Naime, Bugarska je u petak uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije za treće zemlje. Uredba koja je stupila na snagu odmah uvodi taksu od 10,76 dolara za 100 kubnih metara ruskog prirodnog gasa koji se isporučuje kroz teritoriju te zemlje.

Potrošači u Srbiji se ruskim prirodnim gasom snabdevaju upravo preko teritorije Bugarske, koji se transportuje gasovodom “Turski tok”, što znači da bi se nova prilično “paprena” taksa naplaćivala i našoj zemlji za “plavi energent” koji Javno preduzeće “Srbijagas” kupuje od ruskog državnog giganta Gasproma.

Rast cene opteretiće i privredu

Podsećanja radi, shodno sporazumu koji je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom zarad dobijanja kredita, Beograd je preuzeo obavezu o etapnom povećanju maloprodajnih cena gasa. Najnovije poskupljenje će uslediti 1. novembra u iznosu i iznosiće 10 odsto. To znači da će za koju nedelju gas koštati 5,02 dinara po kilovat-satu sa porezima i taksama. Reč je o značajnom poskupljenju koje u uslovima globalne ekonomske krize i visoke stope inflacije predstavlja udar na kućni budžet potrošača.

Međutim, zahvaljujući težnji poslaničke većine u bugarskom parlamentu da se uspostavljanjem nove takse inkasira prihod od 1,2 milijarde evra i tako isplati izgradnja gasovoda “Balkanski tok” za samo godinu dana potrošači u Srbiji se mogu suočiti sa dodatnim i znatno većim cenama gasa.

Poseban problem predstavlja to što bi novi rast cena opteretio poslovanje privrede koja taj energent koristi u svom procesu proizvodnje što bi bez sumnje izazvalo povećanje cena njenih proizvoda.

Izvor: Danas

Foto: 12019, Pixabay

Чланак Gas u Srbiji poskupljuje prvo 10% zbog MMF-a, a potom i zbog Bugarske između 10 i 20% се појављује прво на Biznis i Finansije.

U septembru su cene hrane u odnosu na isti mesec prošle godine u proseku bile više za 14,7. U grupi „hrana“ na godišnjem nivou su najviše porasle cene povrća, za 26,7 odsto, dok su cene „mleka, sira i jaja“ bile za 20,2 odsto više, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Cene mesa su u septembru u proseku bile veće za 12,4 odsto, a riba 13,3 odsto, u odnosu na septembar 2022. godine.

Alkoholna pića su u proseku poskupela 12,7 odsto, a najviše u toj grupi proizvoda je poskupelo pivo čije su cene u septembru u odnosi na isti mesec prošle godine u proseku bile veće za 17,2 odsto.

Popravka obuće je u odnosu na prošli septembar poskupela 27 odsto, a sredstva za održavanje stana 24,2 odsto.

Električna energija za domaćinstvo je u odnosu na lane poskupela 14,8 odsto, a gas 19,9 odsto,

Usluga odnošenje smeća je za godinu dana u proseku poskupela 18,3 odsto, odvođenje otpadne vode 16,1 odsto, a snabdevanje vodom 11,3 odsto.

Mesečna inflacija 0,3 odsto
Mesečna inflacija (rast cena u odnosu na prethodni mesec) je u septembru iznosila 0,3 odsto.

U odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama „Transport“ (1,8 odsto), „Restorani i hoteli“ (0,9 odsto), „Zdravlje i Oprema za stan i tekuće održavanje“ (za po 0,5 odsto), „Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva“ (0,4 odsto).

U grupama Hrana i bezalkoholna pića i Alkoholna pića i duvan zabeležen je mesečni rast od po 0,2 odsto.

Pad cena na mesečnom nivou zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (-2,9 odsto) i Komunikacije (-0,1 odsto).

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Najviše poskupelo povrće i popravka obuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drugim rečima, kilovat-sat struje za domaćinstva i male kupce biće 10,26 dinara, sa PDV-om 14, 29 dinara.

