Pranje novca i rizik od finansiranja terorizma biće pod lupom u nekoliko balkanskih država u narednih par meseci. Posete ili evaluacije stručnjaka Moneyval-a, komiteta eksperata Saveta Evrope za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, očekuju se do kraja godine Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji, navodi BIRN.

Kako navode, Srbija bi svoj izveštaj o napretku trebalo da podnese ove godine. Država je na sivoj listi Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), organizacije koja postavlja globalne standarde u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, bila od februara 2018. do juna 2019.

U poslednjem objavljenom izveštaju Moneyval-a za Srbiju iz novembra 2021. godine, navodi se da su propisi neophodni za borbu protiv pranja novca „usaglašeni“ sa pet od 40 preporuka FATF-a, „uglavnom usaglašeni“ sa 34 preporuke i „delimično usaglašeni“ sa jednom koja se odnosi na međunarodne standarde o virtualnoj imovini koji pokrivaju, između ostalog, kriptovalute.

U izveštaju se navodi da je Srbija izmenila zakone i usvojila neophodne propise o radu notara i advokata kojim se, između ostalog, oni obavezuju da proveravaju krajnje primaoce transakcija, kao i propise o licenciranju računovođa i agenata za prodaju nekretnina, finansijskom nadzoru i međunarodnoj saradnji, ali se navodi da Moneyval ne ocenjuje da li i koliko se propisi zaista primenjuju u praksi.

Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, smatra da je „političarima u Srbiji stalo da se ova zemlja ne nađe ponovo na sivoj listi, naročito ako se zna da je trebalo pet godina da se isprave nedostaci koje je FATF utvrdio“.

Nema analize

„Trenutno ne postoji sveobuhvatna analiza, pa je teško proceniti koliko se 40 preporuka zaista sprovode u praksi. Tu je potrebna spoljna evaluacija koju bi podržali javni, privatni i civilni sektor. Ono što je moguće – utvrditi sektore koji se nalaze u riziku od pranja novca. Postoji saglasnost da je to sektor nekretnina, a posebno nelegalna gradnja, koja je višedecenijski problem u Srbiji“, kaže Đorđević.

Srbija je 2020. trebalo da uradi analizu usklađenosti zakonskog okvira sa preporukama FATF za vođenje finansijskih istraga paralelno sa krivičnim istragama, a zatim da naredne godine donese i strateški okvir u oblasti borbe protiv finansijskog kriminala. Do sada je urađena samo analiza koja je dostavljena Ministarstvu pravde krajem juna 2022, navodi BIRN.

U poslednjem izveštaju Ministarstva o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23 za približavanje Evropskoj uniji za drugi kvartal 2023, navodi se da je formirana radna grupa za izradu strateškog dokumenta koja je do sada održala dva sastanka, kao i da na njegovoj izradi Srbija sarađuje Misijom OEBS-a.

Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o tome kada će strateški dokument biti izrađen i zašto se kasni sa njegovim donošenjem.

Đorđević navodi da je Uprava za sprečavanje pranja novca zvanično objavila da je ukupna vrednost imovine koja je bila predmet istraga zbog pranja novca između 2018. i 2020. godine u Srbiji viša od 57 miliona evra. Ali Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala procenjuje da prava suma iznosi između jedne i 2,5 milijarde evra.

„To je samo deo nelegalnih finansijskih tokova u Srbiji za koje se procenjuje da iznose blizu pet odsto bruto društvenog proizvoda, kako je procenjeno u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala“, navodi on.Kakva je situacija kad su u pitanju BiH, Severna Makedonija i Albanija, pročitajte na sajtu BIRN-a.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Чланак Stručnjaci procenjuju da je u zemlji između jedne i dve i po milijarde evra opranog novca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pranje novca odnose na ubacivanje u legalne tokove novca koji je stečen nelegalno.

U godišnjem izveštaju Uprave za 2022. godine ne navode se primeri sumnjivih transakcija koje se odnose na građevinski sektor ili kriptovalute, što je prošlih godina primećeno kao tipično.

