Ne postoji pogrešan način za konzumaciju povrća. Uglavnom ga je bolje jesti sirovog, ali to nije uvek slučaj. Neke vrste povrća su bolje kada ih kuvate zato što to se količina vitamina, antioksidanasa i minerala može bolje apsorbovati u vašem organizmu.

Vitamini koje možemo pronaći u povrću mogu biti topivi u masti i topivi u vodi. Vitamini topivi u mastima uključuju vitamine A, D, E i K, koji su stabilniji, dok su vitamini topivi u vodi – vitamin C i vitamin B, osetljiviji na kuvanje. Zbog toga povrće koje ima veću količinu vitamina C i B bolje jedite sirovo, a ono topivo u masti jedite u kuvanom obliku.

Studija iz časopisa ‌“Nutrition and Food Science“ navela je da povrće bogato vitaminom C tokom kuvanja izgubi između devet i 55 odsto vitamina C.

Povrće koje je zdravije jesti sirovo su: prokelj, brokoli, spanać, zelena salata i kelj. Povrće koje ima najviše antioksidansa u sirovoj verziji je beli luk, spanać, koren peršuna i praziluk.

Povrće čiji antioksidansi postaju biorasploživiji kada ih kuvate su: šargarepa, krompir, batata, špargla, paradajz, cvekla, karfiol, tikva i repa.

Važno je istaći kako organizam bolje apsorbuje beta-karoten iz kuvanog povrća, poput šargarepe, batata i tikve nego iz sirovog.

Međutim, ukoliko volite više kuvano povrće, onda ga bolje tako i jedite jer u svakom slučaju ga je bolje jesti kuvanog nego izbegavati.

Prema registrovanoj dijetetičarki Šejni Komar, povrće gubi svoje hranjive materije kada se dugo kuva, a konzumiranje previše prekuvane i prerađene hrane može dovesti do hroničnih zdravstvenih problema.

Izvor: Klix.ba/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koje povrće je zdravije jesti kuvano се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nevelik broj produkta može se u našoj radinosti naći tokom cele godine, ali druge namirnice kojim smo navikli da se sladimo svih 12 meseci jednostavno ne sazrevaju na ovoj klimi tokom cele godine.

Odakle nam onda stižu mlad krompir, crni luk, jagode ili kruške kada im ovde „vreme nije“?

Prema podacima i analizama Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, tokom 2022. godine uvezeno je 305.990,5 tona voća, odnosno 9.1 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Vrednost uvezenog voća i povrća, saopštili su za N1, iznosi 295.7 miliona evra, što je za 3.2 odsto više u odnosu na vrednost uvoza u 2021. godini.

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini ostvarile su banane u iznosu od 61.2 miliona evra, a odmah posle njih slede limun i pomorandže, što je i logično, jer reč je o kulturama koje nisu karakteristične za našu klimu.

U 2022. godini najviše su se uvozile banane i to iz Ekvadora, Кostarike i Кolumbije.
Slede citrusi, tj. pomorandže iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine iz Grčke i Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske.

U 2022. godini uvezeno je 26.126 tona jabuke, u vrednosti uvoza od 3,7 miliona evra.
Jabuka se najviše uvozila iz Severne Makedonije i to u količini od 23.837,8 tona i u vrednosti od 3,1 miliona evra.

Jagode se najviše uvoze iz Grčke, Albanije i Turske, kruške iz Italije i Poljske, nektarine i breskve iz Grčke, Italije i Španije.

Povrće od Holandije do Krigistana

Tokom 2022. godine uvezeno je 169.752,1 tona povrća što je za 10.3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu a u vrednosti od 155.1 miliona evra što je za 29 odsto više u odnosu na 2021. godinu, pokazuju podaci koje nam je dostavilo Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Кoličinski, u prošloj godini najviše se uvozio mladi krompir, paradajz (koji je tehnički voće) i pasulj, a u nešto manjoj količini crni luk, zamrznuto povrće i krastavac .

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini imao je paradajz u iznosu od oko 21 milion evra ili 14 odsto od ukupne vrednosti uvoza.
Pasulj je ostvario ukupnu vrednost uvoza od 20,6 miliona evra ili 13,3 odsto od ukupne vrednosti uvoza.

Tokom 2022. godine krompir se najviše uvozio iz Holandije i Francuske,pasulj iz Кirgistana, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije, dok se beli luk najviše uvozio iz Кine.
Кupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije, dok su se zamrznuti grašak, zamrznuti spanać i ostalo zamrznuto mešano povrće uvozili u manjim količinama.

Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Koje voće i povrće se najviše uvozi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena krompira znatno je skočila u marketima i prodavnicama, ali i na pijacama koje su važile za najpristupačnije trgovine, pa tako sada kilogram krompira plaćamo čak 100 dinara.

„To je cena koja je adekvatna za krompir ovog kvaliteta, da bi se proizveo krompir koji kada se donese kući može da se iskoristi, koji nije crn i bušan, u njega mora dosta da se uloži. Cena po hektaru sa ulaganjima do vađenja krompira je oko 7.000 evra da bi se proizvela kvalitetna roba, u poslednje vreme je problem i sa radnicima kojih nema dovoljno, jer oni imaju mogućnost da se zaposle u firmama, jedna dnevnica je 4.000, znači za deset radnika samo za dnevnice potrebno je 40.000“, kaže za RINU povrtar Saša Ćendić iz sela Mršinsci kod Čačka.