Međutim, i tokom zime koja nam predstoji postojaće načini da se uštedi na računima za struju. Naime, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva rudarstva i energetike usvojila preporuku da Elektroprivreda Srbije i u narednom periodu obračunava građanima popuste od 20 do 40 odsto za racionalnu potrošnju električne energije.

Svi građani koji budu smanjili potrošnju za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine dobiće umanjene račune. Za uštede energije od pet do 15 odsto obračunava se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto popust je 25 odsto. Popusti će važiti počev od oktobarskih računa ove godine, zaključno sa računom za mart sledeće godine.

Foto: 51581, Pixabay

Чланак Struja poskupljuje treći put ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena će biti povećana za 10 odsto i iznositi 4,54 din/kWh bez poreza i taksi, odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.

Agencije za energetiku je saopštila da je Savet agencije dao saglasnost na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača o novim cenama prirodnog gasa za javno snabdevanje, koje će se primenjivati počev od 1. novembra.

Kako je navedeno, prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina prirodnog gasa za prodaju kupcima na javnom snabdevanju u Srbiji, je viša za 10 odsto i iznosi 4,54 din/kWh bez poreza i taksi,odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.

Saglasnost Agencije objavljuje se uSlužbenom glasnikui na internet stranici Agencije.

„I nakon ovih korekcija, prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji (bez taksi i poreza) i dalje je jedna od najnižih u Evropi“, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Чланак Od 1. novembra gas skuplji za 10 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto, ali je povećala stopu obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, u cilju smanjivanja inflacije.

Takođe, povećani su procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena (na 46 odsto i 38 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine), kao i stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po dva procentna poena, na sedam odsto i dva odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine.

Na koje će kredite ovo uticati?

Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta kaže da je povećanje stope obaveznih rezervi mera restriktivne monetarne politike kojom se smanjuje procenat depozita koji banke mogu da koriste za svoje plasmane.

„Time se smanjuje raspoloživa likvidnost banaka (i kreditni potencijal) i trebalo bi da se poveća cena likvidnosti odnosno novca kojim banke međusobno trguju. Dakle može se očekivati rast domaćih vodećih kamatnih indikatora (Belibor i Beonia), koji su osnova za određivanje kamatnih stopa na dinarske plasmane banaka. To znači da možemo očekivati da će poskupeti dinarski krediti“, ocenjuje Popović. Dinarski krediti inače čine oko 16 odsto kredita koje je privreda uzela od banaka (većinom za likvidnost i obrtna sredstva) i nešto više od 50 odsto kredita koje su građani uzeli od banaka (dominantno su to gotovinski krediti).

Za građane koji imaju fiksnu kamatnu stopu (to je oko 62 odsto odobrenih dinarskih kredita građanima) na već odobrene dinarske kredite, neće biti promena kamatne stope. Dakle rata kredita koji otplaćuju će ostati ista. Za građane koji imaju varijabilnu kamatnu stopu (na primer tromesečni ili šestomesečni belibor plus određena marža), kamata će se povećati, dakle plaćaće nešto veću ratu. Veća kamata odnosno rata kredita će biti kod novoodobrenih kredita, kaže Popović.

Prema njenoj napomeni, stambeni krediti neće poskupeti zbog ove mere, jer su dominantno vezani za evro. Kamatna stopa na hipotekarne kredite se formira uglavnom kao šestomesečni Euribor, plus određena marža.

Koliko bi Belibor mogao da poskupi?

Porast Belibora ne bi trebalo da bude drastičan, zbog velike likvidnosti banaka, kaže ona.

„Rast stope obaveznih rezervi ovde ima dominantno za cilj da smanji dinarsku likvidnost banaka koja je povećana kao posledica prekomerne emisije novca i da na taj način deluje na obaranje inflacije“, ocenjuje Popović.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Novog magazina.