Pranje novca uz pomoć trgovine sekundarnih sirovina i reeksporta pominjano je u izveštaju za 2020, ali ne i za 2021. godinu, navodi Nova ekonomija.
Uprava navodi i primer carinske prevare kada je jedna osoba zloupotrebljavala pečat kompanija, prikrivala stvarno poreklo robe i time oštetila republički budžet za 6,5 miliona evra. Primer koji je naveden u izveštaju vrlo podseća na slučaj prodavnice odeće C&A koja je u Srbiji zbog ovog slučaja otišla u stečaj, konstatuje Nova ekonomija.

Poreska uprava je Upravi za sprečavanje pranja novca prošle godine uputila deset zahteva za dostavu podataka, dok je od strane Uprave na dalju nadležnost Poreskoj upravi prosleđeno 106 informacija.
Sumnjive transakcije najčešće su se odnosile na slučajeve „simulovanog izvlačenja“ gotovine sa računa pravnih lica čime se izbegava iskazivanje objektivnih prihoda koji podležu oporezivanju. Takođe, uočen je i veliki broj transakcija koje se odnose na izvlačenje novca sa računa pravnih lica i to po osnovu isplate zarada u visokim, nerealnim iznosima.

Bilo je i onih transakcija koje su se odnosile na zloupotrebe ličnih računa u poslovne svrhe, takođe radi prikrivanja poreskih obaveza.

Uočeno je i da neka pravna lica u celokupnom prometu imaju značajno učešće pozajmica, što ukazuje na sumnju da pravno lice značajan deo delatnosti obavlja u „sivoj zoni“.

Kao jednu od učestalih pojava Uprava navodi i strane državljane i inostrane kompanije koji otvaraju račune domaćim pravnim licima čiji su osnivači strani državljani. Ovi računi su najčešće korišćeni za reeksport. U tim slučajevima, postavlja se pitanje stvarne ekonomske opravdanosti izvršenih transakcija po osnovu reeksporta.

Transakcije za koje sumnjaju da se odnose na pranje para najčešće su prijavljivale banke. Zbog sumnjivih aktivnosti, banke su raskinuli saradnju sa velikim brojem svojih klijenata.

Konkretno, radilo se o osobama koje su izlačile novac sa poslovnih računa po raznim osnovama, ali i zloupotrebama prilikom otkupa sekundarnih sirova u cilju prikrivanja stvarnog porekla novca.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Kako se najčešće prao novac u 2022. godini u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iza nas su i Bugarska i Mađarska, a na istom smo nivou kao Hrvatska. Srbija je usklađena sa svim odlukama FATF i svim pravilima EU“, rekao je Radovanović na konferenciji „Razvoj finansijskih usluga, prilike i izazovi“ koju je organizovao Savet stranih investitora (FIC).

On je dodao da postoji prostor za fino podešavanje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma jer postoje problemi u tumačenju određenih odredbi kao što je ona koja se odnosi na rad sa kešom.

Radovanović je dodao i da ovom Zakonu podležu i osiguravajuća društva, a da se u pojedinim zemljama on odnosi pored životnih osiguranja i na neživotna osiguranja.

Branko Damjanović, direktor sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove Udruženja osiguravača Srbije je tom prilikom rekao da ne bi bio problem da se dejstvo Zakona proširi i na neživotna osiguranja, ali da sada postoji određeni non sense jer se primenju na riziko polise. „Isplata novca kod riziko polisa se vrši u slučaju smrti osiguranka i ne psotoji štedna komponenta. Kakav rizik od pranja novca postoji kod tih polisa ili kod polisa grupnog osiguranja žvota?“, zapitao je on tom prilikom.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji smanjen rizik od pranja novca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Događajem je obeležen završetak jednogodišnjeg projekta „Inicijativa za sprečavanje pranja novca“ u organizaciji Partenera Srbija, uz podršku i u saradnji sa Američkim udruženjem pravnika.

Trenutno veliki izazov predstavlja i veliki broj ruskih i ukrajinskih državljana koji ulaze u Srbiju, rekao je pomočnik direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Dragan Marinković.

„To je vrlo izazovno sa aspekta porekla novca koji oni, sasvim legitimno, ulažu“, rekao je on.

Marinković je istakao da je Srbija potpuno usklađena sa svih 40 preporuka Međudržavnog tela za sprečavanje pranja novca FATF, što je potvrdio i Manival (Moneyval).

„Ostala nam je ta preporuka 15 koja se odnosi na nove tehnologije. Iz formalnih razloga nisu ocenjivali zato što smo uradili procenu rizika u sektoru digitalne imovine, trebalo je šest meseci pre plenuma Manivala da dostavimo, a mi smo to uradili u septembru, a plenum je bio u decembru. Dakle, imamo i to“, rekao je Marinković.

On je dodao da Srbija ima čvrst pravni osnov koji nam daje mogućnost da implementiramo sve to što je predviđeno, ali da je suština u edukaciji i prevenciji pranja novca, kao i da privatni, civilni i državni sektor ne mogu jedni bez drugih.

„Ako neki kriminalac ušeta i u banku i hoće da plasira sredstva u finansijski sistem Republike Srbije, to treba prva da prepozna banka, jer uprava to ne zna dok joj obveznik ne javi“, kaže Marinković.

Predrag Ćatić, specijalni savetnik za pravne poslove u Udruženju banaka Srbije poručio je da je interes svima isti.

Banka je prva koja prepoznaje

„Sprečavanje pranja novca nije stvar koja se tiče deset ljudi u nekoj banci, ako banka ima sreće da ima deset ljudi u toj službi, nego je nešto što treba da zanima i menadžment banke, i šalterskog radnika, i klijenta koji dolazi i kome traže taj jedan papir viška. Ako se budemo bolje razumeli, ako budemo znali čemu to služi i da je svima u interesu da se ponašamo u skladu sa tim pravilima onda će nam svima biti lakše i da ispunimo ono što kaže zakon ili neka druga regulativa.“

Poslednje decenije su višestruko povećana ulaganja u oblast sprečavanja pranja novca i različite edukacije, alate i veličinu timova, koji bi zajedno trebalo da pomognu u prepoznavanju i prijavljivanju slučajeva, rekao je na panelu Miloš Bogdanović iz Udruženja za usklađenost u poslovanju.

„Ako na taj način pričamo sa velikom bankom, ona će to razumeti i neće neki CEO dići ruku lako da se nekih milion evra potroši na dobar alat koji će u realnom vremenu pratiti transakcije ili raditi atribuciju nivoa rizika za klijenta. S druge strane, i računovođa mora isto da radi, a nema tih milion evra. Zbog toga svi zajedno treba da radimo na tome kako da iste članove zakona treba i može da primeni i računovođa iz nekog grada u Srbiji.“

Teme koje se tiču finansiranja terorizma i pranja novca važne su i za pregovarački proces Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekla je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković.

„U svakom godišnjem izveštaju o napretku Srbije ova tema bude pomenuta na nekoliko mesta što još jednom dokazuje koliko je ova tema važna“, kazala je Selaković.

Ona dodaje da su udruženja, fondacije ili zadužbine označene kao potencijalno rizične i da su pod posebnom pažnjom propisa, a samim tim i različtih institucija.

Problema sa prijavljivanjem stvarnih vlasnika

Iako je to u skladu sa postavljanjem međunarodnih standarda, neophodno je prepoznati pravne specifičnosti neprofitnog sektora.

„Za razliku od kompanija i od privatnog sektora, koji su prvenstveno u fokusu i bankama i nekim drugim uslužnim delatnositma, neprofitni sektor opet ima određene svoje pravne specifičnosti jer kada govorimo o vlasništvu pa na dalje tu se ne mogu primenjivati te analogije, kao i kada je u pitnaju računovodstvena procedura,“ rekla je Selaković.

Zbog toga udruženja na dnevnom nivou imaju problema sa bankama ili prijavljivanjem stvarnih vlasnika.

Neprofitni sektor je zbog prestroge regulacije često izložen neželjenim posledicama, kao što je otežan pristup finansijskim uslugama, neopravdani napadi i ograničavanje ljudskih prava, rekla je na panelu programska direktorka European Center for Not-For-Profit Law (ECNL) Vanja Škorić.

„Manival je upozorio da sve države članica Manivala treba da osiguraju da se preporuke FATF-a ne koriste za suzbijanje legitimnih aktivnosti civilnog društva“, poručila je ona.

Međutim, regulacija sprečavanja pranja novca u skladu sa evropskim direktivama dovodi do zbunjenosti i do problema u primeni. Primer su prijave stvarnih vlasnika i javnost podataka.

„Svima nam je jasno da neproftini sektor nema stvarne vlasnike, već ima korisnike i zbog toga je kolateralna žrtva u ovoj regulativi“, kaže Škorić.

