Srbija je usvojila niz propisa kako bi regulisala i unapredila borbu protiv pranja novca, ali se njihova primena ne kontroliše, a stručnjaci procenjuju da je u zemlji između jedne i dve i po milijarde evra opranog novca.
Pranje novca i rizik od finansiranja terorizma biće pod lupom u nekoliko balkanskih država u narednih par meseci. Posete ili evaluacije stručnjaka Moneyval-a, komiteta eksperata Saveta Evrope za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, očekuju se do kraja godine Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji, navodi BIRN.
Kako navode, Srbija bi svoj izveštaj o napretku trebalo da podnese ove godine. Država je na sivoj listi Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), organizacije koja postavlja globalne standarde u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, bila od februara 2018. do juna 2019.
U poslednjem objavljenom izveštaju Moneyval-a za Srbiju iz novembra 2021. godine, navodi se da su propisi neophodni za borbu protiv pranja novca „usaglašeni“ sa pet od 40 preporuka FATF-a, „uglavnom usaglašeni“ sa 34 preporuke i „delimično usaglašeni“ sa jednom koja se odnosi na međunarodne standarde o virtualnoj imovini koji pokrivaju, između ostalog, kriptovalute.
U izveštaju se navodi da je Srbija izmenila zakone i usvojila neophodne propise o radu notara i advokata kojim se, između ostalog, oni obavezuju da proveravaju krajnje primaoce transakcija, kao i propise o licenciranju računovođa i agenata za prodaju nekretnina, finansijskom nadzoru i međunarodnoj saradnji, ali se navodi da Moneyval ne ocenjuje da li i koliko se propisi zaista primenjuju u praksi.
Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, smatra da je „političarima u Srbiji stalo da se ova zemlja ne nađe ponovo na sivoj listi, naročito ako se zna da je trebalo pet godina da se isprave nedostaci koje je FATF utvrdio“.
Nema analize
„Trenutno ne postoji sveobuhvatna analiza, pa je teško proceniti koliko se 40 preporuka zaista sprovode u praksi. Tu je potrebna spoljna evaluacija koju bi podržali javni, privatni i civilni sektor. Ono što je moguće – utvrditi sektore koji se nalaze u riziku od pranja novca. Postoji saglasnost da je to sektor nekretnina, a posebno nelegalna gradnja, koja je višedecenijski problem u Srbiji“, kaže Đorđević.
Srbija je 2020. trebalo da uradi analizu usklađenosti zakonskog okvira sa preporukama FATF za vođenje finansijskih istraga paralelno sa krivičnim istragama, a zatim da naredne godine donese i strateški okvir u oblasti borbe protiv finansijskog kriminala. Do sada je urađena samo analiza koja je dostavljena Ministarstvu pravde krajem juna 2022, navodi BIRN.
U poslednjem izveštaju Ministarstva o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23 za približavanje Evropskoj uniji za drugi kvartal 2023, navodi se da je formirana radna grupa za izradu strateškog dokumenta koja je do sada održala dva sastanka, kao i da na njegovoj izradi Srbija sarađuje Misijom OEBS-a.
Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o tome kada će strateški dokument biti izrađen i zašto se kasni sa njegovim donošenjem.
Đorđević navodi da je Uprava za sprečavanje pranja novca zvanično objavila da je ukupna vrednost imovine koja je bila predmet istraga zbog pranja novca između 2018. i 2020. godine u Srbiji viša od 57 miliona evra. Ali Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala procenjuje da prava suma iznosi između jedne i 2,5 milijarde evra.
„To je samo deo nelegalnih finansijskih tokova u Srbiji za koje se procenjuje da iznose blizu pet odsto bruto društvenog proizvoda, kako je procenjeno u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala“, navodi on.Kakva je situacija kad su u pitanju BiH, Severna Makedonija i Albanija, pročitajte na sajtu BIRN-a.
Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay