Dobitnica nagrade za Izvozno orijentisanu firmu je suvlasnica preduzeća Jela d.o.o. iz Jagodine Snežana Radovanović, dok je priznanje za Uspešan poslovni model dobila suvlasnica i direktorka preduzeća Bio špajz d.o.o. iz Beograda Nada Mišković.

Specijalno priznanje za brendiranje starih zanata dobila je Branka Golubović ispred preduzetničke radnje Wool Art Skržuti, dok je Specijalno priznanje za digitalni marketing dobila Svetlana Gašević iz agencija NS Promo Team Novi Sad.

U okviru ove manifestacije, šestu godinu zaredom je dodeljeno i priznanje Rodno najsenzitivnija kompanija, koje su ove godine dobile kompanije Avon Cosmetics SCG d.o.o. na prvom mestu, Unicredit Bank Srbija AD na drugom mestu, a na trećem Delhaize Srbija d.o.o.

Ove godine, po drugi put na „Cvetu uspeha za ženu zmaja“, uručeno je i specijalno priznanje – Nagrada za preduzetnice koje uspešno primenjuju intelektualnu svojinu WIPO IP Enterprise Award za 2023 sa ciljem da se poveća vidljivost preduzetnica koje su pokazale visoku svest o zaštiti prava intelektualne svojine. Priznanje je ove godine pripalo vlasnici i direktorki preduzeća Perfect Body Shine d.o.o. iz Beograda Jasmini Momčilović Nikolić.

Ministar privrede Slobodan Cvetković, koji je prisustvovao uručenju nagrada, podsetio je da je otvoren konkurs koji podstiče žensko preduzetništvo i pozvao sve zainteresovane preduzetnice da se prijave do kraja godine.

„Prvi put ove godine to je na nivou od 600 miliona dinara bespovratnih sredstava, što je šest puta veći iznos nego prethodnih godina. Uveli smo i subvencije za uslužne delatnosti, dok je ranijih godina to bilo samo za proizvodne delatnosti“, rekao je Cvetković za Tanjug.

Izvor: Tanjug

Foto: geralt, Pixabay

Чланак „Cvet uspeha za ženu zmaja“ dodeljen uspešnim preduzetnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje takođe pokazuje da preduzetnice u Srbiji očekuju rast svog biznisa u naredne dve godine

Kompanija Visa je objavila rezultate istraživanja o ženskom liderstvu i preduzetništvu u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i Kavkazu koje je sprovela asocijacija Emerging Europe u okviru kampanje She’s Next.

Opsežna studija se sastojala od onlajn ankete u kojoj je učestvovalo 2.000 vlasnica preduzeća ili samostalnih privrednica u 11 zemalja, uključujući Srbiju. Samo istraživanje se sastojalo i od 75 detaljnih intervjua i fokus grupa. Rezultati pružaju profil prosečne žene preduzetnice iz regiona i omogućiće zainteresovanim stranama da razumeju poteškoće i izazove sa kojima se žene suočavaju dok grade svoju karijeru.

„Kako je rekla jedna od naših sagovornica, ženama je teže da prikupe sredstva. Teže je u Silicijumskoj dolini. Teže je u zemlji iz koje dolazi, Jermeniji. A prikupljanje sredstava je samo jedan od višestrukih izazova sa kojima se preduzetnice suočavaju“, rekao je Endru Vrobel, jedan od osnivača partnera Emerging Europe. „U ovom istraživanju želeli smo da istražimo žensko preduzetništvo što je detaljnije moguće i da razumemo sve potencijalne prepreke koje bi mogle da utiču na biznise i start-up preduzeća koje žene osnivaju. Takođe, želeli smo da istražimo njihove potrebe, kao i potencijalna rešenja koja bi mogla da ih osnaže i pomognu njihovim poslovima da napreduju i rastu na međunarodnom nivou.”

Većina preduzeća u vlasništvu žena u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i na Kavkazu (84%) ne prelazi međunarodne granice, ali su preduzetnice spremne da uče o poslovanju u inostranstvu.

Vodeći sektori u kojima posluju preduzeća u vlasništvu žena su beauty i wellness industrija (17%), trgovina (12%), poljoprivreda i industrija hrane (12%), obrazovanje (8%) i PR i marketing (7%). Dve trećine preduzetnica ne koristi eksterno finansiranje, dok tri četvrtine nema zaposlene. Oko 35% preduzeća u vlasništvu žena u regionu osnovano je sa ulaganjem manjim od 1.000 američkih dolara. Samo jedna od 10 žena zapošljava više od 5 ljudi.