Cena limuna i luka ista

Ukoliko pitate građane koji su redovni na pijacama ovog proleća papreno košta i crni luk. Njegova cena se skoro izjednačila sa cenom limuna po kilogramu, što ranije nije bio slučaj.

„Cena crnog luka, domaćeg kolačara je trenutno 180 dinara, holandski je 150. Sve nas koji proizvodimo i prodajemo na tezgama cena luka je iznenadila, međutim, po svoj prilici da se naš narod malo odaljio od svojih proizvoda i ne seje luk, pa bude i cena viša“, rekao je Zoran Ćiriman, prodavac za tezgom voća i povrća na čačanskoj pijaci.

On dodaje da ukoliko neko želi da prođe povoljnije i da se ne iznenađuje kad dođe u kupovinu na pijacu, onda je pravi način da sami posadite luk u svojoj bašti. Jer, tada vas mnogo jeftinije košta.

„Od kilograma semenskog luka koji košta svega 250 dinara na kraju sezone može roditi i do 20 kilograma tog povrća, samo treba da se zasuču rukavi. Nekada su ljudi luk sadili i oko kalema, oko voćaka kruške, šljive, dakle treba samo da se radi ko poseje dva kilograma, obezbedio se za celu godinu“, rekao je Ćiriman.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je povrće toliko poskupelo na pijacama u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle pada izvoza naših poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, Bliski istok je postao jedno od najvažnijih alternativnih tržišta za plasman hrane iz Srbije, pre svega za proizvođače svežeg voća i povrća. Budući da potražnja za hranom u tom regionu ubrzano raste, konkurencija nam je ceo svet, naročito proizvođači iz zemalja EU koji su se ovom tržištu znatno više okrenuli od kada ne mogu da izvoze u Rusiju, kaže Julka Toskić, direktorka konsultantske agencije „Agrobrend“ i autorka „Vodiča za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog istoka – Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija“, koji je publikovan uz podršku FAO i EBRD u Srbiji.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su četvrta najveća ekonomija i drugi potrošač hrane na Bliskom istoku, sa rastućom privredom i prosečnim standardom koji je među najvišima u svetu. Iz tih razloga, dolazi sve veći broj stranaca da tamo radi, što je dodatno ubrzalo rast stanovništva u poslednjoj deceniji sa tri na blizu 10 miliona i značajno uvećalo ali i promenilo prehrambene potrebe i navike. Istovremeno, zemlja je izuzetno zavisna od uvoza hrane, zbog ograničenih poljoprivrednih resursa i veoma nepovoljnih vremenskih uslova.

Jabuke u pustinji

Toskić napominje da je naročito izražena tražnja za svežim voćem i povrćem, pa ovo tržište vredi oko 3,7 milijardi dolara sa procenom da će rasti po prosečnoj stopi od skoro 10% do 2025. godine. Analize pokazuju da među voćem pada tražnja za nekim vrstama, poput kajsija, lubenica i citrusnog voća, a raste interesovanje za bobičasto voće, jabuke i što je posebno zanimljivo – za sveže šljive, kojima je prodaja porasla prošle godine za 7,5%, sa prognozama da će ona rasti godišnje za 8,8%.

Prema poslednjim podacima o deset najvećih uvoznika voća u Emirate, Srbija se probila na ovu listu sa izvozom jabuka koji je od 2016. do 2020. porastao za 166%, a količine su se uvećale sa 135 tona u 2015. na 4.786 tona u 2020. godini. Emirati su te godine uvezli blizu 130.000 tona svežih jabuka, čija je vrednost iznosila 100 miliona dolara. Za razliku od većine konkurenata, poput Italije, Francuske i Španije, kojima je uvoz u ovom periodu opadao, Srbija beleži rast, „a samo od septembra prošle do marta ove godine, izvezli smo na to tržište jabuka u vrednosti od preko pet miliona evra“, saopštava Toskić.

Tržište povrća ima približnu godišnju vrednost od milijardu dolara, a krompir, paradajz i luk čine skoro 60% ukupne potrošnje. Primetno je da posle izbijanja pandemije korona virusa, raste interesovanje za skupljim povrćem, kao što su brokoli, karfiol i zeleno povrće, pre svega zbog visokih nutritivnih vrednosti, ističe Toskić.

Korona je promenila i naviku da se sveže voće i povrće najradije kupuje na pijaci, pa poslednja istraživanja pokazuju da čak 58% potrošača u Emiratima nabavlja i ove namirnice preko onlajn platformi, a procenjuje se da će prodaja osnovnih namirnica preko interneta ove godine vredeti oko 11 milijardi dolara.

Ipak, trgovinski lanci su glavni distributivni kanal prodaje, koji robu iz inostranstva većinom nabavljaju od lokalnih uvoznika, a mnogo ređe sklapaju ugovore direktno sa izvoznicima. Primetno je i da u distribuciji sve značajniji kanal postaju ugostiteljski objekti, sa učešćem od 40% i 18% u nabavci voća, odnosno povrća.

