekstoviNovi brojevi Biznis top 2019/20

Biznis top 2019/20

by bifadmin

Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP 2019/20 Naftna industrija Srbije je bila najuspešnija kompanija u 2019. godini, sa značajno većom dobiti od ostalih. Kompanija Ziđin Bor Koper, koja je bila najprofitabilnija u 2018. godini, zabeležila je u 2019. najveći pad dobiti i zauzela neslavno prvo mesto prema ukupnom gubitku. Sto najvećih kompanija u Srbiji je dočekalo korona krizu sa prošlogodišnjom dobiti koja je bila za preko 45% manja u poređenju sa godinom ranije. 

Trendovi

11. GODINA KOJU JE POJEO VIRUS: Privremena rješenja bez kraja
Nakon što su vlade širom svijeta do sada potrošile 12.000 milijardi dolara kako bi ublažile ekonomske posljedice pandemije, jedino što je izvjesno je da je još uvijek pandemija u punom zamahu i da će trebati barem još nekoliko hiljada milijardi dolara kako bi se spriječio ekonomski kolaps. I to pod uslovom da se ubrzo pronađe efikasna vakcina.

14. POSLOVANJE 100 NAJVEĆIH SVETSKIH BRENDOVA TOKOM PANDEMIJE: Veća kompanija – manji problemi
Najveći svetski brendovi su, zahvaljujući lojalnosti potrošača, uglavnom dobro podneli pandemijski šok. Međutim, nisu svi podjednako uspešno poslovali. Tehnološki sektor je ostvario pozitivne rezultate, dok je pad najvećih energetskih kompanija iznosio čak 22%. Proizvodni sektor se prilagodio specifičnim okolnostima koje podrazumevaju rad od kuće i onlajn kupovinu, ali i jedan dugogodišnji trend – okretanje potrošača „zelenim“ proizvodima.

16. PERSPEKTIVE FINANSIRANJA NEKRETNINA: Evropa i dalje bolja od drugih regiona
Uprkos šoku koji je izazvala pandemija na evropskom tržištu nekretnina, Evropa je i dalje bolja od drugih regiona. Relativno umeren pad tržišta u prvoj polovini 2020. u poređenju sa istim periodom prethodne godine rezultat je nekoliko zaključenih velikih poslova. U Srbiji, više od trećine banaka je i dalje fokusirano na finansiranje ovog sektora, 40% njih je povećalo finansiranje nekretnina, a ostale su smanjile ove aktivnosti, pokazuje najnovije KPMG-ovo istraživanje o perspektivama kreditiranja nekretnina u Evropi.

20. PREVARNE RADNJE: Efikasno sprečavanje, otkrivanje i istraga
Prema poslednjim istraživanjima procenjeno je da preduzeća u svetu izgube oko 5% prihoda godišnje zbog prevarnih radnji. Iako je rizik od prevare jedan od retkih rizika kome su podložne sve kompanije, bez obzira na veličinu i industriju u kojoj posluju, praksa u Srbiji pokazuje da većina preduzeća ne ulaže dovoljno u sprečavanje prevara, iako takva poslovna politika može da ih košta desetostruko više.

22. POSLOVANJE PREDUZEĆA U SRBIJI U 2019: Preokret među najprofitabilnijima
Sto najvećih kompanija u Srbiji je prošle godine umanjilo dobit za preko 45%. Od pet najprofitabilnijih kompanija u 2018. godini, na listi vodećih pet po dobiti u 2019. ostala je samo Naftna industrija Srbije, koja je prošle godine imala najveći neto dobitak, značajno veći od ostalih. Među prošlogodišnjih pet najprofitabilnijih, najveći godišnji rast dobiti od skoro 87% zabeležio je Tigar Tajers. S druge strane, kompanija Ziđin Bor Koper koja je bila najprofitabilnija u 2018. godini, lane je zabeležila najveći pad dobiti i zauzela neslavno prvo mesto prema ukupnom gubitku.

26. POREĐENJA PROŠLOGODIŠNJIH I OVOGODIŠNJIH PRIVREDNIH REZULTATA: Naopačke, naglavačke
Usluge koje su bile najzaslužnije za privredni rast prošle godine sada su najveće žrtve pandemije i najnegativnije će uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Poljoprivreda se prošle godine nije istakla u doprinosu bruto društvenom proizvodu, ali će zato ove godine biti jedna od retkih proizvodnih delatnosti koja neće zabeležiti pad.