„Od svog početka 2019. godine, program She’s Next se bavio osnaživanjem žena i pomaganjem liderki da se dalje razvijaju i napreduju“, rekla je Vira Platonova, viša potpredsednica i regionalna menadžerka kompanije Visa za CISSEE region koji obuhvata 17 zemalja. „Zato je veoma važno da kompanija Visa upozna specifične potrebe i brige žena preduzetnica u zemljama u kojima je inicijativa aktivna. Srećni smo što vidimo da žene lideri u Srbiji i celom regionu Istočne i Jugoistočne Evrope, Centralne Azije i Kavkaza postepeno prelaze na e-trgovinu i uživaju u praktičnim i pouzdanim digitalnim plaćanjima. Iskoristićemo rezultate istraživanja da kreiramo još dodatnih inicijativa koje promovišu rodnu inkluzivnost u regionu.”

“She’s Next zajednica u Srbiji već broji više od 4700 članica ali se nadam da će ih biti sve više kao i da će one sa svojim biznisima biti sve vidljivije u javnosti kako bi poslužile kao inspiracija drugima. Mnoge dame imaju zaista sjajne ideje i ambiciju, ali ih koči bojazan da neće biti uspešne ili da će naići na nerazumevanje“ izjavio je Vladimir Đorđević generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

Glavni zaključci istraživanja

1. Žene teže profesionalnoj i finansijskoj nezavisnosti.
Glavni izvori motivacije za žene da započnu svoj posao su želja za povećanjem prihoda (50%), spremnost da rade za sebe (31%) i ispunjenje sna (21%). U Srbiji, glavna motivacija je želja za povećanjem prihoda (55%).

2. Preduzetnice gotovo podjednako brinu o svom poslovnom i privatnom životu. Ispitanice su navele poslovni neuspeh (29%), pogoršanu finansijsku situaciju (27%) i zanemarivanje porodice i dece (25%) kao jedne od najvećih problema. Žene u Srbiji najviše brinu da će doći do poslovnog neuspeha (30,8%), dok je na drugom mestu takođe pogoršanje finansijske situacije (27,1%).

3. Preduzeća u vlasništvu žena bore se da opstanu i prikupe dovoljno sredstva.
Žene preduzetnice se suočavaju sa izazovima kao što su visoka konkurencija (40%), prikupljanje kapitala (32%) i nepovoljni uslovi poslovanja (31%). Ispitanice iz Srbije označile su da su najveći izazovi otvaranja i vođenja preduzeća u Srbiji bili nepovoljni uslovi poslovanja (43,8%), prikupljanje kapitala (40,8%) i visoka konkurencija (35,4%).

4. Preduzetnice žele da uče o online poslovanju.
Primarne veštine koje učesnice u istraživanju žele da steknu su kreiranje strategija za sticanje dodatnih sredstava (47%), digitalni marketing i društvene mreže (37%), e-trgovina (24%) i razvoj međunarodnog poslovanja (21%). U Srbiji je takođe visoka želja za kreiranjem strategija za sticanje dodatnih sredstava (46,3%), dok je na drugom mestu digitalni marketing i društvene mreže (44,2%).

5. Preduzeća u vlasništvu žena koriste gotovinu za plaćanje zaposlenima i dobavljačima, ali imaju tendenciju da instaliraju POS terminale za kupce. 42% preduzetnica plaća svoje zaposlene i dobavljače u gotovini, dok 37% preferira plaćanje karticama. U Srbiji 37% žena koristi gotovinu, dok 25,4% koristi bankovni transfer, a na trećem mestu je plaćanje karticama (19,6%). Kada je reč o kupcima, elektronska plaćanja su daleko popularnija: 37% ispitanica je navelo plaćanje karticama kao najčešći način plaćanja njihovih roba i usluga, a 42% je reklo da više voli da im klijenti plaćaju karticom. Poređenja radi, 35% preduzetnica reklo je da njihovi klijenti češće plaćaju gotovinom, a samo 28% preferira da se klijenti drže gotovine. U Srbiji preovladava gotovinsko plaćanje (45,4%).