Saudijci traže voće i povrće za preradu

Saudijska Arabija je, pak, vodeća ekonomija na Bliskom istoku, koja sa više od 34 miliona stanovnika predstavlja najveće tržište u ovom delu sveta. Tržište voća i povrća je peto po veličini u regionu, ali zato potrošnja ovih namirnica raste godišnje u proseku za 41% i po najvećoj stopi po glavi stanovnika u poređenju sa okolnim zemljama. Vrednost ovog segmenta tržišta iznosi 1,8 milijardi dolara, a tri četvrtine ukupne potrošnje dolazi iz uvoza.

Najviše se traži citrusno i bobičasto voće, a na trećem mestu su jabuke. Srbija zauzima 10. mesto na listi najvećih uvoznika jabuka, sa rastom izvoza od 2106. do 2020. od čak 249%. Kada je reč o povrću, najviše se kupuju paradajz, patlidžan, kupus, krastavac i luk. Kao i u Emiratima, od izbijanja pandemije ubrzano raste onlajn prodaja, takođe je značajno učešće ugostiteljskih objekata u distributivnom lancu, ali je bitna razlika između ova dva tržišta u tome što se u Saudijskoj Arabiji najviše traži sveže voće i povrće za dalju preradu.

Toskić skreće pažnju da obe zemlje poslednjih godina sve više vode računa o zdravstvenoj bezbednosti namirnica, pa su pojedinim doskorašnjim velikim dobavljačima, poput Irana, zabranile uvoz zbog prevelike količine pesticida u voću i povrću. Slabost ovih tržišta je u tome što se često menjaju propisi bez prethodne najave, a za naše proizvođače je dodatni problem dug i sve skuplji transport i nedovoljno poznavanje tamošnjih poslovnih običaja.

Entuzijazam nije strategija

Dobra vest za naše proizvođače je to što, za razliku od zapadnih, na tržištima Saudijske Arabije i Emirata hrana iz Srbije ima jako dobru reputaciju i ne postavlja se pitanje njenog kvaliteta. Ali ovo su vrlo surova tržišta, bez trunke sentimentalnosti, a dva glavna faktora koja određuju konkurentnost su cena i rokovi isporuke, ističe Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju.

Srbija je trenutno na ovim tržištima najprisutnija sa jabukama, jagodičastim i bobičastom voćem i u ovim segmentima se prognozira i najveći rast našeg izvoza. „Ali neke zemlje koje su nam ljuti konkurenti u oblasti hrane, kao što su Turska i Poljska, ulažu ogromna sredstva da uspostave kontinuirano prisustvo u Emiratima. One su sistemski obezbedile zajednički nastup svojih kompanija i zatvaraju ceo lanac nabavke i plasmana. Mi bismo morali da uradimo nešto slično u što kraćem roku“, ističe Selaković.

Prema njegovom mišljenju, država ima tri prioritetna zadatka. Prvi je da se odredi koji su to poljoprivredni proizvodi sa kojima možemo da budemo najkonkurentniji, jer ne možemo da plasiramo sve. Drugi je da moramo da obezbedimo stalne količine i kontinuitet u snabdevanju.

„Tu se vraćamo na značaj dobro organizovanog lanca snabdevanja. Mi nemamo još uvek direktnu brodsku liniju do tih tržišta, nego prevozimo našu robu iz luka u zemljama u okruženju. Nemamo kargo avion sa hladnim lancem, na primer iz Beograda do Dubaija, što predstavlja veliko ograničenje za proizvođače jagodičastog i bobičastog voća. Ovdašnji kupci su vrlo orijentisani ka tome da odmah podmire potrebe. U jeku korone, ali i kasnije, dobijali smo jako puno upita za izvoz naše hrane“, priča Selaković, „i ispostavilo se da imamo i robu i količine, ali da one mogu da stignu tek za više od mesec dana. Kako mislimo da razvijamo prodaju, kad nemamo nijedan magacin ili hladnjaču, bilo na aerodromu, u luci ili na glavnim pijacama, odakle se vrši svakodnevna isporuka. Takvi magacini mogu da se zakupe, samo je pitanje da li hoćemo to da uradimo i uvrstimo i takvu vrstu podrške u podsticaje za rast izvoza“.

Treći važan državni posao je ulaganje u organizovanu promociju na ovim tržištima, što čine mnoge države čak i sa drugih kontinenata, poput Perua. U takvoj konkurenciji marketinška strategija ne može da se svede na entuzijazam nekolicine domaćih preduzeća, smatra predstavnik Privredne komore Srbije.

„Treba imati u vidu da su Emirati i Saudijska Arabija mesta odakle se snabdevaju ceo Bliski istok, Afrika i jugoistočna Azija. Primera radi, Indija se snabdeva ekskluzivno iz Dubaija. Indija je drugo najveće tržište na svetu iza Kine, sa tom zemljom imamo jako dobre odnose i kad bismo uspeli da snabdevamo samo jednu indijsku provinciju, dobili bismo tržište koje ima veći broj stanovnika od Rusije. Ali za to je potrebno da pokažemo mnogo veću agilnost u podršci našim proizvođačima“, poručuje Selaković.