Foto: Belgrade_City, Pixabay

Чланак Povećanje obavezne rezerve može poskupeti dinarske kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Litar evrodizela u Srbiji već košta 204 dinara, a benzina evropremijum BMB 189 dinara. Za nekoliko nedelja gorivo je na pumpama poskupelo u proseku za oko 5 dinara, a nove najave govore u prilog ulaznom trendu cena goriva. Barelom nafte jutros se trguje po ceni od 90 dolara, što je poskupljenje od čak 15 dolara za tri nedelje.

Saudijska Arabija i Rusija saopštile su juče da će produžiti dobrovoljna smanjenja proizvodnje nafte do kraja godine, i odmah potom je cena nafte tipa Brent dosegla najviši nivo u poslednjih 10 meseci.

Veće i akcize na gorivo u Srbiji

Domaći faktor koji će uticati na cenu goriva u Srbiji već od oktobra jesu akcize. Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je predloženo povećanje specifičnih iznosa akcize na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za 8 odsto u odnosu na važeće iznose akciza.

To praktično znači da će akciza na benzin biti povećana za 4,63 dinara za litar i iznosiće 62,47 dinara, na dizel bi trebalo da iznosi 4,76 dinara i biće 64,24 dinara, a na tečni naftni gas TNG bi trebalo da bude povećana za 3,61 dinar po kilogramu i da iznosi 48,78 dinara. Inače, akcize na benzin sada iznose 57,84 dinara, na dizel 59,48, a na TNG 45,16 po kilogramu.

Izvor: Blic

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Dvostruki udar na cenu goriva u Srbiji: Barel je preko noći „skočio“ na 90 dolara, a od 1. oktobra rastu i akcize се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Dnevnik, klaničari navode da je razlog poskupljenja isključivo pojava afričke kuge svinja, a ne to što je svinjetina pre nekoliko nedelja u Evropskoj uniji poskupela za 40 odsto.

U Srbiji je do sada uspavano više od 30.000 nazimica, prasadi i krmača, što je sasvim dovoljno da se broj ove stoke smanji iako čini svega 1,5 odsto ukupnog stočnog fonda svinja.
Vlasnik Industrije mesa „Đurđević“ Milenko Đurđević kazao je za Dnevnik da cene svinjetine skaču jer tovljači do kojih još uvek nije stigla zarazna bolest koriste priliku da cene žive vage povećaju. Tako je živa mera svinja u Mačvi oko 310 dinara.

„U nekim selima u Mačvi ima afričke kuge, a poznato je da je to područje gde ima najviše svinja u odnosu na druge delove zemlje, pa su farmeri iskoristili bolest svinja da dignu cenu svoje robe, premda su sela gde je zaraza stigla veterinari proglasili ugroženim, a ne zaraženim područjima“, naveo je Đurđević.

Direktor kompanije „Agropapuk“ u Šidu Bratislav Bogatić rekao je za Dnevnik da, uprkos afričkoj kugi, na domaćem tržištu ima dovoljno svinja.

Nedeljno poskupljenje za 20 do 30 dinara

„Ponuda je dobra, mesa će biti, a cene neće odjednom skočiti već će ići nagore nedeljno za 20 do 30 dinara. Moramo voditi računa o kupovnoj moći stanovništva jer ne vredi cene dizati ako opadne potražnja“, naglasio je.

Đurđević je istakao da cene žitarica od kojih se pravi stočna hrana ne utiču na formiranje cena živa vage svinja, već je samo afrička kuga svinja ta koja diktira pošto će biti svinjsko meso.

„Mada je stočna hrana sada jeftinija zbog nižih cena žitarica, farmere to nije briga, pa ukoliko bolest svinja bude i dalje napredovala cene svinjetine će rasti i uskoro će se kilogram buta u mesarama umesto oko 840 dinara, koliko sada košta, prodavati za 1.000 dinara. Po toj ceni, uz minimalna odstupanja, koštaće i druge kategorije svinjskog mesa“, rekao je.

Bojan Stanić iz sektora za strateške analize Privredne komore Srbije objasnio je za RTS da će rast cene svinjetine pogurati naviše i cene drugih vrsta mesa jer će se koristiti kao zamena za svinjetinu.
Đurđević je naglasio i da prasetina, bar za sada, neće poskupeti jer nije ni tražena roba pošto nije sezona slava.

Trenutno je živa mera prasadi 400 dinara, a u mesarama se kilogram prodaje od 690 do 740 dinara.
Dodatno, kilogram mlevenog mesa košta do 840 dinara, vrat je oko 830, a kare oko 700 dinara. Cena kilograma rebara je oko 750 dinara, sirove slanine oko 700 dinara, a kilogram masti je oko 450 dinara.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Očekuje nas poskupljenje svinjetine na nedeljnom nvou се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene poljoprivrednih proizvoda i ribarstva u junu 2023. godine su bila manje za 13,4 odsto nego što su bile godinu dana ranije, kaže izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na pad cena zabeležen je u grupama: Žita sa padom od 41,3 odsto i Voće, sa minusom od 31,9 odsto.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u junu 2023. godine, u odnosu na maj 2023. godine, u proseku su smanjene za 7,4 odsto.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar – jun 2023. godine, u odnosu na isti period 2022. godine, u proseku su povećane za 13,3 odsto.
Međutim, kada se pogleda detaljnija statistika iz ugla potrošača stvari su malo jasnije i od pada cena (svi to osećamo svakodnevno), naravno nema ništa.

Statistički, ukupan pad cena je izveden iz pojeftinjenja žita (41,3 odsto), industrijskog bilja (30,3 odsto) i voća (31.9), dok su cene onoga što redovno konzumirano i kupujemo prilično skočile i kod proizvođača.

Tako je krompir za godinu dana poskupeo 55,3 odsto, povrće 51,8 odsto, stoka i živina 9,6 odsto, stočni proizvodi 23,3 odsto, mleko 25,5 odsto a jaja 17,7 odsto.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Cene poljoprivrednih proizvoda smanjene, hrana poskupela се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za manje od dva meseca, odnosno 1. septembra ove godine, prestaje da važi dogovor između Narodne banke Srbije (NBS) i poslovnih banaka o „zamrzavanju“ svih naknada i provizija.

To praktično znači da će od tog datuma banke moći da povećaju cene svojih usluga.

Podsetimo, poslovne banke u Srbiji su od 1. septembra prošle godine (2022) smanjile naknade, odnosno vratile ih na nivo od 1. januara 2021. godine, kako im je preporučila Narodna banka.

Tada je postignut tzv. džentlmenski dogovor, pa su banke smanjile sve naknade za 30 odsto (ako su ih za toliko ili za više od 30 odsto povećale), a koje su podignute od 1. januara 2021. godine. Takođe, obavezale su se i da ih ne povećavaju narednih godinu dana, odnosno do 1. septembra 2023. godine.

Ovaj datum se bliži, a kako 24sedam saznaje, vrlo je moguće da će banke čim ovaj rok istekne podići naknade. To znači da će građani od 1. septembra plaćati skuplje vođenje (održavanje) platnog računa, korišćenje kreditne kartice, prenos novca putem trajnog naloga, uzimanje keša na bankomatu druge banke, korišćenje čekova i slično.

Doduše, postoji jedan „scenario“ po kom do poskupljenja neće doći.

– Samo ako NBS ne bude na neki način opet „intervenisala“ i preporučila bankama da ne podižu naknade, inače je to izvesno. Imamo visoku inflaciju, sve je poskupelo, troškovi rastu, pa je logično da poraste i cena bankarskih usluga – kažu za 24sedam u jednoj od vodećih banaka na našem tržištu.

Da će od septembra naknade u bankama biti veće, potvrdili su nam u još nekoliko poslovnih banaka.

Sve to mora da odobri NBS…

Ipak, to neće biti baš jednostrano i bez „amina“ centralne banke. Naime, NBS je prošle godine izmenila i propise, pa će banke morati da najave i pravdaju svako podizanje cene usluga centralnoj banci kao regulatoru tržišta. To su nam u centralnoj banci nedavno ponovili. Kako su istakli, NBS je u protekloj godini preduzela čitav niz aktivnosti u pripremi odgovarajućih propisa.