Чланак Preduzetnice u Srbiji očekuju rast svog biznisa u naredne dve godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naredna, 2023. biće godina ženskog preduzetništva, očekujemo realizaciju velikih inicijativa, kao i pokretanje novih, kako bismo više žena ohrabrili da pokrenu svoj biznis, najavila je Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije (PKS).

Ona je na svečanoj sednici Sekcije za žensko preduzetništvo PKS predstavila rezultate aktivnosti u proteklom periodu i istakla tri najvažnije inicijative koje su pokrenule članice Sekcije za žensko preduzetništvo PKS, a koje je Vlada Srbije prepoznala i realizovala.

„Prvi put su startovali prošle godine programi za finansiranje namenjeni posebno ženama preduzetnicama, druga inicijava je da Srbija od prvog juna 2022. vodi rodno senzitivnu statistiku, a treća, najvažnija, jeste da će od prvog marta, a možda i od prvog januara 2023. biti izjednačena prava preduzetnica sa ostalim ženama kada su u pitanju trudničko odnosno porodiljsko bolovanje“, istakla je Simanić.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Paul Hanaoka, Unsplash

Чланак Preduzetnice bi u 2023. trebalo da dobiju ista prava na porodiljsko bolovanje kao što imaju zaposlene žene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo su juče potvrdile četiri uspešne preduzetnice na predstavljanju rezultata Programa podrške razvoju i promocije ženskog inovacionog preduzetništva u organizaciji Kabineta za inovacije i tehnološki razvoj i podršku grada Beograda.

Dama u nevolji

Jedna od njih je Olga Marković, po struci kostimografkinja, koja je svoje dugogodišnje iskustvo u kreiranju kostima za reklame i filmove iskoristila da započne svoj biznis. Kako sama kaže imala je želju da radi nešto u svojoj struci ali i da istovremeno bude svoj gazda, ali je potom, kroz svoj poslovni poduhvat shvatila da “kao preduzetnik ne radite za sebe već uvek za nekoga drugog, bilo da je to klijent, bilo da su zaposleni kojima svakog meseca morate isplatiti plate ili neko treći”. Ipak, da može da krene iz početka, opet bi uradila isto.

To znači da bi opet, kao što je to učinila 2011. godine, osnovala brend donjeg veša “Damsel in Distress” ili u prevodu na srpski – “Dama u nevolji”. Na početku proizvodnje svi su joj govorili da ima veliku sreću jer tada nije postojala domaća konkurencija u svom biznisu, ali to je zapravo značilo i da nema tržišta, da treba raditi na izgradnji poverenja potrošača u naše proizvođače donjeg veša. Srećom, uspela je da izgradi ime, da stekne brojne klijente ali i da proširi asortiman – “Damsel in Distress” trenutno proizvodi i donji veš i kupaće kostime ali i gornje delove odeće.

Prema njenim rečima, u razvoju posla i promociji proizvoda pomogli su joj kontakti koje je tokom svoje višegodišnje kostimografske karijere stekla, ali i osobina koju smatra veoma dragocenom za preduzetnike – to što se nije stidela da zatraži pomoć od stručnjaka. Jer, kako Marković tvrdi, jedan čovek ne može znati sve.

Pravnica sa stetoskopom za osluškivanje tržišta

Milica Milošević sa svojih 30 godina starosti ima već pet godina preduzetničkog iskustva. Završila je Pravni fakultet u roku, sa najvišim ocenama, ali sebe je, umesto u sudnici, videla u IT preduzetništvu.

Za to, kako kaže, može da se zahvali neobičnom sticaju okolnosti. Naime, Milošević je nekoliko godina pre završetka fakulteta otkrila neprofitni sajt “Stetoskop”, za koji su na dobrovoljnoj bazi pisali lekari i koji je bio izuzetno posećen, ali nije uspevao da komercijalizuje te brojke. Želela je da razvije pomenuti sajt ali je prethodno morala steći poslovno iskustvo pa je radila u kompaniji koja se bavi prodajom luksuzne kupatilske keramike. Tamo je stekla i HR znanja ali i naučila mnogo o knjigovodstvu i generalno vođenju posla.