Izvor: Biznis i finansije, majski broj 197

Piše: Zorica Žarković

Чланак Šanse za izvoz voća i povrća u Emirate i Saudijsku Arabiju: Bliski istok nije tako blizu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Može da se suši sve, od paradajza i maline do jabuka, kajsija, gljiva, šargarepe, šljive… Prošle godine izvoz šljive, tradicionalne srpske voćke, u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku i druge države, vredeo je 15,4 miliona evra. Ostalo sušeno voće izvezeno je za 14,4 milona evra i to najvećim delom na tržište Evrope, SAD i Emirata.

„Od povrća se najviše izvoze mešavine sušenog povrća u vrednosti od 14,2 miliona evra na šta treba dodati devet miliona evra od sušenih gljiva svih vrsta koje se najviše izvoze u evropske zemlje“, navodi Milada Lukešević iz Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Iako su savremene tendencije u ishrani danas takve da se najviše baziraju na svežem voću i povrću, uspešni primeri srpskih firmi koje suše i prodaju voće i povrće, pokazuju da je uz znatne investicije ovaj vid biznisa isplativ.

Budućnost čuvanja hrane je u sušenju

U kompaniji ACM-INT suše voće i povrće u inovativnim sušarama koje sami proizvode.

„Budućnost u čuvanju hrane pripada upravo sušenju zbog superiornosti u odnosu na druge vrste konzerviranja. Naši sistemi su potpuno automatizovani i mogu se prilagoditi kako velikim industrijskim kapacitetima, tako i individualnim poljoprivrednim proizvođačima“, kaže Lazar Aleksić, glavni tehnolog preduzeća ACM-INT iz Nove Pazove.

Potražnja na tržištu sušenih namirnica progresivno raste, pa će potreba za sušenim proizvodima biti dugoročna i stabilna, smatra Aleksić.

Izgradili su sopstveni brend True Story, čiji porfolijo čine proizvodi nastali jedinstvenom metodom sušenja voća i povrća na niskim temperaturama do 55 stepeni.

Kvalitet ovih proizvoda je, prema rečima Aleksića, rezultat saradnje sa domaćim sertifikovanim proizvođačima voća i povrća i poljoprivrednim gazdinstvima iz Srema kao i voćarskim i ratarskim predelima širom Srbije.

Uspešni primeri kompanija koje posluju u ovom sektoru agrara su i preduzeća „Agranela“, čiji pogoni za sušenje voća se nalaze u Šušeoci nadomak Valjeva i u Donjoj Šatornji pored Topole, kao i porodična firma „Drenovac“ iz sela Mirosaljci pokraj Arilja, koja se bavi otkupom, preradom i prodajom duboko zamrznutog i sušenog liofilizovanog voća.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

Чланак Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju i plasman sušenog voća i povrća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako u tome nisu uspeli u potpunosti, rad i uloženo treba da naplate i zato sada potrošačima treba najmanje 30 odsto više novca nego prošle sezone jer to pokazuju cene na pijacama, piljarnicama i velikim trgovinskim lancima. Koliko su cene otišle na gore vidi se po ceni kupusa, kojeg nema ispod 80 dinara, mada je ovo povrće i lane i proteklih godina bilo među najjeftinijom hranom. Isto je i sa tikvicama, čija je cena po kilogramu od 60 do čak 120 dinara , a i one su se ranijih godina mogle kupiti upola cene.

Povrće nije skupo samo što je rod slabiji već i zbog trgovaca. Duple cene ističu pred kupce u odnosu na one po kojima su povrće kupili od poljoprivrednika.

Rast cena ići će još gore sa zimom

Po kojim cenama ćemo tek povrće kupovati na zimu, pre svega krompir, videćemo za mesec-dva, kažu oni koji su ga sejali i nagoveštavaju da može doći do eksplozija cene krtole jer domaćeg neće biti posle novembra.

– Kilogram krompira na veliko sada je 50 dinara, a lane je koštao 15 do 20 dinara. Očekuje se vrlo brzo da će na veliko kilogram krompira koštati i 70 dinara – kaže povrtar Zoltan Lajko iz Mola. – Ovog proleća malo je posejano krompira jer su lane prozvođači imali poteškoća da ga prodaju, pošto ga je bilo mnogo pa su ove godine mnogi digli ruke od njega. Kilogram krompira sada košta od 80 dinara pa naviše.
Paštrmak i peršun skuplji za 50 do 70 odsto

Lajko kaže da je i šargarepa skuplja nego lane. Kilogram je 50 dinara, a prošle godine povrtari su od trgovaca dobijali od 25 do 35 dinara. Druga, viša cena biće na zimu. Sada je potrošači kupuju od 80 do stotinu dinara za kilogram.

– Paštrmak i peršun su, takođe, skuplji za 50 do 70 odsto. Ko kupuje na veliko, treba mu od 160 do 220 dinara za kilogram, dok je ista roba na pijacama blizu 300 dinara kilogram. Lane su se paštrmak i peršun na pijacama prodavali za 200 i 220 dinara , a od povrtara se kupovao na veliko od 120 do 150 dinara – naglašava Lajko.