– Kao dodatni kontrolni mehanizam postupanja banaka, a u cilju obezbeđenja budućeg transparentnog i jasnog postupanja banaka u slučaju nameravanog povećanja naknada za pružanje platnih usluga, kao i prilikom uvođenja novih naknada, odlukom kojom se uređuje upravljanje rizicima banke je propisana obaveza banaka da obaveste NBS o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena. Time smo obezbedili da NBS bude u primerenom vremenu obaveštena o planiranim izmenama tarifnika banaka, što omogućava i blagovremeno identifikovanje da li je postupanje banaka odgovarajuće, te preduzimanje odgovarajućih aktivnosti – istakli su za 24sedam u NBS.

Banke uvećale prihode prošle godine

S druge strane, i pored toga što su banke u poslednja četiri meseca 2022. smanjile i „zamrzle“ provizije, one su i po tom osnovu uvećale prihode prošle godine.

Naime, kako pokazuju preliminarni podaci, banke su svoj neto prihod od kamata u 2022. uvećale za oko 20 milijardi dinara, na skoro 150 milijardi, dok je neto prihod od naknada i provizija povećan za četvrtinu, na 69,5 milijardi dinara, objavio je nedavno magazin „Biznis i finansije“.

Takvo stanje finansija bankarskog sektora potvrdili su i u NBS.

– Kao i do sada, u pogledu izvora profitabilnosti neto prihodi od kamata i naknada su i dalje glavni generatori neto rezultata imajući u vidu tradicionalne poslovne modele banaka u Srbiji orijentisane pretežno na kreditiranje privrede i stanovništva. Kada je reč o prihodima po osnovu kamata, treba imati u vidu da je i tokom 2022. zabeležena povećana kreditna aktivnost, rast od devet odsto tokom 2022, što je uticalo na to da banke po osnovu kamata zabeleže rast neto prihoda. Najznačajniju kategoriju neto prihoda od kamata, više od 80 odsto, čine prihodi od kamata po osnovu kredita – kažu za 24sedam u NBS.

Koje naknade su najizdašnije

Oni naglašavaju i da najznačajniju kategoriju neto prihoda od naknada i provizija sa 30 odsto čine naknade i provizije za obavljanje platnog prometa.

– Zatim slede naknade i provizije za kupoprodaju stranih sredstava plaćanja sa učešćem od 24 odsto – ističu u NBS.

U centralnoj banci kažu da treba imati u vidu kontinuiran rast obima transakcija, pre svega putem savremenih načina plaćanja, bezgotovinskih transakcija i plaćanja preko interneta.

– Primera radi, ukupan broj korisnika elektronskog bankarstva porastao je za 8,5 odsto u odnosu na 2021, dok se u istom periodu broj korisnika mobilnog bankarstva povećao za 20,6 odsto. Broj transakcija putem mobilnog bankarstva porastao je za 26 odsto, što znači da je tokom 2022. godine realizovano za četvrtinu više transakcija nego u 2021. godini – naglašavaju u NBS.

Kako dodaju, u 2022. je nastavljen rast broja transakcija karticama i elektronskim novcem u svrhu internet kupovine robe i usluga, pa je tokom 2022. ukupan broj izvršenih plaćanja za 34,2 odsto veći nego u 2021. godini.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li će poskupeti od septembra održavanje računa, podizanje keša sa bankomata, uzimanje čekova… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odlluku o poskupljenju putarina za 14 odsto, odnosno 8 odsto za one koji koriste uređaj za elektronsku naplatu putarine ENP.

U izmeni Odluke o visini posebne naknade za putarinu navodi se da se putarina povećava za 14 odsto onima koji naknadu za korišćenje auto-puta ne plaćaju putem uređaja za elektronsku naplatu putarine ENP, dok će vozači koji koriste taj uređaj imati popust od 6 odsto, prenosi Tanjug.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Poskupljuje putarina се појављује прво на Biznis i Finansije.