Sa tim znanjem i malom ušteđevinom ušla je u pregovore sa dva vlasnika “Stetoskopa” i uspela da otkupi osam odsto udela u kompaniji, ali i da dobije odrešene ruke da ga reorganizuje. Osmislila je novi princip poslovanja koji je zaživeo 2019. godine. “Stetoskop” je ostao mesto na kojem pacijenti mogu čitati stručne medicinske tekstove o bolestima koje ih muče, postavljati pitanja doktorima i dobiti korisne odgovore, ali je sada nudio i novu mogućnost – da građani zakažu pregled u privatnoj ordinaciji kod željenog doktora, često onog sa kojim su komunicirali. Ovaj sajt sada ima posetu od dva miliona na mesečnom nivou a zarađuje određeni procenat od iznosa pregleda koji su zakazani preko njega. Trenutno zapošljava 17 osoba.

Preduzetništvo umesto državnog posla

Ana Marija Kopert je vlasnica centra za školovanje u inostranstvu pod imenom ”Ino edukacija”. Na ideju o zasnivanju ovakvog posla došla je jer je i sama studirala u inostranstvu te je bila svesna koliko je teško odabrati adekvatan fakultet ali i biti primljen na njega. Zato se “Ino edukacija” bavi slanjem srednjoškolaca na studije u inostranstvo i svršenih studenata na master studije, i pomaže im da uspešno ispune sve zadatke koji su u tom procesu pred njih postavljeni.

Pošto u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori posluje kao regruter studenata, centar zarađuje od inostranih fakulteta koji mu plaćaju za ove usluge.

Dok priča o svojim prvim preduzetničkim koracima Ana Marija Kopert se priseća vremena kada nije imala podršku iz okruženja. Naime, u to vreme nuđen joj je siguran posao u Opštini Pančevo i svi oko nje su se nadali da će ga prihvatiti kako bi živela životom bez stresa, ali ona je uradila upravo suprotno. Osnovala je “Ino edukaciju” i dokazala ljudima iz svog okruženja da posao može biti nešto više od nevoljnog odrađivanja određenih zadataka za platu.

Prema njenim rečima za uspeh u preduzetništvu je osim znanja, volje i čeličnih živaca, bitna i istrajnost. Svi smo mi ljudska bića koja imaju uspone i padove, ali uspešni su uglavnom oni koji ne odustaju već se posle svakog pada uzdignu, kaže ona.

I događaji i zabave predstavljaju poslovnu šansu

Posle višegodišnjeg rada u kanadskoj ambasadi Milica Cakić je zaključila da je stekla dovoljno znanja i veština za organizovanje događaja da se upusti u novu avanturu – zasnivanje sopstvenog posla. To je i učinila u partnerstvu sa svojom drugaricom Simonom Zimonjić pronašavši industrijski prostor u blizini centra grada u kojem je počela da organizuje razne događaje za klijente, počev od venčanja pa sve do korporativnih događaja i modnih revija.

Za četiri godine postojanja ovog prostora, poznatog pod nazivom Karbon, njih dve su organizovale preko 300 događaja, a verovatno bi i mnogo više da se nije desila pandemija. Širenje korona virusa, zatvaranje grada i ljudi, a kasnije i uvođenje raznovrsnih ograničenja za izlaske, usporili su rast njihovog posla.

Međutim, one su, zajedno sa još jednom ženom, paralelno razvijale i jedan potpuno drugačiji biznis – proizvodnju guščijih i pačjih pašteta – koji im je pomogao da preguraju pandemiju i da se posle normalizacije situacije vrate svojoj velikoj ljubavi: organizovanju događaja.

Foto: Pixabay

Чланак Priče uspešnih preduzetnica: Ma koliko se prepreka nalazilo na njemu, opet bismo krenule ovim putem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove godine, na javnom glasanju, posebno su se izdvojile: Jasmina Marković iz Šapca, vlasnica frizerskog salona „Jaca Style“, Biljana Jovanović iz Niša, čija preduzetnička radnja My Green Way se bavi proizvodnjom parfema i toaletnih preparata, Ljiljana Bojović iz Vrbasa, vlasnica modnog ateljea By Biba, Marija Dujaković iz Novog Slankamena koja je pokrenula brzu hranu Galax Min, Sonja Nestorović iz Prijepolja, brza hrana Pamtim dobro. Podrška obuhvata bespovratnu pomoć za razvoj poslovanja ovih pet pobednica, u ukupnom iznosu od 250 hiljada dinara.

Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke, povodom proglašenja pobednica ovogodišnjeg konkursa “Žena za 5”, rekao je da je ovaj konkurs ima za cilj pre svega promociju ženskog preduzetništva i doprinos ekonomskom osnaživanju žena.

“Žene se teže zapošljavaju nego muškarci, iako sigurno nisu manje kvalifikovane i sposobne. Kao banka kojoj je jedan od strateških ciljeva prosperitet zajednice u kojoj radimo, a za taj prosperitet je ključno ekonomsko osnaživanje žena i jednaki uslovi zapošljavanja i rada, još davne 2010. pokrenuli smo konkurs koji promoviše žensko preduzetništvo i samozapošljavanje žena. Tokom ovih jedanaest godina upoznali smo sjajne preduzetnice i imali zadovoljstvao da ih podržimo u ostvarenju njihovih planova. Želimo da pomognemo ovim hrabrim ženama koje su se usudile ne samo da sanjaju, već i da ulože puno truda i entuzijazma u ostvarenje svojih snova” dodao je Vukotić.

Чланак Proglašene Žene za 5 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom, važećem propisu koji reguliše isplate naknada porodiljama, tretman zaposlenih sa jedne strane i svih ostalih porodilja nije isti. Majke u radnom odnosu ostvaruju pravo na naknadu zarade, a ostale žene, radno angažovane van radnog odnosa ostvaruju naknade koje zakon naziva „ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta“.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu; po osnovu autorskog ugovora; po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa. Ostale naknade ostvaruje i majka koja je u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu rada, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Isto pravo ostvaruje i majka koja je unavedenom periodu bila poljoprivredni osiguranik.

U čemu se razlikuju ostale naknade?

Najpre u iznosu: osnovica za naknadu zarade je veća u odnosu na osnovicu za isplatu ostalih naknada. Zaposlenim mamama se iznos naknade na porodiljskom odsustvu računa tako što se saberu sve plate koje su ostvarile u 18 meseci pre porođaja (bez obzira da li je radila jedan, pet ili svih 18 meseci) i podele sa 18 da bi se dobio prosek. Tako dobijena prosečna zarada isplaćuje se u visini od 100%.

Preduzetnicama se takođe saberu sve osnovice na koje su platile doprinose u 18 meseci pre porođaja i podeli se sa 18 da bi se dobila prosečna osnovica. Međutim,mesečna naknada se ne plaća u visini od 100% tako dobijene prosečne mesečne osnovice,već se prosečna mesečna osnovica deli sa koeficijentom 1,5 i tek tako dobijeni iznos se plaća u visini 100%. Drugim rečima, zaposlene porodilje dobijaju 100% prosečne plate, a ostale porodilje iznos koji se dobije kada se prosečna osnovica na koju su platile doprinose podeli sa 1,5, odnosno ne dobijaju pun iznos prosečnog primanja koje su ostvarile u poslednjih 18 meseci. To znači da preduzetnici sleduje manji iznos naknade nego da je zaposlena.

Dalje, položaj porodilja koje primaju ostale naknade (samim tim i preduzetnica) je lošiji jer im se tokom trajanja isplate ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje kao zaposlenim majkama, odnosno ne teče im penzijski staž, sem ako ga same ne uplaćuju.

Takođe, ako rodi treće i četvrto dete, mama-preduzetnica (kao i svaka druga majka koja nije u radnom odnosu već je angažovana na drugačiji način) neće imati pravo na dve godine odsustva, već samo na jednu, za razliku od zaposlenih mama.

Šta su preduzetnicama donele poslednje izmene zakona?

Ni ove izmene ne popravljaju tretman porodilja koje rade izvan radnog odnosa (sem donekle poljoprivrednih osiguranica), već se dalje uvećava razlika u položaju preduzetnica i ostalih majki koji rade van radnog odnosa s jedne strane u odnosu na zaposlene porodilje.

Doduše, mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan početka ostvarivanja prava. Dakle, u ovom pogledu položaj je isti u odnosu na zaposlene.

Međutim, možda i najvažnija izmena, koja se tiče garancije da naknada zarade za period do navršetka tri meseca od dana rođenje deteta ne može biti manja od minimalne zarade, ne primenjuje se na porodilje koje su u radnom odnosu. Prema tome, preduzetnice, ali i ostale porodilje koje zarađuju angažovanjem van radnog odnosa , nemaju garanciju da će njihova naknada biti makar na nivou minimalne zarade za prva tri meseca, kao što se obezbeđuje zaposlenim porodiljama.

Milan Predojević

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Razlika u položaju zaposlenih i porodilja koje su preduzetnice се појављује прво на Biznis i Finansije.