Ona dodaje da još uvek nije jasno kako će se regulisati prijava stvarnih vlasnika jer, nažalost, ni novi pravni paket nije dao direktne upute kako bi se izbegla pravna nesigurnost.

Besplatan kurs o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Izvršna direktorka Partneri Srbija, Ana Toskić Cvetinović, rekla je da je ova organizacija razvila onajln platformu sa besplatnim kursem o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kako bi uspeli da dopru do većeg broja organizacija i članova civilnog sektora, kao I do što šireg kruga predstavnika privatnog sektora. Na platformi se nalazi program sa devet predavanja koja govore o različitim aspektima kao što je uvod o sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uticaj ovog sistema na delovanje civilnog sektora, pitanja nadzora, predavanja o trendovima u ovoj oblasti i pitanje utvrđivanja stvarnih vlasnika.

„Jedan od vidova podrške koju smo pružali u toku projekta i koji će biti dostupan i nakon zvaničnog završetka projekta, jeste i savetodavna podrška eksprertskog tima koji su Partneri Srbija okupili,“ rekla je Toskić Cvetinović.

Чланак Pranje novca: Ključ je prepoznati na šalteru i uključiti civilni i državni sktor се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je danas saopšteno, TMIS-2 je nov način prijave sumnjivih transakcija i predstavlja elektronsku razmenu podataka između USPN i obveznika Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Do sada je finansijski sektor pristupao sistemu, a od prvog dana naredne godine to će moći i nefinansijski sektor, što će im omogućiti da elektronskim putem izvrše prijavu sumnjivih aktivnosti.

Sve računovođe, knjigovođe, revizori i poreski savetnici, oko 8.231 privrednih subjekata u Srbiji koji posluju u ovim sektorima, potrebno je da se upoznaju sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i načinom kako da se prepoznaju sumnjive aktivnosti u sferi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, naveli su iz PKS.

„Priroda posla računovođe je da proknjiži poslovnu promenu na osnovu računovodstvenih isprava koje im klijenti dostavljaju. Međutim, neki od tih dokumenata mogu biti lažni i fiktivni, što povećava rizik da računovođe mogu biti zloupotrebljene od strane organizovanih kriminalnih grupa i pojedinih klijenata u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma“, objasnila je vlasnica i direktorka firme „Poreski Obveznik“ Slavica Plazinić.

Novi sistem TMIS-2

Istakla je da je upravo novi sistem TMIS-2, elektronski sistem za prijavu sumnjivih aktivnosti Upravi za sprečavanje pranja novca od stane nefinansijskog sektora, jedna od alatki koja će omogućiti bolju prevenciju.

S obzirom da je sektor računovođa označen kao srednje ranjiv i visoko izložen pretnji od pranja novca, kako je ukazano, važno je da se kroz obuke i seminare USPN, koji se realizuju uz podršku PKS, upoznaju sa zakonom i doprinesu prevenciji, učestvuju u edukaciji i podizanje svesti poslovne zajednice o rizicima.

Takođe, pored računovođa, za najranjivije sektore smatraju se oblasti nekretnina, igara na sreću i poštanskih operatora.

„Zbog svega toga, PKS već pet godina organizuje sa Upravom za sprečavanje pranja novca obuke i seminare u oblastima i na teme značajne za računovođe“, navela je sekretar Udruženja za stručne, naučne i tehničke delatnosti PKS Maja Stošković.

PKS i USPN su do sada organizovali oko 60 obuka u regionalnim privrednim komorama i onlajn.

Davaoci računovodstvenih usluga smatraju da se smanjenje izloženosti pretnji može postići izgradnjom i jačanjem institucija, razmenom informacija nadležnih organa i ukrštanjem podataka, adekvatnom primenom mera srazmerno rizicima, delotvornim i odvraćajućim sankcijama protiv počinilaca, kao i trajnim oduzimanjem imovine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Novi način prijave sumnjivih transakcija u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

List, pozivajući se na različite statitičke podatke, navodi da je prema nekim izvorima čak 88 odsto nekretnina plaćan kešom, a ostatak kreditnim zaduženjima, dok drugi izvori ukazuju da je odnos 80:20 odsto u korist kupovine za gotovinu.

Nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i profesor ekonomije Božo Drašković ukazao je da se „poreklo novca kojim fizička lica kupuju nekretnine ne utvrđuje“.

On je za „Vreme“ rekao da deo gotovine koja se ulaže u nekretnine ima legalno poreklo od isplaćene dobiti, prodaje drugih nekretnina ili prodaje nekretnina na pravcima gradnje infrastrukturnih objekata ili zaradom od rada u inostranstvu.

Drašković, međutim, ukazuje na mogućnost da je drugi deo „kumuliran iz nelegalnih poslova, kriminala ili izbegavanja plaćanja poreza“.

„Vreme“ piše da je, osim u korupciji i pljački državnih resursa, veliki problem i u tome što se Srbija „dobrim delom upravo izdržava od građevinsko-investitorske industrije, ako se ne računa enormno i kontinuirano zaduživanje u inostranstvu“.

Izvor: Beta, Vreme

Foto: TierraMallorca, Pixabay

Чланак Kako u siromašnoj zemlji 80 odsto prodatih nekretnina može biti plaćeno u kešu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija izazvana koronavirusom dovela je do neviđenih izazova u skorijoj istoriji, ljudskih patnji i ekonomskih poremećaja. U pokušajima da umanje potrese i stabilizuju situaciju, državni organi širom sveta nastoje da stanovništvu i privredi pruže odgovarajuću pomoć. Nažalost, novonastale okolnosti i reakcija država neminovno stvaraju i veoma plodno tlo za zloupotrebe, koje kriminalci već uveliko koriste, iznalazeći nove načine za pranje novca.

Prema istraživanjima MONEYVAL-a, stalnog tela Saveta Evrope koje se sastoji od eksperata za procenu mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma, glavni oblici potencijalnih pretnji od pranja novca u vezi sa aktuelnom pandemijom su prevare, medicinski kriminal, korupcija, sajber kriminal i prenos nezakonito stečenih sredstava.

U pomenutom istraživanju su identifikovane tri najčešće prevare koje se vezuju za sadašnju zdravstvenu krizu. Prva se odnosi na prevare sa medicinskom opremom. Usled velikog nedostatka medicinske i druge zaštitne opreme raste potražnja za medicinskim potrepštinama, a uporedo i zloupotrebe da se dogovorena roba ne isporuči, ili se dostavi roba sumnjivog porekla, pa čak i falsifikovani proizvodi.

Uočeno je i da državne mere podrške, u vidu socijalne pomoći ugroženim kategorijama stanovništva, poreskih olakšica privredi, finansijske podrške preduzećima za održavanje zaposlenosti, moratorijuma na plaćanje kreditnih obaveza, kriminalci sve više zloupotrebljavaju za pranje novca.
Treći oblik najčešćih prevara odnosi se na pronevere u vezi sa ugovorima o javnim nabavkama, kroz „naduvavanje“ faktura za nabavku medicinske opreme.

Gde je sistem najranjiviji?

Vanredne okolnosti koje uvećavaju potrebu za medicinskom opremom ali i usporavaju njenu nabavku, podstakle su i rast medicinskog kriminala. Otkriveni su slučajevi da se nabavlja falsifikovana zdravstvena oprema ili snižavaju kriterijumi na tenderima za njenu nabavku, pa se dešava da isporučena oprema ne zadovoljava propisani kvalitet, ili se naknadno ispostavi da nema potrebne sertifikate i da je, zato, neupotrebljiva. Pošto se poručena oprema uglavnom plaća unapred, taj novac je bespovratno izgubljen.

U svetu su otkriveni i primeri korupcije, da se na tendere za nabavku medicinske opreme prijavljuju preduzeća koja nisu registrovana za ovu vrstu trgovine, ili su neposredno pre učešća na tenderu promenila registrovanu delatnost kako bi ispunila tenderske uslove. Dodatno, iskustva iz međunarodne prakse ukazuju na to da su ovakva privredna društva često u vlasništvu ili pod kontrolom javnih zvaničnika.

Uporedo sa rastom elektronske komunikacije u uslovima pandemije, raste i broj lažnih predstavljanja radi krađe podataka. Sajber kriminalci se često, kroz elektronske poruke fizičkim licima ili preduzećima, lažno predstavljaju kao zvanični međunarodni ili nacionalni zdravstveni organi, sa zahtevom da primalac otvori prilog u kojem se, navodno, nalaze najnovija uputstva u vezi sa koronavirusom. Reč je, zapravo o malicioznom kompjuterskom programu (malware), koji omogućava kriminalcima da dođu do poverljivih podataka i informacija o osobi kojoj je upućena elektronska poruka.

Privremeno zatvaranje ili otežani prelaz državnih granica doveli su do pada prekograničnog kretanja gotovine koju kriminalci koriste za finansiranje svog poslovanja, Ipak, to ih nije sprečilo da i dalje prenose nezakonito stečena sredstva za obavljanje aktivnosti.

FATF (Financial Action Task Force), međuvladino telo koje postavlja međunarodne standarde za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, upozorava da kriminalci pronalaze načine da zaobiđu radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (takozvani customer due diligence), iskorišćavanjem privremenih izazova u unutrašnjim kontrolama zbog rada na daljinu, kako bi prikrili imovinu ili izvršili krivično delo pranja novca.

Povećana je zloupotreba onlajn finansijskih usluga i virtuelne imovine, kako bi se prenela imovina i prikrila nezakonito stečenih sredstava, a za te namene se često koriste i ekonomske stimulativne mere u okviru državnih paketa pomoći i šeme nesolventnosti.

Imajući u vidu trend da građani, u strahu od eventualne nestabilnosti finansijskog sistema povlače svoj novac iz banaka, to može dovesti do rasta usluga koje pružaju neregulisane finansijske institucije, što dodatno otvara prostor kriminalcima za pranje novca. Na ruku im idu i zloupotrebe domaće i međunarodne finansijske pomoći kako bi se izbegle procedure u nabavci, koje prati povećanje korupcije. Potrebe zemalja u razvoju da u aktuelnoj krizi uvećaju likvidnost, kriminalci koriste kako za pranje novca, tako i za finansiranje poslovnih operacija, kao i za onlajn zahteve za lažno prikupljanje sredstava u dobrotvorne svrhe.

Odgovori na pretnje

Kao odgovor na navedene pretnje, MONEYVAL predlaže da zakonodavni organi u svakoj zemlji u potpunosti usklade svoje propise sa preporukama FATF i dosledno ih primenjuju, kao i da pomognu privatnom sektoru kroz pružanje relevantnih informacija. Neophodno je da se matrice za procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma prilagode novim oblicima pretnji, kao i da nadležni organi kreativnije koriste nove tehnologije, poput video konferencija ili razmene podataka putem cloud servisa, kako bi prevazišli ograničenja koja nameće pandemija u neposrednom nadzoru.

Nove okolnosti iziskuju i bolju međunarodnu saradnju, pre svega olakšano pribavljanje svih relevantnih informacija o pravnim licima i njihovim stvarnim vlasnicima, kao i intenzivniju saradnju državnih organa sa nadležnim upravama za sprečavanje pranja novca, kroz deljenje informacija o operativnim slučajevima, tipologijama i novim pretnjama od pranja novca.

Pošto je izvesno da će kriza izazvana pandemijom koronavirusa potrajati, sigurno je i da će kriminalci iznalaziti nove načine za finansijske zloupotrebe. Zadatak svih učesnika u sistemu sprečavanja pranja novca, na međunarodnom i na nacionalnim nivoima, jeste da blagovremeno reaguju kako bi na vreme prepoznali zloupotrebe, razumeli način na koji se one sprovode i preduzeli odgovarajuće mere za njihovo ublažavanje.

Mirko Nešković, menadžer u Odeljenju za forenzičke usluge, PwC Srbija

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Uticaj pandemije na pranje novca: Nove okolnosti, novi vidovi kriminala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Lane je od više od dve milijarde evra potrošeno na stanove a većina je kupljena gotovinom. Ovakva statistika, međutim, mnogima deluje neobično, s obzirom na to da prosečna plata u Srbiji oko 500 evra, pa je nejasno ko to u zemlji sa niskim životnim standardom kupuje stanove za gotovinu.

Sa jedne strane, teza je da cveta sekundarno tržište nekretnina, gde se prodaju jedne, a za isti novac kupuju druge nekretnine, kao i da je kupovina stanova danas način štednje i investiranja. Sa druge strane, postoji sumnja da se iza masovnih keš kupovina stanova, kriju pranje novca i nelegalne transakcije.
Agent za nekretnine Peđa Dević iz firme „Beoagent“ većinsku kupovinu stanova gotovinom objašnjava postojanjem nekog stambenog kredita na početku.