28. UTICAJ SVOJINSKE STRUKTURE NA UKUPNE REZULTATE PRIVREDE: Domaći uspeh u stranom vlasništvu
Neto dobit koju je ostvarilo 3.000 stranih kompanija u 2019. godini, bila je za svega 20% niža od neto dobiti skoro 100.000 domaćih privatnih preduzeća. Strane kompanije beleže veću produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost, solventnost, likvidnost i profitabilnost u poređenju sa domaćim privatnim sektorom.

32. OPREČNE PROGNOZE O RASTU SRPSKE EKONOMIJE: Voli me, ne voli me…
Zbog korona virusa prognoziranje ekonomskog rasta sve više podseća na nasumično klađenje na Singapursku S Ligu, o kojoj uplatilac uglavnom vrlo malo zna, osim da su timovi sa azijskog kontinenta. Profesor Milojko Arsić podseća da je na početku pandemije, srpskoj ekonomiji kao i svetskoj prognoziran dubok pad ali kratkotrajan i brz oporavak, zatim se u maju i junu predviđao dubok pad i spor oporavak, da bi se u septembru opet prešlo na brz oporavak. U međuvremenu je, bar prema nekim međunarodnim institucijama, i pad postao plići. Doduše, i to zavisi od autora prognoze. Čini se da se analitičari za sada mogu složiti samo u jednom: da se ne slažu.

36. MERE ZA POBOLJŠANJE PRIVREDNOG AMBIJENTA: Dalji nastavak reformi nije pitanje izbora, već nužnosti
Slika poslovnog ambijenta u narednom periodu zavisiće najviše od epidemiološke situacije i širenja Kovid-19. Novi udar krize može da se očekuje u poslednjem tromesečju ove godine, jer su neželjene posledice s početka godine do sada dobrim delom anulirane merama državne pomoći. U narednom periodu biće neophodno nastaviti s reformama, kako bi se dodatno unapredio stimulativni privredni ambijent.

40. KAKO JE “EKONOMIJA BRIGE” ZBRINUTA TOKOM PANDEMIJE: Ko reskira, taj ne profitira
Prosečna zarada u zdravstvu je dvostruko manja od prosečne zarade u sektoru računarsko programiranje i konsultantske usluge, iako je obrazovna struktura u obe delatnosti slična a izlaganje riziku po sopstveno zdravlje – posebno tokom pandemije – neuporedivo veće među medicinskim radnicima.

42. UTICAJ PORESKE STRATEGIJE NA POSLOVANJE: Zašto su porezi važni za mene?
Poreske strategije utiču na reputaciju kompanije i njenu vrednost, i samim tim su nesporno tema za izvršne direktore, upravu ili vlasnike.

Sektorske analize privrede

46. POLJOPRIVREDA, TABELE

47. SUBVENCIJE „POGURALE“ POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU: Podsticaji bili veći za trećinu
Blagi rast stočarske i nešto veći biljne proizvodnje, vinogradarstvo u usponu, porast subvencija za trećinu – to je siže ostvarenih rezultata u poljoprivredi protekle godine u poređenju sa 201 . I dok je rast u konvencionalnoj poljoprivredi jednocifren, organska proizvodnja je u ekspanziji, posebno u stočarstvu gde je rast višestruk. Ove godine, poljoprivreda je među retkim izuzecima u domaćoj privredi koje nije „poplavila“ kriza izazvana koronom.

50. ENERGETIKA, TABELE

51. ENERGETSKA ODRŽIVOST SRBIJE: Nezavisnost zavisna od uglja
Premda je zavisnost Srbije od uvoza energenata znatno niža od proseka (U, najveći problem u dugoročnijoj održivosti je to što se i dalje dve trećine proizvodnje energije zasniva na eksploataciji uglja. Zakasnela dekarbonizacija bi mogla biti preskupa za Srbiju, a samo uvođenje takse na emisije ugljen dioksida za zemlje regiona, koje se očekuje 2022. godine, koštaće našu zemlju stotine miliona evra.