I pasulj „ide gore“

Pasulj je, takođe, slabije rodio nego lane. Trenutno se rod skida pa povrtari ne mogu pouzdano da kažu koliko će ga biti manje. Veliki proizvođač Siniša Arsić iz Siriga napominje da postoji mogućnost da ga neki povrtari koji nisu primenili potpunu agrotehniku imaju i upola manje nego lane i da će kilogram pasulja biti skuplji nego prošle jesenji i zime.

– Pasulj nam već traže veliki kupci, ali ga nemamo još. Tek smo krenuli da skidamo rod – kazao je Arsić.

Pasulj već nekoliko godina ima stabilnu cenu. Kilogram se prodaje od 300 dinara pa na više.

Kupus čak do 100 dinara

Nije još stigao jesenji kupus, ali onaj letnji košta od 80 dinara do čak stotinu dinara, na pijacama i velikim marketima. Na veliko ga povtari prodaju za 40 dinara. I kupus je, kaže naš sagovrnik, lane bio jeftiniji. – Kada dospe jesenji rod, cena će verovatno biti približna sadašnjoj jer će biti veća potržnja , zbog ostavljanja za zimu da se kiseli i koristi za jelo.
Po rečima Tihomora Bojanića iz Čalme, paradajz ima solidan rod jer su i njenu ćudi klime naškodili, pošto ovaj sada pred potrošače dolazi sa njiva i otvorenog prostora.

Bojanić kaže da na veliko paradajz ide od 35 dinara, ali da ga za nekoliko dinara trgovci mogu kupiti i skuplje ili jeftinije.

Lane se na veliko prodavao za 25 dinara – kaže Bojanić, koji paradajz i prerađuje . – Litar ceđenog je 60 dinara, a kuvanog 120 dinara šo je za deset dinara više nego lane. Kilogram svežeg paradajza u trgovinama se ne može kupiti ispod stotonu dinara.
U Ruskom Krsturu je u toku berba paprike za ajvar, slonovo uvo. “Ajvaruša“ je, kaže Dušica Oros, dobro rodila i biće je i prve kase i za preradu u industriji. Trenutno je kilogram na veliko od 65 do 75 dinara, a lane je koštala od 50 do 60. Na pijacama je sada, u zavisnosti od klase, i 150 dinara, piše Dnevnik.

– Rod je skuplji za 30 odsto, mada ni to nije prava cena. Trebalo bi da košta bar 80 do 85 dinara na veliko, zbog velikih ulaganja da se rod sačuva zbog suše, pošto paprika voli da su joj „ noge u vodi“ – ističe Dušica Oros.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Trgovci dupliraju cene u odnosu što kupe od poljoprivrednika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik udruženja povrtara iz Glogonja kod Pančeva Danail Vučkovski rekao je da su katastrofalni klimatski uslovi smanjili rod povrća, jer su visoke temperature sprečile oprašivanje, pa su cvetovi otpadali, a s druge strane rasli su troškovi da se održi biljka u životu i donese kakav-takav rod.

– Vremenski uslovi za proizvodnju nikad nisu bili gori, smanjeno je oprašivanje i rod, a istovremeno smo morali da zalivamo svaki drugi-treći dan što je povećavalo troškove – rekao je Vučkovski.

Najezda štetočina, kako je rekao, nikad nije bila veća, od biljnih vaši, buvaća, moljaca, leptira koji napadaju kupusnjače, do raznih buba i crva.

On je rekao da u ovo vreme ne bi trebalo da ima buba zlatica koje napadaju krompirov list i plavi paradajz, ali da ih još ima.

– Uslovi za razmnožavanje insekata su bili toliko povoljni da je bilo tri-četiri generacije više nego uobičajeno, pa smo morali da prskamo zaštitnim sredstvima na nekoliko dana – rekao je Vučkovski.

On je kazao da je sa parcele zasejane boranijom ubrao 160 kilograma, a očekivao je tonu, pa je zato boranija 300 dinara po kilogramu, a kupus 80 dinara po kilogramu „što nikad nije bilo“.

Vučkovski je rekao je da je kraj oko Pančeva, posle Futoga, poznat po proizvodnji kupusa, ali da ga ove godine ima upola manje i da će biti skup.

Vrućine jedino pogodne za lubenice

Poljoprivrednik iz okoline Kovina Atila Jona rekao je da su uslovi za proizvodnju paradajza bili izuzetno teški i da je to uticalo na kvalitet.

On je rekao da je problem bio i što je zbog visokih temperatura u jednom trenutku paradajz sazreo u ogromnoj količini zbog čega je cena pala na 30 dinara, a da se sada prodaje na veliko po 60 do 120 dinara što obezbedjuje prosečnu zaradu.

Proizvođači paradajza ove godine, kako je istakao, imaju problema i zbog ogromnih količina smrdibube koja napada paradajz, a ne sme da se prska više od dva puta istim preparatom, jer postaje imuna.

Prema rečima Aleksandra Živkovića iz Banatskog Brestovca uzgajanje paprike na otvorenom prostoru postalo je nemoguće u ovako ekstremnim uslovima.