– Ako je kupac stana uzeo kredit da ga plati, to je koren, a novac kojim prodavac recimo dalje kupuje druge nekretnine, u statistici se više ne posmatra kao da je iz kredita, iako je njegovo poreklo odatle – objašnjava Dević. – Prema iskustvu moje firme, kao i nogih mojih kolega, oko 90 odsto novca kojim se kupuje krov nad glavom u Srbiji je poreklom iz neke pozajmice. Vrlo čest slučaj je da se nasleđena nekretnina, prodaje i uz dodavanje novca iz nekog gotovonskog kredita kupuje druga. Takav novac, čim nije iz stambenog kredita u statistici se beleži kao keš.

Zakonom se ne dozvoljavaju gotovinske transakcije veće od 10.000 evra

Kod nas se Zakonom ne dozvoljavaju gotovinske transakcije veće od 10.000 evra, a za sve preko toga mora da se opravda poreklo novca. Svi akteri kupoprodaje stanova – posredničke agencije, banke, javni beležnici dužni su da svaki sumnjiv slučaj prijave Upravi za sprečavanje pranja novca.

Prema rečima Srbislava Cvejića, predsednika Javnobeležničke komore Srbije, takvih problematičnih slučajeva gde su notari posumnjali da se radi o pranju novca je 300 godišnje u Srbiji. Najčešće situacije su prodaje po ceni manjoj ili većoj od tržišne vrednosti. Prva brana od „prljavog“ novca, međutim, jesu banke.

– Ukoliko kupac nepokretnosti želi da uloži u banku više od 10.000 evra, mora da prođe mukotrpan postupak dokazivanja porekla tog novca bankarskim službenicima – kaže Vladan Vasić, predsednik Udruženja banaka Srbije. – Sudeći po našoj statistici i mnogim parametrima, verujem da je uzrok tih gotovinskih kupovina stanova iz izveštaja RGZ zapravo jer je proradilo sekundarno tržište i mnogi prodaju svoje stanove i uz doplatu kupuju druge. Tome ide u prilog podatak da od 140.000 stambenih kredita koliko ih je u opticaju, prosek su manje sume od 30.000 evra.

Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, kaže da je svuda u svetu, ne samo kod nas, sektor građevine označen kao delatnost sa visokim rizikom od pranja novca. Poslednja procena rizika ovu oblast je stavila na najvišu crvenu zonu.

– Svaka trgovina stiže do poreske uprave i po novom Zakonu koji se primenjuje od jula, poreklo novca koje ne može da se dokaže ni nasledstvom, poklonom niti bilo kako, oporezuje se sa 70 odsto – kaže Radovanović.

Sumnja na pranje para

Ako govorimo samo o kupoprodaji nekretnina, za deceniju unazad, to je obrt od neverovatnih 30-40 milijardi evra za gotovinu, pa verujem da se iza kriju sumnjive radnje upumpavanja novca – kaže ekonomista prof. Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA. – Sudeći po izveštajima, svake godine 80.000 ljudi kupi neku nepokretnost za gotovinu. Investicijama gastarbajtera, kreditima u osnovi, zamenama, kao i ulaganjem može da se objasni samo pet odsto ovih transakcija. Još je veći problem izgradnja, jer se na taj način provlači ogroman novac koji se ne kontroliše. Problem je što te kupovine čine 10 odsto BDP, pa država verovatno ne želi da ga se liši.

Konkurencija

Kada se nedavno na oglas za prodaju stana na Karaburmi javio naš čitalac iz Beograda bio je šokiran odgovorom agenta.

– Rekao mi je da kao kupac na kredit nemam šanse, jer se istog momenta kada je oglas postavljen javilo još 30 kupaca sa gotovinom – kaže naš sagovornik. – Kvadrat je povoljan, 1.200 evra, pa je navala izuzetna i na kraju će biti prodat na licitaciji gotovinskom kupcu koji ponudi najviše. Tako je sa svakom dobrom prilikom, što je potpuno nefer konkurencija nama koji kupujemo pozajmicama.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Da li se iza masovnih keš kupovina stanova, kriju pranje novca i nelegalne transakcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prihodima od kriminalnih aktivnosti, poput krijumčarenja droge i korupcije, gubi se svaki trag dok se novac ne opere. To prouzrokuje visoke ekonomske troškove, a i rešavanje kriminalnih radnji je otežano.

Još nije moguće dati precizne podatke o tokovima prljavog novca, međutim Tehnički univerzitet u Beču bavio se analizom podataka holandskih poreznih uprava o sumnjivim novčanim transakcijama. Naučni tim uzeo je u obzir i druge parametre poput nastojanja država da primene smernice protiv pranja novca.

Na osnovu tih podataka razvijen je statistički model koji opisuje od kojih parametara zavise tokovi prljavog novca.

Prof. dr Mihael Gecner (Michael Getzner) sa Tehničkog univerziteta u Beču tokove prljavog novca upoređuje sa gravitacijom: „Zanimljivo je da oni imaju mnogo toga zajedničkog sa gravitacijom. Snaga gravitacije između dve planete raste sa njihovom masom, a smanjuje se sa kvadratom udaljenosti.“

Slično se događa i sa pranjem novca: „Što je jača ekonomija neke zemlje, to su jači novčani tokovi, ali i volumen sumnjivih transakcija opada podudarno sa kvadratom udaljenosti. Upravo udaljenost igra važnu ulogu u kriminalnim aktivnostima. Pranje novca iziskuje lične kontakte, direktnu komunikaciju i kriminalne mreže koje su prostorno blizu“, objašnjava Gecner, prenosi portal Kliks (Klix).

Nijedan statistički model ne opisuje stvarnost u potpunosti, ali je naučni tim u Beču uz pomoć samo nekoliko parametara uspeo da dođe do potrebnih podataka. Njihov model je primenljiv i u drugim zemljama.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Za godinu dana u svetu se opere novac u vrednosti od 2,3 milijarde američkih dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom ove godine tužilaštvo u Estoniji saopštilo je da vodi istragu o pranju čak dve milijarde dolara kroz tamošnji ogranak „Danske banke“ – što je, prema pisanju svetskih medija, jedan od najvećih slučajeva pranja novca u istoriji. Istraga se vodi protiv 11 bivših službenika ove banke zbog sumnje da su pomagali raznim inostranim klijentima da osnuju ofšor firme kojima su zatim u banci otvarali račune kroz koje je pran novac.

U ovom slučaju pojavljuje se i kompanija „Goldcraft Universal LLP“ koja je prema nalazima estonske policije oprala dva miliona dolara, a iza koje stoji srpski državljanin – penzioner Živojin Nikolić iz Smedereva, otkriva KRIK/OCCRP.

Do ovih saznanja novinari su došli zahvaljujući globalnom projektu „FinCEN dosijei“ u kojem su objavljena poverljiva dokumenta iz istrage i podaci „Danske“ banke, do kojih je došao italijanski magazin l’Espresso i podelio ih sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ) i partnerima, uključujući novinarsku mrežu OCCRP i KRIK.

Krađa identiteta

Bivši radnik smederevske „Železare“ Nikolić za KRIK kaže da je prvi put čuo od novinara da je vlasnik ove kompanije i negira da je umešan u pranje novca. Tvrdi da je žrtva krađe indentiteta. Objasnio je da mu je u Ukrajini, gde je živeo i radio do 2006, ukraden pasoš – kojim su kasnije otvorene kompanije.

„Dok smo večerali, pokupili su mi sve stvari, i pasoš i dokumenta. Eto otkud im podaci!“, ispričao je Nikolić u telefonskom razgovoru i dodao: „Nađite toga ko je to radio i šta je radio, ja nisam!“

On tvrdi da nije bio u Estoniji 2008. godine kada je otvoren račun firme čiji je bio vlasnik, što potvrđuju i podaci estonske granične policije. Nikolić, prema zvaničnim podacima, u Srbiji od nekretina poseduje samo jedan dvoiposobni stan u Smederevu.

On je, ipak, pobudio interesovanje estonskog tužilaštva koje tvrdi da je preko njegove firme opran novac ukraden iz budžeta Gruzije. Ovo tužilaštvo se za pomoć obratilo kolegama u Beogradu.

Detalje ove priče možete pronaći na sajtu KRIK-a.

Foto: qimono, Pixabay

Чланак KRIK: Penzioner iz Srbije u svetskom skandalu pranja novca се појављује прво на Biznis i Finansije.