54. GRAĐEVINARSTVO, TABELE

55. KOLIKO JE DOMAĆE GRAĐEVINARSTVO ZAVISNO OD POTRESA NA SVETSKOM TRŽIŠTU: Samo što se oporavilo od prethodne, stigla nova kriza
Jedan od najvećih gubitnika prethodne svetske krize, domaće građevinarstvo je prošle godine bilo među najzaslužnijima za ukupni privredni rast, ali na slabosti ove industrije ukazuju izraženi problemi s nelikvidnošću i profitabilnost ispod proseka domaće privrede. U ovoj, „korona godini“, građevinarstvo se do sada pokazalo otpornijim od većine drugih industrija, ali pre svega zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima.

58. GRAĐEVINSKI MATERIJALI, TABELE

59. USPORAVANJE PROIZVODNJE GRAĐEVINSKIH MATERIJALA U OVOJ GODINI: Problemi sa izvozom, problemi sa uvozom
Proizvođači građevinskih materijala u Srbiji nisu obustavili proizvodnju tokom vanrednog stanja, ali je ona smanjena ili usporena. Pandemija je izazvala niz problema, od zarobljene opreme u inostranstvu koja je poslata na remont, preko usporavanja izvoza, do otežanog snabdevanja specifičnim materijalima i opremom iz uvoza.

62. PREHRAMBENI PROIZVODI, TABELE

63. AMPLITUDE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Proizvodnja pada, profitabilnost raste
Višegodišnji pad proizvodnje u prehrambenoj industriji nije zaustavljen ni 2019. godine i uz turbulentnu godinu statistika se zakucala na minus 4,2 odsto u odnosu na godinu ranije. Iako su prisutne izuzetno velike amplitude u profitabilnosti ovog sektora, prošla godina je bila najbolja u poslednjih pet. Ohrabruje i podatak da ova privredna grana sa 1.698 miliona evra doprinosi značajno srpskom izvozu, a u prvoj polovini ove godine je uvećala izvoz za sedam odsto.

66. PROIZVODNJA PIĆA, TABELE

67. SUŠA U INDUSTRIJI PIĆA: Čaša je do pola prazna
Višegodišnji rast poslovanja u sektoru pića je nastavljen i prošle godine, kada je neto rezultat ove industrije porastao za 6,8 odsto. Sada, u godini korone, taj rast je naglo prekinut zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata, koji imaju veliko učešće u prodaji pića. Ono u prodaji piva dostiže čak 30 odsto. Upravo zato se većina predloženih mera za pomoć proizvođačima pića zasniva na jačanju ugostiteljskog sektora.

70. TRGOVINA NA VELIKO I MALO, TABELE

71. RAST UDELA MODERNIH KANALA PRODAJE U TRGOVINI: Zarada trgovaca raste, tržište sve modernije
Sektor trgovine na veliko i malo jedan je od najznačajnijih u kreiranju bruto domaće vrednosti sa učešćem od 11,4 odsto. Osim toga, u ovoj grani je zaposleno više od trista hiljada ljudi. Srpska trgovina se poslednjih godina sve više modernizuje, pa udeo deset najvećih lanaca čini 46 odsto. Uz to, ova privredna grana poslednjih godina konstantno ima visoku profitabilnost.

74. FARMACIJA, TABELE

75. FARMACEUTSKA INDUSTRIJA EKONOMSKI ZDRAVA I TOKOM PANDEMIJE: Dobitnici, za sada
Farmaceutska industrija je po svim pokazateljima jedan od retkih dobitnika pandemije korona virusa. Ali ako epidemija ne bude savladana u narednim mesecima, taj dobitak se lako može istopiti jer će zbog ispražnjenih budžeta zdravstvene ustanove i građani nabavljati samo ono što je najneophodnije, dok su u ovoj godini pravili zalihe lekova i medicinskih preparata.

78. METALSKA INDUSTRIJA, TABELE

79. ŠANSE ZA METALSKU I ELEKTRO INDUSTRIJU: Lokacija, lokacija, lokacija
„Nakon prvog talasa korona krize došlo je do blagog oporavka metalske i elektro industrije. Kako smo na početku novog talasa epidemije, sa neizvesnim trajanjem, efektom na zdravlje stanovništva i merama koje će država preduzimati u pogledu sprečavanja širenja virusa, teško je predvideti sve izazove koji čekaju ne samo ovaj sektor, već privredu u celini. Jedna od šansi koju bi Srbija trebalo da iskoristi je svakako promenjena filozofija upravljanja lancima snabdevanja i okretanje internacionalnih kompanija ka bližim tržištima, kaže za B&F Ana Raičević, sekretarka Udruženja za metalsku i elektro industriju Privredne komore Srbije.