– Odustajem od uzgajanja paprike na otvorenom, jer je to nemoguće, a u plastenicima je nešto bolja situacija, ali su ulaganja velika jer za jedno zalivanje za potrošim benzina 6.000 -7.000 dinara, a zaliva se na nekoliko dana – rekao je Živković.

Dodao je da ga potrošači na pijaci pitaju zašto je sve tako skupo, ali ne i koliko je koštalo da se proizvede.

Istakao je da je ova godina bila pogodna jedino za proizvodnju lubenica pod uslovom da su zalivane. On je rekao i da cena lubenice od 20 dinara po kilogramu za prodaju na veliko obezbeđuje zaradu.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Zbog suše smanjen rod povrća, cene će i dalje rasti се појављује прво на Biznis i Finansije.

I roba osetljiva na temperaturne promene, nesmetano putovala u pandemijskim uslovima zahvaljujući specijalizovanom transportu u strogo kontrolisanim uslovima.

Srpska poljopivreda je prošle godine zabeležila rekordan rast izvoza. Za poslednje dve godine dostigao je čak 50 odsto. Naši proizvodi stigli su do rafova trgovina gotovo svih evropskih zemalja, Amerike, Rusije, ali i Azije, Australije i sve više osvajaju i najzahtevnija tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Indije, Kine. Prošla godina je završena sa oko 4,2 milijarde dolara prihoda od izvoza, a nadležna ministartsva kažu da se srpskom voću i povrću, ali i drugim namirnicama, uskoro otvaraju vrata Vijetnama i Indonezije.

Statističke podatke da je lane izvoz bio za 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara veći u odnosu na 2019. godinu, stručnjaci tumače kao buđenje domaćih izvoznih potencijala.
Sudeći po brojkama Republičkog zavoda za statistiku, širom sveta završilo je i na tone naših malina u vrednosti od 296 miliona dolara, smrznutih kupina za 46 miliona dolara i ostalog zamrznutog voća vrednosti od 882 miliona dolara, kao i sveže jabuke za 125 miliona dolara.

Nesmetano su putovale, čak i u pandemijskim uslovima i ove namirnice koje zahtevaju temepraturni režim i specijalan način taransporta. Mogućnost da se za nekoliko sati nađu na teritoriji i najudaljenijih zemalja, spasonosna je i nesumnjivo je doprinela skoku izvoza hrane osetljive na temperaturne promene.

Transport specijalizovanom vrstom avionskog prevoza

Među domaćim strateškim proizvodima prema rečima agrarnih analitičara je i malina, po čijoj proizvodnji smo proteklih godina zauzimali treće mesto u svetu, a po zamrznutoj smo svetski lider i ispred Poljske i Čilea. Iz Privredne komore Srbije kažu da je u Srbiji dominantno gajenje maline, borovnica je u ekspanziji, a jagoda ima veliki potencijal. Oko 40.000 hektara u našoj zemlji je pod jagodičastim voćem, a 2019. je izvezeno 209 miliona evra smrznute maline.

Da bi naša malina, ali i jabuka koju gajimo na pola miliona hektara, povrće, prerađevine, pa i smrznuti pekarski prozvodi stigli do svetskih metropola i trgovinskih lanaca, neophodan je transport u posebnom pakovanju i po posebnim standardima. Mnogi proizvođači voća koji svoje proizvode izvoze u Centralnu Evropu ili na Daleki Istok, redovno šalju uzorke smrznutog voća budućim kupcima avionskim putem. Oni se transportuju specijalizovanom vrstom avionskog prevoza na suvom ledu. Veće količine smrznute robe uglavnom putuju posebnim rashladnim kontejnerima -„Envirotainers“, a manje pošiljke u specijalnim kutijama, hlađene suvim ledom.

Avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski

Da avionski prevoz predstavlja najefikasnije rešenje za transport osetljivih proizvoda koji do bilo kog kraja sveta može stići za svega nekoliko sati, smatra Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija. Smatra da avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski kada je rok trajanja proizvoda kritičan faktor. Usled kvarljivosti i kratkog roka trajanja, transport svežeg i smrznutog voća neophodno je da bude organizovan na temperaturnom režimu. Ovo su takozvane PER-PERISHABLE pošiljke i sam naziv ukazuje na njihovu osetljivost.

„Data loger“

– Brz, pouzdan servis, kao i efikasna organizacija, ključni su faktori uspešnog transporta voća, koji ne trpi propuste ni u jednoj od ključnih vezivnih tačaka hladnoga lanca – kaže Đekić. – Suvi led koristi se za transport smrznutog voća poput bobičastog, smrznutog povrća, kao i uzoraka hrane poput bureka, pita i drugog peciva. Koristimo ga i za transport kompleta COVID testova, kao i za reagense, lekove i određene hemikalije koje predstavljaju sastavni deo medicinskih uređaja. Roba osetljiva na promene temperature može da se transportuje i pomoću termo-gelova, a dodatno se štiti i pomoću termo ćebadi, kako bi na usputnim stanicama bila što više zaštićena od temperaturnih razlika. Važno je naglasiti da za svaku pošiljku možemo da obezbedimo tzv. „data loger“, pomoću koga mogu da se prate i temperatura i vlažnost vazduha tokom celog transportnog ciklusa.

– Iako suvi led sam po sebi ne stvara otpad, usled isparavanja u vazdušnom prostoru smatra se opasnom supstancom, pa pošiljke sa suvim ledom podležu ograničenjima – objašnjava naš sagovornik. – Aviokompanije ih klasifikuju kao opasni teret, što automatski iziskuje specifičnu dokumentaciju i dužu manipulaciju, a samim tim i dodatne troškove – dodaje Đekić. – Za rad sa opasnim teretom neophodna je specifična obuka i poznavanje propisa i ograničenja aviokompanija, kako bi svaka pošiljka bila transportovana po važećim IATA regulativama. Nasuprot suvom ledu, termo gelovi ne tretiraju se kao opasna roba, ali su skuplje rešenje, i pakovani su kao tečno rashladno sredstvo koje absorbuje toplotu i održava konstantnost temperature.

Tražnja za voćem neprestano raste

Globalna tražnja za voćem neprestano raste. Danas, kupac u svakoj tački sveta može da bira između najboljih sorti sa Balija, ili Tajlanda, šumadijsku šljivu, jabuku iz Čelareva ili ariljsku i ivanjičku malinu ubranu nekoliko sati ranije.

– Trenutno smo broj jedan u svetu po kvalitetu maline – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara. – Uz bolji sadni materijal, mogli bismo da imamo 25.000 hektara pod malinom i izvoz od 170.000 tona, pa bismo i po količini bili prvi. Trenutno oko 600.000 uzgajivača gaji malinu na oko 15.000 hektara. U sezoni berbe “crvenog zlata”, malinarstvo direktno i indirektno uključuje oko milion i po ljudi. Velika je potražnja za tim voćem u svetu i zato naš ogroman potencijal. Srpska malina je stigla i do Japana, olakšan je transport do Turske, a uskoro će osvojiti arapske zemlje. Izuzetno nam je važan i pravovremen, dobro organizovan i bezbedan transport koji omogućava da voće ne izgubi kvalitet.

Iz Srbije se svake godine izveze i nekoliko stotina hiljada tona jabuke na daleke destinacije poput Indije, Kine, Rusije i Amerike. Stručnjaci kažu da su neoohodna nova tržišta, jer Rusija koja nam je glavni kupac, sve više ima svoje zasade. Pošto je ovo podneblje veoma povoljno za gajenje jabuke visokog kvaliteta, proizvođači moraju pažljivo da biraju način na koji će one biti transportovane do kupaca na drugim kontinentima, a da zadrže svežinu kao kada su ubrane.

Sveobuhvatna podrška

Nebojša Đekić objašnjava da je to moguće sa cargo-partner Srbija i da domaćim proizvođačima voća i povrća nude sveobuhvatnu podršku i ekspertizu pri delikatnom transportu prehrambenih proizvoda. Zahtevana temperatura hlađenja mora biti ravnomerno održavana prilikom manipulacije i tokom transporta tereta, koji dodatno treba da bude zaštićen od uticaja vlage. Važan je i odabir tačno odgovarajuće dimenzije pakovanja, jer se tako onemogućava prevrtanje, klizanje ili međusobno oštećenja.

– Međunarodni smo pružalac transportno-logističih usluga, prevozimo i kvarljive namirnice pomorskim, vazdušnim i drumskim linijama – kaže Đekić. – Poslujemo u skladu sa ISO, IFS I GDP standardima i posedujemo specijalizovana skladišta širom sveta, kao i posvećen, sertifikovan tim. Danas za zatvoreni “hladni lanac” transporta svežeg voća i povrća obezbeđujemo savremeno GPS praćenje, uređaje za merenje temperature i vlažnosti i razna druga aktivna i pasivna rashladna rešenja.

Ne samo poljoprivrednici, već i stručnjaci smatraju da su potencijali naše zemlje u izvozu voća i povrća – nemerljivi. Nedavno je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio da je tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina otvorilo širom vrata za sve naše poljoprivredne proizvode, sudeći da ove zemlje mogu da proizvedu tek četvrinu potreba. Poštovanjem svetskih pravila transporta, srpski proizvođači jabuka, testenine, kukuruza, jagodičastog voća mogu slobodno da zakucaju na ta vrata.

Isplanirano do detalja

Kod transporta termo gelovima speciijlanim frigo vozilima pošiljka se najpre preuzima, prevozi vodeći računa o temperaturnom režimu, a potom i dostavlja na adresu – objašnjava Đekić proces transporta osetljive robe. – Ovaj tip pošiljaka zahteva pravovremenu rezervaciju expres servisa. To podrazumeva preuzimanja pošiljke, smeštaj u aerodromski magacin, takođe na temperaturnom režimu, proveru prateće dokumentacije, carinjenje, buking i otpremu, pakovanje u posebne termo kutije, suvi led, termo gelove, obezbeđenu termo ćebad, praćenje pošiljke, monitoring hladnog lanca i na kraju isporuku na adresu.

Suficit

U Srbiji posluje oko 20.000 stranih kompanija, a 60 odsto stranih direktnih investicija koje su prisutne na Zapadnom Balkanu su realizovane u Srbiji. Prema podacima Privredne komore Srbije, sektor hrane i usluga je interesantan jer beleži konstantan suficit.

Чланак Siguran transport često presudan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na rafovima Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnica nalaze se kulture iz najlepših delova naše zemlje, poput paradajza, krastavaca, luka, jabuka, lubenica, šargarepe. Dok kupci svakodnevno sa posebnom pažnjom biraju baš one koje će poslužiti ukućanima uz nedeljni ručak, vredne ruke domaćina iz cele Srbije samo za njih svake godine, sve širim asortimanom i inovativnim pristupom, ravnopravno konkurišu najvećim globalnim proizvođačima.

Među njima su i Agro Bel, specijalizovan za bobičasti asortiman, kao i Zelena Bašta, koja svoju proizvodnju usmerava na gajenje paradajza i krastavca.

Generalni direktor kompanije Delez Srbija Jan-Vilem Dokhejr istakao je prilikom posete ovim lokalnim proizvođačima da je impresioniran posvećenošću i inovacijama koje ulažu u svaki aspekt proizvodnje, kao i da je posebno srećan što su godinama unazad zajedno sa kompanijom Delez Srbija razvijali nove sorte, ali i ulagali u rast proizvodnje i poboljšanje svih segmenata bezbednosti hrane.

Jan-Vilem Dokhejr u poseti lokalnim proizvođačima

„Kupci danas na rafovima naših prodavnica mogu da pronađu najbolje voće i povrće koje dolazi iz Srbije. Verujem da su trud i zalaganje domaćih privrednika, kao i globalno iskustvo i snažna posvećenost standardima kvaliteta koje ulaže naša kompanija, odlična kombinacija koja garantuje vrhunski kvalitet proizvoda. U narednom periodu ćemo nastaviti da gradimo partnerske odnose, kao i da ulažemo zajedničke snage kako bismo našim kupcima ponudili još bolje iskustvo kupovine i još širi asortiman zdravijih proizvoda koji će im pružiti lepši i kvalitetniji život“, istakao je Dokhejr.

Od Agro Bela, proizvođača malina, borovnica, kupina, jagoda i ribizli u Maxi, Tempo, Shop&Go i Mega Maxi prodavnice stiže čak 95 odsto ukupno proizvedenih količina koje plasiraju na tržište Srbije. Posvećeni inovacijama, stalnom usavršavanju prozvodnje i uvođenju standarda koji su novitet na tržištu Srbije, planiraju širenje saradnje i na proizvode iz oblasti povrća.

„Proizvodnja jagodičastog voća premijum kvaliteta zahteva promenu svesti kod samih proizvođača kao i kompletnu tehnologiju uzgajanja i način berbe. Imali smo sreću da na samom početku sarađujemo sa kompanijom Delez Srbija. Ova saradnja i poverenje su iz dana u dan jačali, tako da smo vrlo brzo shvatili da smo pored ozbiljnog kupca dobili i pouzdanog partnera u poslu“, rekla je Ana Bošnjak, direktor Agro Bel System-a.

Zelena Bašta

Zelena Bašta, poljoprivredna zadruga koju čini pet porodica, od nastanka 2009. godine robu plasira preko Maxi prodavnica i svoju punu proizvodnju isporučuje isključivo na rafove Delez Srbija prodavnica. Godišnje ova zadruga proizvede više od 2.200 tona robe, a zahvaljujući njima, na rafovima radnji ovog trgovinskog lanca nalaze se specijalne sorte paradajza kao što su pink, šljivar, daterino, volujsko srce.

„Sama činjenica da je Zelenoj Bašti Delez Srbija jedini kupac govori u prilog kvalitetu saradnje koju imamo. Prema preporuci kompanije, unapredili smo proizvodnju uvođenjem standarda dobre poljoprivredne prakse (Global GAP), a zahvaljujući dobrim partnerskim odnosima omogućena nam je lakša distribucija i prodaja povrća, što nam daje više prostora i vremena da se posvetimo samoj proizvodnji“, istakao je Goran Matić iz Zelene Bašte.

Чланак Delhaize Serbia: Sa lokalnih njiva do rafova velikih supermarketa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odluka je doneta kako bi povrtari iz Rume na ovogodišnjoj proizvodnji imali što manje gubitke. Otkupljeno povrće iz plastenika koje pristiže ovih dana biće ponuđeno sindikatima ili podeljeno kao vid humanitarne pomoći.

„Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno su salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji. Opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva. Dakle, niko neće svoj trud i novac baciti uzalud“, rekao je predsednik opštine Ruma Slađan Mančić.

Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da je u prošlom periodu većina povrtara vršila kontrolu proizvoda i dobila sertifikate i oznaku „Rumski ceger“. To znači da se kvalitet njihovih proizvoda ne dovodi u pitanje.

Izvor: Agroklub

Foto: juliacasado1, Pixabay

Чланак Opština Ruma otkupljuje povrtarske viškove се појављује прво на Biznis i Finansije.