82. MOTORNA VOZILA, TABELE

83. PROIZVODNJA AUTOMOBILA, DELOVA I OPREME ZA VOZILA: Kud Evropa, tu i mi
Dok se očekivanja u oblasti proizvodnje automobila u Srbiji i dalje svode na „treba nam novi model Fijata”, komponentaši već nekoliko godina beleže rast proizvodnje i izvoza, a relativno brzo se oporavljaju i od prvog udara pandemije. U Evropskoj uniji, gde se nalaze ključni partneri naših dobavljača, autoindustrija se suočila sa nezapamćenim gubicima i neizvesnošću oko toga kada će se proizvodnja ali i potražnja za vozilima vratiti na nivo „pre korone“. Ono što je, po svemu sudeći, u najvećoj meri ublažilo posledice krize je paket podrške EU za privredu i države članice, vredan 750 milijardi evra, koji je posredno pomogao i srpskoj autoindustriji.

86. PROIZVODI OD GUME I PLASTIKE, TABELE

87. UTICAJ PANDEMIJE NA SEKTOR GUME I PLASTIKE: Korona zaustavila rekordnu dobit
Proizvodnja robe od gume i plastike je jedna od najprofitabilnijih i najlikvidnijih oblasti prerađivačke industrije Srbije, zahvaljujući velikim inostranim ulaganjima i rastu izvoza. U 2019. ova delatnost je obezbedila skoro trećinu ukupne dobiti prerađivačke industrije. Ali u prvih osam meseci ove godine zbog posledica pandemije proizvodnja proizvoda od plastike je zabeležila pad od 7,4 odsto, a proizvoda od gume 16,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

90. TURIZAM I HOTELIJERSTVO, TABELE

91. PREOKRET U TURIZMU I HOTELIJERSTVU: Od svitanja do sumraka
Prošlogodišnji podaci o preko 1,4 milijarde evra deviznih priliva od turizma i rastu noćenja stranih turista koji je premašio 176% tokom protekle decenije – sada deluju udaljeni svetlosnim godinama. S padom prihoda od skoro 41 odsto u drugom kvartalu ove godine, usluge smeštaja i ishrane su najveći gubitnici korone među svim drugim sektorima. Najgori udarac je pretrpeo gradski turizam, sa padom noćenja od marta do jula od čak 79%, ali su ti gubici možda mogli biti manji da su hoteli vodili primereniju cenovnu politiku aktuelnim okolnostima.

94. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, TABELE

95. KOLIKO JE IT SEKTOR IMUN NA PANDEMIJU: Uticaj neuobičajenih kodova nevidljivog virusa
Da li je kroz ubrzani rast u prethodnih nekoliko godina IT sektor kreirao dovoljno jak imunitet za COVID-19? Koliko se aktivnost IT sektora promenila zbog virusa sa nepoznatim kodom? Da li će ovaj sektor doprineti oporavku globalne ekonomije ili će i njemu biti potrebna „vakcina“ za stvaranje imuniteta?

98. TELEKOMUNIKACIJE, TABELE

99. KAKO SE ŠIRI DOMAĆE TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA: Politika u centru razvoja tržišta
Ni izbijanje pandemije nije moglo da baci u drugi plan glavnu karakteristiku ovdašnjeg telekomunikacionog tržišta, a to je megalomanska potrošnja državnog telekomunikacionog operatera u cilju ostvarenja medijskog uticaja. Time je svetski trend vertikalnog širenja telekomunikacionih biznisa, kako bi ponudili što šire usluge i sadržaje i time zadržali klijenta, dobio i ovdašnju ogoljenu varijantu.

102. BANKE, TABELE

103. BANKARSKI SEKTOR I PANDEMIJA: Zatočenici sopstvenog monopola
Prošlu svetsku finansijsku krizu domaće banke dočekale su sa ekspanzijom kreditne aktivnosti koja se začas pretvorila u gomilu nenaplativih kredita. Ovaj put, globalna recesija koja je nastala usled pandemije zatekla je bankarski sektor sa anemičnim rastom kredita uz dva moratorijuma na obaveze, koji su zamrzli rasplet aktuelne krize. Premda su u bilansima banaka sada u solidnoj meri zastupljene i državne dužničke hartije, i ovaj put će dubinu krize sektora odrediti sposobnost njegovih klijenata da se i u neizvesnim vremenima protegnu do visine mesečnog anuiteta.

106. OSIGURANJE, TABELE

107. OSIGURANJE I PRIVREDA TOKOM PANDEMIJE: U budućnosti, neophodno uključivanje države
Posle iskustva sa koronom, stručnjaci između ostalog predlažu uvođenje obaveze pravnim licima određenih sektora da uz polisu osiguranja imovine kupe i polisu osiguranja od prekida poslovanja usled pandemije, pri čemu bi države mogle preuzeti ulogu reosiguravača. Vlade bi takođe trebalo da razmisle da li im je isplativije da subvencionišu osiguranje od rizika pandemije, ili da same iz budžeta nadoknađuju troškove od nastalih šteta.

Poslovni priručnik za ponos i prinos

Kako šarmirati državnike i diplomate: Foliranje na najvišem nivou

Da nije bilo korone, poslovni priručnik koji je krajem prošle godine izdala Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pod nazivom „Državni i diplomatski protokol“ sigurno bi bio razgrabljen. Reč je o hvale vrednom poduhvatu koji vas korak po korak vodi kroz lavirinte pravila o foliranju na najvišem nivou. Uči vas kako da se uspešno infiltrirate u svetsku elitu i dospete na poslovni vrh, umesto da se pogrešno rukovodite primerima pojedinih domaćih političara koji svakom susretu sa stranim zvaničnicima baš vole da daju lični pečat. Ovo je jedinstvena prilika da delujete proaktivno i savladate složeno gradivo dok traje pandemija. Jer kad korona jednom prođe i okupljanja na najvišem nivou ponovo zažive, znaćete sve, pa i kako da reagujete u urgentnim situacijama kada halapljivi zvaničnik navali za stolom na vaš hleb i puter.

111. UVOD U MATERIJU: Sprečavanje anarhije i haosa
Protokoli su uspostavljeni da bi se sprečili anarhija i haos, a u opštenju s državnicima i diplomatama to podrazumeva strogu hijerarhiju, nalik onoj u vojsci. Ako već na početku priručnika počnete da se smejete tvrdnji da se u državničkom i diplomatskom svetu iznad svega cene inteligencija, znanje i iskustvo – vi ste unapred propao slučaj za povezivanje s ovim strukturama.

112. PRAVILA OBLAČENJA NA NAJVIŠEM NIVOU: Ruke i noge pokrijte, a grudi što više otkrijte
U ovoj lekciji za muškarce je najvažnije da zapamte da se u žurbi i pod stresom ne dohvate čarapa koje su se skupile pri pranju, a za žene da je obavezan duboki dekolte u najsvečanijim prilikama.

114. PRAVILA O PONAŠANJU ZA STOLOM: Pribrani i kada vam neko otima hleb
Ova nastavna jedinica će vam pomoći da na osnovu rasporeda sedenja za stolom odmah shvatite ko je stvarno glavni i da ne gubite vreme pokušavajući da šarmirate „pomoćno osoblje“, ali i da odbranite svoj tanjirić s hlebom i puterom od uvažene a nastrljive osobe koja sedi do vas.

Vremeplov

116. POPULARNOST RENTIJERSTVA MEĐU SRBIMA: Kuća kuću zida
Beogradski rentijeri u vreme između dva svetska rata bili su među najbogatijim ljudima u Srbiji. Ubiranje rente je donosilo zaradu koja je bila i do 20 odsto veća od ulaganja u druge poslove. Ipak, često su se žalili na svoje podstanare, posebno one imućne. „Rđav platiša, velika štetočina, nečist do krajnosti“, samo su neki od zapisa u „Crnoj knjizi kirjadžija“. Najgore pritužbe se odnose na podstanara koji je i sam bio rentijer, ali je živeo po iznajmljenim stanovima kako bi što više zaradio dajući pod zakup sopstvene nekretnine.

Liste najvećih preduzeća u Srbiji:

122. PO DOBITI
126. PO POSLOVNOM PRIHODU
130. PO OKRUZIMA (PO DOBITI, PO POSLOVNOM PRIHODU)

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar